Трибалски гробови у Љуљацима
"Љуљаци су добро познати у археолошкој литератури по локалитету Милића брдо, на коме су 1931. године откривени остаци насеља из бронзаног доба.1 Приликом ревизионих истраживања тога насеља, 1975-1978. године, обављена су и рекогносцирања околног терена с циљем да се утврди место на коме су житељи Милића брда сахрањивали своје мртве.2 Очекивање да ће на оближњим узвишицама и косама бити откривена некропола није се остварило, али су 1976. године у равници покрај Груже, на знатној удаљености од Милића брда, уочене две ниске хумке. У 1977. и 1979. години те хумке су у целини истражене.3 Под њима нису, међутим, откривени гробови житеља Милића брда из бронзаног доба, већ гробови Трибала, првих историјски познатих становника Шумадије. ... "
1 Уп. Vulić N., Grbić M., Corpus vasorum antiquorum, Jugoslavie fasc. 3, Musée du Prince Paul à Belgrade, Nogentle-Rotrou 1937.
2 О тим ископавањима опширније М. Богдановић, Љуљаци, Крагујевац 1986.
3 Истраживање су обавили Одељење за археологију Филозофског факултета у Београду и Народни музеј у Крагујевцу. Сви налази са ових истраживања чувају се у Народном музеју у Крагујевцу.
"Сви предмети из гробова у Љуљацима припадају једном посебном етнокултурном кругу чије се контуре наслућују у средишту Балканског полуострва крајем бронзаног доба, а јасно кристалишу крајем VI и почетком V века пре нове ере. То је велики круг са керамиком Калакача, Басараби и Фериђиле културе из које се изнедрила култура са керамиком типа Љуљаци-Доња Рача и са металним налазима типа Мраморац. У културном, а свакако и у етничком смислу тај круг се јасно разграничава од западнобалканског и источнобалканског круга, тј. од култура илирских и трачких племена, а повезује се са јужнопанонским и трансилванско-влашким простором, тј. мизијским и дако-гетским територијама. То је недовољно уочена, а веома важна чињеница. Налази типа Мраморац су донедавна повезивани са Аутаријатима, односно Илирима, упркос околности да се појављују на територији која је неспорно трибалска, и то крајем VI и у V веку пре нове ере, у време кад су Трибали највећи и најмоћнији народ у средишњим областима Балканског полуострва.8 С друге стране, целокупна култура завршне фазе старијег гвозденог доба у Поморављу, тј. на трибалској територији, особена је и потпуно аутономна у односу на истовремене културе у трачким и илирским областима, а блиска је једино култури панонског и трансилванско-олтенијског простора. Тиме се јасно утврђује да Трибали не могу бити ни Илири ни Трачани, већ да су посебан палеобалкански народ, близак Мезима, Дарданцима и Дако-Гетима. Из тих разлога и нема сумње да су под хумкама у Љуљацима сахрањени припадници једне елитне трибалске заједнице"
8 Уп. М. Гарашанин. Праисторија на тлу СР Србије, Београд 1973, 507-508; R. Vasić, The Chronology of the Early Iron Age in Serbia, BAR Suppl. Series 31, Oxford 1977, 24-25.
Увод и закључак су преписани из рада Драгослава Срејовића Трибалски гробови у Љуљацима објављеног у књизи "Илири и Трачани - о старобалканским племенима", СКЗ, Београд 2002., 289-294.
Поред налаза предмета од метала и керамике, који су омогућили датирање и припадност трибалском културном кругу, пронађени су под гробним хумкама у Љуљацима и коштани остаци сахрањиваних трибалских покојника. Под хумком I откривено је "гар и пепео са спаљеним људским костима", "фрагменти дугих људских костију", "трошне људске кости", док је под хумком II нађено "два људска зуба", "људске дуге кости у фрагментима", "фрагментоване дуге људске кости, вероватно кости руке", односно Срејовић доноси закључак у коме каже да су под хумкама махом сахрањени одрасли мушкарци и то ратници "наоружани са по два копља".
Можда је прилика за покретање иницијативе за археогенетску анализу коштаних остатака елитних трибалских ратника из депоа крагујевачког Народног музеја ?