Старе карте у неким случајевима могу бити генеалошки извор првог реда. Ријетко су презимена уписивана на карте у чистом облику, али су на неким картама уписивана у виду топонима. Иако су биле мале шансе да ћу први писани помен властитог презимена пронаћи у неком извору старијем од 18.вијека, управо сам га нашао уписаног као топоним на карти картографа Марсиљија из 1699. године. Слично је и са породицом моје мајке, чији је рани писани помен такође остављен на карти, из 1788. године.
На Хунгарикани постоји у прилично доброј резолуцији велика колекција карата
картографа Марсиљија, који је на терену маркирао границу између Аустрије и Турака установљену Карловачким миром 1699.године. С обзиром да се ради о теренском раду, подаци које доноси Марсиљи на својим мапама су веома драгоцјени. Карте су поприлично прецизне за оно вријеме, а понекад ми се чини да је Толкин цртајући своју мапу Средње земље "украо" стил од Марсиљија.
Luigi Ferdinando Marsigli
Подручја која је
Марсиљи заједно са сарадником
Јоханом Милером детаљно обрадио обухватају
Банат, Срем, Мачву, посавске дијелове Славоније и сјеверне Босне, Банију, Кордун, Лику, Далмацију, Босанску крајину.24 детаљних карата читаве границу од Сланкамена до Книна може да се погледа на сљедећем линку
https://maps.hungaricana.hu/en/HTITerkeptar/2609/view/?pg=42&bbox=88%2C-8671%2C17307%2C312а остале Марсиљијеве карте на сљедећем линку:
https://maps.hungaricana.hu/en/search/results/?list=eyJxdWVyeSI6ICJtYXJzaWdsaSJ9Најдетаљније су обрађене области око којих је било спорова, попут околине Новог на Уни, Баније, Кордуна. За подручје Кордуна и Баније, па и Крајине у цјелини, на картама оног доба користи се сљедећи опис:
Terra deserta olim nunc Valachis habitata (Опустошена земља коју сада Власи настањују). Такав опис користи и Марсиљи на једној од својих карата из 1700. године. Мисли се прије свега на област коју су Аустријанци заузели од Турака и која је потврђена Карловачким миром.