Порекло становништва > БиХ - Република Српска

Срби у Цазинској Крајини

(1/4) > >>

Иван Вукићевић:
Радећи на етничким картама Босне и Херцеговине, у више наврата ми је запало за око да ниједан од три најбројнија народа ни у једној области није доживео такав демографски суноврат у периоду до последњег рата, као што је то случај са Србима у Цазинској крајини. Дакле, овде не говорим о последњем попису из 2013. године, на коме су видљиви резултати етничког чишћења Срба у последњем рату, већ о периоду између пописа из 1910. и 1991. године на којима се може пратити постепена промена етничког састава становништва.

Иако је било и пар мањих српских енклава у Цазинској Крајини, српска села су се налазила пре свега у следећа три географски и етнички компактна српска подручја:
1. Гранични појас према Банији: Пољана, Глиница, Буковље, Босанска Бојна, Градина (Кладушка), Подгрљевац, Збориште, Црквина, Стабанџа, Дреновац, Равнице, Радач, Добро Село, Новковићи, Бањани, Булећани, Баштра, Бјелајци, Главица, Глодина, Ивањска
2. Подручје северозападно од Босанске Крупе: Пишталине, Перна, Подгомиле, Округљак, Грабеж, Подвран, Љусина, Дренова Главица
3. Подручје између Бихаћа и Цазина: Бугар, Тржачка Раштела, Рујница, Горња Гата, Доња Гата, (Агића) Крндија, Буковица, Врело, Градина (Цазинска), Осредак

Сва поменута села имала су убедљиву српску већину 1910. године, док су 1991. године само села чије сам називе подебљао и даље била већински српска. Прецртано село Подгрљевац, које је 1961. године имало 128 становника, потпуно је расељено и на сателитском снимку се практично не види да је икада и постојало, пошто је зарасло у шуму. Сва остала села су 1991. године имала муслиманску већину. Подвучена села су једина која су и 2013. године и даље имала српску већину.

Територијална организација се често мењала између пописа, па поменута села нису имала статус насеља на свим пописима, али се етничко стање у њима углавном може испратити од пописа до пописа. Примера ради, насеље Бањани у својим границама од 1961. године (које су исте и данас) обухвата и насеља Новковићи и Булећани са пописа 1910. године.

Овде ћу навести у којим временским периодима су поједина села постала већински муслиманска:
- Између 1910. и 1961. године: Добро Село,  Горња Гата, Тржачка Раштела, Пишталине
- Између 1961. и 1971. године: Пољана, Збориште, Стабанџа, Дреновац, Равнице, Радач, Подвран, Љусина, Рујница, (Агића) Крндија, Буковица, Градина (Цазинска)
- Између 1971. и 1981. године: Глиница, Црквина, Новковићи, Дренова Главица, Осредак
- Између 1981. и 1991. године: Баштра, Врело
- Између 1991. и 2013. године: Буковље, Градина, Перна, Бугар, Доња Гата

У већини ових насеља је до промене становништва долазило постепено, тако што су се Срби исељавали, а на њихово место долазили Муслимани. Навешћу пример Зборишта. Ово је 1910. године било чисто српско насеље. Према попису из 1961. године, имало је 269 Срба, 211 Муслимана и 3 Југословена. Десет година касније у Зборишту је било 710 Муслимана, 84 Срба и 1 Црногорац. Овакве промене у саставу становништва сам на пописима виђао само у појединим насељима на Косову и Метохији, где су Албанци уз прећутну сагласност комунистичког режима под терором куповали имања од Срба и тако преузимали читава села. Међутим, није ми познато да се било шта слично догађало у Цазинској Крајини, па бих волео да чујем да ли је некоме познато због чега су се Срби масовно иселили из ове области. Познато је да су муслимани у Цазинској Крајни највиталнији у Босни и Херцеговини, како демографски тако и економски, али овакво брзо ширење је ипак доста неуобичајено у мирнодопским условима.

На следећој карти сам црном бојом означио границе три подручја која су некада била етнички српска, као и етничку већину 1991. године на подручју катастарских општина (Срби - плаво, Муслимани - зелено), које често обухватају више од једног насеља:

Drvoseča:
Цазин је током Другог светског рата једно од подручја које су усташе највише, и најстрашније, очистиле од српског живља, конкретна злодела над Србима су генерално радиле њихове комшије, муслимани, по команди Славка Кватерника. Тај цазински трбух лежи на граници са Хрватском, и, као такав, био је директна мета  за усташе да реше српско питање ту, и огроман број села у Цазинској крајини је очишћен од српске популације, и то комплетно. Кога интересује, књига Душана Миљковића "Страдања у Цазинској крајини" даје све потребне информације о размерама и степену злодела која су чињена ту током рата.

Сад, о разлозима исељавања после рата не могу да дајем неке конкретне тврдње, али чињеница да су Србе често директно клале њихове комшије, које су после рата наставиле са својим животом мање-више некажњено (било је освете током рата у мањој мери, али већина ових који су клали су једноставно прошли без окаљаног имена, а камоли са неком казном), ме упућује на закључак да онај мали проценат преживелих вероватно није имао неку жељу за суживотом са њима, те су се исељавали другде по Југославији.

Не бих да улазим у детаље, али цела шира фамилија моје бабе је тад побијена, она је пуком срећом преживела, и први пут када је дошла у своје село, дуго после рата, у месној канцеларији је видела у управи оне који су јој поклали породицу, и више никада се није вратила тамо. Сигуран сам да није једини такав случај, ни близу. Тај бунар је, једноставно - затрован.

drajver:
Као што је већ поменуо Дрвосеча, страдања у Другом свјетском рату главни су узрок депопулације Срба у Цазинској крајини. Окружени највећим дијелом муслиманским насељима и одвојени ријеком Уном од главнине српских насеља са десне стране ријеке, били су у незавидном положају. Осим тога, вјероватно је постојао усташки план да се та села очисте од Срба како би се створила чиста муслиманска територија. У селима са десне стране Уне, поготово у оним у подножју Грмеча, била је донекле другачија ситуација, устанак је рано избио, и Нијемци и усташе нису ефективно ушли у села све до операције Вајс у јануару/фебруару 1943. године, па се српско становништво, иако је и оно страдало, ипак очувало бар до посљедњих ратова.

Везано за Србе у Цазинској крајини не треба заборавити још један догађај, Цазинску буну из 1950. године. Иако се ова буна у посљедње вријеме често представља као некакав муслимански устанак против комунистичке власти, иницијатори буне су заправо били Срби из Цазинске крајине, из подручја од Цазина према Кордуну. Не кажем да је Цазинска буна имала неки већи ефекат на расељавање Срба, али је и то неким дијелом допринијело.

https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A6%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B1%D1%83%D0%BD%D0%B0

Drvoseča:

--- Цитат: drajver  Децембар 18, 2023, 07:39:56 пре подне ---Везано за Србе у Цазинској крајини не треба заборавити још један догађај, Цазинску буну из 1950. године. Иако се ова буна у посљедње вријеме често представља као некакав муслимански устанак против комунистичке власти, иницијатори буне су заправо били Срби из Цазинске крајине, из подручја од Цазина према Кордуну. Не кажем да је Цазинска буна имала неки већи ефекат на расељавање Срба, али је и то неким дијелом допринијело.

https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A6%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B1%D1%83%D0%BD%D0%B0

--- Крај цитата ---

Не верујем да су апсолутне бројке нешто посебно велике, али гледано у односу на (мали) број Срба који је преживео рат у Цазинској крајини, сигурно је  добар проценат њих и због буне и њених узрока и последица отишао, свакако. 

drajver:
Пошто је Иван нагласио расељавање и у мирнодопским условима, мислим да је још једна ствар утицала, а то је чињеница да су у Крајини Срби и муслимани живјели више једни поред других него једни са другима. Пошто сам поријеклом из тих крајева, и добар дио дјетињства сам провео на тим подручјима, ово знам из прве руке. У Крајини скоро да уопште није било, или је било веома мало, вјерски мјешовитих сеоских насеља. Тако да ако је нека вјерска заједница имала већинску бројност у селу и на неки начин доминирала селом то је утицало да се она мањинска по прилично убрзаној динамици исељава. Мислим да је то управо био случај са овим српским селима у Цазинској крајини. У Другом свјетском рату је злочинима нарушена српска бројност у појединим насељима, и онда је услиједило исељавање Срба из тих насеља, јер то више нису била насеља у којима су Срби имали већину.

По овоме се Крајина доста разликује од средње Босне ( а што исто знам из искуства) гдје су доста честа мјешовита католичко-муслиманско-православна села и гдје су куће на веома малом простору измијешане и гдје је комуникација све три вјере присутна на дневном нивоу. У Крајини српски сељак није морао да дође у контакт са муслиманима и по неколико мјесеци, или веома ријетко, кад је силазио у градове да нешто прода или купи.

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна