Сол је на неком трагу, али у последње време сам приметио да то име Грубач и није тако ретко у Херцеговини, па се не бих залетао са закључцима. Чак и данас на простору требињске и билећке општине може се наћи немало људи са презименима Грубач и Грубачић. Треба нам још "улазних информација" из Бањана. :)
Управо то Amicus-е! Свака, па и наiмања информациiа - iе од непроцењиве вредности. Приликом претраге налетих на Sonia Dabija-Cotromanich, était une princesse russe descendante d'un roi de Serbie али и на шпанске потомке Котроманића (barón Cotromano (familia hungara), que vivía en 1194. са необичним родословном таблицом али лако препознатљивим грбом.
Сол, моје поштовање и наклн за проналазак! :)
Не видим нигде да пише откад је овај родослов? По годинама које се помињу у родослову, не пре друге половине XVII века, али ту је цела плејада родослова! Но, грб је очигледно грб Котроманића, иако не баш прецизан, недостаје једна линија у позадини, али нема сумње да се односи на њих (Cotromano). ;)
Хвала, нема на чему Amicus-е! Занимљиво да се у овом родослову Вук Банић Грбачевић именуiе као Вучић син Владислава и да се тачно наводи као претендент на босански престо (aclamado Rey de Bosna)- немогу да прочитам име његовог сина ....слав и унука Bosgischo /Bosquicho који се очигледно одамазетио код породице Maribradi y Fernandez de Cordoba. Мене лично живо занима да ли је кнез Воин Петровић Бањанин када је 1624. године био у Мадриду на поклоњење краљу Филипу IV. упознао ове могуће рођаке? (А. S. V. Dalm. Relt., F. 29,
Котор,29. 05. 1624. г)
Хм... највише личи на Мирослав, упореди са Maria лево, скоро сам сигуран да је Мирослав Котромано. А што се тиче кнеза Воина Петровића Бањанина, занимљиво питање, мада већ подалеко су Вук Банић Грубачевић и војвода Цветко Бананин.
У сваком случају, мислим да је овај родослов нешто сасвим ново, а о сваком питању ћемо још поразмислити, ваљало би овај родослов покушати растумачити и преписати. Да ли правилно читам за оца му Vladislau que serebro a Croacia?
У праву си. Биће да би код Владислава требало да стоiи Bosna serebro, iер испод Мирослава Котромана се спомиње Bosna serebro и Foinizza. Веома тајанствен родослов.
Ако се упореде ова (шпанска) родословна табла са твоiом од Пеiачевића, ондах iе све iасно. Наиме, таде да iе Vuchich /Вучић (син Владислава) идентичан са противбаном босанским Вуком (1357.г.) а не са Вуком Банићем Грубачевићем. И самим тим фамозни Вук Банић Грубачевић са браћом Парчиiом и Владиславом би требао бити син Стефана Дабише, али у шпанскоi таблици нису наведена деца Стефана Дабише.
Слажем се, Вук Банић Грубачевић је најмање једну генерацију млађи од Vuchicha. Вучић би могао бити овај Вук син Владислава са другог родослова, на ком нема потомака, а одавде му се лоза спушта до XVII века. А родослов почиње Cotromano Baron Ungaro Geneaeo... Bela 3 Rey de Ungrie. У каквој су вези Котроман и Бела III, не могу да прочитам, Сол?
Хмм..? А шта мислиш о Gen`de unger...
Занимало ме ко би могао бити наручилац, или аутор овог родослова, па погледах ко је на крају родослова.
На крају родослов, тј. већ после прве трећине родослова, креће једно презиме да се понавља, а то су Мажибрадићи (Masibradi), а то су изгледа неки наши Приморци?
Кад се погледа мало по мрежи, наћи ће се неколико поета из овог рода, од Николе Мажибрадића (рођен око 1510. године; спомиње се на првој страни), његовог оца Ивана, брата му (?) Мароја Мажибрадића (1519. - 1591.), рођака или потомка му Хорација Мажибрадића (1566–1641; помиње се на другој страни)...
На сајту Музеја Марина Држића (http://leksikon.muzej-marindrzic.eu/mazibradic-nikola/), постоји биографија Николе Мажибрадића, где се поред осталог помиње да су пореклом из Ријеке, одакле су се 1430-их година доселили у Дубровник, а остали генеолошки подаци се подударају са овима из родослова.
С друге стране, у Српском презименику Велимира Михајловића о Мажибрадићима се каже да је ово презиме носио познати дубровачки песник Мароје, те да су према истраживањима Павла Поповића, његови преци су почетком XIV (овде сад пише XIV века) века дошли у Дубровник, a своје презиме Радовчић преиначили у Мажибрадић око 1340. године.
Нема скоро сумње да су то ти Мажибрадићи, сви се спомињу у родослову лепо, али да ли су и потомци Котроманића?
Занимвиљо је да и данас има потомака ових Мажибрадића, чак изгледа и у Београду, ко би то рекао, је л' да Сол?
Испод Bosgischo /Bosquicho Cotromano се помиње Braian de Zuietko(Цвiетко) llamada (именом) Masibradi, iел постоiи он у родослову Мажибрадића?
Aber es ging auch umgekehrt: ein Moslem wird Christ und heiratet eine Christin, und als die stirbt, hat er eine Jüdin genommen; nun will er aber wieder eine Christin heiraten! Die drei Religionen in einem höchst persönlichen Dreieck, 70 entsprechend ausführlich ist der Bescheid der Pönitentiarie, die den Fall an den zuständigen Bischof verweist, daß er zuvor feststelle, ob die Jüdin absque contumelia creatoris vel ut eum protrahat ad mortale peccatum weiter mit ihm zusammenbleiben wolle: Brayam Maxibradich laicus habitator Ragusinus infidelis olim existens se cristianum effecit et quandam christianam in uxorem duxit, que decessit. Et cum desideret cum alia contrahere [matrimonium] dubitat, ut uxor quedam quam habebat judeam, que vitam duxit, impediat quod non possit alibi contrahere; ad obstruendum igitur ora talium supplicatur igitur quatenus nullum premissorum occasione fuisse vel esse impedimentum, quominus ipse exponens aliam mulierem christianam vivente dicta judea ducere in uxorem possit. Bescheid: Commictatur ordinario et constito sibi quod illa patharena [!] non vult cum eo cohabitare, vel si forte velit non absque contumelia creatoris vel ut eum protrahat ad mortale peccatum, dispenset cum eo de speciali quod possit cum muliere christiana in aliquo gradu prohibito sibi non coniuncta contrahere;A. episcopus Aprutinus regens
Извор: DER HANDEL ZWISCHEN CHRISTEN UND MUSLIMEN IM MITTELMEER-RAUM Verstöße gegen das päpstliche Embargo geschildert in den Gesuchen an die Apostolische Pönitentiarie (1439–1483) von ARNOLD ESCH für Peter Partner (http://webcache.googleusercontent.com/search?q=cache:h6HBwYBcnbUJ:www.perspectivia.net/publikationen/qfiab/92-2012/0085-0140/documentviewer/%2B%2Bwidget%2B%2Bform.widgets.IPSJAddRetro.psj_file/%40%40download/0085%25E2%2580%25930140.pdf+&cd=9&hl=sr&ct=clnk&gl=rs&client=firefox-b)
MAŽIBRADIĆ, Dionizije (Maxibradich), Otac Provincije (Dubrovnik, ? - 15. II. 1449) - Član Provincije sv. Franje u Dubrovniku. Nazvan je Ocem Provincije. LITERATURA: Benvenutus RODE:Necrologium Fratrum Minorum de Observantia Provinciae S.P. Francisci Ragusii. Analecta Franciscana VI. Ad Claras Aquas1917, 421. - Necrologium Fratrum MinorumProvinciae Dalmatiae S. Hieronymi. Ragusii 1.I. 1909. (Arhiv Samostana Male Braće u Dubrovniku).I. Djamić
Подаци које сам поредио са родословом су са овог сајта, али не знам да ли постоји негде још родослов Мажибрадића, но овај Брајан Мажибрадић се помиње као Brayam Maxibradich:ЦитатAber es ging auch umgekehrt: ein Moslem wird Christ und heiratet eine Christin, und als die stirbt, hat er eine Jüdin genommen; nun will er aber wieder eine Christin heiraten! Die drei Religionen in einem höchst persönlichen Dreieck, 70 entsprechend ausführlich ist der Bescheid der Pönitentiarie, die den Fall an den zuständigen Bischof verweist, daß er zuvor feststelle, ob die Jüdin absque contumelia creatoris vel ut eum protrahat ad mortale peccatum weiter mit ihm zusammenbleiben wolle: Brayam Maxibradich laicus habitator Ragusinus infidelis olim existens se cristianum effecit et quandam christianam in uxorem duxit, que decessit. Et cum desideret cum alia contrahere [matrimonium] dubitat, ut uxor quedam quam habebat judeam, que vitam duxit, impediat quod non possit alibi contrahere; ad obstruendum igitur ora talium supplicatur igitur quatenus nullum premissorum occasione fuisse vel esse impedimentum, quominus ipse exponens aliam mulierem christianam vivente dicta judea ducere in uxorem possit. Bescheid: Commictatur ordinario et constito sibi quod illa patharena [!] non vult cum eo cohabitare, vel si forte velit non absque contumelia creatoris vel ut eum protrahat ad mortale peccatum, dispenset cum eo de speciali quod possit cum muliere christiana in aliquo gradu prohibito sibi non coniuncta contrahere;
Amicuse ово је прави куриозитет, Хвала! :D :D :D :D :D Оваi Brayam Maxibradich Iе првобитно био муслиман, па постао хришћанин и оженио хришћанку. После њене смрти узима Iеврејку а сада поново хоће да жени iедну хришћанку!! :D (ово се разматра пред епископским судом)
Ови Мажибрадићи су прави играчи- не само да се издаiу за Котроманиће - него и Кастриоте ;)
1/iv. Manuela de Alagon, 6. marquesa de Villasor, 4. contessa di Monte Santo, en Cerdeña, baronesa de Alcalá en el Reino de Valencia; = x José de Silva y Masibradi, Grande de España, hijo de Pedro Felix José de Silva Meneses Pacheco y Girón, 12. conde de Cifuentes, 2. marqués de Alconchel, 6. señor de Villarejo, Alférez mayor de Castilla, Virrey de Valencia, + abr 1697, y de Elena Fernández de Córdoba y Masibradi, hija de Jerónimo Sfondrate Castrioto, marqués de Masibradi, con sucesión (ver VILLASOR, marqueses de).
bscw.rediris.es/pub/bscw.cgi/d4908542/CONDE_DUQUES.doc
(https://books.google.de/books?id=HpIaAAAAYAAJ&hl=de&pg=PA117&img=1&pgis=1&dq=marques+masibray&sig=ACfU3U1ERVizg6_HbqALQeEAXFj8RRw64g&edge=0)
(http://i.imgur.com/1WdrTva.png)
https://books.google.de/books?id=Pvpi7nLo80QC&pg=PA303&lpg=PA303&dq=Masibradi+marques&source=bl&ots=rM2dJnw2tf&sig=c17Ff3Zb0cBPqTcsj6S8NL4kkL0&hl=de&sa=X&ved=0ahUKEwiI28zaoPXMAhWBEiwKHWivAPkQ6AEISDAF#v=onepage&q=Masibradi%20marques&f=false
Овај вешти навигатор Јероним Мажибрадић је у сродству и са Сфондратијима. Њихов грб налазимо у маршалованом грбу маркиза Радуловића (http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=708.msg7128#msg7128) у Моденском грбовнику. Иначе, тражио сам и неки грб Мажибрадића, али изгледа да нису имали... или га бар ја нисам могао лоцирати у неком од доступних знаменослова Приморја и Шпаније. Тако да није необична и ова веза са Кастриотама.
Све ово углавном показује да су наши имали врло живописан друштвени живот на Медитерану, а о чему се у најмању руку недовољно пише, много смо се бавили континенталном дијаспором, док су се неки Херцеговци и Приморци војевали по Средњоземљу, "удајући се" притом у виђене родове ондашњих поморских сила, какве су биле Млетачка, Шпанија...
Породица Котроманић
Династија Котроманића владала је средњевековном босанском државом од средине 13. века, па све до њене пропасти 1463. године. Порекло породице није поуздано утврђено, али се зна да су први босански банови, Кулин, Стјепан и Нинослав, били њени чланови. Као владар после бана Нинослава појављује се Пријезда. Са титулом бана појављује се још за Нинослављевог живота, а није искључено да је већ тада повремено долазио на власт. Непосредно после средине 13. века, Пријезда 1. је био покоран угарском краљу Бели 4, и као верни угарски вазал владао је једним делом тада подељене Босне. Пријезда 1. је имао три сина: Стјепана, Пријезду 2. и Вука. Пријезда 2. делио је уз Стјепана власт у Босни до 1290. године, док се Вуку губи сваки траг. После 1290. Пријезда 2. се више не помиње и на челу босанске државе остаје само Стјепан, који је на власт дошао негде између 1287. и 1290. године. Након смрти Стјепана 1, нешто пре 1314. године, у Босни су избили немири. Пошто се против банове удовице подигла јака опозиција, она са синовима одлази у Дубровник, али се још за време врховне власти Младена 2. враћа у Босну, а њеног сина Стјепана Младен 2. прихвата за свог штићеника. Стјепан 2. Котрманић владао је Босном најпре као вазал Младена Шубића, а затим и самостално од 1322. до 1353. године. После смрти краља Милутина, династички раздори у Србији омогућили су Стјепану 2. да запоседне Соли и Усору. У пролеће 1326. године, бану Стјепану припали су и крајеви Хума све до реке Цетине, због чега се он помиње и као господар хумски. Овим освајањима удвостручио је територију босанске државе.
ИЗВОР: http://srbija.super-forum.net/t297-rodosloviporekla-porodica-sirom-balkana.