Зубци I2-PH908

[симо]

Период од пада под Турке 1465. године до средине 17. вијека није богзна како покривен изворима. Између осталог, тај период је обрадио и Богумил Храбак у свом раду Зупци, али као што већ написах, Храбак ми дјелује прилично непоуздано.

На примјер, прво напише:

"Зубачки крај је био неплодан и забачен, а у XVI веку није имао стално насељену популацију."

да би само неколико страна послије тога написао:

"Пространо и плодно Зубачко поље било је погодно за насељавање, а затим је насељено и обрађено, те је могло послужити као одскочно место за напад на Требиње."

Не знам шта је навело Храбака да напише да су Зупци у 16. вијеку били слабо насељени. Да ли се ослањао на попис 1585. године у којем се Зупци уопште не спомињу,а не спомињу се, јер тамо нису ни пописане влашке нахије., или је нешто друго у питању, не знам.

Међутим попис из 1533. године, који додуше није преведен и објављен код нас, пружа сасвим другачију слику. Зупци у 16. вијеку не само да су добро насељени, већ су издвојени и нови катуни, а пописана су практично сва данашња зубачка насеља.

Ево пописа мјеста из пописа:

Zubçe n., Nova kz., Hersek l.: MAD 560/62
1533 TARİHİNDE NOVA KAZASININ NOVA, POPOVA, TREBİNE, DRAÇEVİÇE, BANA RUDİNE, LİBOMİR, ZUBÇE, DOLNA RUDİNE, GORNA RUDİNE VE RİYEKAN NAHİYELERİNDEKİ EFLAK YERLEŞİM BİRİMLERİ
EFLAKLAR

Bogoyevik k., Zubçe n., Nova kz., Hersek l.: MAD 574/46
Bukova k., Zubçe n., Nova kz., Hersek l.: MAD 560/62
Dranovdol k., Zubçe n., Nova kz., Hersek l.: TD 174/34
Konska k., Zubçe n., Nova kz., Hersek l.: TD 174/34
Kruşevadol k., Zubçe n., Nova kz., Hersek l.: TD 174/33
Oraşye k., Zubçe n., Nova kz., Hersek l.: TD 174/33
Orohoviçe k., Zubçe n., Nova kz., Hersek l.: TD 174/34
Oroş k., Zubçe n., Nova kz., Hersek l.: TD 174/34
Ostoropan k., Zubçe n., Nova kz., Hersek l.: TD 174/33
Poliçe k., Zubçe n., Nova kz., Hersek l.: TD 174/34
Praşişte k., Zubçe n., Nova kz., Hersek l.: MAD 560/63
Rapti k., Zubçe n., Nova kz., Hersek l.: TD 174/34
Tuli k., Zubçe n., Nova kz., Hersek l.: MAD 560/65
Turmente k., Zubçe n., Nova kz., Hersek l.: TD 174/33

Као што видимо, Зупци су 1533. године влашка нахија у саставу казе Нови, у херцеговачком вилајету. Од мјеста која постоје и данас пописани су: Богојевић село, Буковица (могуће дио Богојевић села), Дренов до, Коњско, Крушева Густијерна?, Орашје, Ораховац (Корјенићи), Полице (Требиње), Прашиште, Рапти Зупци, Тули и Турменте.

Остају нејасни локалитети: Oroş што би условно могло да се чита и као Орош, Рош, Рш можда и као Врш и Ostoropan што би условно могло да се чита и као Струпан, Струпањ.

[симо]

У попису су дати само имена вођа катуна. У попису 1477. Зупци су имали само један катун, у попису 1533. године наведена су три катуна. Занимљиво је да је вођа зубачког катуна из 1477. године Бојак Ђурђев уписан и у попосиу 1533. године, када је већ морао бити старац.

Ово су вође катуна из пописа 1533. године (Бојак, Ивко и Радоје):

Boyak bşt., Zubçe n., Nova kz., Hersek l.: TD 174/169
İvko bşt., Zubçe n., Nova kz., Hersek l.: TD 174/169
Radoye bşt., Zubçe n., Nova kz., Hersek l.: TD 174/169

Као што видимо, Зупце 1533. године још није била начела исламизација, што ће се значајно промијенити у долазећем периоду.

[симо]

Храбак је из Дубровачког државног архива извукао неке податке везане за Зупце у првој половини 16. вијека:

1513. године помињу се Алекса Будаковић и Радоје Брајковић из Зубаца

1514. године помиње се Вукашиновић из Зубаца ( ово је интересантно због каснијег помињања зубачког кнеза Вукашиновића из 1597. године, као и због могуће везе са Вукашином Добрашиновићем из 15. вијека)

1514. помиње се Перван као збирни војвода Новог, Требиња и Зубаца, од Турака постављен

1517. спомињу се притисци Црногораца на Зупце

1518. године збор Риђана, Зубаца и Роваца ( интересантно откуд Ровци у овом контексту)

1519. помиње се војвода Гргур у Зупцима (интересантно због рода Гргуревића, мада се Гргур као лично име и касније помиње у Зупцима)

Постоји више помена људи из Зубаца у Дубровнику, који су били или шегрти на занату, или чобани.

[spaja1978]

Остају нејасни локалитети: Oroş што би условно могло да се чита и као Орош, Рош, Рш можда и као Врш и Ostoropan што би условно могло да се чита и као Струпан, Струпањ.

На Зубцима постоји такво мјесто и зове се Ступи.То је недалеко од Граба.Тамо постоји озидани бунар,а вјероватно да је некада давно било и насеље
.Сада тамо има једна кућа Вица.

[spaja1978]

Остају нејасни локалитети: Oroş што би условно могло да се чита и као Орош, Рош, Рш можда и као Врш

Ово се вјероватно односи на мјесто Орашак близу Бравеника.Попричама тамо је било неко насеље.Ту је у близини и Храсанов крш,добио назив по неком кнезу Храсану чија се кћерка утопила у ријеци Сућеској која је протицала кроз Зубце.По некој легенди послије тога њена мајка зачепи извор са врећама вуне и ријека пресуши и изби Љута у Конавлима и Врело Око код Требиња.

[симо]

Ово се вјероватно односи на мјесто Орашак близу Бравеника.Попричама тамо је било неко насеље.Ту је у близини и Храсанов крш,добио назив по неком кнезу Храсану чија се кћерка утопила у ријеци Сућеској која је протицала кроз Зубце.По некој легенди послије тога њена мајка зачепи извор са врећама вуне и ријека пресуши и изби Љута у Конавлима и Врело Око код Требиња.

Спајо, хвала на допунама. Због оваквих допуна вјерујем да је најбоља обрада неког рода или краја управо на форуму, јер се непосредно добију нови подаци, а исто тако се исправљају нетачне ствари.

[симо]

Оно што је интересантно да се сва четворица горе поменутих Зубаца, појављују у каснијем попису 1477. Радосав син Ђурђа припада породици која у попису 1477. године води џемат Зубаца. Очигледно је његов отац Ђурађ био утицајна личност. Међутим, у ранијим поменима Зубаца, нема трага никаквом Ђурађу, чак то име уопште није присутно међу Зупцима. Исто се односи и на Никшу, оца Драгишиног.

Помен два нетипична имена код вођа џемата уз прелазак самих Зубаца на влашки статус, можда би ишло у прилог чињеници да су се неки власи, успостављањем турске власти, населили у Зупцима или да су од стране Турака били постављени као вође џемата. Слично се десило и у Риђанима. Старо зубачко становништво се слило у нову од Турака формирану структуру-џемат (катун) али са вођама споља. Радич Вечеринов из другог навода би могао бити син или Вечерина Мазића 1426. или Вечерина Милошевића 1442.

Попис из 1477. године пружиће већ потпунију слику.

Један сарадник, који није активан на форуму, послао ми је коментар везан за овај мој навод везан за Ђурђа и његове синове. Пренијећу оно што је написао:

Ко је био Ђурађ, отац кнеза Бојака?

Бојаков отац, по свему судећи, био је Ђурађ Миомановић. Ради се о једином спомену овог личног имена међу Врсињанима.
Такође, у османском попису 1475-77. године, одмах иза Ђурђових потомака, пописани су синови извјесног Томаша.

Отац браће Миомановић био је Миоман Радетинић. На једном мјесту наводи се да је Миоман имао сина Томаша.
Миоманова браћа били су Покрајац, Вукосав, Новак и Стипан Радетинић (био је евентуално још један брат). 
Новак Радетинић био је човјек Сандаља Хранића Косаче."

( Jurag Miomanouich et Thomas fratrem suum de Versigna… (1423), venne Dobrasin Bogoeuich, Mioman et suoi fradelli Pocraiaç et Vochossauo Radotinich et Scisman Stipanouich, Dobrascin Marcouich, Volchaç Milatchouich, Vochsa Pribilouich tutti predetti Subçi... (1423), supra Radiç Branoeuich et supra Nouach Radetinich et Stipan fratrem suum et Pocraiaç etiam fratrem suum et supra Stanichna Raschouich et Milman Radetinich et Volchoslauum fratrem eius et Thomam filium dicti Milmani et Branchum Branoeuich ... in Versigna... (1420))

Иако сам споменуо Томаша Миомановића и Новака Радетинића, некако сам пропустио Ђурађа, што значи да моја теза о наводном доласку неких влаха са стране вјероватно није тачна и да се заправо породица Радетинић, наметнула као владајућа и Зупцима крајем 15. вијека. О положају Радетинића у првој половини 15. вијека можемо само наслућивати.

Дакле, имамо на подручју Зубаца у 15. вијеку три породице које се истичу положајем: Добрашиновиће, Добровојевиће и Радетиниће.

Радетинићи

Миоман Радетинић ( могуће да је његов отац носио име Радетин)
Миоманови синови: Ђурађ,Томаш, Стипан, Новак, Вукосав, Покрајац
Ђурађеви синови: Бојак (кнез Зубаца) и Радосав
Томашеви синови: Иван, Дупјаш и Радивој

[симо]

Исти сарадник послао је и допуну везану за период 16. вијека, користио је један турски необјављен попис који ја нисам, па постављам шта је написао:

"Како се звао насљедник кнеза Бојака?

У поименичном попису вилајета Херцеговина из 1475-77. године наведена је нахија влаха Зубци, коју је сачињавао само џемат Бојака, сина Ђурађа (108 домова и 17 неожењених).  Нису споменути Бојакови синови.

Регистри који се односе на османске пописе из 1520-1533. године нахију Зубци такође биљеже као влашку нахију.  Чак се на два мјеста понавља име нахије - Власи Зубци, као из пописа 1475-77. године, што је помало чудно.  Тада су у Зупцима пописана четири спахилука, за које се не види ко их је уживао. 

Можда ови тимари имају везе (а можда не) са посједима/баштинама тројице влашких вођа нахије Зубци, чије су титуле биле: кнез, катунар и теклић.  У пописима су наведене три титуле, а сепаратно су пописана четири баштиника.

Сигурно је само да је Снадин, син Бојака био кнез влаха Зубаца. Поред његове, наведене су још баштине Бојака, Ивка и Радоја. Како се зна да је Бојак раније био кнез, Ивко и Радоје су били катунар, односно теклић.

Дакле, насљедник Бојака био је његов син Снадин. Кнежевска титула остаје у породици и вјероватно је насљедна. Треба обратити пажњу на име Снадин. Вјероватно је погрешно записано и можда се ради о Миладину, имену које је било присутно међу Зупцима."

[spahibija]

Други значајан род досељеника у Зупце ( у практично истом пероду кад и Вукаловићи, друга половина 17. вијека) су Спаићи и Асановићи у Грабу. Спаића има и у Тулима. Истог су рода са Рајчевићима из Полице Требиње. Све ове породице славе Јовањдан и прислављају Малу Госпојину.

О њима смо већ писали код резултата Рајчевића из Полица на Светском ДНК дану 2017, па ћу пренијети оно што смо Небо и ја написали тамо:

"Рајчевићи су огранак Ђуричића из Ровина у Цуцама. Сродни су Асановићима и Спахићима у Зупцима, као  и Шаговиновићима код Билеће. У истраживању Херцеговине имаћемо и њихове резултате. Ердељановић је овој групи породица посветио читав текст, у којем расправља да ли су старинци на подручју Цуца или досељеници од Бандића из Комана. на крају закључује да је ту морало доћи до неког сплемењивања цуцких старинаца и досељеника. Ове породице повезује и са Радуловићима у Кривошијама. Иначе, комбинација слава Јовањдан Мала Госпојина, је присутна и код Бандића и код Радуловића."

Небо је написао:

"Раичевићи или Рајчевићи у Полицама, Требиње (и с њима Спа(х)ићи и Асановићи у Грабу, у Зубцима, и Шаговновићи / Шагуновићи у Баљцима код Билеће), јесу огранак цуцких Ђуричића, а и слава и прислужба су типичне за Цуце. Ђуричићи, додуше, славе Светог Николу, али знају да им је ранија слава била Јовањдан.

Што се тиче порекла Ђуричића, постоје три верзије: у Цуцама их сматрају за старинце, а сами Ђуричићи имају предање о пореклу из Комана, од Бандића, од претка Вука Бандића досељеног око 1755. године. Јован Иванишевић у својим записима из Цуца ("Путопис кроз Мале Цуце") наводи да се за њих сматра да су „од Матаруга“.

Ова последње наведена верзија сада добија на значају, с обзиром на резултат Рајчевића - Ј2а М92. Изгледа да су Орловићи настали саплемењивањем дошљака E1b V13 (питање је само одакле су ти дошљаци старином) и староседелаца у цуцкој области хаплогрупе Ј2а М92 (Матаруге!?)."

Не знам одакле ти информација за Спаиће да су доселили на Зупце крајем 17. вијека, када се зна из више извора да су дошли око 100 година касније, тј. око 1770. године, након што су их остале Цуце истјерале након издаје Никца од Ровина и када су и засновали село Граб?

[spaja1978]

Не знам одакле ти информација за Спаиће да су доселили на Зупце крајем 17. вијека, када се зна из више извора да су дошли око 100 година касније, тј. око 1770. године, након што су их остале Цуце истјерале након издаје Никца од Ровина и када су и засновали село Граб?

Спаићи који су доселили послије погибије Никца од Ровина су потомци Асана Вукова Спаића тј Асановићи.Први дио Спаића доселио је на Зубце око 1660 године после разуре Доњег Краја и Башина Села када су се у борби са Озринићима нашли на страни кнезова Николића.У борби са Озринићима Спаићи су претрпјели велике губитке и један дио преживјелих сели се на Зубце,а други дио у које спадају потомци Асана Вукова сели се у Ровине и ту живе до погибије Никца од Ровина. Ја уназад знам своје потомке који су  сигурно рођени на Зубцима а задњи је рођен на Зубце 1690 кога ја знам именом.Књиге Жељко Остојић Озринићи ,Генеологија Чалија.А издаје дали је било,чисто сумњам.Досад је на десетине гуслара снимиле пјесму о смрти Никца од Ровина и ја ни у једној нисам нашао да нас спомињу као издајнике.Ваљда да је нешто од тога било неки би то опјевао.Његошево писање о издаји је с циљем да се оцрни постојећа властела.Вјештачки је створено и наметнуто ново племство,па су старо морали некако макнути.Ушкопили су историју,а на крају ће се све сазнати,али да непишем више о томе јер није ово тема за то.

[spahibija]

Обрен Ђурић Козић каже да су Спа(х)ићи основали село Граб и да су дошли на Зупце око 1770. године. Рајко Пантов Вуакшиновић у књизи Зупци под Орјеном каже да род Спаића спада у млађе зубачке родове који се доселио на Зупце око 1755. године. Андрија Лубурић пише да је Раич са 6 синова дошао на Зупце 1774. године, Ристо Милићевић у књизи Херцеговачка презимена каже да сте дошли око 1770. године на Зупце.
Родослов Спаића са Зубаца који ја имам и који иде од Илије на овамо то исто каже. Илија је био син Раичев. Раич је ваљда први што се доселио на Зупце. И када се узме тај родослов година рођења Раича, узимањем паса од 30 година у просјеку, испада 1738. Ако се Раич родио тада, а био је први који је дошао на Зупце онда се савршено уклапа да је протјеран 30-40 година након рођења, тј. око 1770. године. Не може бити да је дошао око 1660. јер тада није ни био рођен.
Јесте да пише да су након међуплеменског рата 1660 протјерани Спахићи на Зупце у књизи о Чевљанима, то се не уклапа са осталим изворима и родословом.
Ако имаш податак о томе што је рођен на Зупцима 1690. година можеш ли ми послати на приватну поруку, ко је био, како се звао и гдје се податак о њему налази?   

[Грк]

У попису Херцеговине 1701. На Зупцима се не спомиње село Граб. Спомиње се село Подргаб и да су његови становници прешли у Дренов до због разбојника из Црне Горе.
У Дреновом долу се спомињу становници:
Selo D r en o v d o l

Komnen, sin Rade, kuća 1.
Vučić, sin Bokča? (Bokgo), kuća 1.
Grujica, sin Bokča, kuća 1.
Niko, sin Krcuna (Krgun), kuća 1.
Примјетио сам да се име Раич на Зупцима спомиње три пута у три различита села. Да ли је ријеч о истом човјеку не знам.

Selo S t r u p a n
Jovan, sin Rajiča, kuća 1. Nastanjen na svom mjestu.

Selo Orašje
Ivan, sin Rajiča, kuća 1.

Selo Konjsko
Vujin, sin Rajiča, kuća 1. Nastanjen na svom mjestu.

[spaja1978]

У попису Херцеговине 1701. На Зупцима се не спомиње село Граб. Спомиње се село Подргаб и да су његови становници прешли у Дренов до због разбојника из Црне Горе.
У Дреновом долу се спомињу становници:
Selo D r en o v d o l

Komnen, sin Rade, kuća 1.
Vučić, sin Bokča? (Bokgo), kuća 1.
Grujica, sin Bokča, kuća 1.
Niko, sin Krcuna (Krgun), kuća 1.
Примјетио сам да се име Раич на Зупцима спомиње три пута у три различита села. Да ли је ријеч о истом човјеку не знам.

Selo S t r u p a n
Jovan, sin Rajiča, kuća 1. Nastanjen na svom mjestu.

Selo Orašje
Ivan, sin Rajiča, kuća 1.

Selo Konjsko
Vujin, sin Rajiča, kuća 1. Nastanjen na svom mjestu.

Могу ли добити тај попис у електронској форми,ако има.А ти разбојници из Црне Горе вјероватно мисли на нас 

[Грк]

А ти разбојници из Црне Горе вјероватно мисли на нас 

Могуће   

[spahibija]

У попису Херцеговине 1701. На Зупцима се не спомиње село Граб. Спомиње се село Подргаб и да су његови становници прешли у Дренов до због разбојника из Црне Горе.
У Дреновом долу се спомињу становници:
Selo D r en o v d o l

Komnen, sin Rade, kuća 1.
Vučić, sin Bokča? (Bokgo), kuća 1.
Grujica, sin Bokča, kuća 1.
Niko, sin Krcuna (Krgun), kuća 1.
Примјетио сам да се име Раич на Зупцима спомиње три пута у три различита села. Да ли је ријеч о истом човјеку не знам.

Selo S t r u p a n
Jovan, sin Rajiča, kuća 1. Nastanjen na svom mjestu.

Selo Orašje
Ivan, sin Rajiča, kuća 1.

Selo Konjsko
Vujin, sin Rajiča, kuća 1. Nastanjen na svom mjestu.

То ја и кажем, ако су Спахићи доласком из Цуца прво населили Граб, који су они и основали, ако Спаићи спадају у млађе зубачке родове, ако се не спомињу у попису 1701, а то село Подграб се вјероватно односи на село Граб и тада је празно и пусто, зар није логично да су они дошли 50-70 година касније тј. негдје пише око 1755, а негдје 1770 и тада населили село Граб? Ако су дошли око 1660. сигурно би неко био пописан у том селу 1701. године, али села Граб нема, а село Подграб је пусто.

[spahibija]

Могу ли добити тај попис у електронској форми,ако има.А ти разбојници из Црне Горе вјероватно мисли на нас 

Несуђени рођаче имаш тај попис у литератури на страници порекла.

[spahibija]

У попису Херцеговине 1701. На Зупцима се не спомиње село Граб. Спомиње се село Подргаб и да су његови становници прешли у Дренов до због разбојника из Црне Горе.
У Дреновом долу се спомињу становници:
Selo D r en o v d o l

Komnen, sin Rade, kuća 1.
Vučić, sin Bokča? (Bokgo), kuća 1.
Grujica, sin Bokča, kuća 1.
Niko, sin Krcuna (Krgun), kuća 1.
Примјетио сам да се име Раич на Зупцима спомиње три пута у три различита села. Да ли је ријеч о истом човјеку не знам.

Selo S t r u p a n
Jovan, sin Rajiča, kuća 1. Nastanjen na svom mjestu.

Selo Orašje
Ivan, sin Rajiča, kuća 1.

Selo Konjsko
Vujin, sin Rajiča, kuća 1. Nastanjen na svom mjestu.

Према предању Раич је био или отац који је дошао на Зупце са синовима или један од синова тога који је дошао на Зупце. Каже се да је један дошао са синовима: Гаврло, Спасоје, Ђурица, Бјеле, Илија и Михајло. Нигдје се не спомињу Иван, Јован и Вујин, па да их повежемо са тим синовима Раича који се јављају у селима Орашје, Коњско, и Струпан на попису 1701. Тако да то не иде у прилог њиховог доласка на Зупце раније.
Осим тога Лубурић у опису предања са Зубаца каже да су дошли 1762. године а у горњем десном углу његовог записа стоји име Јово Спаић 1832. година. Ако је предање њему дао тај Јово Спаић који се родио 1832. године, човјек је морао знати предање од прије 50-година уназад када су по њему дошли на Зупце. У родослову Спаића и постоји Јово (Вуле) Спаић који је живио баш у том периоду.
Мислим да пуно више чињеница указује на вријеме доласка Спаића на Зупце између 1755. и 1770. године, у односу на једну књигу коју је писао Жељко Остојић у књизи Озринићи и гдје каже да су дошли на Зупце након разоре Башина Села и Доњег Краја око 1660. године.

[Грк]

Вуле Спахић(не пише Спајић), са Зубаца, родом из Црне Горе, се спомиње као Пандур 1.8.1796. и 1.4.1801. године, на граници са Конавлима. Како кажу извори, Црногорци и Власи су пљачкали у мјесту Дуба и том приликом су неки погинули, а Вуко је био свједок у оба случаја јер је био као Пандур на радном мјесту.

[spaja1978]

Вуле Спахић(не пише Спајић), са Зубаца, родом из Црне Горе, се спомиње као Пандур 1.8.1796. и 1.4.1801. године, на граници са Конавлима. Како кажу извори, Црногорци и Власи су пљачкали у мјесту Дуба и том приликом су неки погинули, а Вуко је био свједок у оба случаја јер је био као Пандур на радном мјесту.

Вулов унук Зеко(мој чукундјед) је рођен 1816.Вулов син Пеша око 1780.Вуле би био рођен око 1745-1750.Вулов отац Гаврило око 1720, а његов отац Рајич око 1690,ако му је отац?

[Priba 75]

Да су синови Зубаца које налазимо у дубровачким изворима прве половине 15. вијека исти они "власи" Зубци пописани 1477. године показује упоредна анализа дубровачких извора и пописа 1477. године. За више од трећине појединаца из пописа 1477. године може се лоцирати потенцијални отац из извора прве половине 15. вијека. Код неких случајева постоје и двије или три могућности. У доњем списку дати су болдовано потенцијални очеви са годинама помена и потенцијални синови из пописа 1477. године.

Томаш Добрашиновић 1439
Томаш Миомановић 1432
Санко, син Томаша
Иван, син Томаша
Дупјаш, син Томаша
Радивој, син Томаша
Андрија син Томаша

Радосав Разић 1445
Ковиљ, син Радосала
Петко, син Радосала
Радаш, син Радосава
Чоле, син Радосава
Момчил, син Радосала
Владисав,син Радосава
Прибисав, син Радосала
Обрад, син Радосава

Радивој Богосалић 1427 1429
Новак, син Радивоја
Ивко,син Радивоја

Вукац Богосалић 1429
Милша, син Вукице
Павко, син Вукице

Добрашин Богојевић 1423
Томаш, син Добрашина

Вукосав Добрашиновић 1426 1433 1445
Вукић, син Вукосала
Дабижив, син Вукосава
Влатко,син Вукосала

Новак Перовић 1421
Новак Радетинић 1425
Радич, син Новака

Брајан Дабижиновић 1442 1443
Бранило, син Браје
Радивој, син Брајка

Радич Добровојевић  1419 1420 1421 1422 1425 1426 1432
Радич Дапковић 1433
Вукосав, син Радича
Јанко,син Радича

Дабижив Добровојевић 1425 1427 1428 1429
Дабижив Миљевић 1432
Бранисав, син Дабижива

Богиша Милошевић 1425 1442
Богиша Прибаковић 1421
Богиша Максић 1431
Богута, син Богише
Које, син Богише

Ненад Мазић 1426
Дабижив, син Ненаде
Вукач, син Ненаде

Вечерин Мазић 1426
Вечерин Милошевић 1442
Радич, син Вучерина

Богдан Мазић 1439
Богдан Милошевић 1425
Ценић?,син Богдана

Шишман Стјепановић 1432 1445
Бранисав, син Шишмана

Радоња Радовчић 1433
Вукић,син Радоње

Алекса Дабижиновић 1439
Пава,син Алексија

Вукић Покрајчић 1432 1439
Иваниш,син Вукића

Da li ima vise informacija o Bogiši Pribakovicu? Ovo je najstarija godina da  se prezime pojavljuje kako mi znamo.