Науке и научне дисциплине > Језикословље

Чистота језика на примјеру разних европских народа

(1/22) > >>

сɣнце:
Увод у тему:
Када се једно племе учини силним и политички натисне на друга племена, успоставља се мост прилива нових ријечи. Свакој сили дође конац, али њен културни улив остаје у навици народа; по постанку страно тијело но народом из узрока душевне замршености перципирано милијим и дражим, него што је оно предачко, јербо туђе не би наметнуто угњетатељем, но често радодушно и својевољно примљено угњетенником у његовој жељи опонашати силнога, ићи у корак с временом и бити примљеним.

Од Алпа до Шара нижу се словјенски говори који се различе тек у боји неколиких гласова. Речеш ли међа или меја, поље или поје, јесам или јесан, што или ча, лијеп, лип или леп један ће другога разумијети без пола муке. Стога је у научном смислу ријеч о једном језику са обиљем гласовних боја. Но чим један рече врачар, други хећим, а трећи дотур, творе се препреке у разумјевању. Нагомилају ли се такве, прије свега важне и честе ријечи до високе процентуалности по природи један језик се разлучује и дијели, а њим и свијест о једној припадности и поријеклу.

У вријеме творења националних држава и културних препорода током 18. и 19. вијека многа правитељства су осјетила потребу за чишћењем језика.
Тако су правитељства Грчке и Бугарске очистили писани језик од турцизама, те обновили потребне ријечи из старогрчкога и црквенословенскога.
Чишћење бугарскога језика
https://www.academia.edu/9546611/RESTORATION_OF_LANGUAGE_IDEAL_AS_A_FORM_OF_PURISM_IN_BULGARIANS_LANGUAGE_COMMUNICATION_DURING_18_19_CENTURIES

Чишћење гркога језика
https://en.wikipedia.org/wiki/Katharevousa

Послије конца Османовога Царства турски језиконаучнички сабор започео је очишћење језика од персизама и турцизама, који су творили и до 60% ријечника.
Language Reform in Turkey and Iran, John R. Perry, International Journal of Middle East Studies, Published By: Cambridge University Press
https://www.jstor.org/stable/163501?seq=1

Током прошлога вијека подузети су многи успјешни пројекти очишћења њемачкога језика од неких н е п о т р е б н и х  французских и латинских ријечи и до дана данашњега се комисије и школство старају одржати здрав и разуман степен језичне чистоте иако то није лахко због јакога утицаја енглезскога у пољу економије и технологије.

Свјестно одржавање чистоте језика на Исланду и Фарејима
The establishment of Hið íslenzka Lærdómslistafélag (“Society of the Icelandic learned artists”) in 1779 gave new impetus to this kind of work within Icelandic. Stated objectives of the Society were published in 1780 to defend and preserve the language and to cleanse foreign words and alien expressions from it.
Lars. S. Vikør provides a useful summary of the reasons for Icelandic purism. Purism uses indigenous words:

a)      for reasons of purity

b)      because it is more democratic – indigenous elements are easier for users to comprehend

c)      for reasons of structure – foreign words which do not easily assimilate may threaten the very structure of the language

to these I would add:

d)      to maintain an unbroken link with Icelandic cultural heritage and maintain a feeling of nationhood


Halldórsson provides a useful summary of the principles of such purism, namely to:

a)      follow the patterns of speech used by ordinary people, especially those from rural areas or those who have moved into urban areas (intellectuals are more influenced by foreign languages than ordinary people!)

b)      follow the style used in classical Old Icelandic literature

c)      follow the style used by the best writers much read by the ordinary people

d)      avoid loans, unless they can be easily adopted into the linguistic system (e.g. bíll, gír, jeppi)

In general it can be said that drastic changes to structure and/or vocabulary would estrange Icelanders from their cultural heritage and weaken their sense of being a unique people.
http://germanic.eu/Lexical-purism-neologisms-and-language-contact-in-Icelandic-and-Faroese.htm

Познато је још свјестно одржавање чистоте језика у Литванији

Културнојезични утицај османскога царства био је неравномјерно заступљен у разним крајима србске екумене. Србски језик је прошао кроз тиху фазу обеззначајњења већине турцизама највише због тада постављенога пута уједначавања управне терминологије Београда, Сарајева и Загреба, али је србска култура народне свијести о очувању чистоте језика веома запуштена. Просјечан Србин ни не осјећа иностране ријечи као нешто туђе, него се воли похвалити како зна неку инострану ријеч. Што је још грђе, старинску србску ријеч осјећа као нешто туђе и стиди је се ассоциирајући је са покољењем ђедова и баба. Овакво стање осликава и разлику духа самопочтовања и почтовања предака једнога Исланђанина и једнога Србина.

Nenad M:
"Што је још грђе, старинску србску ријеч осјећа као нешто туђе и стиди је се ассоциирајући је са покољењем ђедова и баба."
Ово, просто речено, није тачно. Откуд уопште оваква тврдња? Разумем ако је ово само нечије мишљење, утисак, али изнето у облику тврдње, не може да се прихвати. Постоји ли неко научно истраживање које је дошло до оваквог налаза?

Има један веома леп снимак на Јутјубу у коме покојни Ричард Фајнман говори о псеудонауци. Највише ми се допада део у коме овај нобеловац, теоријски физичар, каже како је он свестан како је тешко доћи дотле да се нешто стварно зна. А с друге стране, људи тако олако износе непоткрепљене ствари. Овим не мислим да кажем да је сунце псеудонаучник који олако "штанцује" истине, само се не слажем са наведеном тврдњом, то јест, ако је то уопште тврдња.

Послато са SM-A715F помоћу Тапатока

wiola:

--- Цитат: Nenad M  Новембар 30, 2020, 05:58:09 поподне ---Ово, просто речено, није тачно. Откуд уопште оваква тврдња? Разумем ако је ово само нечије мишљење, утисак, али изнето у облику тврдње, не може да се прихвати. Постоји ли неко научно истраживање које је дошло до оваквог налаза?

--- Крај цитата ---

Не бих се сложио, тачно је у извесној мери.
Оно што је апсолутно тачно, јесте да ниво свести већине Срба о потреби за чистотом језика је веома низак, ја лично, на жалост, не разликујем неке архаизме од турцизама.

Свакако јако добра и потребна тема, јесте Сунце мало строг, али можда са разлогом.

Nenad M:



--- Цитат: wiola  Новембар 30, 2020, 07:07:12 поподне ---Не бих се сложио, тачно је у извесној мери.
Оно што је апсолутно тачно, јесте да ниво свести већине Срба о потреби за чистотом језика је веома низак, ја лично, на жалост, не разликујем неке архаизме од турцизама.

Свакако јако добра и потребна тема, јесте Сунце мало строг, али можда са разлогом.

--- Крај цитата ---

Значи, постоји истраживање?
Ако је нешто тачно "у извесној мери", онда се то тако и напише. А апсолутне истине, једноставно, не постоје. То је тачка на којој се наука претвара у догму.

Језик је жива ствар и свако говори онако како је чуо и научио од својих родитеља, у средини у којој је растао. Мени може да буде чудно како неко говори, може чак и да ми смета, али - то је што је. У ово време када се све мање читају вредна књижевна дела, фонд речи које се користе у свакодневном говору опада. То јесте лоше и волео бих да је другачије, да се људи лепо и јасно изражавају. А још ако би то биле све речи нашег језика, па то би било феноменално! Али, с друге стране, људи се школују у иностранству или читају стручну литературу на страном језику и појављују се нови термини за које наш језик нема име. Шта онда? Волео бих да знам решење. Када би Србија била јак научни центар, када би се изворни научни радови писали на српском језику, то би решило део проблема. И тако даље...

Послато са SM-A715F помоћу Тапатока

пек:
Највише туђица су донели комунисту.

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна

Иди на пуну верзију