У Институту за воћарство у Чачку "трајала је потрага" за најбољом српском препеченицом од шљиве у прошлој години...
https://www.ekapija.com/news/3738206/najbolju-srpsku-sljivovicu-prepekla-jovana-bojovic?utm_campaign=ug.contentexchange.me&utm_medium=referral&utm_source=ug.contentexchange.meНаучна установа у овом граду већ 11 година, непрестано од 2012, оцењује вредност шљивовица које су претходног лета, на регионалним такмичењима по разним местима Србије, стекле неко од победничких звања, па завршница следи у Чачку.
Бранко Поповић, са чачанског института, један од оснивача ове смотре, саопштио је да је на овогодишње такмичење приспело чак 79 узорака са 12 регионалних првенстава по Србији, од Апатина до Сочанице и Лесковца, од Бајине Баште и Лознице до Књажевца.
– Ово је, што се шљивове препеченице тиче, српска лига шампиона и посебно је важно да смо у протеклој години изузетно напредовали у технологији производње и знамо како и шта оцењујемо. У овај круг такмичења никад не могу доспети узорци фалсификованог пића – казао је члан стручног жирија Веле Тешовић, редовни професор Хемијског факултета Универзитета у Београду.
Жири је, иначе, деветочлани, чине га људи који знају суштину овог посла у нашим срединама, и у непромењеном саставу, што је светска реткост можда, ради свих 11 година.
– По хемијском саставу, наша препечена шљивовица је једно од најбољих алкохолних пића на планети, боља од вискија и других који су на гласу. Жао ми је, само, што нисмо заштитили ову технологију неким врхунским патентом за дестилацију, оним што бисмо ми назвали српским казаном – наводи Нинослав Никићевић, водећи српски стручњак за јака пића, истраживач са светским угледом и председник чачанске комисије од првог дана.
Никићевић, иначе, у својој збирци чува најстарију српску ракију која је, каже он, потекла још 1914. године на Гледићким планинама.
– Ја је називам деда, остала су само два децилитра и већ је изгубила снагу. Наши су је славни преци у чутурицама носили по ратиштима а овај узорак је, верујем, касније делом досипан млађим ракијама, али у просеку је стар бар 70 година – рекао је професор Никићевић за Политику.
На оцењивању у Институту у Чачку међу првих десет ракија све су произведене између 1997. и 2011. године, изузев шљивовице Станимира Минића из Доње Трепче, чији је датум постанка – 1973. година.
Занимљиво је, такође, да су скоро све ракије са врха листе за прошлу годину дошле из Шумадије.
