Преглед хаплогрупа по славама

[Platin]

На линку се налази статистика заступљености слава у осносу на хаплогрупе. Приказ је дат сликовно и текстом.
Резултат није сасвим објективан пошто садржи родове који нису једнако покривени ДНК испитивањима (нека племена су заступљена више него што је њихов удео у становништву).

https://drive.google.com/open?id=19X1ZmiFwcvugm78XPwE-e3TjxH-H0Fui

[Лука]

На линку се налази статистика заступљености слава у осносу на хаплогрупе. Приказ је дат сликовно и текстом.
Резултат није сасвим објективан пошто садржи родове који нису једнако покривени ДНК испитивањима (нека племена су заступљена више него што је њихов удео у становништву).

https://drive.google.com/open?id=19X1ZmiFwcvugm78XPwE-e3TjxH-H0Fui

Одличан преглед Платине, свака част!

[Милош]

На линку се налази статистика заступљености слава у осносу на хаплогрупе. Приказ је дат сликовно и текстом.
Резултат није сасвим објективан пошто садржи родове који нису једнако покривени ДНК испитивањима (нека племена су заступљена више него што је њихов удео у становништву).

https://drive.google.com/open?id=19X1ZmiFwcvugm78XPwE-e3TjxH-H0Fui

Све похвале. Занимљиво.

[ЛукаОБ]

Одличан посао! Ако имаш темплејт и желиш јављам се ја да ово одрадим за мање славе типа моје

[Nikola М]

Свака част за урађену статистику!

[Platin]

Одличан посао! Ако имаш темплејт и желиш јављам се ја да ово одрадим за мање славе типа моје

Основа је екселова табела, са подацима за око 70 слава (нисам могао унапред да знам како ће славе да се распореде).

Могу да проследим податке, није проблем.
Питање (тачна слава) може овде, а може и на пп 

Увидео сам да је згодно да нацртам најешћих 15 слава, а осталих преко 50 само да ставим у остале пошто су тек око 10% тестираних.

[Platin]

Нова тура статистике...

За почетак основни преглед учесталости слава, на много већем узорку него раније (преко 5000).

Спремам и преглед једнак ранијем (колико је којих хаплогрупа при најчешчим славама), само са новим узорком.

Такође, објавићу и преглед по другој основи, како су распоређене славе унутар појединих хаплогрупа.



Подаци за график су:
Никољдан   1216
Ђурђевдан   760
Јовањдан   731
Аранђеловдан   669
Стевањдан   247
Ђурђиц   190
Петковдан   163
Лучиндан   159
Митровдан   128
Св. Врачи   98
Алимпијевдан   93
Лазарева Субота   89
Аврамијевдан   78
Мратиндан   71
Томиндан   70
остале славе   558

[Platin]

Препоручујем да прегледате нову верзију статистике, са већим узорком и врло разноврсну.
Дати су детаљни подаци за 15 најчешћих слава. У односу на ранији преглед то је истих 15 слава, само помало промењеног распореда. Све остале славе су само збирно поменуте.
Преглед честих слава је дат уређен по бројности, од најчешћег Светог Николе па на даље, а преглед хаплогрупа по абецеди.

Пример прегледа по славама


Пример статистике по славама


Пример прегледа по хаплогрупама


линк:
https://drive.google.com/open?id=1rAExalkOwsFK1hhx80DEofZsrG41wl-A

[Селаковић]

Хвала, Платине, на овом занимљивом прегледу, уложио си пуно труда!

Неке славе заиста могу бити добар индикатор хаплогрупе.

[rugovac]

Заиста нешто до сада невиђено. Браво за идеју и велику прецизност.

[Amicus]

Супер је урађено. Вредно је имати овакав један преглед.

Ово је уједно и солидан узорак за удео слава у становништву.

[goca 11]

Dragi Platin, savršeno, precizno i vrlo zanimljivo 
Hvala za veliki trud!
E, sad da li može neka mala , tanka, najtanja linija za nas koji slavimo Sv.apostola Filipa ....
Tek da se vidi da i mi postojimo I2a ...A1328..…
Tek da budemo u krugu..

[Nebo]

Свака част, мајсторе!

[Ранко Бубања]

Препоручујем да прегледате нову верзију статистике, са већим узорком и врло разноврсну.
Дати су детаљни подаци за 15 најчешћих слава. У односу на ранији преглед то је истих 15 слава, само помало промењеног распореда. Све остале славе су само збирно поменуте.
Преглед честих слава је дат уређен по бројности, од најчешћег Светог Николе па на даље, а преглед хаплогрупа по абецеди.

Пример прегледа по славама


Пример статистике по славама


Пример прегледа по хаплогрупама


линк:
https://drive.google.com/open?id=1rAExalkOwsFK1hhx80DEofZsrG41wl-A

Браво. Прегледно, јасно.

[Милан Петровић]

Ово још није виђено. Хвала Платине!

[Platin]

Dragi Platin, savršeno, precizno i vrlo zanimljivo 
Hvala za veliki trud!
E, sad da li može neka mala , tanka, najtanja linija za nas koji slavimo Sv.apostola Filipa ....
Tek da se vidi da i mi postojimo I2a ...A1328..…
Tek da budemo u krugu..

Могао бих да направим нешто и за ређе славе... Таквих има 56, барем оних за које Порекло зна. Само по један резултат је за чак 15 слава. Са друге стране први "испод црте" је остао Игњатијевдан са 41 представником.

Смислићу већ нешто
Проблем је што је то велики број слава, а ипак бих задржао какву такву прегледност.

[goca 11]

Hvala Vam Platin, što ste uzeli u razmatranje..
Može li krug u krugu

[Небојша]

Платин ми је дао инспирацију да урадим пресек по славама за неке профилисане крајишке родове, чија је матица на територији појединих племена Старе Херцеговине и Црне Горе.

Тестирани су са подручја Лике, Далмације, Кордуна, Баније, Славоније и Босанске Крајине.

I1-P109>FGC22045 (матица Дробњак)
Ђурђевдан 54,5%
Никољдан 27,3%
Аранђеловдан 9,1%
Јовањдан 9,1%

N2-P189.2>FGC28435 (матица Бањани)
Јовањдан 60,1%
Ђурђевдан 21,2%
Никољдан 18,2%

J2a-M92>S8230 (матица Цуце-Пјешивци)
Јовањдан 100%

Кричке J2b-M205>Y22059 (матица Кричак)
Никољдан 50%
Ђурђевдан 40%
Јовањдан 10%


Фасцинантно је како су неки родови "задржали" матичну славу и преко 500 година. На промену нису утицале вишеструке сеобе, као ни унутрашње миграције на простору Крајине. Посебно ако узумемо у обзир да су Крајишници на неки начин прилично одсечени од матице. Када би урадили пресек за динарске крајеве ближе матици (Стари Влах, Источна Босна, итд.), ове разлике биле би још мање.

[Небојша]

Платин ми је дао инспирацију да урадим пресек по славама за неке профилисане крајишке родове, чија је матица на територији појединих племена Старе Херцеговине и Црне Горе.

Тестирани су са подручја Лике, Далмације, Кордуна, Баније, Славоније и Босанске Крајине.

I1-P109>FGC22045 (матица Дробњак)
Ђурђевдан 54,5%
Никољдан 27,3%
Аранђеловдан 9,1%
Јовањдан 9,1%

N2-P189.2>FGC28435 (матица Бањани)
Јовањдан 60,1%
Ђурђевдан 21,2%
Никољадан 18,2%

J2a-M92>S8230 (матица Цуце-Пјешивци)
Јовањдан 100%

Кричке J2b-M205>Y22059 (матица Кричак)
Никољдан 50%
Ђурђевдан 40%
Јовањдан 10%


Фасцинантно је како су неки родови "задржали" матичну славу и преко 500 година. На промену нису утицале вишеструке сеобе, као ни унутрашње миграције на простору Крајине. Посебно ако узумемо у обзир да су Крајишници на неки начин прилично одсечени од матице. Када би урадили пресек за динарске крајеве ближе матици (Стари Влах, Источна Босна, итд.), ове разлике биле би још мање.

Заборавих да напоменем да су код Крајишника Y22059 урачунати само тестирани који имају днк поклапања на простору Затарја (Y22063-).

[Nebo]

Мој скромни допринос теми.

Код тестираних Бокеља и Примораца, Ђурђевдан је најзаступљенији код хаплогрупа I2a и R1a. Код E V13 Никољдан, а код J2a Јовањдан. Осталих хаплогрупа има мали број, па ту није реално извлачити статистику.

Код I2a (укупно 34 тестираних), који су најбројнији у овом подручју, Ђурђевдан слави 29,4%, Илиндан 17,6%, Аранђеловдан 11,8%, Никољдан 8,8%, остале славе (још 7 слава) 32,4%.

[Amicus]

Фасцинантно је како су неки родови "задржали" матичну славу и преко 500 година. На промену нису утицале вишеструке сеобе, као ни унутрашње миграције на простору Крајине.

У том контексту, право је једном рекао владика Николај Велимировић, да је Србину слава оно што је Енглезу грб.

[Мића]

Свака част! Гре'ота би била да остане на овоме. Био би добар чланак за Портал

[Platin]

Свака част! Гре'ота би била да остане на овоме. Био би добар чланак за Портал

Нисам имао на уму писање текста, али имам још неке идеје. У статистици су збирно представљени сви узорци, све славе и целе хаплогрупе.
Ипак, ако се мало детаљније представи (поготово је то за генетику могуће), могло би да се прокоментарише. Свакако ће ми требати помоћ барем некога од днк уредника.

[Platin]

Нова "порција" статистике.

Као и прошли пут, тема су хаплогрупе и славе, али за ређе славе, њих преко 50.
Није било могуће направити тако детаљну статистику као за честе славе, али верујем да је материјал једнако занимљив

https://drive.google.com/open?id=1LIwqbUAcDPo-7dAdpNfei3BoexbzkyBO


Такође, најављујем да ћу врло брзо објавити још статистика, нешто сасвим другачије а једнако чврсто повезано са генетиком.

[goca 11]

Ovo je još bolje i interesantnije od "Velikih" slava..
Baš zato što su retke.
Hvala Vam i verujte da je jako zanimljivo

[пек]

Немате никога ко слави Јоакима и Ану ?

[Platin]

Немате никога ко слави Јоакима и Ану ?

Колико могу да видим у табели резултата, немамо ту славу на списку слава.
ДНК уредници ће боље знати, а свакако се њима треба обратити да се и та слава стави на листу.

[Nebo]

Колико могу да видим у табели резултата, немамо ту славу на списку слава.

Можда као Аћимовдан?
Сасвим сигурно имамо више тестираних родова који славе Свете Јоакима и Ану.

[Ojler]

Колико могу да видим у табели резултата, немамо ту славу на списку слава.
ДНК уредници ће боље знати, а свакако се њима треба обратити да се и та слава стави на листу.

Како да немамо. То је Аћимовдан. Налази се у статистици.

[Ojler]

Можда као Аћимовдан?
Сасвим сигурно имамо више тестираних родова који славе Свете Јоакима и Ану.

За 20 секунди ме претече

[Nebo]

За 20 секунди ме претече

"Пустите мене, ја сам бржи и спретнији" 

[Platin]

Можда као Аћимовдан?
Сасвим сигурно имамо више тестираних родова који славе Свете Јоакима и Ану.

Како ли је Јоаким постао Аћим? 

Углавном, добро је да већ имамо

Имамо 11 таквих тестираних.

[Platin]

Уочена грешка у прегледу ретких слава - баш је поменути Аћимовдан био на слици али није био означен у легенди.
Грешка исправљена.

https://drive.google.com/open?id=1LIwqbUAcDPo-7dAdpNfei3BoexbzkyBO

[Nebo]

Како ли је Јоаким постао Аћим? 

Јоаким - Јаким - Јаћим - Аћим

Ништа нарочито необично у нашој ономастици. Има и чуднијих случајева

[Nebo]

Мени само никако није јасно како је празник посвећен Светом Агатонику постао Арлијевдан...

[goca 11]

Мени само никако није јасно како је празник посвећен Светом Агатонику постао Арлијевдан...

Ha ha to me je jednom pitao Romanijski, pošto je to njegova slava.
Ja sam mu dala prigodno objašnjenje na p.p.i ostalo je na tome da je zadovoljan navedenim i da pojedemo prvom prilikom parče torte 
Mislim da im a više od godinu dana da me je pitao...ako nadjem odgovor u porukama prosledjujem

[Nebo]

ako nadjem odgovor u porukama prosledjujem

Хајде, рад сам сазнати. Немам решења, а пада ми на памет Harley-Davidson. Боже ми опрости...

[НиколаВук]

Мени само никако није јасно како је празник посвећен Светом Агатонику постао Арлијевдан...

Отворена је својевремено посебна тема о том феномену:

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=4076.0

[Ojler]

Мени само никако није јасно како је празник посвећен Светом Агатонику постао Арлијевдан...

Има једно објашњење, мени помало сумњиво:
Наводно је Арлијевдан дошло од Арнијевдан, а Арније је неко понарођено име за Светог Иринеја, који се слави један дан по Светом Агатонику. Тако се дан посвећен Светом Иринеју зове Арнијевдан, а временом се из неког разлога почео користити назив Арлијевдан за славу која је дан раније, односно Светог Агатоника.

[Nebo]

Мени су сумњиве обе изведенице, а сећам се теме где смо писали о томе.
Арлије је ближе имену А(р)хилије, него имену Иринеј, где имамо чисто Н, од којег би, натегнуто, могло бити изведено Арније, али тешко - Арлије.
Мени ово и даље остаје загонетка.

[Nebo]

И то називање славе по празнику који долази сјутрадан, то тек нема логике...
Притом, лично име Агатон постоји и код Срба, календарско, па не видим зашто та слава није названа управо по светитељу чији се помен празнује (Агатоновдан, Агатондан, и сл).
Мислим да се, ипак, иза назива Арлијевдан крије нешто друго...

[НиколаВук]

И то називање славе по празнику који долази сјутрадан, то тек нема логике...
Притом, лично име Агатон постоји и код Срба, календарско, па не видим зашто та слава није названа управо по светитељу чији се помен празнује (Агатоновдан, Агатондан, и сл).
Мислим да се, ипак, иза назива Арлијевдан крије нешто друго...

О свему томе смо већ писали на наведеној теми. Св. Иринеј је сутрадан зато што је са почетком 20. века јулијански календар померен за још један дан унапред у односу на грегоријански, па се Божић нпр. више није славио 6. јануара већ 7. јануара по грегоријанском календару. Исто тако је и прослављање Св. Иринеја померено са 4. септембра на 5. септембар, али изгледа да се нису сви свечари са тим слагали, па су неки настављали да га прослављају по старом, 4. септембра, с тим да се у регуларном црквеном календару тада почео прослављати Св. Агатоник, па је дошло до својеврсне конфузије. Свакако је назив Арнијевдан ближи називу Арлијевдан у односу на Агатониково име. Жарко Вељковић је у свом чланку "Свети Ахилије-Архилије, један светац са два имена?" навео како је текао процес језичке трансформације Иринејевог имена: "Наиме,име свеца Арлије или Арније једино је могло гласовно постати од латинског имена Ирèнеј (лат. Irenаеus),16 што је латинска верзија грчког имена Иринеј (грч. Εἰρηναῖος).17 Развој имена текао је на следећи начин: латинско Ирèнеј (Irenаеus) преобразило се у романско Иренêо (Irenéo), тј. далматинско романско Ринêо (Rinéo) и затим *Рилêо (*Riléo), откуда (јужно)словенско *Рлb́јь и *Рнb́јь18 па старосрпско и старохрватско старије *Рлb́је и *Рнb́је,19 млађе *Рлúје и *Рнúје, те отуд - преко чакавског наречја – данашње Арлије, ређе Арније.20" У напомени бр. 20 каже следеће: "За дублетно -л-/-н- далматороманског порекла узмимо за пример како се Свети Хијероним (лат. Hierónymus) зове у нас у народу Свети Јеролим и Свети Јероним."

Св. Агатоник и Арлијевдан немају ништа заједничко, осим чињенице да се Агатоник прославља један дан пре Иринеја. Самог Св. Агатоника прослављају, по речима Милета Недељковића у "Календару српских обичаја и веровања", само становници Левча, Темнића, Белице и Црнице. Овај светац је иначе потпуно непознат у динарским крајевима где се јавља прослављање Арлијевдана. Донекле је слична ситуација са слављењем "Св.Ђорђа посног" на простору Македоније, Косова и Метохије и јужног дела централне Србије, који се обележава 9. децембра по грегоријанском календару, истог дана када се прославља Св. Алимпије, те се данас за људе са том славом углавном говори да славе Алимпијевдан, иако то није тачно. Просто је у питању календарска забуна, јер прослављање "Св. Ђорђа посног" не постоји у календару СПЦ, али је зато он присутан у календару руске и можда бугарске цркве. На тај дан се прославља, колико се сећам, изградња цркве Св. Ђорђа у Кијеву од стране кијевског кнеза Владимира, крајем 10. века, али тај догађај није уврштен у званични календар СПЦ, отуд забуна са Алимпијевданом.

Арлијевдан је изузетно ретка слава, те стога мислим да чињеница да су неки родови наставили да га славе "по старом", 4. септембра, није прошла запажено у црквеним круговима или просто због њене реткости на то нису ни обраћали пажњу, већ су само "административно" кренули да бележе да ти људи славе Св. Агатоника, иако то не одговара истини.

[Nebo]

Ово објашњење са гласовним променама звучи јако добро, па нека буде тако. Нарочито јер бољег немамо 

[НиколаВук]

Исправка за Св. Ђорђа посног, на овај дан се обележава освећење цркве Св. Ђорђа у Кијеву почетком 11. века од стране великог кијевског кнеза Јарослава Мудрог, чије је хришћанско име било Ђорђе, односно Јуриј на руском. У Русији се овај празник назива "Јегор Осењи" или "Јурјевдан". И даље ми представља енигму ко је култ прослављања овог празника донео на простор Македоније и кад? Такође ми је остало нејасно да ли и бугарска црква обележава овај празник? Ако је одговор потврдан, можда је прослављање тог празника одраз утицаја бугарске Егзархије у Македонији крајем 19. века, мада су Бугари генерално на крсну славу гледали као на српски обичај те су покушавали да је потисну, тако да ми се то објашњење не чини изгледним. Занимљиво је такође како су на нашој Википедији овај у суштини руски црквени празник назвали "Ђурђицом", иако се не поклапају ни датум (16. новембар у односу на 9. децембар) ни догађај који се обележава (Ђурђиц-пренос моштију Св. Ђорђа из Никомедије у Лиду Палестинску, Јурјевдан - освећење цркве Св. Ђорђа у Кијеву), што само говори да "Јурјевдан" за већину Срба представља потпуну непознаницу.

https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%B9_%D0%9E%D1%81%D0%B5%D0%BD%D0%BD%D0%B8%D0%B9

https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%B5%D0%BE%D1%80%D0%B3%D0%B8%D0%B5%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B0%D1%8F_%D1%86%D0%B5%D1%80%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D1%8C_(%D0%9A%D0%B8%D0%B5%D0%B2)

[Nebo]

Подстакнут Платиновом идејом, последњих дана сам збрајао податке о славама по утврђеним хаплогрупама тестираних херцеговачких родова (у историјским границама Херцеговине, које обухватају не само Херцеговину у данашњој БиХ, већ и Стару Херцеговину у границама данашње ЦГ, као и Доње Полимље у Србији), па дођох до неких резултата.

Хаплогрупа Е:

Никољдан 32%
Јовањдан 22%
Ђурђевдан 14%
Свети Стефан 8%
Остале славе 24% (овде имамо солидно заступљен и помињани Аћимовдан)


Хаплогрупа G:

Свети Стефан 27,3%
Аранђеловдан 27,3%
Остале славе 45,4%


Хаплогрупа L:

Света Петка 75%
Остале славе 25%


Хаплогрупа N:

Јовањдан 76,6%
Остале славе 23,4%


Хаплогрупа R1а је најразноврснија по броју слава (19) на не тако великом броју узорака (мање од 100):

Ђурђевдан 21,3%
Никољдан 16%
Јовањдан 16%
Свети Стефан 13,8%
Свети Лука 6,4%
Аранђеловдан 5,3%
Остале славе 21,2%


Хаплогрупа R1b:

Аранђеловдан 40,7%
Никољдан 18,5%
Јовањдан 18,5%
Ђурђевдан 14,8%
Остале славе 7,5%

[Nebo]

Хаплогрупа Ј:

Ђурђевдан 42,2%
Јовањдан 25,6%
Аранђеловдан 11,1%
Никољдан 5,6%
Остале славе 15,5%

Овде морамо разграничити две гране хаплогрупе Ј, с обзиром на велику разлику у славама које се у оквиру њих славе. Тако:

Ј2а (углавном Цуце и Пјешивци):

Јовањдан 69%
Остале славе 31%

Ј2b (углавном кричка грана):

Ђурђевдан 63,6%
Остале славе 36,4%


Хаплогрупа I1:

Ђурђевдан 27,7%
Никољдан 27,7%
Савиндан 10,4%
Свети Стефан 9,3%
Остале славе 24,9%

[Nebo]

Хаплогрупа I2:

Ђурђевдан 29%
Никољдан 19,2%
Аранђеловдан 16,3%
Јовањдан 12%
Свети Стефан 5,1%
Свети Лука 4,6%
Остале славе 13,8%

И овде можемо раздвојити узорак на две гране, тзв. јужни (РН908) и северни (све остале гране) динарик:

РН908:

Ђурђевдан 33%
Никољдан 20%
Аранђеловдан 18,6%
Јовањдан 6,1%
Остале славе 22,3%

„Северњаци“:

Јовањдан 33%
Никољдан 19%
Ђурђевдан 17,7%
Остале славе 30,3%

[Ojler]

...
„Северњаци“:

Јовањдан 33%
...

Ово су ти Мириловићи упропастили статистику

[Platin]

А сада, нешто сасвим другачије 

Узех "оловку" са намером да почнем са: Драги наши Јовановићи, а и сви остали...
Ипак, то не одговара чињеницама. Порекло има највише тестираних Петровића.

Пред вама је први део статистике усмерене на презимена. Направићу барем још један део на ову тему.
Сам избор презимена тренутно није најбољи могући - било је тешко на интернету пронаћи било какав позудан списак. Планирам да у наредној верзији презимена буду потпуно пребројана и уређена. Нека ова верзија послужи као оријентација.

https://drive.google.com/open?id=14JyGTJy7g2dMh0f3LDTu9NHA6XEaeLI9

У разматрање су узети само резултати са познатом славом.

[goca 11]

Drugim rečima najčešća imena Petar, Jovan,  Nikola, Ilija,Djordje, Marko, Rade, Sava, Stanko...a bilo je i Popova 
Ja sam pisala iz iste porodice odnosno jedan askurdjel jedna slava a 10 prezimena u nekoliko gradova i sela što u Srbiji, što u Bosni što u Nemačkoj i Kanadi i jedan u C.Gori.
Samo što ne znaju jedni za druge da su istog porekla...pa onda dobijamo lažnu sliku.   
Dragi Platin, samo nastavite, već će nešto izaći... još zanimljivije

[Nebo]

Ово су ти Мириловићи упропастили статистику

Свак хаплогрупа има неке своје "Мириловиће" - Новљани, Кричи, Цуце, Бањани, Корјенићи...

[Platin]

Похваљујем Небов труд око Херцеговаца

Могуће је да ћу узети представљене податке Херцеговаца и преточити у графиконе.

[Amicus]

Drugim rečima najčešća imena Petar, Jovan,  Nikola, Ilija,Djordje, Marko, Rade, Sava, Stanko...a bilo je i Popova 

Али у време кад је настао највећи број таквих презимена.

[goca 11]

U pravu ste Amicus 1851 kreću zvanično prezimena po zakonu kneza Aleksandra Karadjordjevića....ali ova nabrojana imena su sastavni deo skoro svakog rodoslova u Srbiji.E sad zavisi ko je kog dedu ili čukundedu uzeo za znamenitog pretka( kako to stoji u zakonu kneza Aleksandra) tako i prezime...patronimik ( a neko i znameniti babu 

[пек]

Чудно је да се ретке хаплогрупе ( т,р2,л,х) јављају само код презимена са словенском основом (Милошевић,Станковић...)

[goca 11]

Чудно је да се ретке хаплогрупе ( т,р2,л,х) јављају само код презимена са словенском основом (Милошевић,Станковић...)

Stevanović ( Šarenkapić) 

[Platin]

Ако сте се некада питали, шта раде презимењаци, коју славу славе... Можда ће вам ови графикони помоћи у томе

Детаљнији преглед је дат за чешће славе и чешћа презимена.

https://drive.google.com/open?id=1bJtfYEkVmUkKKsVup2kHJ2zpkV-c8anp

[goca 11]

Dragi Platin, hvala za pominjanje i mapu slava za prezime Stevanović (Šarenkapić).Mala linija Sv. apostol Filip ali tu smo 
Moram da napišem spisak prezimena svečara ove slave.Svi potiču od istog Šarenkape a sada se drugačije prezivaju i ne znaju za poreklo  ni za zajedničkog pretka..
Hvala Vam za veliki trud i volju 

[Uzi]

Платин ми је дао инспирацију да урадим пресек по славама за неке профилисане крајишке родове, чија је матица на територији појединих племена Старе Херцеговине и Црне Горе.

Тестирани су са подручја Лике, Далмације, Кордуна, Баније, Славоније и Босанске Крајине.

I1-P109>FGC22045 (матица Дробњак)
Ђурђевдан 54,5%
Никољдан 27,3%
Аранђеловдан 9,1%
Јовањдан 9,1%

N2-P189.2>FGC28435 (матица Бањани)
Јовањдан 60,1%
Ђурђевдан 21,2%
Никољдан 18,2%

J2a-M92>S8230 (матица Цуце-Пјешивци)
Јовањдан 100%

Кричке J2b-M205>Y22059 (матица Кричак)
Никољдан 50%
Ђурђевдан 40%
Јовањдан 10%


Фасцинантно је како су неки родови "задржали" матичну славу и преко 500 година. На промену нису утицале вишеструке сеобе, као ни унутрашње миграције на простору Крајине. Посебно ако узумемо у обзир да су Крајишници на неки начин прилично одсечени од матице. Када би урадили пресек за динарске крајеве ближе матици (Стари Влах, Источна Босна, итд.), ове разлике биле би још мање.

Платин, свака част на покренутој теми и одрађеној статистици!

Што се тиче Небојшине статистике, рекао бих да су сви профилисани N2 крајишки родови задржали матичну славу.

[Nebo]

Детаљнији преглед је дат за чешће славе и чешћа презимена.

https://drive.google.com/open?id=1bJtfYEkVmUkKKsVup2kHJ2zpkV-c8anp

Платине, једна сугестија. Мислим да би графикони били прегледнији ако би избор боја био исти за сваки приказ.
Дакле, да у сваком графикону Никољдан буде нпр. плаве, Ђурђевдан црвене боје, итд.

[Platin]

Платине, једна сугестија. Мислим да би графикони били прегледнији ако би избор боја био исти за сваки приказ.
Дакле, да у сваком графикону Никољдан буде нпр. плаве, Ђурђевдан црвене боје, итд.

Потпуно се слажем, и мени је падало на памет, мада сам неодлучан како да одаберем боје.
У ствари, можда по годишњим добима, некакве четири основне боје са нијансама. Можда бих узео плаво за пролеће, зелено за лето, окер или слично за јесен, сивкасто за зиму.

Код хаплогрупа сам наишао на већ готово решење боја, и то је помогло. А и хаплогрупа је свакако мање него слава

Биће помало пипаво да код сваког графикона подешавам боје, али то није нешто нерешиво. Ионако сам најавио следећу верзију графикона, са поправљеним узорком. Могу и боје да буду сређене

[ДушанВучко]

Платине, једна сугестија. Мислим да би графикони били прегледнији ако би избор боја био исти за сваки приказ.
Дакле, да у сваком графикону Никољдан буде нпр. плаве, Ђурђевдан црвене боје, итд.

Мени је асоцијација у бојама код чешћих слава, Никољдан зелено, Ђурђевдан плаво, Аранђеловдан жуто, Јовањдан црвено (наравно, ирационално лично виђење, али поред свих похвала Платину за труд и прегледност, добро је да се на неки начин "униформишу" боје код слава)

[Platin]

Може да буде проблем ако се направи подела на 4 основне боје, па то буду годишња доба мање више, па ако се славе нагомилају и затреба ми много нијанси... За већину слава заиста не знам када су. Имамо их укупно преко 70. То је 15 до 20 нијанси по боји.

Свакако, могу да урадим пробу па да се договоримо

п.с. за плаво и жуто се већ уклапамо (пролеће/јесен)

[Nebo]

Мени за Ђурђевдан најпре пада на памет црвена боја, можда зато што је Ђурђевдан увек близу Васкрса, а црвена је боја васкршњих јаја... За Никољдан - плава. Можда ме подсећа на неку хладноћу, а Никољдан је у то доба године.

За остале славе немам неко посебно повезивање са бојама.

[Nebo]

За већину слава заиста не знам када су.

Просто. Укуцаш црквени календар на гуглу 
А и ја сам на располагању ако затреба помоћ.