Мислим да се разлози за мржњу могу наћи у дизбалансу њиховог виђења Срба...Имали су комплекс више вредности због сврставања себе у део западног света, док су нас доживљавали као део "назаднијег" истока...У исто време, ту припадност западном свету су имали на поданички начин, док су Срби самосвесно припадали истоку (православљу), па често се и сукобљавали са Византијом... Однос њихов према Риму (Францима, касније Мађарима, Немцима) није био исти као однос Срба према Константинопољу...У нашем случају вера и спољна политика према Византији нису имали често подударања, било је и ратова, али никада се то није одразило на веру, као што сам избор православне вере није значио апсолутну покорност Византији, као носиоцу православља, док су они апсолутну покорност имали према носиоцима католичке вере...Мислим да су у већини, били огорчени што су морали да улазе са нама у заједничку државу 1918те, знали су да се нису ту ништа питали (на неком референдуму који би се оджао код њих те године, да је питање било "останак у Аустроугарској" или "заједничка држава са Србијом и њеном монархијом на челу", верујем да би се већином изјаснили да им главни град буде Беч, а не Београд) ...И да је све то кулминирало 1941ве, тај комплекс више вредности и фрустрација.
Taj улизички однос (који су и они имали према својим господарима) је генијално описао и Меша Селимовић (не мислећи на њих, него на улизице уопште, али може да се нађе паралела и са њиховим НДХ режимом):
O ULIZICAMA (Meša Selimović)
Ulizice - to su za mene najgori ljudi na svijetu, najštetniji, najpokvareniji.
Oni podržavaju svaku vlast, oni i jesu vlast, oni siju strah bez milosti, bez ikakvog obzira, hladni kao led, oštri kao nož, kao psi vjerni svakoj državi, kao kurve nevjerni svakom pojedincu, najmanje ljudi od svih ljudi.
Dok njih bude nema sreće na svijetu, jer će uništiti sve što je istinska ljudska vrijednost.
Улизице вероватно највише мрзе самосвест ,тј. мрзе оно што они нису и свете се због тога када су у прилици...