Недавно је тестиран члан познате бокељске породице
Каменаровић из Доброте (
link), код којих постоји дуго породично предање да потичу од херцеговачких Кресојевића. Још од XVIII века, ако не и од раније, они као породични грб користе грб Красојевића из илирских грбовника, незнатно измењен, пре свега у погледу боја. Претпостављам да су од млетачких/аустријских власти морали добити дозволу за употребу и јавно приказивање овог грба. Ово је приказ грба на палати Каменаровића у Доброти:
Занимљиво је да се у нашој етнографској литератури не наводи податак о њиховом пореклу од Кресојевића, као што је Небојша већ навео када је представио резултат. У сваком случају,
хаплогрупа Каменаровића се не поклапа са хаплогрупом Шаренаца и њима сродних породица.
Поставља се онда питање на основу чега се Шаренци и њима сродне породице доводе у везу са средњовековним Кресојевићима? Мислим да се о томе није детаљније писало на овој теми.
На почетку ове теме, наведена су нека од породичних предања Шаренаца, Бабића и других породица код којих постоји традиција о заједничком пореклу и које све славе Лазаревдан. Постоје разне верзије тих предања, са неким сличним елементима али и бројним разликама. Значајан заједнички елеменат јесте да већина тих предања укључује досељавање у Рудине из западних крајева данашње Црне Горе у време османске власт:
- досељавање из села Шаранци у Црној Гори (код Шаренаца)
- досељавање из Кобиљ Дола у Цуцама (код Бабића и Авдића, можда и код Шаренаца)
- одсељавање из Вукодола у Цуцама (забележено код Кривокапића који су се касније населили у Цуце и нису повезани са овим родом)
- досељавање из Трешњева у Цуцама (код Жерајића)
- досељавање из села Врбе у Његушима (код Батинића)
- досељавање из Будве (ово сам недавно чуо од тестираног Стајића као породично предање за које је и он сам недавно сазнао)
Такође је детаљ који се често помиње у предањима да сви они потичу од
Кривокапића, тј. да су се, док су живели у Црној Гори, презивали Кривокапићи. Овде треба нагласити да нема патрилинеарне генетичке повезаности овог рода са Кривокапићима. У неким варијантама ових предања се наводи да су првобитно, пре доласка Турака, живели на подручју Рудина (Плана) или Гацка као значајан род под именом
Кресојевићи или
Кнежевићи, а да су по доласку османске власти морали да се склоне у Црну Гору, да би се тек касније вратили у Херцеговину. Овај део о Рудинама или Гацку као првобитној постојбини се наводи само у неким верзијама предања, па се поставља питање да ли је Црна Гора (вероватно Цуце) била стара постојбина овог рода или су се они само привремено ту настанили. Овим се питањем бавио Јован Ердељановић у својој књизи ”Стара Црна Гора”. Да цитирам његов закључак:
”Биће, да су сви ти родови пореклом од неког старог и угледног братства српског у Гацком. А како се у њиховим предањима помињу и Вукодо и Кобиљи До и Трешњево у Цуцама и Кчево у Црној Гори и Колашин, Шаранци, Пива и Плана у Херцеговини, као места, у којима су се бавили и из којих су се разилазили, излази као највероватније, да су се делови тога браства били разбегли на разне стране, а највећа група од њих да је била дошла у Цуце, једни у Вукодо а други у Кобиљи До и у Трешњево, па се затим, после неког времена, из Цуца иселили и већином вратили у Херцеговину. Дакле цела та велика група херцеговачких брастава и родова не само да није пореклом од цуцких Кривокапића, него без сумње није пореклом ни од цуцких старинаца. И само њихово опште и несумњиво веома старо крсно име, Лазарева Субота, говори против њихова порекла из Цуца, јер се у Цуцама не зна да је икада било браства са тим крсним именом.”Тестирање је потврдило да
поменута група херцеговачких родова није истог порекла као Кривокапићи. Такође, Лазарева Субота као заједничка слава ових породица је по свему судећи заиста стара. На то указује и процена на основу BigY тестова да су Шаренци и Стајићи имали најближег заједничког претка пре
~600-800 година. С друге стране, неке од породица које славе Лазаревдан и које су део предања о заједничком пореклу, испале су друге хаплогрупе (Зимоњићи и Парежани).
Корисно за одгонетање питања о постојбини овог рода у пред-турском периоду би могло бити дубље тестирање породица које су по основном хаплотипу на 23 маркера блиске роду Шаренаца, али које не славе Лазаревдан и чија је најстарија позната постојбина, бар током XVII века, била на подручју Вилуса и Грахова, дакле близу Цуца. Ту мислим на
Елезовиће, Драганиће, Кешељевиће и Андријашевиће. Дубље тестирање
Ивковића са Бијеле Рудине (врло близу Плане), под претпоставком да Ивковићи из Дрежња, који су YP4278, заиста потичу од њих, би такође дало значајне информације, пошто се ради о роду који не слави Лазаревдан, а сматрају се старим становништвом у Рудинама.
Што се тиче времена када је дошло до преласка или повратка ових породица у Херцеговину, у време османске власти, то се вероватно десило
средином или крајем XVI века. Ово је процена коју наводе Петар Шобајић и Андрија Лубурић и која одговара неким документима из тог периода (о томе у наредном посту), док Ердељановић, с друге стране, сматра да се то одиграло касније, током XVII и у првој половини XVIII века.
Ја бих почетак XVII века сматрао најкаснијим периодом када се долазак/повратак могао одиграти, из разлога које ћу касније навести.