Имам и ја две приче са елементима натприродног, из личног и непосредног искуства, које заиста не могу да објасним.
Неких 6-7 месеци након смрти моје баке по мајци, брат и ја смо сањали исти чудан сан у размаку од недељу дана. Прво је брат сањао како чује да се неко пење уз степенице, он долази до врата, гледа кроз шпијунку, и види преминулу баку како се пење и приближава вратима и креће да куца; он јој отвара, запањено је пита откуд она ту, а она га само гледа и не проговара; сан се након тога убрзо завршио. Карактеристично је било да је он био убеђен док је сањао да то није сан, већ да се стварно догађа, био је врло реалистичан за разлику од већине "обичних" снова. После отприлике недељу дана, ја сам тек био заспао у својој соби, и онда ме је из сна "пробудило" куцање на вратима; изашао сам из собе, погледао кроз шпијунку и видео баку; исто као и брат, отворио сам и запањено је питао откуд она ту, док ме је она само гледала; занимљиво је да је она у сну носила кецељу и уопште одећу коју је носила и за живота, док је унуцима спремала по кујни крофне, кифлице и остале ђаконије, и да смо и брат и ја њу видели у идентичној одећи, као и да су многи други елементи сна били потпуно исти, и да је сан био врло реалан (упаљено, пригушено светло у ходнику и одшкринута врата од собе, исто као и на јави, у мом случају). Мајка је то протумачила на тај начин, да нас се бака "ужелела" јер неко време нисмо ишли на гробље; отишли смо на гроб, упалили свећу за њену душу и након тога се ни брату ни мени нису догађали овакви снови.
Друга прича је много језивија од прве, а у питању је један сан који се догодио мом брату. Он обично кад спава, спава са пребаченим ћебетом преко главе. У једном тренутку се био "пробудио", са нелагодним осећајем да се у соби, поред њега, налази још неко. Склонио је прекривач са главе и у том тренутку угледао неку човеколику фигуру која се истицала тиме што је у мрклом мраку који је владао у соби, она била још тамнија, црња од ноћи што би се рекло; та фигура је имала лице које је било скривено али је цело било у зашиљеним угловима, како нам је он касније објашњавао, и око себе је ширила ауру страха. Он се уплашио и брзо се прекрио преко главе; мислио је да се пробудио, и онда је поново открио главу, међутим, фигура му се приближила, наднела се над његовим креветом толико да је могао да разазна ужасни кез који је та угласта фаца направила; слуђен од страха, поново се прекрио преко главе и добрих 10-15 минута након тога није смео да се открије, иако се, овог пута, био стварно пробудио. Овај сан је такође, по његовим речима, био врло реалистичан; читао сам касније на интернету о тој црној фигури, и налазио да су други људи сањали сличан сан, али да је неке од њих та фигура давила док им је седела на грудима, или да су имали визију да они лебде изнад свог тела у сну док им та фигура њихово тело растрже и черечи канџама. У сваком случају, врло језиво искуство.