Науке и научне дисциплине > Српски језик и писмо
Курајбер, бели орао, беле 'челе...
Селаковић:
Неретко се, у новинама и на интернету, спомињу архаични, данас необични називи за претке. На самом сајту Порекла, стоји:
--- Цитат ---1 Отац, мајка
2 Деда, баба
3 Прадеда, прабаба
4 Чукундеда, чукунбаба
5 Наврдеда, наврбаба
6 Курђел, курђела
7 Аскурђел, аскурђела
8 Курђун, курђуна
9 Курлебало, курлебала
10 Сукурдол, сукурдола
11 Судепач, судепача
12 Парђупан, парђупана
13 Ожмикурa, oжмикурка
14 Курајбер, курајбера
15 Сајкатава, сајкатавка
16 Бели орао, бела орлица
--- Крај цитата ---
У коментарима, неко је написао другу верзију:
--- Цитат ---Ја знам ову верзију:
1. ОТАЦ
2. ЂЕД
3. ПРАЂЕД
4. ЧУКУНЂЕД
5. НАВРЂЕД – БИЈЕЛА ПЧЕЛА
6. КУРЂЕЛ
7. АСКУРЂЕЛ
8. КУРЂУП
9. КУРЛЕБАЛО
10. КУРСУЛ
11. СУКУРДОВ
12. СУРДЕПАЧ
13. ПАРЂУПАН
14. ОМЖИКУР
15. КУРАЈБЕР
16. ШАЈКАТАВА
17. БИЈЕЛИ ОРАО
18. СИВИ ХРОМИ ВУК
19. СУНЦЕ
--- Крај цитата ---
Неко други, пак, написао је нешто о именима за потомство:
--- Цитат ---У мом крају Бела Чела је потомак, ако идемо овим редом:
1. Син.
2. Унук.
3. Праунук.
4. Чукунунук.
5. Бела (П)Чела…..
--- Крај цитата ---
Интересује ме, зна ли неко више о пореклу ових речи, семантици? Корен "кур" је видим чест. Нарочито ме интересује, јесу ли ове речи постале архаичне претходно налазивши се распрострањене код свију Срба, или се очувало до данас знање у њима у баш некој одређеној географској области? Где су ове речи биле "најмање заборављене"? Хвала!
стеф:
Не знам да ли је ово већ апсолвирано, али и мене интересује који су извори на ове називе, тј. да ли је ово неко завитлавање па да се не примамо безвезе.
Мени су увек ови називи чудно, да не кажем одбојно, звучали баш збот тог "кур" корена, да извинете. А ево шта сам нашао другде:
https://verbalisti.com/2014/12/24/kako-se-na-srpskom-nazivaju-preci-16-kolena-unazad-donosimo-srpski-rodoslov/
(...)
Молио бих Вас да ми наведете још неки извор осим наведених из 1994 године за Сроднике по правој усходној линији (претке) посебно за оне од 6 до 15 јер ти називи имају ромску основу кур која зна се шта значи у српском језику.Израз 13. ОМЖИКУР у преводу са ромског (да се не изражавам просто рећи ћу медицински) значи препуцијум.Тешко да би стари Срби користило овакве изразе за своје претке.
Даље назив под бројем 14 Курајбер је био и сада је погрдан назив за празноглавца који се прави важан,а не израз за претка. Такође у једном интервјуу За Политику 1995 године а касније и за РТС исте године Брана Црнчевић је изјавио да је ово смислио у кафани са још пар пријатеља да би се потсмевао ново печеним националистима и верницима од јуче који немају појма о српској историји а још мање о српском језику. Новине за снобове и празноглавце „жута штампа“ је ово прихватила и почела да пласира као истину као и друге глупости тога доба.
Било би ми веома драго да ме негирате али аргументима односно извором од 1848 године па на овамо до 1994 године.Код Вука нема оваквих израза.Он би их сигурно забележио.
НиколаВук:
Писао је о овоме и Сунце на теми "Рачунање колена и степена сродства":
https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=2027.msg82104#msg82104
--- Цитат: сунце Фебруар 27, 2018, 03:07:57 поподне ---Да су ове ријечи постојале, Вук не би пропустио забиљежити их.
Сви словјенски језици сагласно чату до прадједа и прабабе а потом само удвостручавају пра- по потреби (прапрадјед, прапрабаба). За јасним означавањем даљих непосредних предака није било истините потребе особито узевши у обзор накадашњу највише достижиму старост.
Смјешно је и жалостно како су се неки тобоже учени људи толико навукли на поспрдно дјело Црнчевића у вези с новопеченими националисти. У једном разговору с Политиком 1995. сам је изјавио, да је то све била само шала. Човјек је афорист! Што ту још има додати!?
Што се тиче чукундједа, то је се говорило у Далмацији, те потиче од вњетачске ријечи zuccone /цукуне/ и значи дословно "тикван" (итал. цукини - тиква) а пренесено "глупак, сенилан, онај који је спор и не памти ништа".
Познато је вајарско дијело Донатела "Lo Zuccone" које представља старца.
--- Крај цитата ---
--- Цитат: сунце Фебруар 27, 2018, 09:06:26 поподне ---На вољу ти, пријатељу, да свога предка ословљаваш помоћ' "50 shades of Cur". Што значе кур, ђел, ђуп(а) можда ти могу рећи они који врве љимбу. Ја ти могу рећи да је најњежнија погрдност од тијех ријечи курајбер, која значи само Kühräuber - (краво) крадац, разбојник. Ја своје предке тако називат' нећу, јер нијесу ни они своје и јер је сврха тијех назива извргавање руглу лахкомисленност овдјењих људи. Не сумњам да има много бољих начина својим рођеним језиком изразити своје сродство с предтечами.
Аскурђел
Курђуп
Курлебало
Сукурдов
Ожмикур
--- Крај цитата ---
--- Цитат: сунце Фебруар 28, 2018, 06:50:26 пре подне ---Ту спрдачину смислио је југословенски шалун (афорист) Бранислав Црнчевић у једном од својих романа. Он се није ни надао да ће тај сарказам на рачун новопечених "националиста" достићи толики успијех, те је 1995. у Политици саобћио да је шалу смислио једне ноћи у крчми (кахвани).
Неке од тих речи постоје у Барањи и Бачкој нпр. "аскурђала ти твога" - у суштини просто опонашање мађарских звукова azt kurva angyelat што се чита као аскурванђелат а значи курвинскога ти анђела 'бем. И остале ријечи су тек опонашање мађарских псовки.
Невски и ја нијесмо исто лице, но дјелимо став о том, да је србски кано и сваки словјенски језик смислено писати коренским исписом и старамо се избјежавати туђице, ако имамо своју словјенску ријеч, ма била она и устерјела (архаична). Нпр. ми никада не бисмо употријебили ријеч фермати која је из италијанскога фермаре, но бисмо рекли поштовати, уважавати. Ми веома често посежемо за ријечми које су остале сахрањене у појединих областих, често у данашњој Црној Гори, нпр. лажица или ожица, бјечва, сусјед намјесто турских кашика, чарапа, комшија. Разлика између мене и Невскога је да он не воли букву "ј" но вазда пише "й". Но по средњевјековному правопису које има узор у грчском "ј" се је писало пред самогласником, а й пред сугласником и на крају ријечи. Невски мрзи Вука Стевановића веће него га мрзе наши западни сусједи, а ја Вука поштујем, јер је сабиратељ народнога умнога блага, многих пјесама и ријечи и јер је био искрен. Невски мисли, да је Вук кривац, да је србски данас лишен старога падежнога уређења (система), но ја сматрам да је народ тако проговорио и Вук је записао, како је народ гдје говорио. Ипак ја сматрам, да се не морају све промјене прихватити, но да се о језик ваља његовати, што је у доба турскога јарма пало у мрак и заборав, да се сада у доба слободе просвјетли и опет узроди. Освјем тога и ја и Невски имамо узке везе с Москвом. Но ипак смо два различна лица.
--- Крај цитата ---
Морам само малу исправку да унесем - на ромском се за ту реч не каже "кур" већ "кар". Наша реч за то је настала од старог словенског имена за петла, које баш тако почиње, а и у руском се за коку каже - курица. Што се тиче ожмикура, најбоље би било да питамо неког ко говори ромски, да ли заиста има то значење. :) У сваком случају, изгледа да је дефинитивно ово потекло од Бране Црнчевића као својеврсно изругивање, али онда је прихваћено у медијима и доспело је и до уџбеника. ;D Нешто слично изразу "турбо-фолк" који је смислио Рамбо Амадеус као својеврсно изругивање, па кад је код људи "ухватило корена" изјавио је како је тај израз "Франкенштајново чудовиште" које се отело контроли, с тим што је у овом случају он тај - др Франкенштајн. :D Можда би прави потез био да се "измисле" а затим популаришу неки изрази који нису својеврсна "спрдња", а тичу се далеких предака, јер заиста јесте потребно да имамо термине којима би их означавали, нарочито када у родословима "пребацимо преко" чукундеде и наврдеде (или чукунбабе и наврбабе). ;)
Мића:
--- Цитат: НиколаВук Мај 10, 2018, 10:08:56 пре подне ---Писао је о овоме и Сунце на теми "Рачунање колена и степена сродства":
https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=2027.msg82104#msg82104
Морам само малу исправку да унесем - на ромском се за ту реч не каже "кур" већ "кар". Наша реч за то је настала од старог словенског имена за петла, које баш тако почиње, а и у руском се за коку каже - курица. Што се тиче ожмикура, најбоље би било да питамо неког ко говори ромски, да ли заиста има то значење. :) У сваком случају, изгледа да је дефинитивно ово потекло од Бране Црнчевића као својеврсно изругивање, али онда је прихваћено у медијима и доспело је и до уџбеника. ;D Нешто слично изразу "турбо-фолк" који је смислио Рамбо Амадеус као својеврсно изругивање, па кад је код људи "ухватило корена" изјавио је како је тај израз "Франкенштајново чудовиште" које се отело контроли, с тим што је у овом случају он тај - др Франкенштајн. :D Можда би прави потез био да се "измисле" а затим популаришу неки изрази који нису својеврсна "спрдња", а тичу се далеких предака, јер заиста јесте потребно да имамо термине којима би их означавали, нарочито када у родословима "пребацимо преко" чукундеде и наврдеде (или чукунбабе и наврбабе). ;)
--- Крај цитата ---
Имајући у виду горе означено, мислим да је најбоље користити изразе предак у 7. колену, а када се ипак користе додати "такозвани" испред на пример тзв. аскурђел.
нцп:
--- Цитат: Небојша С. Мај 10, 2018, 03:58:16 пре подне ---Не знам да ли је ово већ апсолвирано, али и мене интересује који су извори на ове називе, тј. да ли је ово неко завитлавање па да се не примамо безвезе.
Мени су увек ови називи чудно, да не кажем одбојно, звучали баш збот тог "кур" корена, да извинете. А ево шта сам нашао другде:
https://verbalisti.com/2014/12/24/kako-se-na-srpskom-nazivaju-preci-16-kolena-unazad-donosimo-srpski-rodoslov/
(...)
Молио бих Вас да ми наведете још неки извор осим наведених из 1994 године за Сроднике по правој усходној линији (претке) посебно за оне од 6 до 15 јер ти називи имају ромску основу кур која зна се шта значи у српском језику.Израз 13. ОМЖИКУР у преводу са ромског (да се не изражавам просто рећи ћу медицински) значи препуцијум.Тешко да би стари Срби користило овакве изразе за своје претке.
Даље назив под бројем 14 Курајбер је био и сада је погрдан назив за празноглавца који се прави важан,а не израз за претка. Такође у једном интервјуу За Политику 1995 године а касније и за РТС исте године Брана Црнчевић је изјавио да је ово смислио у кафани са још пар пријатеља да би се потсмевао ново печеним националистима и верницима од јуче који немају појма о српској историји а још мање о српском језику. Новине за снобове и празноглавце „жута штампа“ је ово прихватила и почела да пласира као истину као и друге глупости тога доба.
Било би ми веома драго да ме негирате али аргументима односно извором од 1848 године па на овамо до 1994 године.Код Вука нема оваквих израза.Он би их сигурно забележио.
--- Крај цитата ---
Право човек збори.
У издању А - Б Родослова, аутора и издавача Ђорђа Танасковића,Београд, рецезент мр Миливој Анђелковић, 1988. год, тираж 2000, штампа ГРО"Култура" Београд, код објашњења појмова помињу се само чукундеда и чукунбаба, а за старије претке од ових постоји шема са словним и бројачаним ознакама из којих се види које је то колено и по којој линији.
Навигација
[0] Индекс порука
[#] Следећа страна
Иди на пуну верзију