Prezimena ZEC i MACUT, Kordun

[Микица]

Poštovani, zna li iko porjeklo prezimena Zec, krsna slava Đurđevdan, nekad živjeli na Kordunu, selo, Zečev Varoš? Odakle potiču, kada su se naselili na područje Korduna?
Isto tako, molim, ako iko zna odakle potječu moji preci koji nose prezime Macut, slava Lazareva subota, selo Pješčanica kod Vrginmosta...
Tražila sam sama po internetu ali ne znam ni odakle da počnem.
Unapred hvala sivma na odgovoru.

[Amicus]

Покушајте погледати шта се може наћи у књигама у Дигиталној библиотеци портала Порекло. Зец би могло бити презиме настало од надимка неког претка, док Мацут можемо посматрати кроз помен истоименог топонима Мацуте југоисточно од Вишеграда, што би могло указивати на порекло рода. Углавном, за почетак претрести литературу везану за крај који се истражује, а онда у крајњем случају може се урадити генетичко тестирање, које би могло дати одговор на питање о даљем пореклу ових двају родова.

Видех на порталу да је Небојша оставио кометар на теми о пореклу презимена Јованић, помиње навод Милана Карановића да се уз Јованиће помињу и Зецови као староседелачко становништво Босанске Крајине, претпостављајући да славе Ђурђевдан као и већина староседелачких родова. Ако мене питате, најбоље би било кренути тим трагом, јер су Кордун и Босанска Крајина миграционо разумљиво повезани.

[Frontier1768]

ПРЕЗИМЕ МАЦУТ

Према попису СР Хрватске из 1948. године, Мацути су били најбројнији на подручју Баније и Кордуна, гдје их је било укупно 45 кућа (27 кућа на подручју Вргинмоста, 15 кућа на подручју Карловца, 3 куће на подручју Војнића).
На подручју Вргинмоста највише их је било у Пјешчаници (19), на подручју Карловца у Церовцу Тушиловићком (12), а на подручју Војнића у Доњем Будачком (3).

Према подацима из 1883. године, сви Мацути на подручју Горње крајине славили су само једну крсну славу - Лазаревдан.

Према архивским подацима из 1725. године, на подручју Перјасице пописане су 2 куће Мацута.


Значи, на основу постојећих података, можемо закључити да су Мацути православни род са подручја Баније и Кордуна, крвно повезан (ријетко презиме и само једна крсна слава; наравно, могуће да је касније дошло до преузимања презимена, призећивања и слично), који је на том подручју присутан већ 1725. године.
Самим тим што су већ 1725. године пописани на подручју Перјасице, јасно је да су на то подручје досељени из Босанске крајине, вјероватно за вријеме или након аустријско-турских ратова 1683-1699. или 1716-1718. године.


Генетско тестирање Мацута могло би бити од помоћи.
Помоћу њега бисте могли сазнати које су породице сродне Мацутима и самим тим бисте добили смјернице за даља истраживања.

[vojislav.ananic]

Презиме Зец је често у Црној Гори. Можда је занимљиво и због утврђивања порекла тог презимена на Кордуну.
                   
  ПРЕЗИМЕНА У ЦРНОЈ ГОРИ

Зец, Шћепан Њиве (Спуж), Бјелопавлићи. Одатле једни у Поборе (Будва). Од њих су у Доњем Крају (Цетиње) као:Зечев и Зец; Глухи До (Црмница) и Сточ (Бар); Улцињ; Цетиње и Никшић; Котор и Доњи Столив; Пелиново и Шишићи (Грбаљ); Слатина (Дробњак). Од њих у Затарју и Босни као: Зец, Зечев и Зечевић; Зечев, Гај, Кукоровић и Сочице (Пљевља); Доњи крај (Цетиње) и као: Зец, дошли из Побора (Будва). Поријеклом из Шћепан Њиве (Спуж); Трново (Црмница) и као: Зечевић; Слатина (Дробњак), види: Зец
"Зец", братство у Глухом Долу
"Зечеви" (Зечевићи), братство у племену Дупилу
Зечеви (у једнини: Зец), братство у цетињском Доњем Крају
Зечевић, Слатина (Дробњак), види: Зец; у Босни као: Зец и Зечев; Мељак (Пљевља), поријеклом су из Мораче; Колашин и Мељак (Пљевља); види: Аџић; Васојевићи, огранак Мијомановића. Од њих су у Дрпама (Доњи Бањани) и Кленку; код Тузле, Жупи Никшићкој, Никшићу, Анђелићима (Билећа); у Полимљу као: Фатић, Аранђеловац, у Подгорици 1900. год.; из Дрпа (Бањани) на Главици (Никшић) јесу у: Сједињеним Америчким Државама, Врбици у Опутној Рудини (Никшић), Дубочанима на десној обали Требишњице, код Невесиња и Тузле; код Невесиња, једни огранак Баћевића (Баћовића) из Бањана (Никшић), сродници су: Вуковићима у Мекој Груди (Билећа), Тепавчевићима код Гацка; Заврш и Трновице (Пљевља) и као:Тодоровић; Мељак (Пљевља), поријеклом од Мораче; Златица (Кучи), од њих у Подгорици и Бару; у Миговцу (Шумадија) из Дробњака
Зечевићи (Зечеви), братство у племену Дупилу

[Бакс]

ПРЕЗИМЕ МАЦУТ

Према попису СР Хрватске из 1948. године, Мацути су били најбројнији на подручју Баније и Кордуна, гдје их је било укупно 45 кућа (27 кућа на подручју Вргинмоста, 15 кућа на подручју Карловца, 3 куће на подручју Војнића).
На подручју Вргинмоста највише их је било у Пјешчаници (19), на подручју Карловца у Церовцу Тушиловићком (12), а на подручју Војнића у Доњем Будачком (3).

Према подацима из 1883. године, сви Мацути на подручју Горње крајине славили су само једну крсну славу - Лазаревдан.

Према архивским подацима из 1725. године, на подручју Перјасице пописане су 2 куће Мацута.


Значи, на основу постојећих података, можемо закључити да су Мацути православни род са подручја Баније и Кордуна, крвно повезан (ријетко презиме и само једна крсна слава; наравно, могуће да је касније дошло до преузимања презимена, призећивања и слично), који је на том подручју присутан већ 1725. године.
Самим тим што су већ 1725. године пописани на подручју Перјасице, јасно је да су на то подручје досељени из Босанске крајине, вјероватно за вријеме или након аустријско-турских ратова 1683-1699. или 1716-1718. године.


Генетско тестирање Мацута могло би бити од помоћи.
Помоћу њега бисте могли сазнати које су породице сродне Мацутима и самим тим бисте добили смјернице за даља истраживања.

Један спортски новинар и коментатор на ТВ Војводина презива се Мацет. Јесу ли Мацети и Мацути истог порекла?

[vojislav.ananic]

О презимену Зец, налазимо податке и у књизи др Велимира Михајловића "Српски презименик", стр. 432 - 433. Књига постоји у дигиталној библиотеци.


                                          ЗЕЦ

Пишући о тотемизму у источној Србији, др Миливој Павловић помиње и презиме Зечевић које објашњава као „метафоричко преко надимка". Тешко je утврдити да ли je и зец био тотем као вук или медвед, али за ову тематику je довољна констатација да je зец представљао зоонимијски надимак, који се као такав уклапа у разгранату трупу оваквих презимена. Судећи по народним поређењима, као асоцијациони мотив настанка оваквог надимка узети су његова брзина и плашљивост. Мислим да су те две особине ове дивље животиње послужиле као основа за све презименске облике, без обзира што у народу постоји и веровање да су очи зеца урокљиве. - Зец: најстарији податак о оваквом презимену налазимо у месту Главоток на острву Крку 1444. године; у Будиму код Срба 1700; у селу Вуковије код Гарешнице у Хрватској 1764. године; братство у Глухом Долу у Црној Гори; врло фреквентно на целом српском и хрватском језичком подручју. Идентично je са надимком Зец. - Зечев: у Сомбору 1786; у Сонти у Бачкој (Zecfiev) 1788. године; у Босни 1894. године. В. Зец. - Зечевац: презиме запажено у селу Вукчевац код Славонске Пожеге 1702. године. - Зечевић: фреквентно презиме на целом подручју без историјских потврда пре XVIII века. Уп. топоним Зечевиће у Ибарском Колашину, као и чест придев зечев у разним комбинацијама: Зечева гудура, Зечево поље итд. - Зечић: у околини Вараждина у Хрватској 1550; у Турији (Бачка) 1833. године; у Хрватској 1948, околина Славонске Градишке. - Зечковић: у селу Прилишћу код Карловца 1544. године; приликом пописа становништва Хрватске 1948. године у Старом Петровом Селу код Нове Градишке и у Загребу. Од непотврђеног надимка *3ечко. - Зечир: презиме које су 1948. године носиле само две особе у Костајници и у Требежу код Крапине. - Зечиревић: у Борову Насељу код Вуковара и у селу Дишник код Гарешнине (три особе 1948. године). В. Зечир. - Зечировић: савремено презиме у Београду; у Хрватској 1948. године две особе у Бјеловару и Делницама.

[Милош]

Уп. топоним Зечевиће у Ибарском Колашину, као и чест придев зечев у разним комбинацијама: Зечева гудура, Зечево поље итд. - Зечић: у околини Вараждина у Хрватској 1550; у Турији (Бачка) 1833. године; у Хрватској 1948, околина Славонске Градишке. - Зечковић: у селу Прилишћу код Карловца 1544. године; приликом пописа становништва Хрватске 1948. године у Старом Петровом Селу код Нове Градишке и у Загребу. Од непотврђеног надимка *3ечко. - Зечир: презиме које су 1948. године носиле само две особе у Костајници и у Требежу код Крапине. - Зечиревић: у Борову Насељу код Вуковара и у селу Дишник код Гарешнине (три особе 1948. године). В. Зечир. - Зечировић: савремено презиме у Београду; у Хрватској 1948. године две особе у Бјеловару и Делницама.

Зeчeвићe нa Poгoзни у Ибapcкoм Кoлaшину вepoвaтнo нocи нaзив пo нeкoм cтapoм poду кojи je ту живeo. Дaнac у Зeчeвићимa живe Виpиjeвићи, кojиx имa и у oкoлним ceлимa нa Poгoзни.
Зeчићa имa и муcлимaнa у Tутину.

[Синиша Јерковић]

Презиме Мацут је прилично интересантно.

Најстарији запис тог презимена могао би би бити још у млетачком попису Далмације из 1709. Тамо је у селу Шопот код Бенковца, уписан Vucich Mazotta, што су приређивачи превели као Вукић Мацут.

И данас у Булићу код Бенковца постоји српско презиме Мацат, славе Никољдан. Веза ових Мацата са пописаним Вукићем је више него вјероватна. Питање је да ли ови далматински Мацати имају везе са банијско-кордунашким Мацутима.

Иначе, на подручју Босанске крајине и Лике нема овог презимена. Једино се у Кључу појављује презиме Мачкут које донекле подсјећа на овај облик.

Такође, презиме Мацота је присутно међу Италијанима, па не знам да ли сама ова ријеч има неко значење на италијанском. Уколико је презиме настало у Далмацији, могао би се претпоставити и утицај италијанског језика.

[НиколаВук]

Презиме Мацут је прилично интересантно.

Најстарији запис тог презимена могао би би бити још у млетачком попису Далмације из 1709. Тамо је у селу Шопот код Бенковца, уписан Vucich Mazotta, што су приређивачи превели као Вукић Мацут.

И данас у Булићу код Бенковца постоји српско презиме Мацат, славе Никољдан. Веза ових Мацата са пописаним Вукићем је више него вјероватна. Питање је да ли ови далматински Мацати имају везе са банијско-кордунашким Мацутима.

Иначе, на подручју Босанске крајине и Лике нема овог презимена. Једино се у Кључу појављује презиме Мачкут које донекле подсјећа на овај облик.

Такође, презиме Мацота је присутно међу Италијанима, па не знам да ли сама ова ријеч има неко значење на италијанском. Уколико је презиме настало у Далмацији, могао би се претпоставити и утицај италијанског језика.

На италијанском "mazza" значи палица, тољага, док "mazzata" значи ударац. Слична је нашој речи "мацола", која је исто, највероватније, преузета из италијанског.

[vojislav.ananic]

Код ПРЕЗИМЕНА - од А до Ш, у коментарима о Зечевићима, постоји и ово:

Александра
26. априла 2016. у 11:45
На вашем сајту помињете презиме Зечевић у селу Брекиња. Породица мог оца је из Брекиње, породица Зец, могуће је да је временом скраћено од Зечевић. По предању, племе је дошло из Црне Горе, племе Војновић или Војиновић, пола племена остало је у Славонији (Хрватска), а друга половина је дошла у Кнешпоље. Глава племена био је Ђуко који је носио капу од зечијег крзна па је стога прозван Зец. Његова два од три сина су се одселила. Војновићи у Славонији постоје и знају за исто предање, да су из Црне Горе и да је пола племена у Босни. Данас су у Брекињи куће Зечева празне, има нас у Градишци, Бања Луци, Земуну, Ријеци, Аустрији и Њемачкој и даље славимо Светог Пантелију.

[vojislav.ananic]

У овој монографији се као борци помињу и двојица МАЦУТА.


СПИСАК ПАЛИХ И ПРЕЖИВЈЕЛИХ БОРАЦА ТРИНАЕСТЕ ПРОЛЕТЕРСКЕ БРИГАДЕ »РАДЕ КОНЧАР«
7. 11. 1942 - 15. 5. 1945.
………………………………….

МАЦУТ Петра ДУШАН, 1911. Пјешчаница, Вргинмост.
МАЦУТ Николе ДУКА, 1922. Пјешчаница, Вргинмост. Погинуо 2.11943. на Крашићу у Жумберку, сахрањен у скупну гробницу у Сошица.
……………………………………………

[vojislav.ananic]

Сазнао сам на интернету да постоји село Мацуте (општина Воћин) у Славонији, али се помиње и насеље Мацуте код Вардишта, Добрун, Република Српска.

О Мацутима још и ово:
                                                                                                   М А Ц У Т И

Мацути су већином Срби, добрим дијелом из околице Глине, али су често и Хрвати (из Карловца). Размјерно највише Мацута у протеклих сто година рођено је у Пјешчаници крај Глине, гдје се сваки седми становник презивао Мацут. У Хрватској данас живи око двјесто Мацута у више од седамдесет пет домаћинстава. Средином прошлог стољећа било их је приближно тристо, па се њихов број до данас смањио чак за једну трећину.
Највећа миграција Мацута у прошлом стољећу забиљежена је из Гвозда у Карловац.
Мацути су присутни у девет хрватских жупанија, у укупно 22 опћине и 33 насеља, претежито у урбаним срединама (57%). Данас их највише живи у  Карловцу (40),  Гвозду  крај  Глине (30),  Загребу (20), Вуковару (15) и у Врбовцу (9).
(imehrvatsko.net-Ime/Prezime-Macut

[Frontier1768]

ПРЕЗИМЕ ЗЕЦ

Према попису СР Хрватске из 1948. године, Зецови су били бројни на подручју Баније, Кордуна и Лике, гдје их је било преко 70 кућа (23 куће на подручју Слуња, 17 кућа на подручју Костајнице, 7 кућа на подручју Глине, 7 кућа на подручју Грачаца, 6 кућа на подручју Коренице, 4 куће на подручју Вргинмоста, 4 куће на подручју Петриње).
На подручју Слуња највише их је било у Зечеву Варошу (17), на подручју Костајнице подједнако у Курузарима Доњим (5), Мрачају (5) и Бобовцу (4), на подручју Глине у Бузети (6), на подручју Грачаца у Прибудићу (7), на подручју Коренице у Дебелом Брду (4), на подручју Вргинмоста у Стипану (4), а на подручју Петриње у Моштаници (4).

Према подацима из 1883. године, Зецови на подручју Горње крајине славили су више крсних слава - Никољдан, Стевањдан, Јовањдан и Ђурђевдан. Према томе, вјероватно се не ради о истом роду.

На Банији Зецове можемо пратити кроз документе већ од 1708. године (подручје Костајнице), у Лици су пописани 1712. године (Прибудић, подручје Зрмање), а на Кордуну 1725. године (подручје Горњег и Доњег Будачког).


Значи, код Зецова можемо закључити да се ради о различитим родовима (барем према крсним славама) које везује исто презиме и који су раширени по ширем подручју Горње крајине. На основу постојећих података, за њих се, као и за Мацуте, може закључити да су на подручје Горње крајине прешли вјероватно за вријеме или након аустријско-турских ратова 1683-1699. или 1716-1718. године.
Банијски Зецови су вјероватно прешли на Банију са подручја Поткозарја, док су лички Зецови (барем ови са подручја Грачаца) вјероватно прешли у Лику са подручја Далмације.

[Микица]

Hvala svima na iscrpljujućim odgovorima.