Један прави мали рат водио се по Босни, Херцеговини и Далмацији у лето 1972. године, а да је тада, а и данас, мало људи о томе ишта знало.
19 усташких терориста из иностранства (тзв. „Бугојанска група“ / "Bugojanska skupina") тада је кришом ушло у Југославију и дошло до планине Радуше у Босни, на југ од Бугојна, у намери да тамо дигну устанак против комунистичке власти. Свему је претходило „Хрватско прољеће“ 1970/71. године, најпре као политичко питање незадовољства хрватског политичког врха положајем овог народа у Југославији, а затим и уличним протестима. Усташка емиграција је ово осетила као згодан тренутак за предузимање радикалних потеза. Организација, односно злочиначко удружење називом Hrvatsko revolucionarno bratstvo (HRB), које је окупљало потомке усташких емиграната из Немачке, Аустрије, Француске и Аустралије сковало је план да упадну у Југославију и подигну устанак у областима насељеним Хрватима, очекујући да је расположење међу тамошњим живљем њима наклоњено. Циљ им је био рушење политичког уређења Југославије и обнављање NDH.
Најпре је организована обука терориста у месту Дурлах код Карлсруеа у Немачкој. Главни у овој терористичкој групи били су следећи усташе: браћа Ambrozije и Adolf Andrić, Ludvig Pavlović, Pavao Vegar, Vejsil Keškić, Djuro Horvat, Ilija Glavaš, Mirko Vlasnović.
Група је 21. јуна 1972. године из Салцбурга кренула пут Југославије и кришом ушла у Словенију. Ту се десило нешто необично, кад су терористи на путу налетели ни мање ни више него на Тита који се враћао из лова, возилом у којем је био сам с возачем, без пратње. Да су тада брже реаговали, ко зна каква би даља повест ових простора била. Но, затечени, само су погледом испратили доживотног председника...
Терористи су затим пресрели камион фирме „Radenska“ отели и возило и возача, којег су везали и убацили у приколицу. Камионом су неометано дошли до села Грачаница код Бугојна. Ту су возача пустили, што је, испоставиће се касније, била њихова прва погрешка. Возач, Словенац, одмах је назвао своју фирму у Словенији, а ови су о догађају обавестили полицију. Следећу грешку терористи су направили кад су 25. јуна у шуми надомак Бугојна наишли на групу од шесторице ловаца које су најпре заробили, а потом пустили. Ловци су случај одмах пријавили полицији (односно тадашњој „народној милицији“). Њихов исказ и исказ словеначког камионџије били су аларм за полицију. Очекујући подршку локалних Хрвата, терористи су отишли у село Лужане, одакле је био родом један од чланова групе – Glavaš. Тамо је нашао неког свог рођака, за кога је очекивао да ће им бити јатак. Међутим, овај је групу одмах кад је могао пријавио полицији. Након ове дојаве почиње озбиљна акција власти на уништавању ове терористичке усташке групе.
Усташе су очекивали да ће од локалног живља добити подршку и да ће у кратком времену успети да мобилишу велики број Хрвата и муслимана за своју операцију. Показало се управо супртоно – нигде нису добили никакву подршку.
26. јуна одиграо се први оружани сукоб југословенских снага безбедности и усташке групе, где су погинула двојица војних полицајаца ЈНА са једне, и Adolf Andrić са друге стране. Сјутрадан, усташе су се престројили и спремно сачекали противнике, тако да су успели убити осморицу припадника ЈНА. Ограничене борбе су настављене и у наредном периоду, док су усташе узмицали на запад, а главна битка одиграла се 21. јула код Омиша у Далмацији, где су убијени или заробљени готово сви усташе. Група је коначно сасвим ликвидирана 28. јула, кад је код Задра заробљен последњи преостали члан групе Mirko Vlasnović.
Ова акција је од југословенских безбедносних снага названа „Радуша 72“. У борбама је погинуло укупно 13 припадника југословенских снага безбедности и 15 усташа. Четворица су заробљени и изведени пред суд, од чега су тројица осуђени на смрт и стрељани, а једини члан банде који је осуђен на затворску казну био је Ludvig Pavlović. Он је 1991. године пуштен из затвора и одмах се придружио хрватским паравојним снагама, али је погинуо на почетку рата у Хрватској.
Чланак се даље бави одмаздом југословенске ДБ у којој су ударне снаге били криминалци ослобођени затворских казни како би завршили разне прљаве задатке по иностранству...
(подаци из чланка „Од Бугојна до Боготе“, Душан Телесковић, „Недељник“ број 546, 30. јун 2022)
https://www.nedeljnik.rs/od-bugojna-do-bogote-kako-je-sluzba-nakon-teroristickog-napada-angazovala-kriminalce-i-stvorila-klanove/