Аутор Тема: Кучи E-V13>S2972>Z16661>BY165837  (Прочитано 196407 пута)

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Кучи E-V13>S2972>Z16661>BY5293
« Одговор #160 послато: Јун 15, 2016, 10:09:49 пре подне »
Сви ови тестирани носе презиме по племену из којег потичу, па је немогуће закључити којем конкретном братству припадају. Клименти су хетерогени спој старијег, словенског, и каснијег албанског елемента. И топонимија и ономастика говоре о том споју.

Једини који је оставио податак о братсгвеној припадности је Вушај. У Климентима имамо два рода Вушаја, у Селцима и Врмоши.

О хетерогености говори и овај резултат М241 из Броје (раније: Борје, и топоним довољно говори).

У Климентама се засад, бар генетички, не препознаје тај словенски слој. Могло би се говорити само о словенизираном старосједилачком елементу у средњем вијеку.

Објективно у случају Клименти, па и већине других малисорских и брдских племена не ради се ни о Словенима ни о Албанцима, већ старом балканском становништву, које је стицајем историјских прилика уклопљено или у словенски (српски) или у албански етнички корпус. Кључну улогу је ту опет имала вјера: католичка и православна. Избор вјере је значио и оријентацију цијелог братства према једној или другој етничкој групи, према албанском или српском језику. Код Куча се то најјасније види. Када је Лале Дрекалов изабрао православље и његово братство се уклопило у српски етнички оквир. Они дијелови Куча који се били католички стопили су се Албанцима, преузевши албански језик.

Сјеверна Албанија је у средњем вијеку несумњиво српскојезична (словенска) и православна област. Акцијом католичке цркве у 14. вијеку Албанци постају католици и утичу на околна малисорско-брдска племена да такође прихвате католицизам. Прихватањем католицизма многа од тих племена преузимају и албански језик или постају двојезична српско-албанска. Касније се опет нека од њих враћају православљу и настављају да говоре српским језиком, док друга остају у албанском језичко-вјерском кругу.

То је неко моје виђење ствари. Наравно не тврдим да је исправно, само тако размишљам.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Кучи E-V13>S2972>Z16661>BY5293
« Одговор #161 послато: Јун 15, 2016, 10:50:10 пре подне »
А Кликовци, опет, према ономе што је записао Ердељановић, спадају међу ораховачке Ђурђевиће, који су братство из групе Мрњавчића.
Видимо много грешака у званичној литератури, које, ето, генетски резултати данас разоткривају.
Још један показатељ како морамо бити опрезни са закључцима из званичне (научне) литературе.

Са друге стране, Јовићевић у Зети и Љешкопољу за Кликовце само наводи да су од три брата из Орахова (Кучи) и не повезује их са Мрњавчићима. Уосталом славе и сасвим другу славу "Ђурђевицу" како пише Јовићевић. Претпостављам да је то Ђурђиц?

Ван мреже Milić

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 59
  • E-V13
Одг: Кучи E-V13>S2972>Z16661>BY5293
« Одговор #162 послато: Јун 15, 2016, 12:10:54 поподне »
А, ево и које су исељене фамилије од кучких старинаца, за које се зна:

У Подгорици:
православни: Злојутровићи, Чубрановићи, Штетибрадићи, Зечевићи, Брацовићи, Нилејићи, Кулићи, Токићи, Јововићи,
муслимани: Лукачевићи, Секнићи (мислим да имамо неког тестираног?), Ораховци, Шаркићи, Синановићи - Кутевићи, Капаџићи, Чиргићи, Марићи, Ајдаркучевићи, Затрепчани,
католици (албанизовани): Ђокаји (Ђоковићи)

У Брдима:
Анђићи (Пипери, Калудра код Берана)
Биљурићи (Братоножићи)
Јововићи (Бјелопавлићи, Васојевићи)

У Будимљи, Заграђу и Полици код Берана:
Циковићи, Шљакићи, Арсовићи, Михајловићи, Секулићи, Радићи, Пудовићи, Трифуновићи (од ових су, мислим, глумци браћа Трифуновићи), Поповићи, Шћеповићи, Јеврићи

У Гусињу (православни) Пировићи и Нилејићи

У осталим крајевима:
Зечевићи (Бар)
Рачевићи (Љешкопоље)
Љуце (Никшић, део прешао у ислам)
Кулићи и Пераловићи (Зета, Пива)
Главатовићи (Пештер)
Бакочевићи (Србија, Далмација)
Балшићи (Пештер)

Исламизирани:
Ганићи, Дучићи (Рожаје)
Радончићи, Дучићи (Плав)
Дуровићи, Ђечевићи (Спуж)
Колиновићи, Нелевићи, Мемићи (Гусиње)
Кучевићи (Бијело Поље)
Аџаманићи (Никшић)
Колиновићи, Шиловићи (Пећ)
Главатовићи, Дуровићи (Скадар)

За веће старе родове Шарановиће и Перуциће се не зна где су се иселили, док је знаменити стари род Речковића изумро.

Од ових исламизираних има родова који су од Мрњавчевића (Радончићи и Ганићи), барем је по Ердељановићу тако, што не мора бити тачно. Да нису Дучићи можда од Дрекаловића?

Ван мреже Vidak

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 360
Одг: Кучи E-V13>S2972>Z16661>BY5293
« Одговор #163 послато: Јун 15, 2016, 12:25:30 поподне »
Цитат
Објективно у случају Клименти, па и већине других малисорских и брдских племена не ради се ни о Словенима ни о Албанцима, већ старом балканском становништву, које је стицајем историјских прилика уклопљено или у словенски (српски) или у албански етнички корпус. Кључну улогу је ту опет имала вјера: католичка и православна. Избор вјере је значио и оријентацију цијелог братства према једној или другој етничкој групи, према албанском или српском језику. Код Куча се то најјасније види. Када је Лале Дрекалов изабрао православље и његово братство се уклопило у српски етнички оквир. Они дијелови Куча који се били католички стопили су се Албанцима, преузевши албански језик.

Сјеверна Албанија је у средњем вијеку несумњиво српскојезична (словенска) и православна област. Акцијом католичке цркве у 14. вијеку Албанци постају католици и утичу на околна малисорско-брдска племена да такође прихвате католицизам. Прихватањем католицизма многа од тих племена преузимају и албански језик или постају двојезична српско-албанска. Касније се опет нека од њих враћају православљу и настављају да говоре српским језиком, док друга остају у албанском језичко-вјерском кругу.

S obzorom da su genetska istrazivanja pokazala da su Mrnjavcevici i Drekalovici isti rod, nisam siguran da je predanje o promjeni vjere tacno ali moze biti. Lale je bio ozenjen katolkinjom iz albanaskog plemena. Zbog nezadovoljstva sa njenom familijom, vrati je u rod szajedno sa djetetom. Zatim se zeni sa cerkom Peja Stanojeva iz Bratonozica. Pejova druga cerka je bila udata za Sultana tako da su Bratonozici imali povlastice u neplacanju dazbina. To je bio neki politicki brak kojim je Lale dobio veci uticaj, a imao je Sultana za pasenoga. Izvodjenje porijekla od Skenderbega s druge strane, sirilo uticaj na susjedna malisorska plemena.
Slazem se da je vjera imala veliki znacaj za etnicku opredijeljenost. U doba Nemanjica takodje imamo katolike u Zeti posebno primorju i Skadru. Barski nadbiskup ima titulu Primas Srbije. U jednom dokumentarcu RTSa o Srbima u Skadru, govori jedan Skadranin i kaze da su oni Srbi katolici koji su vremenom prestali govoriti srpski jezik. Takodje imamo ostatke starih Latina i Vlaha. Tako da nije jednostavno donijeti zakljucke o porijeklu naroda u ovom regionu. U vrijeme jacanja Pecke parijarsije jaca takodje misionarsi rad Franjevaca u ovom podrucju. U svakom slucaju ako je neko htio mijenjati vjeru Islam je davao najvise prednosti.
Samo bih jos dodao za Klikovce da su prezime dobili po selu Klikovace u blizini Danilovgrada, koje je opet potrucje plemena Luzana. Sto sa druge strane ne znaci da se tu nisu doselili iz Orahova.
« Последња измена: Јун 15, 2016, 01:17:15 поподне Синиша Јерковић »

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Кучи E-V13>S2972>Z16661>BY5293
« Одговор #164 послато: Јун 15, 2016, 01:23:55 поподне »
Два случаја гдје се показује да је Ердељановић само узгред поменуо предања, за која су генетичка тестирања показала да су исправна, а сам Ердељановић није вјеровао у њих. Ипак, добро да их је записао.

Прво се односи на везу Мрњавчића и Дрекаловића:

"Томо Ораховац прича друкчије, онако како сам и ја слушао понегде а особито у Кутима. По том казивању је Дрекале био рођени син Никезе Марина и према томе од рода Мрњавчића. Ово мишљење помиње узгред и војвода Марко."

Друго се односи на дилему око поријекла Гољевића:

"Неки тврде да су Гољевићи од досељених Мрњавчића, а ли то није вероватно"

Као што смо видјели, генетика је показала да Дрекале јесте од Мрњавчића и да Гољевићи јесу од Мрњавчића.

Ван мреже Advokado

  • Гост
  • *
  • Поруке: 2
Одг: Кучи E-V13>S2972>Z16661>BY5293
« Одговор #165 послато: Јун 15, 2016, 02:06:08 поподне »
Поздрав свима и велико извињење што питање које следи постављам на овој теми иако није у директној вези са ДНК пројектом, већ само са широм темом Куча Мрњавчића (а ово је, случајно, тренутно најактивнија тема на форуму). Иначе сам потпуно нов на форуму (ово ми је први пост) па се извињавам уколико "омашим" у неким устаљеним правилима.
Ради се о томе да покушавам да утврдим порекло своје породице, а једини траг ме води према Кучима и то искључиво преко крсне славе Св. Димитрија. Конкретно, о пореклу породице једини писани траг се може наћи у Дробњаковићевој књизи где он, набрајајући фамилије у селу Велика Иванча (код Младеновца) каже следеће:
"Аврамовићи (Јанковићи, Матејићи, Радосављевићи, Павловићи, Ђорђевићи, Симићи, Јовановићи и Алексићи), славе Митровдан. Прадед Аврам је, пре Првог Устанка дошао из Бијелог Поља у Полимљу. Велемуге у Белом Пољу (Гружа) су им род."
Конкретно, моји су Павловићи са горњег пописа, и по ономе што се неспорно зна о прошлости, линија би у прошлост ишла овако: Милан (ја) 1973.-Мијаило 1932.-Добросав 1903.- Павле 1860. - Живојин ? - Павле ? (по наведеном Павлу смо ми Павловићи) и ту се низ прекида али претпоставка је да је Павлов отац помињани Аврам.
На овом форуму се неко већ интересовао за ову фамилију али му је одроворено да нема Куча у полимљу тако да је вероватно дошло до промене крсне славе. Ја сам, међутим, анализирајући Дробњаковићеве пописе, нашао много породица које славе св. Димитрија, у гружанским  и космајским селима па и у селима око Београда у којима су се преци, по породичном предању, доселили из околине Бијелог Поља, тако да очигледно није у питању појединачни случај породичне промене крсне славе (мада не значи да су сви ти случајеви повезани).
Дакле, ка Кучима ме усмерава крсна слава, али ништа више од особености (нема култа св. Стевана, нпр.). Једина особеност породице је заветни пост, који је држан од св. Јована до св. Саве (тзв. савински пост) али о њему сам нашао да је карактеристичан не за конкретне породице или братства већ уопштено за сточаре.
Са друге стране, ка другим племенима ме не усмерава баш ништа, тако да сам наишао на зид који покушавам да прескочим.
Зато, будући да овде очигледно има доста познавалаца историје Куча, био бих захвалан ако би неко поседовао било какве податке који би ми помогли у даљој потрази, а и сваки савет о даљем смеру истраживања би ми био драгоцен.

mladjo

  • Гост
Одг: Кучи E-V13>S2972>Z16661>BY5293
« Одговор #166 послато: Јун 15, 2016, 02:27:07 поподне »
Поздрав свима и велико извињење што питање које следи постављам на овој теми иако није у директној вези са ДНК пројектом, већ само са широм темом Куча Мрњавчића (а ово је, случајно, тренутно најактивнија тема на форуму). Иначе сам потпуно нов на форуму (ово ми је први пост) па се извињавам уколико "омашим" у неким устаљеним правилима.
Ради се о томе да покушавам да утврдим порекло своје породице, а једини траг ме води према Кучима и то искључиво преко крсне славе Св. Димитрија. Конкретно, о пореклу породице једини писани траг се може наћи у Дробњаковићевој књизи где он, набрајајући фамилије у селу Велика Иванча (код Младеновца) каже следеће:
"Аврамовићи (Јанковићи, Матејићи, Радосављевићи, Павловићи, Ђорђевићи, Симићи, Јовановићи и Алексићи), славе Митровдан. Прадед Аврам је, пре Првог Устанка дошао из Бијелог Поља у Полимљу. Велемуге у Белом Пољу (Гружа) су им род."
Конкретно, моји су Павловићи са горњег пописа, и по ономе што се неспорно зна о прошлости, линија би у прошлост ишла овако: Милан (ја) 1973.-Мијаило 1932.-Добросав 1903.- Павле 1860. - Живојин ? - Павле ? (по наведеном Павлу смо ми Павловићи) и ту се низ прекида али претпоставка је да је Павлов отац помињани Аврам.
На овом форуму се неко већ интересовао за ову фамилију али му је одроворено да нема Куча у полимљу тако да је вероватно дошло до промене крсне славе. Ја сам, међутим, анализирајући Дробњаковићеве пописе, нашао много породица које славе св. Димитрија, у гружанским  и космајским селима па и у селима око Београда у којима су се преци, по породичном предању, доселили из околине Бијелог Поља, тако да очигледно није у питању појединачни случај породичне промене крсне славе (мада не значи да су сви ти случајеви повезани).
Дакле, ка Кучима ме усмерава крсна слава, али ништа више од особености (нема култа св. Стевана, нпр.). Једина особеност породице је заветни пост, који је држан од св. Јована до св. Саве (тзв. савински пост) али о њему сам нашао да је карактеристичан не за конкретне породице или братства већ уопштено за сточаре.
Са друге стране, ка другим племенима ме не усмерава баш ништа, тако да сам наишао на зид који покушавам да прескочим.
Зато, будући да овде очигледно има доста познавалаца историје Куча, био бих захвалан ако би неко поседовао било какве податке који би ми помогли у даљој потрази, а и сваки савет о даљем смеру истраживања би ми био драгоцен.



Добродошао на форум "Advokado"!
Мислим да би ДНК тестирање било од велике помоћи...ако ништа, макар би било могуће утврдити припадност одређеном племену или братству и наравно хаплогрупи по мушкој линији.

За више информација о ДНК тестирању, писати на: [email protected]
« Последња измена: Јун 15, 2016, 02:32:07 поподне млађо »

Ван мреже Advokado

  • Гост
  • *
  • Поруке: 2
Одг: Кучи E-V13>S2972>Z16661>BY5293
« Одговор #167 послато: Јун 15, 2016, 02:33:13 поподне »
Да, ДНК тестирање је нешто о чему свакако размишљам, али би тек требало да "простудирам" тематику, начине, услове, принцип анализе. О том потом, али свакако настављам и ову врсту истраживања.

Ван мреже rajo

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 148
  • E-BY14160
Одг: Кучи E-V13>S2972>Z16661>BY5293
« Одговор #168 послато: Јун 15, 2016, 03:02:47 поподне »
Друго се односи на дилему око поријекла Гољевића:

"Неки тврде да су Гољевићи од досељених Мрњавчића, а ли то није вероватно"

Као што смо видјели, генетика је показала да Дрекале јесте од Мрњавчића и да Гољевићи јесу од Мрњавчића.

Тестирање Гољевића сам ја организовао, јер  Гољевићи живе (живели су) у селу Рајовићи на Ублима, и:
1. Рајовићи из Рашке области по предању које је забележио Петар Ж. Петровић, а и ја сам га чуо на терену, су из Куча
2. Ердељановић каже да се село Рајовићи (Дедићи) зове по братству које у њему живи, али не наводи братство Рајовићи у том селу, што читам да је неко од братстава у том селу имало старије презиме Рајовићи
3. Према родослову Гољевића, најстарији познати предак звао се Рајо, па иза њега иде Гоље Рајов итд.

Хипотеза ми је била да су Гољевићи преостали припадници братства Рајовића који су остали у Кучима. ДНК анализа је показала да се, иако припадају истој Хг, разликују на великом броју маркера.

Шта сад може бити, да ли је легенда о Рају као родоначелнику Гољевића само народно довијање да се објасни име села, или Рајовићи у Рашкој немају везе са овим насељем? На Ублима иначе постоје томоними Луг Рајов и Гувно Рајовића.

Да овде поменем да се заједно са војводом Лалом Дрекаловим у једном документу помиње војвода Нико Рајичев (то сам нашао код Растислава Петровића), што даје основа за спекулације које је немогуће доказати да постоји веза овога иначе непознатог војводе са селом Рајовићи.


Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Кучи E-V13>S2972>Z16661>BY5293
« Одговор #169 послато: Јун 15, 2016, 03:05:44 поподне »
У Климентама се засад, бар генетички, не препознаје тај словенски слој. Могло би се говорити само о словенизираном старосједилачком елементу у средњем вијеку.

Објективно у случају Клименти, па и већине других малисорских и брдских племена не ради се ни о Словенима ни о Албанцима, већ старом балканском становништву, које је стицајем историјских прилика уклопљено или у словенски (српски) или у албански етнички корпус. Кључну улогу је ту опет имала вјера: католичка и православна. Избор вјере је значио и оријентацију цијелог братства према једној или другој етничкој групи, према албанском или српском језику. Код Куча се то најјасније види. Када је Лале Дрекалов изабрао православље и његово братство се уклопило у српски етнички оквир. Они дијелови Куча који се били католички стопили су се Албанцима, преузевши албански језик.

Сјеверна Албанија је у средњем вијеку несумњиво српскојезична (словенска) и православна област. Акцијом католичке цркве у 14. вијеку Албанци постају католици и утичу на околна малисорско-брдска племена да такође прихвате католицизам. Прихватањем католицизма многа од тих племена преузимају и албански језик или постају двојезична српско-албанска. Касније се опет нека од њих враћају православљу и настављају да говоре српским језиком, док друга остају у албанском језичко-вјерском кругу.

То је неко моје виђење ствари. Наравно не тврдим да је исправно, само тако размишљам.
Слажем се са тобом по питању много чега када су у питању Клименти. Добро кажеш ''за сада'' се код њих не препознаје тај словенски слој становништва који је по свим досадашњим мишљењима и предању ушао у њихов састав, јер ипак још увек имамо релативно мали узорак тестираних који припадају овом племену. Не би ме чудило да је можда онај део племена Клименти који је словенског порекла, и који је дуго чувао српски језик и поред чињенице да је покатоличен и кроз католичку веру сигурно претрпео и процес ''албанизације'', највећим делом ипак вратио у српски етнички корпус, а као доказ томе могли би бити рецимо Гурешићи (И2а Дин. Југ) и њихови рођаци Карађорђевићи, чији резултат теста још увек немамо а било би веома значајно не само за проверу народног предања већ и због тога да се коначно утврди право порекло ове наше династичке породице за коју је Андрија Лубурић још почетком прошлог века у својим истраживањима која је вршио не само по разној архивској грађи већ и на терену, јер је био задужен од стране краља Петра да као стручњак у тој области испита и истражи све што је у вези са њиховим пореклом, констатовао да воде порекло управо из Климената.
Такође имамо код Ивице оног из Хртковаца који је пореклом Климента а припада словенској хаплогрупи.
Мислим да нас тек сада у наредном периоду очекују резултати који ће можда довести до тога да се може дати неки коначан закључак о пореклу и саставу племена Клименти.

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Кучи E-V13>S2972>Z16661>BY5293
« Одговор #170 послато: Јун 15, 2016, 03:11:47 поподне »
У вези тестираног из Хртковаца надам се да нисам превише рекао овде на отвореном делу форума, само те подсећам, знаш о коме је реч. ;)

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Кучи E-V13>S2972>Z16661>BY5293
« Одговор #171 послато: Јун 15, 2016, 03:45:54 поподне »
Тестирање Гољевића сам ја организовао, јер  Гољевићи живе (живели су) у селу Рајовићи на Ублима, и:
1. Рајовићи из Рашке области по предању које је забележио Петар Ж. Петровић, а и ја сам га чуо на терену, су из Куча
2. Ердељановић каже да се село Рајовићи (Дедићи) зове по братству које у њему живи, али не наводи братство Рајовићи у том селу, што читам да је неко од братстава у том селу имало старије презиме Рајовићи
3. Према родослову Гољевића, најстарији познати предак звао се Рајо, па иза њега иде Гоље Рајов итд.

Хипотеза ми је била да су Гољевићи преостали припадници братства Рајовића који су остали у Кучима. ДНК анализа је показала да се, иако припадају истој Хг, разликују на великом броју маркера.

Шта сад може бити, да ли је легенда о Рају као родоначелнику Гољевића само народно довијање да се објасни име села, или Рајовићи у Рашкој немају везе са овим насељем? На Ублима иначе постоје томоними Луг Рајов и Гувно Рајовића.

Да овде поменем да се заједно са војводом Лалом Дрекаловим у једном документу помиње војвода Нико Рајичев (то сам нашао код Растислава Петровића), што даје основа за спекулације које је немогуће доказати да постоји веза овога иначе непознатог војводе са селом Рајовићи.

Рајо,

колико сам видио код Куча се нека имена врте, па их има код разних братстава, често и неповезаних. Могуће је да је постојао Рајо у Кучима који није повезан са вама, али исто тако није искључено да сте и ви поријеклом из Куча, а данисте повезани са главним родом у Кучима. Ваша група Рајовића не упада у овај род Куча, али мислим да је даљим поријеклом повезана са E-V13 присутним у Црној гори и Брдима.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Кучи E-V13>S2972>Z16661>BY5293
« Одговор #172 послато: Јун 15, 2016, 03:49:19 поподне »
Слажем се са тобом по питању много чега када су у питању Клименти. Добро кажеш ''за сада'' се код њих не препознаје тај словенски слој становништва који је по свим досадашњим мишљењима и предању ушао у њихов састав, јер ипак још увек имамо релативно мали узорак тестираних који припадају овом племену. Не би ме чудило да је можда онај део племена Клименти који је словенског порекла, и који је дуго чувао српски језик и поред чињенице да је покатоличен и кроз католичку веру сигурно претрпео и процес ''албанизације'', највећим делом ипак вратио у српски етнички корпус, а као доказ томе могли би бити рецимо Гурешићи (И2а Дин. Југ) и њихови рођаци Карађорђевићи, чији резултат теста још увек немамо а било би веома значајно не само за проверу народног предања већ и због тога да се коначно утврди право порекло ове наше династичке породице за коју је Андрија Лубурић још почетком прошлог века у својим истраживањима која је вршио не само по разној архивској грађи већ и на терену, јер је био задужен од стране краља Петра да као стручњак у тој области испита и истражи све што је у вези са њиховим пореклом, констатовао да воде порекло управо из Климената.
Такође имамо код Ивице оног из Хртковаца који је пореклом Климента а припада словенској хаплогрупи.
Мислим да нас тек сада у наредном периоду очекују резултати који ће можда довести до тога да се може дати неки коначан закључак о пореклу и саставу племена Клименти.

Сигурно да је било словенских острва и у Климентима. Сумњам да су били бројни и вјероватно су прилично давно исељени. Изненађење је било и да су Шаљани Величани I2a Динарик Југ, а зна се да су по предању из сјеверне Албаније. Не треба заборавити да је долином Лима словенски елемент раније много више био присутан до под саме Проклетије. Да ли га је било и са оне стране Проклетија, засад су докази танки.

Ван мреже Jacim

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 107
Одг: Кучи E-V13>S2972>Z16661>BY5293
« Одговор #173 послато: Јун 15, 2016, 06:03:32 поподне »
Тај "словенски елемент" у Климентима више треба схватити као њихово политичко опредјељење које су имали у једном историјском периоду, него као генетску припадност.
Мислим да су Клименти у једном тренутку били највише окренути Брђанима и Црногорцима, сматрали их најбољим савезницима и често користили српски. Осим тога, њихов географски положај их је подстицао ка исељавању на територије које су биле углавном словенске (Косово, Рашка област, Шумадија, Војводина и даље).
Тако да је то прије заједничка историјска судбина, која је утицала на то да се један дио њих током 18. и 19. вијека измијеша са Србима и словенским муслиманима. Вјероватно нема везе са хаплогрупом.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Кучи E-V13>S2972>Z16661>BY5293
« Одговор #174 послато: Јун 15, 2016, 06:07:06 поподне »
Секнићи су, према Јовићевићу, од Лукачевића који су огранак Мојановића из истоименог села (слава Ђурђиц). Од Лукачевића су Пејановићи у Подгорици, а од Пејановића исламизирани Секнићи и Дервановићи.
Мојановићи су наводно са Косова одакле су се доселили у Зету после 1455, кад су Турци заузели Косово.

Најстарија братства у Кучима, пре досељења Куча из Доње Зете, и стара зетска братства су, очито, међусобно сродна и испреплетана. Најстарији слој становништва у Кучима и спада у Старозећане. Мојановићи су старо зетско братство, али је могуће да има својих огранака и у подручју Куча. То би био могући одговор за Секниће, за које се код Ердељановића каже да су из Куча, а код Јовићевића да су Зећани Мојановићи.

Слава Ђурђиц, ово важи и за Кликовце, је доста честа у Зети, Љешкопољу и Љешанској нахији, могуће је да су досељеници (ако се Кликовци и Мојановићи уопште могу сматрати досељеницима у Зети) прихватили славу старијег становништва.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Кучи E-V13>S2972>Z16661>BY5293
« Одговор #175 послато: Јун 15, 2016, 06:23:57 поподне »
Сигурно да је било словенских острва и у Климентима. Сумњам да су били бројни и вјероватно су прилично давно исељени. Изненађење је било и да су Шаљани Величани I2a Динарик Југ, а зна се да су по предању из сјеверне Албаније. Не треба заборавити да је долином Лима словенски елемент раније много више био присутан до под саме Проклетије. Да ли га је било и са оне стране Проклетија, засад су докази танки.

Словенског елемента је и те како било и с оне стране Проклетија.

Ево шта Митар Пешикан каже о томе:
Само тамо гдје је постојао словенски живаљ могли су настајати такви топоними какви су нпр. јужно од Алтина Тлсто брдо, Длгошевци, Дуга шума, Радогошта, Длга, Височ, Николићи, Влахиња, Враниште, или у Горњем Пилоту (према Светоарханђелској хрисовуљи) Бор'ц, Брěсница, Чрна гора, Тмна рěка, Мокри дол, Исток, Вранова планина, Збор, Лěшник, Бěлош, Бобни поток и др.
http://www.rastko.org.rs/rastko-al/zbornik1990/mpesikan-srednji.php

Наведена област није у подручју данашњих Климената, али се ради о средњевековним областима Алтин и Пилота које окружују област Климената с оне стране Проклетија.

Питање је колико је тог словенског елемента остало до данас (осим у топонимији), јер је могуће да се он већином, како рече и Војиненад, одселио према словенским срединама.

И у Климентима имамо обиље словенске топонимије, данас, додуше, толико унакажене у албанским верзијама, да их није лако препознати. Ипак, Селце, Вукли, Врмоша, Борје, довољно говоре.   
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Кучи E-V13>S2972>Z16661>BY5293
« Одговор #176 послато: Јун 15, 2016, 06:38:39 поподне »
Гледам код Ломе тумачење за топоним Врмоша. И он је у дилеми између словенског (основа: врмос) и романског (formosa) порекла ове речи.
Ипак, имамо Врм у Херцеговини и Врмац у Приморју, и још више топонима на подручју које насељавају Срби а који у основи имају врм, па бих ту придодао и Врмошу.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 775
  • shí shì qiú shì
Одг: Кучи E-V13>S2972>Z16661>BY5293
« Одговор #177 послато: Јун 15, 2016, 06:49:10 поподне »
Ја лично сматрам да у оно доба национална свест скоро па није ни постојала, постојала је родовска/племенска свест. У другом плану је била религиозна а у трећем је оно што бисмо ми данас звали национална свест.

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 775
  • shí shì qiú shì
Одг: Кучи E-V13>S2972>Z16661>BY5293
« Одговор #178 послато: Јун 15, 2016, 06:50:28 поподне »
чак мислим да су људи са лакоћом прелазили из вере у веру, из јеедног у други језик  итд

Ван мреже Александар Невски

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 1135
Одг: Кучи E-V13>S2972>Z16661>BY5293
« Одговор #179 послато: Јун 15, 2016, 06:57:56 поподне »
Словенског елемента је и те како било и с оне стране Проклетија.

Ево шта Митар Пешикан каже о томе:
Само тамо гдје је постојао словенски живаљ могли су настајати такви топоними какви су нпр. јужно од Алтина Тлсто брдо, Длгошевци, Дуга шума, Радогошта, Длга, Височ, Николићи, Влахиња, Враниште, или у Горњем Пилоту (према Светоарханђелској хрисовуљи) Бор'ц, Брěсница, Чрна гора, Тмна рěка, Мокри дол, Исток, Вранова планина, Збор, Лěшник, Бěлош, Бобни поток и др.
http://www.rastko.org.rs/rastko-al/zbornik1990/mpesikan-srednji.php

За неупућене: слово ě йе чешко латинично слово одговорайуће нашему слову Ѣ. На ћирилици бише се горње рѣчи трѣбале писати овако: Брѣсница, Тмьна рѣка, Лѣшник, Бѣлош. Као што видимо, чешки йезик йош чува слово Ѣ у свойем писму.
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"