Пргомеље Црногорци (Имотски)

[Orome]

Свака нова информација је добродошла, а оно што до сада знамо је :

Пргомеље се помињу у селу Црногорци код Имотског још 1722. године, тако да је јако тешко истражити њихову старину. Дошли су изгледа под харамбашама Петром Шиндиком, Даниловићем, Кнежевићем и Кадијевићем из Попова Поља код Требиња (постоји доста јако братство Николића код Требиња).

У извештају проте Спиридона Маргетића о православним Србима за Српско-далматински магазин из 1722 године он набраја презимена из околине Имотског па тако каже за Црногорце - Мандић, Станић, Бартоловић (Гароевић), Раковић, Миличевић+, Коковић+, Рајевић, Пргомеља, Путица, Вукелић, Николић, Одавић, Кеврић, Сврдлин. (крст је поред угашених презимена).

Требињски род Николића слави Ђурђевдан. Припадају племену Зупци и били су јако утицајни.

Сеоба је била 1719. године из Поповог Поља, јужно од Требиња.

У дјелу Крунослава Зујића - Презимена и породични надимци Имотске крајине, стоји година 1722. крај презимена Пргомеља и у загради "прга, пржени сирак", али их нема под тим презименом у 1725. године.

Сад сам пронашао списак глава кућа у Црногорцима из 1725. године. Не поминје се нико са презименом Пргомеља, али се јавља презиме Николин:
Драгоило Петар, Дамијановић Иван, Димитровић Сава, Дучић Вукосав, Груичин Лазо, Груичин Вукеља, Милин Никола Јованов, Миличевић Комнен, Миличевић Митар, Милин Дамјан, Мандић Комнен, Матоф Дамијан, Михаило Петар, Николин Петар, Николин Ђуро, Николин Стојан, Николин Никола Павлов, Николин Иван речени Ђугумовић, Путичић Видак, Расов Петар, Расов Јаже Петров, Станић Комнен, Мандић Симо, Одавић Груица.

Презимена у Црногорцима 1860. године: Мандић, Станић, Бартуловић (сада Гаројевић), Раковић, Милићевић, Коковић, Рајевић, Пргомеља, Путица, Вукелић, Николић, Одавић, Кеврић, Сврдлин.

Презимена у Црногорцима 1990. године: Мандић, Станић, Гаројевић, Раковић, Пргомеља, Путица, Вукеља, Николић, Одавић, Кевра, Сврдлин.

[Окир СРБ]

Ороме, добродошао.

Прегледаћу шта још имам од литературе за твој крај, па ћу окачити у току вечери.

[Окир СРБ]

О презимену Пргомеља

"Prgomelja (prga, prženi sirak) - Crnogorci *1722, Glavina D., Imotski"

Литература: Krunoslav Zujić, Prezimena i porodični nadimci u Imotskoj krajini, 1985-1987

[Окир СРБ]

О насељавању Срба у Имотску крајину

"Današnja granica između Hercegovine i Dalmacije uređena je Požarevačkim mirom 1718. Došlo je do ispravka u Popov u Polju u razdoblju 1721-1723. na štetu Mlečana. Stanovnici Popova, Obrača, Carine, predosjećali su da će ostati pod Turcima. Odlučili su se na iseljavanje. God. 1719. došli su u Makarsko primorje. Razumljivo je da u tom oskudnom kraju nisu mogli živjeti. Dalmatinski arhimandrit Stevan Ljubibratić, u dogovoru s mletačkim povjerenikom za Dalmaciju i Albaniju Alvisom Mocenigom, uspio ih je prebaciti u Imotsku krajinu. Iz Makarskog primorja krenuli su za Imotski iza uskrsne osmine 1719. Tu su dobili kuće i zemljišta. S njima je došao kaluđer Vasilije s druga dva kaluđera svećenika i s jednim đakonom. Selidbu je organizirao, kako piše u Zemljišniku 1725, Petar Šindik, pa je radi toga dobio više zemlje. Biskup Bijanković piše da je bilo oko 1000 čeljadi. Drugi pišu da je bilo 180 obitelji. U Zemljišniku, koji je stvoren 1725. za cijelu Imotsku krajinu, zapisane su pravoslavne obitelji s brojem čeljadi u njima, kao što je to učinjeno i za sve katolike. Iz tog dokumenta, koji se čuva u Historijskom arhivu u Zadru, doznajemo da se 1725. nalazilo u Imotskoj krajini 86 pravoslavnih obitelji sa 470 čeljadi. U ovaj popis nisu zavedene obitelji iz Tijarice i Velića jer nisu pripadale Imotskoj općini.

Novi pravoslavni doseljenici 10. lipnja 1722. sklopili su Ugovor s mletačkim vlastima. Oslobođeni su od svakog kuluka i ručnih poslova kao oni koji su samo za oružje sposobni. Upotrebljavat će se onda, kad to kakva potreba u imotskoj tvrđavi zatraži. Što se tiče zavisnosti, moraju biti podložni ne samo našem providuru iste tvrđave i svojim narodnim vlastima, već moraju biti podložni, i prepoznati za poglavare i starešine, i one, koji bi im se od naše vlasti postavili. Određeno je da svake godine moraju novačiti mladiće za prekomorsku četu. U početku su bila dva serdara s plaćom od 12 dukata mjesečno. Kasnije du dobili 3 svoja serdara.

Manastir Dragović kod Vrlike starao se za kaluđere koji su služili parohiju Uznesenja Gospina na Nebo sve do 1851. Tada su je preuzeli popovi. Mlečani su pravoslavnim doseljenicima darovali džamiju u Glavini, koju su oni pretvorili u crkvu. Prema tvrdnji prote Margetića, crkva se zidala oko 1760. Do tada su se služili malom prostorijom. God. 1884. crkva je povećana. Novi zvonik sagrađen je 1968. Kaluđeri su stanovali u početku u kući, koja i danas postoji uz dvorište obitelji Vukadinović.

God. 1870. pod Protoprezbiterat Imotski pripadale su parohije: Glavina-Imotski, Dragović, Bitelić, Broćanac, Sušci, Vrlika, Otišić, Metković i Dubrovnik.

Nova parohijaina kuća zidana je 1910. U svoje vrijeme mogla se ubrajati u red ljepših u Eparhiji.

Do otvorenja državne škole u Imotskom, u školu koju su držali fratri u samostanu, išla su i pravoslavna djeca. Tu je učio i kasniji pjesnik i političar Jovan Sundečić.

Glavno groblje nalazi se oko crkve u Glavini. Crnogorčani su odmah ustanovili svoje groblje u selu. Na Svibu iza Ćelarevih kuća nalazi se njihovo
groblje. Na Aržanu, uz katoličko groblje, nalazi se i pravoslavno. Prvi doseljenici u Zmijavce pokopavali su se na vrhu Balinjače na staroj ilirskoj nekropoli."

Литература: Fra Vjeko Vrčić, Plemena Imotske krajine, Imotski, 2000. (treće izdanje)

[Окир СРБ]

О Србима у селу Црногорци

"Kad se stvarao Zemljišnik 1725. živjeli su u Crnogorcima:
Dragoilo Petar sa 7 čeljadi dobio je 14 kanapa zemlje.
Damijanović Ivan s 10 čeljadi dobio je 30 kanapa zemlje.
Dimitrović Sava s 8 čeljadi dobio je 14 kanapa zemlje.
Dučić Vukosav s 11 čeljadi dobio je 32 kanapa zemlje. U to je uklopljen dio na račun serdarstva.
Gruičin Lazo s 4 čeljadi dobio je 8 kanapa zemlje.
Gruičin Vukelja s 5 čeljadi dobio je 10 kanapa zemlje.
Milin Nikola Jovanov s 8 čeljadi dobio je 15 kanapa zemlje.
Miličević Komnen sa 7 čeljadi dobio je 13 kanapa zemlje.
Miličević Mitar s 8 čeljadi dobio je 17 kanapa zemlje.
Milin Damjan s 5 čeljadi dobio je 10 kanapa zemlje.
Mandić Komnen s 5 čeljadi dobio je 12 kanapa zemlje.
Matof Damijan s 4 čeljadi dobio je 7 kanapa zemlje.
Mihailo Petar s 5 čeljadi dobio je II kanapa zemlje.
Nikolin Duro s 7 čeljadi dobio je 14 kanapa zemlje.
Nikolin Stojan s 6 čeljadi dobio je 12 kanapa zemlje.
Nikolin Nikola Pavlov sa 6 čeljadi dobio je 11 kanapa zemlje.
Nikolin Ivan rečeni Đugumović s 5 čeljadi dobio je 8 kanapa zemlje.
Putičić Vidak sa 6 čeljadi dobio je 19 kanapa zemlje. Na račun arambaše 8 kanapa.
Rasov Petar s 5 čeljadi dobio je 9 kanapa zemlje.
Rasov Jaže Petrov s 5 čeljadi dobio je 10 kanapa zemlje.
Stanić Komnen sa 6 čeljadi dobio je 13 kanapa zemlje.
Mandić Simo sa 7 čeljadi dobio je 13 kanapa zemlje.
Odović Gruica sa 7 čeljadi dobio je 13 kanapa zemlje."

Литература: Fra Vjeko Vrčić, Plemena Imotske krajine, Imotski, 2000. (treće izdanje)

[Окир СРБ]

Презимена у селу Црногорци (1860. година)
Мандић, Станић, Бартуловић (сада Гаројевић), Раковић, Милићевић, Коковић, Рајвић, Пргомеља, Путиеа, Вукелић, Николић, Одавић, Кеврић и Сврдлин.

Презимена у селу Црногорци (1990. година)
Мандић, Станић, Гаројевић, Раковић, Пргомеља, Путица, Вукеља, Николић, Одавић, Кевра и Сврдлин.

Литература: Fra Vjeko Vrčić, Plemena Imotske krajine, Imotski, 2000. (treće izdanje)

[Окир СРБ]

Ороме, да ли је мијењано име села или је село припадало некој другој општини?

На попису жртава Другог свјетског рата у општини Имотски не постоји село Црногорци (нисам сигуран да ли су жртве пописане у неком другом селу или је нешто друго у питању).

[Orome]

Са највећом дозом сигурности могу рећи да се село 1920. године звало Црногорци и да се назив није мијењао до дана данашњег. То нисам ни наводио али моја крак лозе се иселио из Црногораца 1920. али отац одржава односе са остатком Пргомеља тамо. У току селидбе мог прађеда са породицом 1920 се село звало Црногорци као и данас.

Тај попис жртава 2 св. рата може бити такав из више разлога. Због селидбе се већ смањио број Пргомеља у селу, и није их много вјероватно дочекало рат ту.

[Окир СРБ]

Црногорска презимена (Гаројевић, Мандић, Одовић, Пргомеља, Путица, Станић, Сврдлин, Вукеља) су заведена под село Криводол.

Преносим ти списак жртава села Криводол:

1. Чујић (Иван) Дане, рођен 1921. Хрват, погинуо 1944. у партизанима, Книн
2. Чујић (Иван) Мирко, рођен 1911. Хрват, заклан од четника 1943. удиректном терору, Криводол
3. Гаројевић (Јово) Лука, рођен 1883. Србин, погинуо 1943. приликом борби или бомбардовања, Криводол
4. Гаројевић (Марко) Јово, рођен 1904. Хрват, убијен од усташа 1943. у логору, Јасеновац
5. Ласић (Анте) Мате, рођен 1913. Хрват, погинуо 1944. у партизанима, Зрмања
6. Ласић (Јуре) Иван, рођен 1922. Хрват, погинуо 1944. у партизанима, Пољица-Билоши
7. Мандић (Стево) Никола, рођен 1900. Србин, убијен од усташа 1944. у логору, Јасеновац
8. Одовић (Бошко) Лука, рођен 1917. Србин, погинуо 1943. у партизанима, Невесиње
9. Одовић (Јаков) Ружа, рођена 1921. Српкиња, погинула 1943. у партизанима, Невесиње
10. Одовић (Марко) Јово, рођен 1924. Србин, погинуо 1945. у партизанима, Црес-Осор
11. Одовић (Марко) Милан, рођен 1915. Србин, погинуо 1943. у партизанима, Зеленгора
12. Одовић (Никола) Јово, рођен 1926. Србин, погинуо 1943. у партизанима, Невесиње
13. Пргомеља (Ристо) Душан, рођен 1907. Србин, погинуо 1943. у партизанима, Бијељина
14. Путица (Васо) Никола, рођен 1921. Србин, погинуо 1943. у партизанима, Сутјеска
15. Станић (Ђуро) Никола, рођен 1919. Србин, погинуо 1943. у партизанима, Невесиње
16. Станић (Јово) Мара, рођена 1923. Српкиња, погинула 1943. у пратизанима, Невесиње
17. Станић (Марко) Мила, рођена 1923. Српкиња, погинула 1943. у партизанима, Невесиње
18. Станић (Никола) Марко, рођен 1888. Србин, убијен од усташа 1943. код куће, Грубине
19. Сврдлин (Јово) Обрад, рођен 1931. Србин, погинуо 1943. непознато, Криводол
20. Сврдлин (Лука) Милан, рођен 1925. Србин, погинуо 1943. у партизанима, Невесиње
21. Сврдлин (Лука) Петар, рођен 1928. Србин, убијен од усташа 1944. у логору, Јасеновац
22. Сврдлин (Марко) Анђа, рођена 1939. Српкиња, погинула 1943. непознато, Криводол
23. Сврдлин (Марко) Љубомир, рођен 1936. Србин, погинуо 1943. непознато, Криводол
24. Сврдлин (Никола) Данило, рођен 1911. Србин, убијен од Немаца 1945. у логору, Стутхоф
25. Сврдлин (Петар) Анђа, рођена 1923. Српкиња, погинула 1944. у партизанима, Босанско Грахово
26. Сврдлин (Тодор) Петар, рођен 1885. Србин, убијен од усташа 1943. у логору, Јасеновац
27. Ујевић (Иван) Андрија, рођен 1909. Хрват, убијен 1943. у партизанима, Вир
28. Ујевић (Јуре) Иван, рођен 1879. Хрват, погинуо 1943. приликом борби или бомбардовања, Криводол
29. Ујевић (Маријан) Петар, рођен 1923. Хрват, погинуо 1944. у партизанима, Венеција
30. Ујевић (Мате) Иван, рођен 1892. Хрват, погинуо 1943. у партизанима, Зеленгора
31. Ујевић (Мате) Мила, рођена 1922. Хрватица, погинула 1943. у партизанима, Бихаћ
32. Ујевић (Нн) Ива, рођена 1894. Хрватица, убијена 1943. код куће, Криводол
33. Ујевић (Шимун) Аугустин, рођен 1900. Хрват, погинуо 1942. у партизанима, Пољица-Билоши
34. Ујевић (Стјепан) Мирослав, рођен 1924. Хрват, погинуо 1944. у партизанима, Граб-Триљ
35. Врљичак (Петар) Лука, рођен 1931. Хрват, убијен од Муслимана 1944. у директном терору, Криводол
36. Врљичак (Петар) Владимир, рођен 1913. Хрват, погинуо 1944. приликом борби или бомбардовања, Криводол
37. Врљичак (Стјепан) Бранко, рођен 1925. Хрват, погинуо 1943. приликом борби или бомбардовања, Криводол
38. Вукеља (Милан) Ана, рођена 1904. Српкиња, убијена од усташа 1944. у логору, Јасеновац
39. Вукеља (Никола) Милан, рођен 1907. Србин, убијен од усташа 1944. у логору, Јасеновац

[Синиша Јерковић]

Неке Пргомеље су живјеле у Дробњацима у селу Дубровско. Остао је назив "Пргомељско кућиште". Последњи се одселио 1820. што не значи да исељвања није било и раније.

Има их код Бугојна са славом Ђурђевдан и код Босанске Крупе са славом Никољдан.

Ови из Босанске Крупе су заправо Радаковићи који су прозвани Пргомеље и каже се да су дошли из Лике.

[Окир СРБ]

Пргомеље око Имотског славе Ђурђевдан.

Пошто Пргомеље из Црногораца имају предање да су били прије Николићи, а и у попису из 1725. године видимо пописане људе са презименом Николин, може бити да су у вези са Николићима из племена Зупци. Видимо да је сеоба дошла управо из Попова Поља и требињског краја.

[Синиша Јерковић]

Пргомеље око Имотског славе Ђурђевдан.

Пошто Пргомеље из Црногораца имају предање да су били прије Николићи, а и у попису из 1725. године видимо пописане људе са презименом Николин, може бити да су у вези са Николићима из племена Зупци. Видимо да је сеоба дошла управо сиз Попова Поља и требињског краја.

Могуће, јер видимо да је само презиме Пргомеља надимачког карактера. Вјероватно у пренесеном значењу је означавало надимак за неку психичку или физичку особину.

Ево сад видим код Скока да се вјероватно ради о особи која је често јела, а самим тим и мљела пржени сијерак или пргу, па је Пргомељ самим тим "онај који меље пргу".

Искрено први пут чујем да се овако шта јело.

http://sr.wikipedia.org/sr/Сирак

[Окир СРБ]

О презимену Пргомеља

"Prgomelja (prga, prženi sirak) - Crnogorci *1722, Glavina D., Imotski"

Литература: Krunoslav Zujić, Prezimena i porodični nadimci u Imotskoj krajini, 1985-1987

Зујић помиње пргу, пржени сирак.

[Orome]

u porodici se prica da je zbog karaktera vodje porodice dobijen nadimak Prga koji je posle vodio prezimenu.

[vidoje 013]

 Има податак да се године 1717, иселила група Црногораца у близину Имотског, па су своме насељу прво дали име Црногорци а затим Његуш.  Без обзира на то како ко гледа на Црногорце ( мислим на национално опредељење или територијално одређење) чињеница је  да се село звало Црногорци. Постоји ли податак кад се село звало Његуш? Својевремено сам имао прилику да упознам  лице  са презименом  Пргомеља поријеклом из Имотског, које се у националном смислу изјашњавало као Црногорац  и то богами као да је са сред Цетиња, љутио се на сваког ко  му је оспоравао црногорство.  Топоним као етничка ознака? Топоним се користи као етничка ознака и до тога долази у инојезичким или полиетничким срединама, као начин разликовања.
 Опет стретао сам се са Кадијевићем из Имотског који каже да је поријеклом Црногорац, и  изјашњавао се као Црногорац. Не знам како у ово новије вријеме? Додуше, он живи у Црној Гори, одмах послије завршеног факултета настанио се  у Црну Гору.
 Има у околини Имотског још становника поријеклом из Црне Горе. Неки су прешли у католичанство.

[Синиша Јерковић]

Има податак да се године 1717, иселила група Црногораца у близину Имотског, па су своме насељу прво дали име Црногорци а затим Његуш.  Без обзира на то како ко гледа на Црногорце ( мислим на национално опредељење или територијално одређење) чињеница је  да се село звало Црногорци. Постоји ли податак кад се село звало Његуш? Својевремено сам имао прилику да упознам  лице  са презименом  Пргомеља поријеклом из Имотског, које се у националном смислу изјашњавало као Црногорац  и то богами као да је са сред Цетиња, љутио се на сваког ко  му је оспоравао црногорство.  Топоним као етничка ознака? Топоним се користи као етничка ознака и до тога долази у инојезичким или полиетничким срединама, као начин разликовања.
 Опет стретао сам се са Кадијевићем из Имотског који каже да је поријеклом Црногорац, и  изјашњавао се као Црногорац. Не знам како у ово новије вријеме? Додуше, он живи у Црној Гори, одмах послије завршеног факултета настанио се  у Црну Гору.
 Има у околини Имотског још становника поријеклом из Црне Горе. Неки су прешли у католичанство.

Колико је мени познато, српски досељеници у Имотску крајину дошли су са владиком Љубибратићем из Попова Поља у Херцеговини. У перцепцији локалног живља и источна Херцеговина се доживљавала као Црна Гора, па су их прозвали Црногорцима. У суштини, са Црном Гором никакве везе нису имали, што доказују и њихова презимена. Кадијевић је познато презиме управо из Попова Поља, тј. то није тако давни период па се за сваку ту имотску породицу могу наћи презимењаци у Херцеговини који су остали.

Овај податак за село Његош не односи се на Имотски, већ на неки помен Црногораца код Задра.

Што се тиче ових што се диљем српства изјашњавају као Црногорци иако са Црном Гором имају везе само у магловитим предањима или чак ни толико, не знам шта бих рекао, сем да је то вјероватно посљедица угледа који је Црна Гора Петровић Његоша имала у 19. вијеку код српског народа, а помало и помодарства.

Познато је да су и лички и крајишки устаници, вјеровали да ће им ослобођење доћи од краља Николе и Црне Горе, а не од Обреновића и Србије, на које се гледало понекад и са презрењем. Тако је била и са Србима у другим крајевима, у Подрињу и Спречи. Може се таквих података пронаћи у етнолошкој литератури.

Али, авај, то вријеме прође. Монтенегрински идеолози успјели су својим упорним радом огадити име Црне Горе код српског народа, па у задње вријеме ријетко кога од Срба чух да се поноси поријеклом из Црне Горе. Иако суштински, матица динарске гране нашег народа заиста јесте на подручју данашње Црне Горе тј. Старе Херцеговине, Полимља, Брда, Старе Рашке, Приморја, Боке, Зете и Старе Црне Горе.

[Витомир Радовић]

Синиша, потпуно си у праву.
Истражујући Радовиће у Имотском, дошао сам управо до ових података о којима си и ти написао неколико ријечи.

[Тимар]

Колико је мени познато, српски досељеници у Имотску крајину дошли су са владиком Љубибратићем из Попова Поља у Херцеговини. У перцепцији локалног живља и источна Херцеговина се доживљавала као Црна Гора, па су их прозвали Црногорцима. У суштини, са Црном Гором никакве везе нису имали, што доказују и њихова презимена. Кадијевић је познато презиме управо из Попова Поља, тј. то није тако давни период па се за сваку ту имотску породицу могу наћи презимењаци у Херцеговини који су остали.

Овај податак за село Његош не односи се на Имотски, већ на неки помен Црногораца код Задра.

Што се тиче ових што се диљем српства изјашњавају као Црногорци иако са Црном Гором имају везе само у магловитим предањима или чак ни толико, не знам шта бих рекао, сем да је то вјероватно посљедица угледа који је Црна Гора Петровић Његоша имала у 19. вијеку код српског народа, а помало и помодарства.

Познато је да су и лички и крајишки устаници, вјеровали да ће им ослобођење доћи од краља Николе и Црне Горе, а не од Обреновића и Србије, на које се гледало понекад и са презрењем. Тако је била и са Србима у другим крајевима, у Подрињу и Спречи. Може се таквих података пронаћи у етнолошкој литератури.

Али, авај, то вријеме прође. Монтенегрински идеолози успјели су својим упорним радом огадити име Црне Горе код српског народа, па у задње вријеме ријетко кога од Срба чух да се поноси поријеклом из Црне Горе. Иако суштински, матица динарске гране нашег народа заиста јесте на подручју данашње Црне Горе тј. Старе Херцеговине, Полимља, Брда, Старе Рашке, Приморја, Боке, Зете и Старе Црне Горе.

Само да се и сада наш колега не наљути и на Синишу, као прошли пут на мене 
Мало шале, здраво је.

 
 

[vidoje 013]

Само да се и сада наш колега не наљути и на Синишу, као прошли пут на мене 
Мало шале, здраво је.

 
 

Нема мјеста љутњи.   Увијек су драгоцјена  друга и другачија мишљења. Шала никада није на одмет.

[Nebo]

па у задње вријеме ријетко кога од Срба чух да се поноси поријеклом из Црне Горе.

Не може неки тренутни и привремени владар уништити оно што су покољења вековима градила.
Ако се неко због последњих четврт столећа званичне политике државе Црне Горе стиди свог порекла, тај има озбиљан проблем.
Поносим се тиме што сам изданак Црне Горе. Јер, ни једна србска област није толико тврдо и упорно, не размишљајући о цени, водила борбе не само за сопствену, већ и за слободу целог србског народа.