Већ неко вријеме пратим рад Српског ДНК пројекта, резултате и статистике без намјере да се укључим у дискусију, али су ме поједини коментари натјерали да се укључим и дам своје мишљење на одређене коментаре овдје.
Прије свега, видим намјеру код појединих чланова Српског ДНК пројекта и форумаша да се маргинализује R1a хаплогрупа и да се значајно умањи њен удио у генетској структури Срба из БиХ. Видим да се поједини форумаши, попут Небојше, позивају на то фамозно анонимно истраживање из 2005. То истраживање ми је поприлично сумњиво јер је рађено на очигледно малом и нерепрезентативном узорку с намјером да се из њега извуку одређени политички, псеудо-научни и псеудо-историјски закључци. Још кад додамо томе и чињеницу да се на резултате тог истраживања позивао и познати србофоб Драган Приморац, постаје јасније о чему се ради.
Очигледна је била намјера да се њиме докаже значајнија генетска разлика Хрвата и Бошњака, с једне, и Срба са друге стране. Да се покаже да Хрвати и Бошњаци имају неупоредиво више I2a хаплогрупе (за које су тада вјеровало да је аутохтона на Балкану), а да код Срба поред мањег процента те хаплогрупе (у односу на њих) доминира „азијско-анадолско-афричка“ генетика (јер су без освртања на европске гране и подгране, E1b, J2b, J2a и Ј1 погрешно прогласили неевропским).
Ако се не варам, по том истраживању су нам и проценат хаплогрупе Т навукли на 8%. Када сам први пут видио резултате овог истраживања, знао сам да није тачно, јер онако на први поглед (иако се генотип и фенотип не морају поклапати) посматрајући Србе из БиХ, знао сам да нема шансе да је такав однос процената у нашој генетској структури.
Јасна је била и намјера да се овим резултатима потврде и псеудо-историјске тезе Ноела Малколма и Доминика Мандића о Србима у БиХ као „досељеничком влашком елементу“ у односу на „домицилне“ Бошњаке и Хрвате. Посебно ме забрињава кад видим да су поједини Срби и форумаши овдје на трагу тих теорија заступајући сличне ставове.
Такође, што се тиче фамозног истраживања из 2005. морате имати у виду да неко истаживање да би било релевантно мора да задовољи методологију истраживања (број тестираних, равномјерну и сразмјерну географску распрострањеност тестираних итд.), а то истраживање далеко је од тога, јер узети анонимно по принципу случајног узорка 81 човјека и тестирати их, поприлично је дилетантски са методолошког аспекта. С друге стране тешко је утврдити тачне проценте све док се све фамилије не тестирају, а и онда је тешко утврдити тачне и приближне проценте јер нису све фамилије једнако бројне.
Тако да званични и јавни резултати Српског ДНК-а пројекта су једина полазна основа на основу које се могу изводити одређени закљуци. Наравно, они процентуално не морају тачно одсликавати стање колико које халогрупе има, већ само колико процента одређене хаплогрупе има на укупан број тестираних и то је то. Ни мање, ни више. Остало је све млаћење празне сламе.
Видим да неки оспоравају проценат R1a због циљаног тестирања Аврамијештака (иако не вјерујем да су Аврамијештаци једини R1a род у источној Босни), али с друге стране нико не оспорава појачан проценат E1b на Српском ДНК пројекту због циљаног тестирања Васојевића, Куча и осталих Е1б племена. Нису ли то двоструки стандарди?
На основу досадашњих резултата на српском ДНК пројекту, сасвим је јасно да је R1a јача од E1b бар за 5% процената, као и да у већини српских крајева (осим Црне Горе) R1a иде преко 20%. Када буду доступни и објављени резултати истраживања за Херцеговину, веидјеће се да је и тамо R1a преко 20%, у Крајини је R1a већ преко 25% итд. Чак и Александровачка жупа која је јужно у Србији, према истраживању има преко 20% R1a.
Поента, Срби су словенски народ и не видим разлог зашто на нивоу Срба не би било минимално 20% R1a (у неким крајевима и више). Зашто упадати у анти-српске усташке стреотипе који би да нас представе генетским и антрополошким „Блиским истоком“ у односу на њих и босанске муслимане?