Oчигледно је да све што се ближе Словенији проценат R1а расте. Словенци имају око 35% R1а.
Што се тиче Срба и Хрвата и присуство R1a код оба народа је сасвим логично што Хрвати имају више R1a, ону су на западу Балкана, док су Срби у унутрашњости Балкана. Централни Балкан је одувек био транзит, кроз њега су пролази многи народи. Код Срба имамо велике сточарске групације, а код Хрвата такви су ретки и уопште их нема. Само I1-P109, J-М205 и N2 P189.2 чине око 10% српске поулације не би то било ништа чудно да им је старост велика, међутим овде се ради о врло младим сточарским групацијама, којих све скупа пре 1000 година можда било свега 1-2%, а питање да ли је уопште било I1-P109 и Н2 П189.2 код Срба пре 1000 година. Не би да се неко увреди, ово је само пример како се код Срба изменила генетска стрктура становништва. Дакле те номадске изразите групације највише има код Срба од јужних Словена и они су доста изменили генетску стрктуру српског становништва.
Ево објаснићу укратко како се изразити сточари брже размножавају и веће су шансе имали да сачувају своје потомство или да мање настрадају од куге.
Када освајачи крену у поход и када освоје неку територију ако им је циљ да очисте становништво, прво наилазе на земораднике, они су први на удару, а тек после су сточари. Када удари куга она се брже преноси у равничарским местима, јер су више прометна, док у планинама постоје нетакнута природа, људи се склањају на извенсо време да не би настрадали. Е ту је предност сточарски групација и њиховог размножавања.
Оно што се види из авиона, евидентно је да су припадници R1a били изразити земљорадници.
У сваком случају, приметан је дизбаланс у тим крајевима (СЗ Балкана и хрватска острва са једне и Херцеговина/јужна Хрватска са друге стране), када су R1a и I2a у питању. Све и да занемаримо те слабије заступљене хаплогрупе код Срба. У том смислу и код Хрвата на западу вероватно има неке R1b, или I1, која се "меша" у укупну слику.
Оно што се на основу ове заступљености може закључити, јесте то да је код Хрвата било више R1a, код Срба више I2a, бар ако гледамо географски распоред.
Иначе не видим како би се могло објаснити овакво стање на Балкану. R1a заиста бележи високе проценте у тим крајевима западно и на острвима, док се код Срба углавном креће 15-20%, а код БиХ муслимана из северних крајева нешто преко 20%. Са друге стране I2a у скоро свим српским крајевима прелази 30%, а посебно је јака на том потезу ближе Херцеговини, где проценат многих хг "пада", међу њима и R1a. Тако да опет долазимо до оног питања - зашто се на моменте распоред ове две хг толико разликује у неким нашим крајевима?
Ово вероватно не значи да се ове хг нису "мешале" још на северу, или да многи преци данашњих I2a/R1a нису заједно дошли на Балкан, али чињеница је да постоје и такве разлике.
Да су ове хг биле одувек равномерно распоређене код Срба/Хрвата, не верујем да би било оваквих разлика у одређеним регионима. Зато је мислим битно извршити анализу R1a хаплотипова из оног рада о Хрватима из 2016. год. Убачени су иначе само хт за I2a, R1a и E-V13.
Синиша је дао неку кратку анализу, али не би било лоше да се неко фокусира само на R1a из тог рада, посебно на ову са острва и из СЗ крајева. Не знам да ли би то уопште било довољно, с обзиром да су хаплотипови на 17, или на 23 маркера, тј. да је и то некада мало за анализу R1a.
Што се тиче земљорадње, стиче се такав утисак, мада је ова хг солидно заступљена и у неким крајевима где не успевају баш биљчице превише. Пример наше источне Херцеговине.
