Порекло становништва > БиХ - Република Српска
Иветићи
ogixxl:
Осам чињеница о Иветићима:
1. Први помен претка Иветића је из јула 1692. године и то у документу који се чува у Државном архиву у Задру. О њему се може читати у литератури (Божидар Симић и Филип Шкиљан "Срби у Цетињској крајини" издање 2017.) Ту се спомиње Станко Иветић који је пребегао као војник из Турске у Мелетачку републику са 14 чланова породице и био у бандерији Николе Шарца који му је био заповедник у време Морејског рата. Сви ти Иветићи су населили село Маревце данас заселак Цивљана а касније и Врлику.
2. У књизи "Сеобе Срба у Далмацију и Боку Которску кроз векове" од Марка Јачова постоји помен о документу који се налази у Архиви Венеције који повезује прелазак становништва на подручју Врлике са насељем Добра код Дувна. Документ је датиран на у месец јун тачно месец дана пре првог помена презимена Иветић у документу из 1692. Овај документ се за сада може третирати само као траг, док се не докаже повезаност са документом из Државног архива у Задру. У околини Дувна данас постоји село које се зове Добрић, али није позанато да ли је то Добро из наведеног документа.
3. Током наредних векова, од доласка на подручје Цивљана, доста људи из рода Иветића се враћа у Турску и то најчешће на подручје Ливањског поља. Родови Иветића у Ливањском пољу су постали значајно бројнији од оних у Цивљанима, па су чак неке породице поред Светог Стефана почеле да славе и Светог Јована. Разлози за пресељење су били прехрањивање породице, недостатак плодне земље, епидемије куге и кулук. Сви родови Иветића у Ливањском пољу тврде да су дошли из Цивљана (Петрић Марио – Поријекло становништва, Ливањско пољe, Гласник Земаљског музеја, Етнологија, св. 16, Сарајево 1961.)
4. За Иветиће у Гламочком пољу се сматра да су ту однекуд дошли, (Купрешко, Вуковско, Равно и Гламочко поље од Боривоја Ж. Милојевића – Насеља и прекло становништва (књига 13) – Српски етнографски зборник (књига XXV), Београд 1923.) највероватније из Ливањског поља потезом Бастаси - Халапић. Најзначајније село код Гламоча, настањено Иветићима, зове се Петрово Врело. У књизи "Гламоч насеља и становништво" од Душана Миланова Никића пише да су Иветићи ту одувек и да потичу од прастарог Илирског племена Далмата које је словенско племе Гламочана асимиловало - ова тврдња је мало вероватна и треба је узети са резервом.
5. На подручју Козаре о Иветићима постоје подаци да су ту настањени још од 1725. и 1742. године. У документу о посети ватиканских викара из 1742. који се данас налази у Ватиканској архиви се спомиње присуство породица Иветић у данашњем селу Поткозарје (раније Ивањска). Према том документу ови Иветићи су у Поткозарје дошли из Даламације. Данас Иветићи Козаре живе у Доњим Подрадцима и славе Светог Николу.
6. За део Иветића у Црној Гори (Пријеради у Грбљу) се зна да су дошли из Старе Црне Горе. У Пријерадима Иветићи славе Светог Ђорђа према истоименој месној цркви. Поред Пријерада Иветићи живе и у Жвињу у Суторини, ове породице славе Светог Стефана. Најзначајнија књига у којој се помиње презиме Иветић на подручју данашње Црне Горе је “Бока” од попа Саве Никићевића. Данашњи извори редом цитирају попа Саву који тврди да су Иветићи Пријерада дошли из Старе Црне Горе између XV и XVII века, Иветиће у Жвињу не спомиње.
7. Иветића католика има у Шибенику, Истри и Славонији. Први помен католичких Иветића је из 1597. године приликом пријема калуђерица Катарине и Рафаеле Иветић у шибенски самостан. Презиме Иветић у Шибенику припада старој племићкој породици. У Истри постоји село Иветић, док се први помен Иветића у Славонији догодио у селу Церић код Нуштара 1737. године.
8. Постоји легенда која каже да Иветићи из Цивљана потичу од Ивете Добријевића.
ogixxl:
1. Документ где се први пут помиње презиме Иветић се може наћи у Државном Архиву у Задру, фонд број 5, свежањ 19, Млетачки катастар, Катастарске књиге, Catastico di Verlica 1692.
Контекст:
Турска осваја подручје Цетинске и Врличке крајине током владавине Сулејмана I (1521. до 1566.). Османлије владају овим крајевима све до краја Великог турског рата 1699. године. Током више од 150 година верски и етнички карактер територије се потпуно мења а она званично добија име Турска Далмација. Према турском попису из 1604. године у селу Цивљани нема хришћана.
Након великог пораза султана Мехмеда IV, током друге опсаде Беча 1683. турска војска се повлачи у расулу и почиње велика офанзива хришћанских сила за ослобађање Аустријских и Млетачких поседа.
Аустрија:
Поједини одреди Хабзбуршке монархије продиру дубоко у турске поседе на Балкану, чак до Скопља. Међу покореним Србима у Турској букнули су устанци хајдучких дружина и кметова. Након напада Француске на Хабзбуршке поседе у Немачкој аустријска војска престаје са офанзивом и повлачи се преко Саве и Дунава, ово доводи побуњене Србе у неповољан положај што узрокује Велику сеобу Срба 1690. године.
Млетачка република:
На подручију Далмације, после пораза султана Мехмеда IV, води се Морејски рат (1684–1699) где ускочки одреди под командом Млетачке републике продиру дубоко у Турску територију и подбуњују православно и католичко становништво. Најпознатији ускочки капетан тога времена био је Стојан Јанковић који и гине у једној таквој акцији код Дувна 1687. године. Млетачка политика је била да што више хришћанског становништва насели у новоосвојене крајеве у Далмацији а испразни Турске поседе.
Након Карловачког мира 1699. године у Далмацији се повлачи такозвана Гриманијева линија између Турске и Млетачке. Овом линијом највећи део Цивљана постаје Млетачка територија, која је сада празна од муслиманског становништва и насељена православним и католичким родовима из Босне и Херцеговине. Ово становништво Млечани зову Морлацима.
Насељавање Цивљана:
Цивљане су населиле породице из бандерије харамбаше Николе Шарца. Бандерија је имала 41. породицу са 355 људи. Станко Иветић, први познати предак рода Иветића у Цивљанима, се спомиње под називом "Stanco Iuetic" он са собом води 14 чланова породице.
Попис бандерије Николе Шарца се догодио 1. јула 1692. године. Породица Иветић добија имање у данашњем засеоку Цивљана Маревцима. Маревци су дуго били посебно село које је од села Котлуше одвојено речицом Котлуша. Маревци су били део парохије Врлика а становници Мареваца су сахрањивани на гробљу у Врлици.
Коришћена литература:
Коришћени извори за "Контекст" овог текста су општи извори на интернету, историјски сајтови и Wikipedia.
Документ, где се први пут помиње презиме Иветић, из Државног Архива у Задру се описује у две књиге Анте Иванковића - "Подријекло хрватских родова врличког подручја" и Божидара Симића и Филипа Шкиљана "Срби у Цетинској Крајини".
Књига Анте Иванковића покушајем да селективно прикаже само хрватске родове на Врличком подручију оставља конфузан опис овог пописа. Као једина информација из овог текста је преузет је датум настанка документа 1. јул 1692. године.
Књига Божидара Симића и Филипа Шкиљана "Срби у Цетинској Крајини" је писана након књиге Анте Иванковића коју укључује као референцу. Већина података о списку из 1692. године у овом тексту је преузета из те књиге.
Како доћи до копије оргинала ради даљег проучавања:
Адреса сајта Државног Архива у Задру је http://www.dazd.hr.
Према важећим прописима Архива могуће је добити фотокопију, оверену фотокопију или поднети захтев за сликање. За објављивање документата или било који облик дистрибуције корисник је дужан писано затражити одобрење управника Државног Архива у Задру, Архив може учествовати у добити насталој коришћењем фотокопија...
ogixxl:
2. Документ који говори да су у јуну 1692. у околину Врлике досељене породице из Добре код Дувна може се наћи у Државном Архиву Венеције под називом "Provveditori da terra e da mar e altre cariche, 1500 - 1797" (Земаљски, морски и други провидури, од 1500 до 1797) fil. 534, n. 22.
Претпоставке:
Документ се спомиње у књизи Марка Јачова Сеобе Срба у Далмацију и Боку Которску кроз векове. (Catena mundi I, Београд 1992. страна 98) Иако није могуће са сигурношћу тврдити да документ говори о војницима харамбаше Николе Шарца, направићемо такву претпоставку. Аргумент више су датуми настанка где је документ о бегу из Дувна настао у јуну 1692. док је списак бандерије настао у јулу 1692. године.
Познато је да у околини Томиславграда (Дувна) постоји село Добрић, и врло је могуће да је то Добро споменуто у документу Државног архива Венеције. Према књизи Земљописни називи дувањског подручја (Анте Иваковића, 2006.) најастарији помен села Добрић је из 1830. године а назив села је множина презимена Добрић што указује да су се тако звали њени ранији становници.
Контекст:
Освајање Дувна од Османлија 1469, године је означило велико исељавање католичког становништва. Новоосвојено подручје остаје без значајног броја људи, који се крећу ка унутрашњости Угарске. Према тврдњама Доминика Мандића (Хрвати и Срби, два стара различита народа, Загреб 1990., стр.201) првa насељавања Срба у Дувну сe везују за султана Селима I и пад Сребреничке бановине 1516. године, када се спроводи политика насељавања пограничних области. Тада, према Доминику Мандићу, у Дувно долазе Срби из Смедеревског санџака и источне Херцеговине.
Податке о околини Дувна из 1671. године добијамо из посете макарског бискупа Маријана Лишњића који тврди да је тамо мало католика а много муслимана и православних, католици немају цркву док муслимани имају једну џамију. О процени броја људи се може дискутовати али овај запис је битан јер показује значајно присуство православних родова у околини Дувана пре Морејских ратова. Такође је познато да је на овим просторима током средњег века постојао православни манастир Лабостин.
Према подацима другог макарског бискупа из 1706. године, после Морејског рата, у Дувну постоје рушевине 640 католичких и 100 православних кућа, док ја околна села такође опустела. Овај крај се поново насељава тек после 1735. године када Турска објављује опште помиловање за побуњенике.
Из овог можемо закључити:
- постојање великог расељавања католичког становништва Дувна после Отоманског освајања.
- значајно присуство православних родова у околини Дувана од 1516. до 1699.
О самом документу
Документ из Државног архива Венеције представљa интерну депешу Млетачком Сенату. Према њему становништво из Добре код Дувна се насељава у околину Врлике и броји 50 породица са укупно 500 душа, од тога 100 ратника, са друге стране документ са списаком бандерије Николе Шарца говори о 41. породици са 355 људи и око 44 ратника. С обзиром да је документ настао месец дана пре списка можемо претпоставити да је то била груба процена писца депеше, док је потоњи документ стварно стање.
Како доћи до копије оргинала ради даљег проучавања:
Адреса сајта Државног Архива Венеције: http://www.archiviodistatovenezia.it
Документ у каталогу:
http://213.136.75.178/siasve/cgi-bin/pagina.pl?Chiave=13514&Lingua=en&Tipo=fondo
Помен рода Иветић у Тучепима на Макарском приморју
У књизи Тучепска споменица (Милан Шетка, 1968., страна 22.) као и у раду Маријана Стојковића Подгора у XVII стољећу (Зборник за народни живот и обичаје јужних славена, Југословенска академија знанисти и умјетности, књига XXIX, свезак 1, Загреб 1933. године. страна 142.) се наводи помен презимена Иветић у матичним књигама Тучепа у периоду од 1667.-1740. године. Из оргиналних књига није могуће одредити порекло нити тачно време уписа док се род Иветића ни пре а ни после тог времена не спомиње у пописима Тучепа. Периоду од 1667. до 1740. године је време Морејског рата и коначног смиривања великих сукоба. Током тог времена Тучепи као и околна места су била стециште харамбаша и хајдука који су се борили на страни Венеције. Највећи део тадашњег становништва Тучепа је ту био привремено док су трајале борбе и првом приликом одлазио у друге крајеве. Није могуће са сигурношћу тврдити да су ови Иветићи у директној вези са родовима у Цивљану, али присуство сродника на Макарском приморју нам указује на подручје општег кретање братства Иветић из правца Херцеговине, кроз Макарску, затим Имотску, Дувно и на крају Цивљане.
Коришћена литература:
У "Контексту" текста су кориштени општи историјски извори и Wikipedia. У осталим деловима поред свих тврдњи се наводе и тачне референце из којих су извучени.
Amicus:
--- Цитат: ogixxl Април 21, 2018, 11:52:13 поподне ---О самом документу
Документ који се налази и Државном архиву Венеције представљa интерну депешу Млетачком Сенату. Према подацима у документу становништво из Добре из Дувна које се насељава у околину Врлике броји 50 породица са укупно 500 душа, од тога 100 ратника, списак бандерије Николе Шарца говори о 41. породици са 355 људи и око 44 ратника. С обзиром да је документ настао месец дана пре списка можемо претпоставити да је то била груба процена писца депеше док је потоњи документ стварно стање.
--- Крај цитата ---
Дакле, било би од интереса да се тај документ поручи, проучи и објави?
ogixxl:
Autori knjige Srbi u Cetinskoj krajini su imali svoju metodologiju i ciljeve rada kada su istrazivali dokument iz Drzavnog Arhiva u Zadru, kao sto je Jacov imao svoju metodologiju i ciljeve kada je proucavao dokument iz Drzavnog Arhiva u Veneciji. Autori knjige Srbi u Cetinjskoj krajini na primer nigde ne navode tacan mesec izdavanja dokumenta iako je on poznat, njima taj podatak nije bitan za metodologiju i ciljeve njihovog rada.
Da bi bilo ko mogao da kaze da su ova dva dokumenta povezana mora prvo da istrazi tu mogucnost, odnosno da oba dokumenta detaljno pregleda sa saznanjem da su u mogucoj vezi. Ne znamo koje podatke u dokumentu je Jacov smatrao nebitnim za svoj rad a koje podatke su autori knjige Srbi u Cetinskoj krajini izostavili jer se ne uklapaju u ciljeve njihove knjige.
--- Цитат ---Дакле, било би од интереса да се тај документ поручи, проучи и објави?
--- Крај цитата ---
Da ukoliko ste Ivetic. :)
Навигација
[0] Индекс порука
[#] Следећа страна
Иди на пуну верзију