Иветићи

Порекло становништва > БиХ - Република Српска

Иветићи

<< < (2/10) > >>

Amicus:

--- Цитат: ogixxl Април 22, 2018, 05:51:34 поподне ---Da ukoliko ste Ivetic. :)
--- Крај цитата ---

За сада, а кад се буде знало још 49 презимена, значиће то одмах и њима другима. ;)
Ништа, ја само констатујем, треба испитати на колико је страна и слично, па видети какве су могућности да се набави снимак.

Зрно:
Није ми баш јасна прича око фамозног документа. Већ постоји списак породица из 1690-их, ако се не варам. Међу њима је Станко Иветић са 15 чланова породице. Шта би још могли сазнати из тог документа, осим да је закључен договор о преласку породица из Дувна у Врлику? Ваљда би Симић и Шкиљан ставили то у књигу, кад су већ написали гомилу информација у фуснотама.

ogixxl:

--- Цитат: Зрно Април 23, 2018, 02:22:43 пре подне ---Није ми баш јасна прича око фамозног документа. Већ постоји списак породица из 1690-их, ако се не варам. Међу њима је Станко Иветић са 15 чланова породице. Шта би још могли сазнати из тог документа, осим да је закључен договор о преласку породица из Дувна у Врлику? Ваљда би Симић и Шкиљан ставили то у књигу, кад су већ написали гомилу информација у фуснотама.

--- Крај цитата ---

Зрно, да си пажљивије прочитао претходне постове знао би да су у питању два документа један у Задру а један у Венецији који вероватно говоре о истом догађају, али то не знамо са сигурношћу.

ogixxl:
3. Иветићи Ливањског поља

Контекст:

Први подаци о исељавању појединих породица Иветића из Цивљана су забележени након 48 година од доласка у Северну Далмацију, зна се да је Ивица Иветић (Ivizza Ivetich) 1740. године иселио у Турску - Босну. (Државни архив у Задру, фонд број 1, Генерални провидури за Далмацију и Албанију 1597.-1797., Francesko Diedo 1760.-1762, књига 2, страна 22 - Преузето из књиге Срби у Цетинској крајини Божидара Симића и Филипа Шкиљана) Прва исељавања се везују за објаву помиловања за побуњенике у Турској 1735. године и стабилизацију границе са Мелетачком после Млетачко-Турског рата 1714-1718. који је био и последњи велики сукоб ове две силе. Турска територија је након ратова била празна а турским агама је било у интересу да привуку кметове на опустошена имања.

Најближи пут према Турској територији из Цивљана је водио преко Динаре и села Уништа и са друге стране избијао на Босанскограховско поље у селу Горње Пеуље, становници Северне Далмације са једне и становници Ливањског поља и Босанског Грахова (тада Арежина Бријег) са друге стране су своје производе товарним магарцима преносили преко Динаре. Овај пут је био логичан избор миграције људи из Цивљана у Турску.

Не постоји један конкретан догађај који је разлог преласка из Далмације у тадашњу Турску, већ низ околности:
1) велика пренасељеност Далмације после Кандијског, Морејског и рата од 1714.-1718. и великих сеоба
2) тешкоће да се прехране породице због мањка плодне земље
3) епитемије заразних болести које су биле смртоносне за тадашња насеља и догађала су се често и периодично
4) неслагања са тадашњим Млетачким властима да ли због притисака на унијаћење, убистава или обавезе према држави као кулук, порез и војна обавеза.

Прва два разлога су повезана, ограничени ресурси, велика концентрација становништва и природни прираштај су узроковали миграције у Турску. У књизи Милана Карановића "Поуље у Босанској Крајини" из сведочанстава се каже да би се људи из Далмације за гладних година, “прибили” на прехрану у неком селу, помагајући сабирати летину и ту чекали када ће искрснути празно кућиште да населе. (страна 362.) Сеобе из Далмације су биле периодичне што су узроковале честе гладне године, исељавање се најчешће догађало у време око кукурузног брања. Босна је тада као више плодна од Далмације прозвана и "сребрена Босна" ("Поуље у Босанској Крајини" стр. 364)

Народна предања говоре да су исељавања била највећа у временима када је владала епидемија куге. У зависности где је куга избила миграције су биле у оба смера према Врличкој крајини и према Босни, народ би се после куге знао враћати на старе поседе. (Петрић Марио, Поријекло становништва, Ливањско пољe, Гласник Земаљског музеја, Етнологија, св. 16, Сарајево 1961.)
Позната је велика епидемија куге у периоду од 1814. до 1818. када су досељавања на Ливањско поље била најживља.
Кулук као разлог одласка није био тако редак. Заправо у прошлости су владари тражили од кметова обавезу рада без икакве накнаде приликом изградње неког објекта или пута. Најбољи пример за ово је период владавине Француза у Далмацији (1806. до 1813. године) када је за кратко време изграђен пут од Обровца до Боке Которске познат у народу као "Наполеонов" или "Француски" пут. Овај додатни рад је узроковао исељавање многих породица у Турску. У време владавине Француза честа су исељавања из Далмације и због војне обавезе.

У то време подручијем Ливањског поља владали су бегови из породице Фирдус који су потицали од средњовековне аристократске породице. Њени чланови су у периоду од 1740. до 1835. године били капетани Ливањске капетаније. (Беговски замљишњи поседи у Босни и Херцеговини од 1878 до 1919., Хуснија Камберовић). Према једном сведочанству фра Ловре Карауле за Фирдусе у Ливањском пољу у османлијско време се каже:

Зна се да су Фирдуси од најранијих дана имали поседе у Челебићима и Црном Лугу где је нејвероватније прво исходиште ове породице.

Из свега приложеног се види да су Срби Тромеђе у то време бирали између два зла. Исељавања из Далмације у Босну потпуно престају након Аустроугарске окупације Босне и Херцеговине 1878.

Села Ливањског поља насељена Иветићима

Књига Мариа Петрића "Поријекло становништва, Ливањско пољe" је најсвеобухватнији приказ становништва и села на овом подручију из 1961. године. У овој књизи се наводе села Ливањског поља где су живели Иветићи:

1. Бојмуте - доселили из Бастаса у Ливањском пољу, славе Светог Стефана.
2. Бастаси - доселили из Цивљана, славе Светог Стефана.
3. Нуглашица - доселили из Цивљана, славе Светог Стефана.
4. Црни Луг - доселили из Цивљана, славе Светог Стефана и Светог Јована.
5. Јаруга - доселили из Јојића Главице (близу Цивљана, вероватно део Цивљана), славе Светог Стефана.
6. Пржине - доселили из Цивљана, славе Светог Стефана.
7. Казанци – У Доње Казанце доселили из Цивљана, славе Светог Стефана.
8. Сајковић - доселили из Цивљана, славе Светог Стефана.
9. Губин - доселили из Цивљана, славе Светог Стефана.
10. Прово – доселили из Цивљана, славе Светог Стефана.

ogixxl:
Ово су села где се спомињу Иветићи из књиге Мариа Петрића, врло је могуће да су живели и у другим селима Ливањског поља али нису забележени у овој књизи. Ово се наводи је јер је познато да се народни херој Војислав Иветић родио у селу Прилука код Ливна а то село није наведено у горепоменутој књизи такође Иветићи су се налазили и у селу Славињац али аутору овог текста није познато да ли је ово засебно село или део Казанаца.

У Босанскограховском пољу на самом почетку поља, где се наслања на Ливањско поље, Иветићи живе у селу Горње Пеуље. И они славе Светог Стефана а за њих се везује једна прича о досељавању Иветића у Ливањско поље записана од стране Милоша Иветића у књизи "Трагом братства Иветић" из 2014. године. Према овој причи Иветићи су дошли из Далмације са подручја између села Котлуша и Цивљана (вероватно Маревци - коментар аутора) када су четри брата прешла Динару и двојица су остала на подручју Пеуља док су преостала двојица наставила према Црном Лугу. Потомци те двојице су после насељавали и Бастасе, Сајковиће, Губин и Прово а неки су отишли до Гламоча. Милош Иветић је израчунао према броју познатих предака да се овај догађај могао збити само пре 1770 године. Овај датум има основа и у записаној историји јер је познато да прва исељавања Иветића из Цивљана почињу 1740. године а село Пеуље је прво село на које се излази када се путем од Далмације и Уништа прелази преко Динаре. Прича Милошевих предака је врло могућа али са оградом да се долазак Иветића није догодио у том једном таласу већ више њих што показују писани подаци.

Коришћена литература:

У "Контексту" текста су кориштени општи историјски извори и Wikipedia, поред већине тврдњи се наводе и тачне референце из којих су извучени.

Навигација