Име Озгорастовића везује се за једну повећу групу крајишких породица које славе Св. Стевана (9. јануар). Ови родови су распоређени на простору Босанске Крајине, Лике и Северне Далмације. Сматра се да је матица овог рода негде у околини Герзова (Мркоњић Град).
Милан Карановић је почетком 20. века забележио предање о пореклу ове групе родова:
"У Герзову је код Јајца турбе Ђерзел Алије, омиљеног јунака међу муслиманима, који је ту у боју пао по предању са Змај Огњеним Вуком.
У том Герзову и у суседној Медној и Пецкој има велика група родова, који славе Св. Архиђакона Стефана патрона владара из династије Немањића.
Код њих је сачувано већ избледело предање, да је један калуђер из Високих Дечана пролазио кроз Герзово купећи милостињу за манастир.
Допали му се ти крајеви, па је упутио ту своје саплеменике да се ту населе. Сачувало се предање да је старешина имао право да носи сабљу, ћурак и доламу, према томе је област имала неку врсту аутономије. Један је род назван Бубњевић, што им је предак, веле, носио бубањ у некој војсци.
Вероватно је да су њихови преци помагали Турцима код заузимања Јајца 1527. г., као мартолози па се ту и настанили."
Касније је и Петар Рађеновић у околини Дрвара пронашао исте ове Стефањштаке, које помиње и Карановић. По највећим огранцима прозвани су
Трнинићи-Роквићи-Миљевићи. Предање ову ову групу родова везује за Херцеговину, за неко племе "Озгорастовића".
Од раније се у Српском днк пројекту налази
Миљевић из околине Санског Моста. Слава Стефањдан. Миљевић је припадник хаплогрупе R1b, а с обзиром да носи презиме из групе Трњинића, веза је била очигледна.
У међувремену се на 23andMe појавио извесни
Добријевић R1b. Није било података о пореклу, а по породичним презименима се може закључити да је тестрирани пореклом из Крајине (Далмација, Лика). Презиме Добријевић је веома битно за ову групу родова, зато што је на неки начин "предачко", тзв. родовско име.
Такође, у пројекту су још неке породице које славе Св. Стевана, а могу се повезати са родом Трњинића. Ту су пре свега
Дукићи I2a DS из Лике, који се на основу славе и чињенице да их по Босанској Крајини и Далмацији има у истим местима у којима има и Трњинића, могу повезати са овим родом.
Недавно се, у склопу тестирања за Светски днк дан, појавио и
Бајић I2 DS (Св. Стеван) из околине Дрвара. Бајић је генетски прилично близак Дукићу. Ови Бајићи су иначе пореклом управо од Трњинића.
Поставља се питање ко је заправо пореклом од "Озгорастовића"? Код Крајишких родова иначе често долази до некаквог "удруживања", па је можда то и овде случај (више хаплогрупа и оквиру истог рода).
Дукићи и Бајићи имају неких поклапања у Херцеговини (не поптуно исти хаплотипови), попут Авдаловића, али то је веома чест I2a DS хаплотип, па не мора да значи да постоји веза. Могуће да ће тестирање Херцеговаца решити и ову дилему.
У предању ове групе родова иначе има неких занимљивих детаља. Помиње се између осталог неки човек са три кћери. Он је наводно дао те три ћерке за три добра момка, али је услов био да прихвате његову славу, Св. Стевана. Можда отуд више хаплогрупа у оквиру овог племена.
Занимљиво да и Миљевића и Дукића и Бајића има у околини Герзова, где је уствари и матица овог рода. Сви славе Св. Стевана!
Више о парохији Трнинића бријег и Озгорастовићима:
http://digital.nub.rs/pdf/istocnik/1888/04.pdf