Скорашње поруке

1

Херцеговачки родови / Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799

« Последња порука Владимир Бојановић послато данас у 07:36:20 поподне »

Горе поменути Радуловић и Васиљевић из Чумића (Крагујевац), који је формирао грану Y336366 са Јовановићем из Мојковца, поручили су Т2Т

Добили смо још две лепе вести везане за генетичку профилизацију Тарских Никшића. Заменски узорак Јоксимовића је испоручен у Небулу, док ће ускоро WGS тест поручити и РАДОВАНОВИЋ - КОЛАШИНАЦ из села Босута код Аранђеловца.

https://www.poreklo.rs/2013/05/30/poreklo-prezimena-selo-bosuta-aran%C4%91elovac/

"У Лисинама су:

-Колашинци (Радовановићи, Лекићи, Вучићевићи, Јовановићи, Стевановићи, Николићи, Минићи), који су досељени из Колашина у време Првог устанка, славе Лучиндан.

У Вису су:

-Мартиновићи (Гавриловићи, Даниловићи, Ђорђевићи, Лазићи, Мијатовићи), досељени из Колашина, кад и Колашинци, славе, као и они, Лучиндан али се не тврди да су једна фамилија."

У плану нам је да пронађемо за тестирање и неког из засеока Вис, под родовским презименом Мартиновићи, даљим пореклом такође из Колашина. Радовановић је недавно добио два SNP резултата. Позитивним на FT190799 је утврђено порекло овог рода од племена Никшићи, а затим смо приступили његовом тестирању на Y250780, с обзиром на то да се племенска територија Ровчана налази близу Колашина. Међутим, негативан резултат на Y250780 дефинитивно је искључио и њихово даље порекло од Ровчана. Очито је овде реч о још једним припадницима аутентичних исељених Никшића из Потарја, чији WGS ће нам јасно разоткрити њихову генетичку генеалогију у виду нове гране на стаблу Никшића.

По речима тестираног, целу ову родовску скупину фамилија са славом Свети Лука у засеоку Лисине, остали становници села Босуте и дан-данас зову Колашинци.

2

Историја и генетика / Одг: Етногенеза Словена, Срба и хаплогрупе

« Последња порука barbarylion послато данас у 07:22:01 поподне »

Sve ovkve i slične pisanije u najboljem mogu biti posledica ranijih tvrdnji koje nisu nikada dokazane, dakle ako bi neko bio u posedu DIA ili neke druge Hronike taj bi verovatno imao to u vidu i pisao u 18-19 veku o modernim oblastima na način na koji tamo pisano i davao imena koja tamo stoje, shodno tome i ove tvrdnje na koje sam naišao su zapravo proizvod upravo toga, ukrajinci nikada za sebe nisu rekli da su Hrvati ili hrvatskog porekla, ali će reći pod uticajem raznih učenja i raznih nedokazanih i nepouzdanih izvora da žive na prostoru koje su nekada naseljavali tkz beli Hrvati.
Tako da mislim sve da i postoje nekakvi spisi ili zabeleške one su proizvod ovog fenomena izmedju ostalog. Na kraju krajeva niko se nije izjasnio po narodnosti tako, moguće samo da se radi o naknadno nametnutom regionalizmu ili lokalizmu, na osnovu od pre već jako sumnjivih izvora i tumačenja. Ono gde se vidi jasna razlika jeste svakako i to što kontinuitet do dana današnjih kod Lužičkih Srba možemo pratiti, oni nisu izgubili indentitet do danas, barem ih je ostalo toliko koliko. Ovi drugi nisu ni mogli da izgube nešto što nisu nikada ni imali.

3

Историја и генетика / Одг: Етногенеза Словена, Срба и хаплогрупе

« Последња порука barbarylion послато данас у 06:26:27 поподне »

Malo istražih ovo bolje i naiđoh na neke stvari koje su rekao bih proizvod fikcije ili manipulacije.

Ovaj navod o tim takozvanim belim Hrvatima je pomenut u delu
Polish writer Kazimierz Władysław Wóycicki released work Pieśni ludu Białochrobatów, Mazurów i Rusi z nad Bugu in 1836

Zato se onaj Poljak onako samouvereno izjasnio o tome.

Ovde je navodno nekakav natpis na kome to piše

https://quod.lib.umich.edu/m/moa/AFL0168.0001.001/34?rgn=full+text;view=image


Objašnjenje koje meni padaju na pamet

1.Notorna glupost

2.Harzburzi i propaganda, obzirom da su Hazburzi smatrali gde god postoji i jedan Hrvat da oni imaju pravo na tu zemlju ne bi me čudilo da su na silu ili putem falsifikata gurali ime Hrvata svuda gde god su to mogli. U tom slučaju mišljenja sam da su možda oni i vršili pritisak na to stanovništvo. Mada sam skloniji da poverujem onoj prvom opciji koju sam naveo. Jer ako se Poljani naseljavaju na Vislu ne znam kakvi onda Hrvati tu, postoji mnogo nelogičnosti generalno

Obzirom da ovde ne piše tako nešto, ja barem nisam našao nikakav dokaz za to da se bilo ko izjasnio kao ,,belo Hrvat" ikada igde, rekao bih da se radi o nekoj banalnosti.


Rad onog Poljaka nisam pregledavao sve, ali motivi bi mogli biti ovo što sam naveo. Tamo navodno piše i za neke volinjske hrvate, ali ni to nisam našao. Tako da je moj zaključak da se radi o forumskoj prepisci bez neophodnih dokaza.

4

Српски ДНК пројекат / Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

« Последња порука Слобо послато данас у 03:07:16 поподне »

Поред њих можемо додати још
Распоповића из Даниловграда (пореклом из Шаранаца),
Воротовића из Никшића (пореклом из Пиве) и
Благојевића из Плужина

И ја сам са очеве стране према предању пореклом из суседног региона. Али свима тестираним YP417 треба да ураде дубински тест.

а и ови Благојевићи његују предање да су поријеклом из Невесиња...

5

Крајишки родови / Одг: Брињско-удбински Кнежевићи никољштаци

« Последња порука drajver послато данас у 12:12:39 поподне »

По записима Надеждина сјећање Кнежевића допире до године 1716. године када двојица браће, Илија и Радивој Кнежевић из Бриња (тачније брињског насеља Прокика), синови Урошеви, долазе у Мутилић и купују комаде земље од католика Портнера и Вукасовића.

Подручје Удбине и Мутилића Аустријанци су заузели већ 1689. године и у складу са колонизаторском политиком, населили су у Мутилићи католике и православне са старог крајишког земљишта. Православни насељеници долазили су управо из околине Бриња, а предводио их је кнез Вук Галовић. Приликом заузимања Удбине истакао се харамбаша Маријан Кнежевић, који је и погинуо том приликом. Надеждин за овог Маријана претпоставља да је могао бити повезан са мутилићким Кнежевићима, јер се лично име Маријан и касније јавља у њиховим родословима, али сами Кнежевићи му нису поменули ту везу. У попису Лике 1712. године помиње се једно домаћинство Кнежевића којег чине браћа Јован, Ђуро и Радоје у Ондићу и Ћојлуку (тада дио Мутилића), али то нису Кнежевићи које касније налазимо у Мутилићу.

И сам Надеждин шпекулише о даљем поријеклу Кнежевића, помиње Херцеговину, повезује их са Кнежевићима Крушевићима из Качићивих пјесама, чак поставља и питање да ли су сви Кнежевићи истог поријекла. Он зна и за Кнежевиће католике у околини Грачаца, али и Кнежевиће на Кордуну. Међутим, то су све Надеждинова размишљања и истраживања, не и оно што су му сами Кнежевићи саопштили. За Кнежевиће у Брињу, Надеждин исправно закључује да су тамо присутни већ у 17. вијеку.

Из других извора видјели смо да су брињски Кнежевићи могли бити дио сеобе из 1638. године. Својеврсну потврду видимо у списку војника из 1657. године, када се у међу срспким војницима Брињанима појављује и име Петра Кнежевића.

Оно гдје се може говорити о приличној поузданости јесте име најстаријег претка Уроша о којем су му саопштили Кнажевићи у Мутилићу и долазак двојице браће Илије и Радивоја 1716. године у Мутилић. Стабло је од тог момента прилично прецизно. Надеждин исправно размишља да је разлог доласка Кнежевића у Мутилић могао бити тај што су тамо већ имали познанике, можда и сроднике, који су се населили нешто раније. Мутилић и јесте насељен управо брињском струјом становништва.

Даље, Надеждин набраја појединце из породичног стабла, са краћим освртом на њихове судбине.

Руска грана Кнежевића, тј. њихов родоначелник Максим Дмитриевич потиче од Радивоја. Директна линија је Урош-Радивоје-Дмитар-Максим. Најстарији предак Урош би требао дакле бити рођен око 1660. године у Брињу, Радивоје крајем 17. вијека такође у Брињу, док су Максим и отац му Дмитар рођени у Мутилићу. Занимљиво је да је син Максимовог брата Симе који је остао у Лици, нестао у Русији као Наполеонов војник. Дакле у рату 1812. године, било је Кнежевића са обе стране фронта.

Из Илијине гране Надеждин помиње два брата Илију и Филипа који су били капетани и који су учествовали у бици код Добросела (Лапац) од 27. маја 1789. године, гдје је, како пише Надеждин, 1500 Личана и Оточана задржавало продор 10.000 Турака. Син овог капетана Илије био је мајор Мато Кнежевић који је био почетком 19. вијека биоградоначелник Панчева.

Један од Кнежевића, фелдфебел Радивоје учествовао је у Вукасовићевој мисији у Црној Гори 1780. године.

Надеждин помиње и податак да је Максим Дмитриевич у Русију отишао са неким свештеним лицем, и сумња да би тај свештеник могао бити Пахомије Кнежевић, епископ арадски 1770-1784. године, за којег претпоставља да је такође сродник Кнежевића.

То би било у најкраћем што је Надеждин том приликом успио скупити, а да је мање више поуздано.

6

Крајишки родови / Одг: Брињско-удбински Кнежевићи никољштаци

« Последња порука drajver послато данас у 11:22:12 пре подне »

Како сам већ поменуо, Надеждин је приликом свог боравка у Мутилићу од самих Кнежевића сакупио доста материјала о поријеклу овог рода. Све оно што је сакупио објавио је већ наредне 1842. године у Одеси у публикацији под називом "Род Књажевича". Ту се налази и читав раније помињани опис пута у Лику од 1841. године, као и и својеврсна предруска историја рода Књажевича. Надеждин почиње нашироко, описујући историју па и природне карактеристике Лике и Срба у њој. Јасно је зашто то чини на такав начин. Публикација је намјењена Књажевичима у самој Русији, који о нашим крајевима знају веома мало.

Ова књижица доступна је на мрежи на сљедећем линку https://viewer.rsl.ru/ru/rsl01003542203?page=5&rotate=0&theme=white

насловна страна Надеждинове публикације са руским грбом Књажевича


Највреднији је дио публикације управо оно што је Надеждин сакупио на самом терену, тј. оно што је чуо од самих Кнежевића о њиховом поријеклу. На основу података које су му они прилично исцрпно саопштили Надеждин је израдио прилично велико и детаљно родословно стабло.

7

Српски ДНК пројекат / Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

« Последња порука Рус послато данас у 10:26:30 пре подне »

Говедарица Ђурђевдан/Никољдан (YP417+)
Пикула Никољдан (YP417+)
Паповић Аранђеловдан
Шолаја Томиндан (YP417+)
Касавица Томиндан
Шушић/Шуша Никољдан
Уљаревић Никољдан
Вилић Никољдан
Мандић Игњатијевдан
Жарковић Никољдан
Драшковић Никољдан (YP417>FT288648+)
Ћеранић Јовањдан
Косовић Ђурђевдан

Поред њих можемо додати још
Распоповића из Даниловграда (пореклом из Шаранаца),
Воротовића из Никшића (пореклом из Пиве) и
Благојевића из Плужина

И ја сам са очеве стране према предању пореклом из суседног региона. Али свима тестираним YP417 треба да ураде дубински тест.

8

Српски ДНК пројекат / Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

« Последња порука Malesevic послато данас у 09:45:09 пре подне »

Ако поред директно дестираних из Гацка узмемо у обзир и тестиране припаднике гатачких братстава из околних општина и ако претпоставимо да су Косовићи из Зворника од гатачких Косовића, за следећа братства из Гацка можемо рећи да су директно тестом претпостављена или потврђена као R1a-L1029/YP417:

Говедарица Ђурђевдан/Никољдан (YP417+)
Пикула Никољдан (YP417+)
Паповић Аранђеловдан
Шолаја Томиндан (YP417+)
Касавица Томиндан
Шушић/Шуша Никољдан
Уљаревић Никољдан
Вилић Никољдан
Мандић Игњатијевдан
Жарковић Никољдан
Драшковић Никољдан (YP417>FT288648+)
Ћеранић Јовањдан
Косовић Ђурђевдан

Такође, R1a-YP417 највероватније припадају и нетестирани Антуновићи, Аранђеловдан (сродни Паповићима) и Лучићи, Никољдан (сродни Говедарицама).

Гацко је дефинитивно епицентар R1a-L1029 у Херцеговини. Посебно је то интересантно јер више ових братстава важе за староседелачка, а многа имају нека магловита предања о даљем пореклу која за сада нису потврђена генетичким тестовима, па би и они можда могли бити староседеоци.
Имамо и неколико муслиманских братстава из Гацка потврђених као YP417 (Мартиновић, Пошковић, Муховић). Мислим да није нереално претпоставити да је област Гацка у средњем веку била један од епицентара ове гране међу Србима.

Једној од ових YP417 припадам и ја, а вучемо корен највероватније из Гацка и(ли) околине. Такође и један од тестираних из Јадра са истом групом као ја, има породично предање о старини са простора између Калиновика и Гацка.  Очигледно се ради о групи која је била прилично мобилна и раштркала се на све стране.

9

Крајишки родови / Одг: Брињско-удбински Кнежевићи никољштаци

« Последња порука drajver послато Мај 02, 2024, 07:56:20 поподне »

Кнежевић је доста често презиме, још ако уз то иду и најчешће славе типа Никољдан, Јовањдан, веома је тешко испратити те родове.

Ипак, покушаћу да бар на подручју Лике лоцирам главне групе Кнежевића у неком временском пресјеку.

У периоду до аустријског запосједања Лике 1680-тих, на старом крајишком земљишту имамо двије групе Кнежевића:

Кнежевиће у Брињу, који настањују насеља Прокике, Водотеч, Рапајин до, Жуту Локву, ови су насељени са турске територије 1638. године, славе Никољдан
Кнежевиће у Брлогу, који настањују насеља Брлог и Главаце, насељени са турске територије 1611. године, не знам коју славу славе
Треба поменути и Кнежевиће у Плашком и околини, који славе Ђурђевдан, а за које не знам да ли би могли бити у вези са овим брлошким Кнежевићима

По аустријском запосједању Лике 1680-тих, са старог крајишког земљишта неки Кнежевићи насељени су у Лику. По попису из 1712. године у сљедећим насељима:

Бунићко подручје, сеобу предводио капетан Добривој Кнежевић из Лучана код  Бриња
Мутилић, помиње се једна кућа Јована Кнежевића са браћом Ђуром и Радојем (у Ћојлуку и Ондићу), прилично нејасно написано презиме, али то нису преци мутилићких Кнежевића који у Мутилић долазе 1716. године
Ловинац и околина, ово  су католички буњевачки Кнежевићи, од којих ће неки добити племство и касније одселити за Угарску, баруни Кнежевићи

По попису Лике из 1807. године Кнежевићи су присутни у сљедећим насељима:

Бунић и околна насеља: Козјан, Шаламунић
Мутилић
Заклопац (Срб)
плус католички Кнежевићи у Штикади, Ричицама (Грачац) и Боричевцу (Лапац)

По попису Лике из 1819. године Кнежевићи су присутни у сљедећим насељима:

Бунић и околна насеља: Козјан и Шаламунић
Мутилић
Дугопоље (Срб)
плус католички Кнежевићи у Штикади и Ричицама, а јављају се први пут и у Доњем Косињу
од овог пописа први пут се јављају православни Кнежевићи у насељима Широка кула и Јошане. У Широкој кули су бројни чак постоји и Кнежевића варош. У Јошанима Кнежевићи славе Јовањдан. Не знам из којих су насеља могли доселити.

По попису из 1915. Кнежевића је у Лици било у сљедећим насељима:

Бунићка група
Бунић, има их који славе и Никољдан и Јовањдан
Козјан, има их који славе и Никољдан и Јовањдан
Шаламунић, има их који славе и Никољдан и Јовањдан

Мутилићка група
Мутилић, славе Никољдан
Ребић, славе Никољдан
Удбина, славе Никољдан

Брлошка група
Брлог, не знам славу
Главаце (Оточац), не знам славу

Брињска група
Прокике(Бриње), претпостављам да славе Никољдан
Рапајин кланац (Бриње), претпостављам да славе Никољдан
Водотеч (Бриње), претпостављам да славе Никољдан
Жута Локва (Бриње), претпостављам да славе Никољдан

Непознато којој групи припадају:
Дугопоље (Срб), не знам славу
Купирово (Срб), не знам славу
Јошани, славе Јовањдан
Широка Кула, славе и Јовањдан и Никољдан

Буњевачка група
Госпић, католици
Д.Косињ, католици
Синац, католици
Граб (Грачац), католици
Штикада (Грачац), католици
Ричице (Ловинац), католици
Боричевац (Лапац), католици
Днопоље (Лапац), католици
Ораовац (Лапац), католици
Међудражје (Заваље), католици
Ваганац (Л.Петрово село), католици

Овдје треба поменути да је у ратовима 1790-тих било на подручју Лике пребјега Кнежевића из Очигрија, Цвјетнића, Добросела (Лапац). Није искључено да неки од Кнежевића у околини Срба потичу од ових. Значи, Кнежевићи никољштаци R1a-Y2608, нису директно повезани са брињско-удбинским Кнежевићима никољштацима, али никад не треба искључити могућност неке даље везе, из периода 16-17. вијека нпр.

10

Генерална дискусија о форуму / Одг: C-M86 хаплогрупа

« Последња порука Драган Обреновић послато Мај 02, 2024, 06:43:36 поподне »

Упоређујући неке FamilyFinder поготке случајно видех овог тестираног који припада C хаплогрупи (додуше није баш блиска грана C-M86):