Аутор Тема: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Семберије (2022)  (Прочитано 26340 пута)

Ван мреже ВелиборЛазић13

  • Редакција СДНКП
  • Писар
  • ******
  • Поруке: 230
  • N2
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Семберије (2022)
« Одговор #80 послато: Октобар 06, 2022, 01:18:15 поподне »
15. Јосиповић, Ђурђевдан, Батковић, Бијељина, E-V13>Z5018>S2979>FGC11450

Овим резултатом је потврђено херцеговачко порекло Јосиповића. Једино остаје отворено под којим околностима је дошло до промене славе.

Хвала Вам, Иване. Што се промјене славе тиче, сам тестирани, а ни други припадници рода које познајем, нису ми помињали да имају сазнања о томе, али могу изнијети двије претпоставке. Наиме, како сам већ поменуо у истом дијелу засеока Гајићи живе и Бирчаковићи, који такође славе Ђурђевдан, а у релативној близини су двије породице са карактеристичним херцеговачким презименима - Рончевићи и Шојићи, који такође славе Ђурђевдан. С обзиром на чињеницу да су и Шојићи и Рончевићи из Херцеговине већ тестирани, те да се и слава ових батковљанских поклапа са њиховим херцеговачким рођацима, за сада ми они нису приоритет што се тиче тестирања, јер идем са претпоставком да су и једни и други И2. Дакле, претпоставка је да Јосиповићи нису сродни са комшијама који славе исту славу (остаје да се провјери за Бирчаковиће, али нема предања о заједничком поријеклу). С обзиром да су све четири поменуте породице/братства биле насељене на беглуку Пашића, не би био први случај да касније досељена породица прихвати славу раније досељених чивчија/кметова истог бега (било зато што је неко као домазет "дошао у кућу", било због тога што су у почетку ту били без изричитог пристанка самог бега, па су покушавали да се уклопе, издајући се за рођаке ранијих досељеника). Друга теорија се односи на специфичност позива првих Јосиповића, који су, како сам већ поменуо, били свештеници. Неријетко је свештенство поред крсне славе имало и неког светитеља коме се завјетовало у неким тешким тренуцима, па није могуће искључити да је и Ђурђевдан био уз Трифундан завјет некога од првих Јосиповића, који је касније превагнуо у односу на изворну крсну славу. Ако бих бирао, предност бих ипак дао првој тези.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Семберије (2022)
« Одговор #81 послато: Октобар 06, 2022, 03:04:31 поподне »
8. Ђокић, Срђевдан, Гајићи, Батковић, Бијељина

Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>CTS3402>YP237>FGC13681>YP951. Потпуно поклапање на 17 маркера има са Ђапом из Дољана код Доњег Лапца (Ђурђевдан), на само 1 од 25 маркера разликује се од Устића из Отишића код Врлике, док се од већине осталих припадника ове гране разликује на 2 или 3 од 23 маркера. Препорука за даље тестирање је WGS или BigY-700, јер тренутно имамо само једног припадника ове гране са дубинским тестом, па самим тим ова велика група родова није у потпуности генетички профилисана. Испод преносим податке о Ђокићима које је проследио г. Велибор Лазић:

"Ђокић – крсна слава Свети Сегије и Вакх, 20.10. (07.10) – Батковић, засеок Гајићи. Према турском попису из 1851. већ се помињу тројица браће Ђокића, синови Ђоке, по ком очигледно носе презиме. По каснијим изворима најстарији вјероватно није имао потомака, док су средњи и најмлађи имали. Потомци средњег брата и данас славе исту славу, док су потомци најмлађег промијенили славу (претпостављам слава земље – имам пар теорија које иду у правцу тога да је он „ушао у кућу“ супрузи, чија је породица била из једног од родова Стевањштака, или да је, као најмлађи, наставио славу очуха, на чију су земљу дошли са мајком, по прераној очевој смрти). Тестирани слави изворну славу породице. Кајмаковићка наводи да су поријеклом из Херцеговине, не прецизирајући одакле. Срђевдан је у Батковићу веома ријетка слава, а осим Ђокића славе је још Мишићи и Арсеновићи. Попис из 1851. доказује да су Арсеновићи заправо потомци Арсена Мишића, па се оправдано поставља питање сродства и Ђокића са Мишићима, тим прије што су тројица пописане браће из 1851. веома млади остали без оца, што је могло убрзати „формирање“ новог презимена (како би се у, рецимо, кући очуха, сачувала успомена на оца). За ове теорије нисам нашао, до сада, потврду у историјским изворима, али су оне, сходно искуству са доступном архивском грађом, свака за себе, реалне. Било би корисно у будућности тестирати некога од Мишића."

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Семберије (2022)
« Одговор #82 послато: Октобар 06, 2022, 03:29:31 поподне »
17. Марјановић, Никољдан, Дворови, Бијељина

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Најближа поклапања има са неколико родова са подручја Колубаре и Мачве који такође славе Никољдан. Од Николића из Ваљева и Ђорђевића из Грабовца код Обреновца разликује се на само 1 од 23, а од Милошевића из Страже код Лознице на 1 од 21 маркера. Треба поменути и прилично блиско поклапање са Ђукићем из Цетине код Цивљана (Јовањдан), од ког се разликује на само 1 од 25 упоредивих маркера. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700).

"Радмила Кајмаковић за Марјановиће наводи да су непознатог поријекла. Сам тестирани је навео оквирно предање о поријеклу из Херцеговине. Турски попис из 1851. године биљежи претка-епонима ове породице – Марјана Стојановића, рођеног крајем 18. вијека, при чему је Стојановић само патроним, будући да је наведено и име његовог оца – Стојан. У том попису у селу Дворови нема других Стојановића, што упућује на то да ова породица вјероватно није дио неке данас шире групе породица, али се у Батковићу, међу Тукићима, сачувало занимљиво предање о томе да су четири сестре Марјановић биле удате у Батковић, а пета у Велику Обарску, уз навођење породица у које су биле удате. Данас су то све разгранате и бројне породице (Благојевићи (Н2), Тукићи (И2), Бирчаковићи, Вилотићи и Јовановићи (познати и као Џелићи – једини из Велике Обарске), а проучавањем тог предања и поређењем са доступним изворима, дошао сам до потврде истог и до закључка да су поменутих пет сестара управо ћерке самог Марјана Стојановића. Тако је Марјан, поред тога што је предак дворовљанских Марјановића, предак и великог броја данашњих Батковљана. Поред наведеног треба истаћи и то да је за Дворове карактеристично насељавање из околине Невесиња, гдје су бегови Љубовићи, који су имали велике посједе у Дворовима, такође имали значајне посједе. Неки од таласа тог насељавања су дошли релативно касно, али то са Марјановићима, ако су досељени из Херцеговине, очигледно није случај."


Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Семберије (2022)
« Одговор #83 послато: Октобар 11, 2022, 10:05:24 пре подне »
Списак нове туре тестираних у оквиру пројекта "Семберија":

19. Преловац, Лазаревдан, Батковић, Бијељина
20. Перић, Никољдан, Батковић, Бијељина
21. Мишић, Срђевдан, Батковић, Бијељина
22. Антонић, Аранђеловдан, Батковић, Бијељина
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Семберије (2022)
« Одговор #84 послато: Октобар 11, 2022, 11:51:13 поподне »
14. Војаковић, Никољдан, Међаши, Бијељина, J2b-M205>Y22059

"Војаковић, Никољдан, Међаши, Бијељина - Радмила Кајмаковић у етнолошкој монографији "Семберија" Војаковиће помиње само у селу Горње Црњелово, не и у Међашима. Она наводи да су Војаковићи досељени из Грахова, те да од њих потичу "Рушчићи", заправо Ружичићи, који и данас живе у истом селу. Она такође наводи да Војаковићи потичу "од неког војника који је бкежао од Турака". Као крсну славу наводи Никољдан, што је и слава тестираног. Турски попис из 1851. такође наводи презиме Војаковић само у селу Црњелово (није било подјеле на Горње и Доње), али не и у Међашима. Сам тестирани не располаже подацима о могућем времену пресељења из Црњелова у Међаше, али с обзиром на то да се Војаковићи крајем 19. вијека јављају и у самој Бијељини, а да се у првим аустроугарским пописима домаћинстава јављају у Међашима, али не и у Црњелову, могућа претпоставка је да се пресељење десило спомтано између 1851. и 1870-их, директно из Црњелова у Међаше, или да је до тога дошло накнадно и можда нешто другачијим путем. Наиме, како сам и раније помињао, добар дио мјештана сјеверне Семберије је у јесен 1876. избјегао у Мачву, а враћали су се на своја огњишта у наредних пар година. Неки се нису вратили у мјеста из којих су отишли, па није могуће да је и предак Војаковића из Међаша, управо при повратку из Мачве одабрао да се задржи у подринском селу Међаши, умјесто повратка у нешто удаљеније посавско Црњелово. Ово је само претпоставка, коју за сада није могуће поткријепити документарним изворима, али би више одговора на то могли дати турски катастарски дефтери из 1870-их, након што буду преведени. Наиме, они су настали између 1868. и 1875. (вјероватне године, неки кажу и између 1873. и 1875.), па уколико Војаковића нема у Међашима у том попису, вјероватнија би била ова теорија о повратној миграцији након избјеглиштва у Мачви."

Тестирани наводи магловито предање о пореклу из околине Невесиња, док се у литарутри спомиње Грахово. Иако се, као и код Никољштака из Батковића, спомиње Мачва као етапна станица, или повратна сеоба, судећи по генетици не постоји веза између њих и Војаковића.

Уколико и постоји веза, Војаковићев хаплотип је онда прилично измутирао. Углавном, на основу неких вредности, Војаковић има најближа поклапања на простору Старог Влаха и Затарја и то међу родовима који поседују специфичну вредност 24 на маркеру 481. Најзвучније братство су свакако Дедејићи са огранцима. Дакле, предање о пореклу из Старе Херцеговине у овом случају има одређену потпору, а припадност подграни J2-Y22063 може се проверити наручивањем дубинског теста.

С обзиром на овај резултат, можда се може рећи да на простору Семберије постоје сада већ три генетички разноврсне групације J2b-M205. Ова српска област ће, по свему судећи, поред Лике, Баније, Горњег Подриња и Пљеваљског краја, бити једна од оних са највећим процентом хаплогрупе J2b-M205.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Семберије (2022)
« Одговор #85 послато: Октобар 12, 2022, 12:54:21 поподне »
19. Преловац, Лазаревдан, Батковић, Бијељина

Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP4278>Y109474>BY30743, роду А (Шаренци). Поседује све карактеристичне вредности које одликују припаднике овог рода, и од већине њих се разликује на 2-4 маркера. Тестирани је у упитнику написао да су даљим пореклом из Херцеговине, и да су раније славили Ђурђевдан или Митровдан. Приликом досељавања једна грана остала је у Зворнику и наставила да слави изворну славу, док је други део преко Мајевице дошао у Батковић и променио славу. Препорука за даље тестирање је дубински тест (WGS или BigY-700). Испод преносим додатне податке о Преловцима, које је проследио г. Велибор Лазић:

"Преловац, Батковић, Бијељина, засеок Марићи, Лазаревдан – Преловци су настањени у најисточнијем засеоку Батковића – Марићима и први су тестирани из тог засеока. Марићи су и данас физички одвојени од остатка села, а кроз историју су различито третирани, па су тако становници Марића у турском попису из 1851. пописани у саставу Батковића, док је засеок у катастарском попису из 1870-их третиран као посебно село. У сваком случају, од 1878. године па даље са сигурношћу можемо рећи да је то засеок Батковића. Имајући у виду одвојеност од остатка села, па дијелом и самосталну историју, Марићи се и популационо могу гледати поптуно другачије од остатка Батковића, те се могу изнијети претпоставке да у Марићима неће бити такве заступљености Ј2б хаплогрупе, како је то случај у остатку Батковића. У засеоку Марићи, осим Преловаца, Лазаревдан славе још Димитрићи и Милинковићи, за које и турски попис из 1851. доказује да су истог поријекла. Међутим, упркос истој слави, јасно је да Преловци са њима нису у сродству по мушкој линиј. Наиме, сам тестирани је навео да је чуо предање о промјени славе, али није могао прецизирати која је ранија слава била, двоумећи се између Ђурђевдана и Митровдана. Додатни доказ је свакако и чињеница да постоје бракови између Преловаца са једне и Милинковића/Димитрића са друге стране, што се у Семберији у највећој мјери избјегава уколико постоји свијест о заједничком поријеклу по мушкој линији. Евентуално објашњење за промјену славе могли би лежати у чињеници да су цијели Марићи били беглук Салихбеговића, те да су Преловци можда досељени нешто касније у односу на Милинковиће/Димитриће па да су прихватили њихову крсну славу из неких практичних разлога (могуће су и ситуације у којима су каснији досељеници бегу представљани као сродници раније досељених чивчија/кметова). Уколико се прихвати теза о промјени славе, може се закључити да Преловци не припадају ни једном за сада познатом ширем братству у Батковићу. У попису из 1851. пописане су двије куће, али под презименом Петровић, које је патроним (најстарији пописани – Мићо, рођен почетком 19. вијека је био син Петра), да би се тек у катастарском попису из 1870-их јавило презиме Преловац, које је очигледно изведено од топонима. Радмила Кајмаковић за Преловце наводи да су „из Босне“, уз додатно појашњење да се под тим подразумијева планински предио источне Босне. Код Вишеграда постоји село Прелово, које би се могло уклопити у ову тезу, уколико је тачна, али није могуће искључити ни то да постоје други, мањи или мање познати слични топоними."

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Семберије (2022)
« Одговор #86 послато: Октобар 18, 2022, 01:01:18 поподне »
20. Перић, Никољдан, Батковић, Бијељина, J2b-M205>Y22059

Перић, Батковић, Бијељина – Никољдан. Радмила Кајмаковић у монографији „Семберија“ наводи да су Перићи потекли од Станимира, сина извјесног Бојице, досељеног из околине Шапца. Већ црквене књиге потврђују ову причу, јер помињу Перу Станимировића, сина Станимира, чији ће потомци даље носити презиме Перић. Међутим, на основу црквених књига није било могуће провјерити истинитост остатка предања које биљежи Радмила Кајмаковић, да од друга два Бојичина сина потичу данашњи Матићи и Владисављевићи. Потребно је овдје поменути да Кајмаковићка ту прави превид, па ове три породице смјешта у засеок Марићи (посљедица погрешног поистовјећивања Матића из Клиса са Матићима из Марића, који нису у међусобном сродству по мушкој линији). Турски попис из 1851. потврђује ово предање, али не само то, него указује да би Перићи могли бити дио ширег братства, у које спадају и већ тестирани Николић и Марјановић из Батковића. О таквом сродству се нису сачувала предања, али сам размјештај ових породица на терену оставља простор да то буде тачно. Имајући у виду наведено, као и чињеницу да и Перићи славе Никољдан, не би било изненађење да и овдје буде утврђена припадност хаплогрупи Ј2б – М205. Ако буде тако, биће потребно, а у вези са раније тестираним Мратињштаком Перићем из Остојићева, размотрити могућност да се цијели један талас Ј2б М205 доселио у Семберију преко Мачве, вјероватно почетком 19. вијека.

Још један J2b-M205 из групе Никољштака из Батковића. Са Николићем једна, са Марјановићем 2 разлике на 25 маркера. Нема карактеристичну вредност 19 на 576, али поседује вредност 18 на маркеру 385b, која се понавља и код осталих Никољштака.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Семберије (2022)
« Одговор #87 послато: Октобар 19, 2022, 12:39:07 поподне »
21. Мишић, Срђевдан, Батковић, Бијељина

Припада хаплогрупи R1a-Z280>Y2613>Y2608>YP6098>BY68536>BY149000. Од специфичних вредности истиче се нешто нижа DYS390=24. Најближе поклапање има са географски блиским Ранковићем из Балатуна код Бијељине (Никољдан), разликују се на само 1 од 23  маркера. На 2 од 23 маркера разликује се од групе родова који славе Срђевдан (Грбић из Рачића код Бихаћа, Љиљак из Горњег Жировца код Двора, Утјешиновић из Острожина код Вргинмоста и Грунчић из Зрењанина) и Никољдан (Јарић из Босанског Грахова и Савић из Буковића код Бенковца), као и од двојице Матаруга који славе Ђурђевдан из Турјака код Градишке и Гуњеваца код Козарске Дубице. Препорука за даље тестирање је WGS тест код компанија Dante или Nebula. Испод преносим податке о Мишићима које је проследио г. Велибор Лазић.

"Мишић, Батковић, Бијељина – Срђевдан. Мишићи су по много чему специфично братство. Спадају у око 15% породица из Батковића чија презимена сежу у 18. вијек. Смјештени су, изворно, на мјесту јужно – југоисточно од сеоског гробља, које, у вријеме насељавања, није припадало ни једном данас познатом засеоку Батковића, затим се формално водило као Мала Обарска, премда је сама Мала Обарска значајно јужније, да би данас, помјерањем батковљанских Каравлаха са њиховог ранијег мјеста, ближе Гојсовцу, према путу Батковић-Бијељина, практично били смјештени у засеоку Каравласи. Ако сагледамо чињеницу да сјеверно-сјеверозападно од гробља живе Лазићи, који такође имају презиме чији настанак сеже најкасније у 18. вијек, те имамо на уму да су припадници ове двије породице у најстаријем дијелу гробља сахрањивани управо једни поред других, а да очигледно не дијеле поријекло, могли бисмо се упустити у разматрања о најранијим досељеницима, формирању самог гробља итд, али то је тема за себе. Радмила Кајмаковић у монографији „Семберија“ Мишиће не помиње. Турски попис из 1851. биљежи чак пет домаћинстава са овим презименом, од чега је три могуће повезати са данашњим Мишићима и од њих насталим Арсеновићима, док за преостале двије то није случај, па не можемо бити сигурни. Почев од тог пописа могуће је кроз даље писане изворе пратити развој Мишића и Арсеновића (насталих од Арсена Мишића, старијег брата предака Мишића из поменутог пописа). Оно што није извјесно, али би, због ријетке крсне славе могло да буде случај, јесте да су од Мишића потекли и батковљански Ђокићи, већ тестирани у оквиру овог пројекта, па ће бити занимљиво упоредити резултате Мишића и Ђокића. Тестирани нема неко одређено предање о поријеклу, али је изнио претпоставку да се не ради о херцеговачком поријеклу, јер њихова крсна слава није нарочито заступљена у Херцеговини. Као вјероватније наводи поријекло из крајева од Скадарског језера, преко сјеверне Албаније, па до Сјеверне Македоније. Наравно, ради се само о претпоставци."

Ван мреже ВелиборЛазић13

  • Редакција СДНКП
  • Писар
  • ******
  • Поруке: 230
  • N2
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Семберије (2022)
« Одговор #88 послато: Октобар 20, 2022, 10:23:28 поподне »
Док чекамо коментар резултата за Антонића и резултате за још осам тестираних, ево један оглед на тему генетичка слика једне микро-средине, на примјеру Батковића.

Идемо у складу са методологијом узорковања у истраживању:
1. основни скуп - мушко становништво три засеока села Батковић, тадашња општина Бродац, котар Бијељина - Липовица, Гајићи и Клис - ради се о три физички повезана засеока, који чине срж села, док су Марићи, Мала Обарска и Гојсовац релативно физички одвојени, са елементима самосталног насељавања и развоја (од та три два су данас самостална насељена мјеста).
2. ради се о затвореном, или коначном основном скупу, јер исти садржи коначан број чланова у посматраном периоду. Ради се о укупно 1037 мушких становника ова три засеока.
3. основни скуп је временски одређен, те је посматран у периоду 1897. - 1914. (период покривен једним од домовника СПЦ, на основу ког је могуће утврдити тачан највећи број мушког становништва у том периоду). Сматрам да је овај посматрани период и у складу са оним што тражимо од кандидата приликом тестирања - навођење поријекла по оцу крајем 19. и почетком 20. вијека.
4. као полазиште за истраживање послужили су резултати до сада тестираних Батковљана из ова три засеока, у комбинацији са писаним изворима од средине 19. вијека па даље. Са великом поузданошћу је могуће утврдити заједничко поријекло великог броја тестираних, са нетестиранима, тим прије што је тестирање на изабраном узорку потврдило чак и "лабавије" везе међу породицама, које су се кроз писане изворе тек назирале.
5. потенцијална мана овог статистичког прегледа је несигурност у репрезентативност једног од резултата - Р1б, па ће тај дио бити потврђен, или оповргнут наредним тестирањима - ја ћу га узети као доказаног, јер су чињенице тренутно такве.

Прелазим на саме податке:
1. наведена три засеока у посматраном периоду имају максимум од 1037 мушких становника. С обзиром да је просјечни однос мушког и женског становништва у пописима из тог периода био око 53:47 % у корист мушког, то би значило да су ова три засеока имала укупно око 1950 становника у посматраном периоду.
2. ова три засеока у посматраном периоду имају 165 домова и просјек од око 6,4 мушких чланова по домаћинству. Од просјека једино нешто одскачу припадници Е-В13 са око 8,3 мушких чланова по домаћинству, али је њихов узорак премали, па је томе допринио велики број чланова буквално једног домаћинства. То, ипак, не нарушава објективност укупне слике.
3. пројектовањем сродности тестираних уназад кроз доступне писане изворе, можемо рећи да је тестирањем утврђена припадност одређеној хаплогурпи за 822 од 1037 становника, што је 79,30 % и представља више него репрезентативан узорак. Међутим, с обзиром да истраживање још траје, те да ће већ колико до краја ове или у току наредне седмице овај проценат порасти на преко 80-85%, лица за која није утврђена припадност одређеној хаплогрупи третираћу као једну групу.
4. сходно свему наведеном, резултати су сљедећи:
а) Ј2б са 516 мушких глава у 77 домова, чини 49,7% укупног становништва ова три засеока, при чему Ј2б М205 сама чини 23,24 %, а Ј2б М241 чини 26,51 % укупног броја,
б) лица за која није утврђена хаплогрупа броје 215 мушких глава у 41 дому, те чине 20,73 % од укупног броја мушких становника,
в) Н2 Р189.2 са 82 мушке главе у 13 домова чини 7,9 % укупне мушке популације и друга је заступљености хаплогрупа,
г) И2 са 72 мушке главе у 12 домова чини 6,94 % укупног мушког становништва,
д) Е-В13 са 67 мушких глава у 8 домова чини 6,46 % укупне мушке популације,
ђ) Р1б са 60 мушких глава у 10 домова чини 5,78 % укупне мушке популације и
е) Р1а са 25 мушких глава у 4 дома чини 2,41 % укупне мушке популације.

Благо речено веома занимљиви резултати. Све и да у долазећем периоду Р1б пређе у нешто друго то неће битније промијенити резултате, а од око 20 % лица за која није утврђена припадност одређеној хаплогрупи велики је број Јовањштака, па не би било изненађење ако би проценат заступљености Н2 додатно порастао.

Уколико бисмо, у другој варијанти, ових 80-ак % за које можемо утврдити хаплогрупу третирали као репрезентативни узорак, добили бисмо још драстичније резултате: 1. Ј2б са 58,5 %, 2. Н2 са 9,3 %, 3. И2 са 8,2 %, 4. Е-В13 са 7,6 %, 5. Р1б са 6,8 % и 6. Р1а са 2,83 %.

Ово је, надам се, само зачетак једне озбиљније студије на ову тему. Јасно је да овакве статистике нису могуће свугдје, али вјерујем да је корисно покушати их урадити тамо гдје за то има и најмање шансе.

Ван мреже MiroN

  • Гост
  • *
  • Поруке: 12
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Семберије (2022)
« Одговор #89 послато: Октобар 20, 2022, 10:48:57 поподне »
Док чекамо коментар резултата за Антонића и резултате за још осам тестираних, ево један оглед на тему генетичка слика једне микро-средине, на примјеру Батковића.

Идемо у складу са методологијом узорковања у истраживању:
1. основни скуп - мушко становништво три засеока села Батковић, тадашња општина Бродац, котар Бијељина - Липовица, Гајићи и Клис - ради се о три физички повезана засеока, који чине срж села, док су Марићи, Мала Обарска и Гојсовац релативно физички одвојени, са елементима самосталног насељавања и развоја (од та три два су данас самостална насељена мјеста).
2. ради се о затвореном, или коначном основном скупу, јер исти садржи коначан број чланова у посматраном периоду. Ради се о укупно 1037 мушких становника ова три засеока.
3. основни скуп је временски одређен, те је посматран у периоду 1897. - 1914. (период покривен једним од домовника СПЦ, на основу ког је могуће утврдити тачан највећи број мушког становништва у том периоду). Сматрам да је овај посматрани период и у складу са оним што тражимо од кандидата приликом тестирања - навођење поријекла по оцу крајем 19. и почетком 20. вијека.
4. као полазиште за истраживање послужили су резултати до сада тестираних Батковљана из ова три засеока, у комбинацији са писаним изворима од средине 19. вијека па даље. Са великом поузданошћу је могуће утврдити заједничко поријекло великог броја тестираних, са нетестиранима, тим прије што је тестирање на изабраном узорку потврдило чак и "лабавије" везе међу породицама, које су се кроз писане изворе тек назирале.
5. потенцијална мана овог статистичког прегледа је несигурност у репрезентативност једног од резултата - Р1б, па ће тај дио бити потврђен, или оповргнут наредним тестирањима - ја ћу га узети као доказаног, јер су чињенице тренутно такве.

Прелазим на саме податке:
1. наведена три засеока у посматраном периоду имају максимум од 1037 мушких становника. С обзиром да је просјечни однос мушког и женског становништва у пописима из тог периода био око 53:47 % у корист мушког, то би значило да су ова три засеока имала укупно око 1950 становника у посматраном периоду.
2. ова три засеока у посматраном периоду имају 165 домова и просјек од око 6,4 мушких чланова по домаћинству. Од просјека једино нешто одскачу припадници Е-В13 са око 8,3 мушких чланова по домаћинству, али је њихов узорак премали, па је томе допринио велики број чланова буквално једног домаћинства. То, ипак, не нарушава објективност укупне слике.
3. пројектовањем сродности тестираних уназад кроз доступне писане изворе, можемо рећи да је тестирањем утврђена припадност одређеној хаплогурпи за 822 од 1037 становника, што је 79,30 % и представља више него репрезентативан узорак. Међутим, с обзиром да истраживање још траје, те да ће већ колико до краја ове или у току наредне седмице овај проценат порасти на преко 80-85%, лица за која није утврђена припадност одређеној хаплогрупи третираћу као једну групу.
4. сходно свему наведеном, резултати су сљедећи:
а) Ј2б са 516 мушких глава у 77 домова, чини 49,7% укупног становништва ова три засеока, при чему Ј2б М205 сама чини 23,24 %, а Ј2б М241 чини 26,51 % укупног броја,
б) лица за која није утврђена хаплогрупа броје 215 мушких глава у 41 дому, те чине 20,73 % од укупног броја мушких становника,
в) Н2 Р189.2 са 82 мушке главе у 13 домова чини 7,9 % укупне мушке популације и друга је заступљености хаплогрупа,
г) И2 са 72 мушке главе у 12 домова чини 6,94 % укупног мушког становништва,
д) Е-В13 са 67 мушких глава у 8 домова чини 6,46 % укупне мушке популације,
ђ) Р1б са 60 мушких глава у 10 домова чини 5,78 % укупне мушке популације и
е) Р1а са 25 мушких глава у 4 дома чини 2,41 % укупне мушке популације.

Благо речено веома занимљиви резултати. Све и да у долазећем периоду Р1б пређе у нешто друго то неће битније промијенити резултате, а од око 20 % лица за која није утврђена припадност одређеној хаплогрупи велики је број Јовањштака, па не би било изненађење ако би проценат заступљености Н2 додатно порастао.

Уколико бисмо, у другој варијанти, ових 80-ак % за које можемо утврдити хаплогрупу третирали као репрезентативни узорак, добили бисмо још драстичније резултате: 1. Ј2б са 58,5 %, 2. Н2 са 9,3 %, 3. И2 са 8,2 %, 4. Е-В13 са 7,6 %, 5. Р1б са 6,8 % и 6. Р1а са 2,83 %.

Ово је, надам се, само зачетак једне озбиљније студије на ову тему. Јасно је да овакве статистике нису могуће свугдје, али вјерујем да је корисно покушати их урадити тамо гдје за то има и најмање шансе.
Да ли се на основу овог прилично јединственог резултата и претпостављених процената за хаплогрупе може претпоставити да су припадници Ј2б истог порекла. Где би могла бити матица овог рода?


Sent from my iPhone using Tapatalk

Ван мреже ВелиборЛазић13

  • Редакција СДНКП
  • Писар
  • ******
  • Поруке: 230
  • N2
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Семберије (2022)
« Одговор #90 послато: Октобар 20, 2022, 11:38:46 поподне »
Да ли се на основу овог прилично јединственог резултата и претпостављених процената за хаплогрупе може претпоставити да су припадници Ј2б истог порекла. Где би могла бити матица овог рода?


Sent from my iPhone using Tapatalk

Проценти су стварно несвакидашњи, али још је важније што су прилично егзактни, јер се не ради о статистици заснованој на реорезентативном узорку, него на обради цјелокупне посматране групе у тачно омеђеном периоду.

Ради се о двије струје Ј2б  - једна су М241, Стевањштаци, раније досељени и М205 - Никољштаци, нешто касније досељени. Међу Никољштацима и према писаним изворима и према генетици постоји непосреднија сродничка веза, док међу Стевањштацима има више разлика, односно међусобно сродство је груписано у више мањих група, али би се, на основу свега, могло говорити о широј сродничкој групи - братству, или племену.

Ни једни ни други, колико сам схватио досадашње резултате, немају матицу у (Старој) Херцеговини, а за Никољштаке је релативно извјесно да су у Семберију стигли преко Мачве.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Семберије (2022)
« Одговор #91 послато: Октобар 21, 2022, 07:13:23 пре подне »


Ради се о двије струје Ј2б  - једна су М241, Стевањштаци, раније досељени и М205 - Никољштаци, нешто касније досељени. Међу Никољштацима и према писаним изворима и према генетици постоји непосреднија сродничка веза, док међу Стевањштацима има више разлика, односно међусобно сродство је груписано у више мањих група, али би се, на основу свега, могло говорити о широј сродничкој групи - братству, или племену.

Ни једни ни други, колико сам схватио досадашње резултате, немају матицу у (Старој) Херцеговини, а за Никољштаке је релативно извјесно да су у Семберију стигли преко Мачве.

За J2b-M241 из Семберије се може извести такав закључак на основу тренутних резултата. За J2b-M205 међутим то није сигурно. Нагласио сам више пута приликом објава ових резултата да постоје генетичка поклапања на простору Старе Херцеговине и Старог Влаха. И што је најинтересентније, између осталог и међу слављеницима Св. Николе.

По мени је климавија веза са Мачвом, где нема Никољштака J2b-M205 за сада (није искључено да ће се појавити). Како се Мачва живо помиње у предању тестираних породица, сасвим је реално да је она била нека прелазна област, или је реч о неким повратним миграцијама. Дакле, када је J2b-М205 у питању, старохерцеговачко порекло не би требало бити упитно. 

Важно је нагласити да у Семберији вероватно постоје три генетички несродне групације J2b-M205. Не би их доводио у ближу везу (Мратинштаци, Никољштаци из Батковића, Војаковић Св. Никола).

Узевши у обзир миграције, предања и генетику, може се рећи да се код ове хаплогрупе у Семберији уклапа порекло из Херцеговине. Када је Мачва у питању, за сада имамо предања, донекле миграциони правац, али не и генетику.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Семберије (2022)
« Одговор #92 послато: Октобар 21, 2022, 08:53:48 пре подне »
Мора се приликом израде овакве статистике пазити и на још једну ствар, а то је могућност да нису сви унутар утврђених родова можда били и генетски припадници тих родова. Да би се добила потпуно прецизна слика, морао би да се тестира сваки огранак, односно свако презиме појединачно. Иако ће у 95% случајева вероватно сви они потврдити утврђену хаплогрупу читавог рода, ипак постоје и изузеци, па чак и унутар истог огранка, односно презимена. Ово је досадашња пракса приликом таквог типа тестирања више пута потврдила.

Ова околност се може занемарити ако је циљ само да се утврди "главна" хаплогрупа неког рода, али ако се иде на прецизну статистику реалног учешћа појединих хаплогрупа у укупном становништву, онда неизбежно може доћи до искривљавања слике.
« Последња измена: Октобар 21, 2022, 08:56:22 пре подне НиколаВук »
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Семберије (2022)
« Одговор #93 послато: Октобар 21, 2022, 09:38:52 пре подне »
Списак кандидата који су тренутно на обради у лабораторији:

23. Мојић, Никољдан, Балатун, Бијељина
24. Стевановић, Никољдан, Батковић, Бијељина
25. Видаковић, Ђурђевдан, Остојићево, Бијељина
26. Илић, Јовањдан, Батковић, Бијељина
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Семберије (2022)
« Одговор #94 послато: Октобар 21, 2022, 05:43:16 поподне »
22. Антонић, Батковић, Аранђеловдан, Бијељина, E-V13>Z5018>S2979>L241

Најближе поклапање хаплотипова (21/23) има са Пивљанином (Аранђеловдан, Велике Крће/Пљевља). Хаплотипови двојице тестираних деле карактеристичну вредност маркера DYS390=25. Како двојица тестираних славе и исту славу, сврстани су нови род гране L241 у табели СДНКП - род Ј.

Пивљани према предању потичу од Вуковића из Мратиња. Светозар Томић је забележио следеће о Вуковићима из Пиве:
Вуковићи (15 к., св. Арханђео). Преци Вуковића су старином од Озринића са Чева у Црној Гори. Била два брата: Вуко и Вукота. Вуко је био хајдук, убију човека на Чеву и од крви побегну чак у Мратиње да би се склонили од освете. Настане се у Горњем Селу, где и данас живе само Вуковићи. Ово је било, како причају, у време зидања Пивског Манастира. Род су им Неимаревићи у Мостару и у Дробњаку. Мратињани нису радо гледали ове добеглице и чинили су им велике неправде. Тако Вуковићи од насиља Митрића одбегну у Дабар у Босни. Тамо су били 40 година. Један од ових из Дабра оде у Бањане и тамо се ожени и настани. Погине од чобана, а жена му са шесторо деце остане ту, па и данас у селу Миљанићима живе његови потомци. Остали се из Дабра врате на очевину у Мратиње. Од Вуковића су Шимуни (5 к.) и Пантовићи (1 к.) у Д. Селу (обоји: славе св, Арханђела). “Пасови” Вуковића: Вуко-Трипко- Илија-Васо-Јоксим-Радован-Лазар (данас [1912] човек од својих 45 година). Маснићи (3 к., св. Ђорђије) су родом из Зубаца иза Грахова. 1889 год. отселило се из Мратиња 19 домаћина у Србију. Од ових су Огњеновићи у Старој Бањи у Јабланичком срезу.

С обзиром да Озринићи припадају грани I2-PH908, предање о пореклу Вуковића од Озринића је по свој прилици нетачно.

Доступни подаци о Антонићима:
Антонићи су настањени у засеоку Гајићи, те су донекле географски измијешани са Николићима, који су раније тестирани у оквиру ове акције. Радмила Кајмаковић не помиње Антониће у својој монографији „Семберија“, док турски попис из 1851. године указује на то да ова породица потиче од извјесног Васе (ту је и пописан предак-епоним Анто/Антоније Васић), те да дијели поријекло са оближњим Авакумовићима, који славе исту крсну славу. Тестирани нема сазнања о предању о поријеклу. Није могуће искључити везу ове породице са другим Аранђеловштацима из Гајића – Милошевићима/Гавриловићима, а битно је поменути и Спасојевиће, који су вјероватно из Гајића у 19. вијеку исељени у засеок Марићи, који имају одређено предање о поријеклу из Васојевића. Не постоје изгледи да је Антонић у било каквој вези са већ тестираним батковљанским Аранђеловштацима – Тукићима, те би се даља повезаност могла утврђивати само евентуалним тестирањем припадника неке од раније поменутих породица. Треба поменути да у Батковићу постоје и други Антонићи, који славе Јовањдан и нису сродни по мушкој линији са тестираним.

Ван мреже ВелиборЛазић13

  • Редакција СДНКП
  • Писар
  • ******
  • Поруке: 230
  • N2
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Семберије (2022)
« Одговор #95 послато: Октобар 22, 2022, 09:26:19 пре подне »
Мора се приликом израде овакве статистике пазити и на још једну ствар, а то је могућност да нису сви унутар утврђених родова можда били и генетски припадници тих родова.

У потпуности разумијем Ваш став, али је у овом конкретном случају потребно обратити пажњу на пар околности. Статистика је заснована на писаним изворима из 19. вијека. Док је домовник СПЦ из 1897. омогућио да се статистика спусти на ниво појединца, те да се утврде апсолутне бројке, турски попис из 1851. године је, као скоро пола вијека старији извор, омогућио да се утврди веза између породица које данас носе различита презимена (али и даље славе исту славу). У Семберији је до апсолутног формирања презимена дошло релативно касно, а прекретница је био аустроугарски поступак успоставе земљишних књига, проведен од 1879. до 1888. године, након ког се више никоме није исплатило односити се према презимену као према релативно небитној категорији. До тада, на жалост, свега око 15% становништва Семберије имало је презимена преношена више генерација. С друге стране, то је довело до ситуације у којој управо у том попису имамо пописан велики број појединаца по чијим су именима настала презимена данашњих Сембераца (у случају ове моје статистике, конкретно Батковљана). Код избора појединаца за тестирање руководио сам се управо тиме, а то је најлакше можда образложити на примјеру батковљанских Никољштака.

За Ј2б-М205 имамо тестираног Марјановића, Николића и Перића. Преци све тројице у попису из 1851. године носе презиме прочитано као Зечевић (евентуално Зековић), али предање о заједничком поријеклу није сачувано. Географски распоређени су тако да Перић припада сјеверним, Марјановић централним/западним и Николић јужним-југоисточним Никољштацима. Осим податка о заједничком презимену предака из пописа и, евентуално заједничке крсне славе, нисам имао, дакле, другог разлога да претпоставим да су међусобно сродни. Тестирање је показало да се разликују на једном до два маркера, дакле, припадници су истог генетичког рода. С обзиром на све друге околности (подударност славе, ранијег презимена из писаних извора и др.) немамо, сложићете се, разлога да сумњамо у репрезентативност било кога од тестираних.

У сљедећој фази израде статистике, примјенио сам неспорне податке из поменутих (и неких додатних) писаних извора, па утврдио сљедеће:
1. Тестирани Марјановић - потомак Марјана Павловића, пописаног 1851. Истом приликом су пописана и Марјанова браћа Ранко и Ђуро, са својим породицама. Комбинацијом извора неспорно сам утврдио да од Марјановог сина Саве потичу данашњи Савићи, а од осталих синова Марјановићи, те је ова статистика примјењива и на Савиће. Од Марјановог брата Ђуре потичу Ђурићи, а од Ђуриног најстаријег сина Максимовићи (једни од три различите несродне породице Максимовића у Батковићу), па се исто може примјенити и на њих, а од Ранка потичу данашњи Ранкићи. Дакле, на основу Марјановићевог резултата можемо закључити да су Ј2б-М205 Марјановићи, Савићи, Ђурићи, Максимовићи и Ранкићи. Слична је прича, да не понављам детаље са Николићем (Николићи и Гајићи), те Перићем (Перићи, Владисављевићи и Матићи). Дакле, од три тестирана имамо директну слику за 10 различитих данашњих презимена (не на основу претпостављеног, него писаним изворима доказаног заједничког поријекла). Остали Зечевићи из пописа 1851. године (други Николићи, Лакићи и Лазаревићи) нису тестирани, а нису, осим заједничког презимена у попису, заједничке  славе и географске блискости, ни кроз писане изворе повезани са тестиранима, па се ту не може директно искључити могућност припадања истом "племену" без крвног сродства, али је јасно да у етнолошком смислу, у погледу времена и правца досељења и других битних параметара, дијеле судбину батковљанских Ј2б-М205.

Наравно, постоји могућност да неко није нечији биолошки потомак (било да се ради о усвојењу, пасторцима, невјерству, или другим околностима), али не бисмо смјели укупну статистику доводити у питање због такве могућности, јер је је изабрани узорак тестираних веома конзистентан са писаним изворима и оним што је очекивано.

Ситуација је код Ј2б-М241 још драстичнија, јер писани извори доказују поријекло од заједничког претка за далеко већи број данашњих презимена, па се и статистика може, уназад, примјенити на већи број појединаца, наравно, уз исте ризике какви су већ наведени.

Генерално, поставља се питање граница тестирања, јер се са сваком генерацијом породица грана, те се ризик од тога да неко не буде биолошки члан рода понавља. Чињеница да се данас презимена не мијењају, те да имамо детаљне писане изворе за актуелни и непосредни прошли период, не искључује одређене ризике који су постојали и у прошлости (узмите само и законску одредбу да је отац дјетета, осим ако се у поступку за утврђивање/оспоравање очинства не докаже другачије, у току трајања брака и 290 дана након његовог престанка по сили закона мајчин муж/бивши муж). О другим могућностима нећу ни дискутовати, али јасно је да скоро исти ризици постоје.

Мислим да се оваквим комбиновањем писаних извора и циљаног тестирања може постићи много, на нивоу микро-средине, како у погледу одгонетања међуосбних односа, тако и у погледу утврђивања периода насељавања/поновног насељавања и развоја насељених мјеста.

Слика коју сам ја тако добио за Батковић је невјероватна. Тако много коцкица се сложило и нестрпљив сам да, након попуњавања још неких празнина (још неколицина тестираних) резултат подухвата презентујем на одговарајући начин најприје члановима друштва, па и даље.

Ван мреже ВелиборЛазић13

  • Редакција СДНКП
  • Писар
  • ******
  • Поруке: 230
  • N2
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Семберије (2022)
« Одговор #96 послато: Октобар 22, 2022, 09:41:55 пре подне »
За J2b-M241 из Семберије се може извести такав закључак на основу тренутних резултата. За J2b-M205 међутим то није сигурно. Нагласио сам више пута приликом објава ових резултата да постоје генетичка поклапања на простору Старе Херцеговине и Старог Влаха. И што је најинтересентније, између осталог и међу слављеницима Св. Николе.

Цитат
Ј2б-М241 је и бројчано (у смислу броја и некадашњег и данашњег становништва Семберије, које се може довести у директну везу са тестиранима код којих хе утврђена та хаплогрупа) и временски (конкретно у Батковићу је то раније досељени слој становништва у односу на М205), а и географским распоредом у Семберији (правац исток-запад-југозапад, од Батковића, преко Велике Обарске до Загона, за сада), тренутно интересантнији за даљи правац истраживања, те је веома занимљиво управо то да се та подграна не може за сада директно повезати са Херцеговином.

По мени је климавија веза са Мачвом, где нема Никољштака J2b-M205 за сада (није искључено да ће се појавити). Како се Мачва живо помиње у предању тестираних породица, сасвим је реално да је она била нека прелазна област, или је реч о неким повратним
миграцијама. Дакле, када је J2b-М205 у питању, старохерцеговачко порекло не би требало бити упитно. 

Цитат
Разумио сам, у Вашим коментарима досадашњих резултата, све што наводите, али је, ево рецимо на примјеру Николића, занимљиво што има поклапања и у Старом Влаху и у Шумадији, што указује, без обзира на херцеговачко поријекло, на вјероватни правац досељења преко Старог Влаха и Србије, што би се и уклопило у причу о Мачви, као вјероватној етапи у укупној миграцији.

Важно је нагласити да у Семберији вероватно постоје три генетички несродне групације J2b-M205. Не би их доводио у ближу везу (Мратинштаци, Никољштаци из Батковића, Војаковић Св. Никола).

Цитат
Ово је у потпуности јасно. Било би добро да у долазећем периоду успијем организовати додатна тестирања Мратинштака, јер је и то потенцијално бројчано значајна група породица. Штета је што за Војаковића немам тренутно путоказ у погледу других могуће сродних породица, тако да се можда и ради о некој појединачној миграцији.

Узевши у обзир миграције, предања и генетику, може се рећи да се код ове хаплогрупе у Семберији уклапа порекло из Херцеговине. Када је Мачва у питању, за сада имамо предања, донекле миграциони правац, али не и генетику.

Мачва је, како рекох, врло вјероватно била само етапна станица у миграцији ових породица, бар када су батковљански Никољштаци у питању. Ево, док куцам размишљам, пошто се досељење већине њих из Мачве у Семберију, у складу са писаним изворима, али и предањима, може везати за период краја Првог српског устанка, не бих на прву искључио ни досељење у Мачву из Старог Влаха 1809. заједно са обустављањем Карађорђеве офанзиве на ту страну у току те године. То би значило да је Мачва била успутна станица на свега неколико година, али би се солидно уклопило у општа историјска кретања у том периоду.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Семберије (2022)
« Одговор #97 послато: Октобар 28, 2022, 09:14:36 пре подне »
24. Стевановић, Никољдан, Батковић, Бијељина, J2b-M205>Y22059

Стевановић, Никољдан, Батковић, засеок Клис – Радмила Кајмаковић у монографији „Семберија“ не помиње ову породицу, као ни са њима повезане Вилотиће, Симиће и Живановиће, сви Никољштаци и сви насељени у сјеверном батковљанском засеоку Клис. Турски попис из 1851. потврђује да су Вилотије Спасојевић и Стеван Спасојевић браћа, синови Марка, рођени крајем 18. односно почетком 19. вијека. Од Стевана потичу Стевановићи, а од Вилотије Вилотићи, Живановићи и Симићи. Још једна значајна група породица које код Кајмаковићке једноставно нема. Занимљиво је обратити пажњу на то да Вилотије и Стеван нису пописани са патронимом Марковић, него са презименом Спасојевић, што отвара питање ради ли се о патрониму њиховог оца (дакле, да ли им се дјед звао Спасоје), или је у питању раније формирано презиме. Ипак сам склонији овој првој тези, јер да се радило о старијем презимену, неко од бројних потомака би га наставио, каквих је случајева било. Оно се, међутим, са Вилотијом и Стеваном, изгубило. Сам тестирани није оставио конкретније податке о ранијем поријеклу, а узевши у обзир крсну славу, као и мјесто на ком су у селу изворно настањени, не би било велико изненађење ако би резултат показао да се ради о припадницима Ј2б-М205. Наравно, треба узети у обзир да је сам турски попис код других до сада тестираних батковљанских Ј2б-М205 указивао на могуће постојање сродства, док то са Стевановићима није случај, па је могуће и да се ради о групи породица другачијег поријекла.

Ипак се испоставило да Стевановићи јесу у вези са осталим Никољштацима из Батковића. Потпуно поклапања на 25 маркера са Николићем из истог места. Веома су му блиски Перић и Марјановић из Батковића.

Ван мреже ВелиборЛазић13

  • Редакција СДНКП
  • Писар
  • ******
  • Поруке: 230
  • N2
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Семберије (2022)
« Одговор #98 послато: Октобар 28, 2022, 12:50:03 поподне »
24. Стевановић, Никољдан, Батковић, Бијељина, J2b-M205>Y22059

Фантастичан развој догађаја, што се тиче Ј2б-М205 у Батковићу. Стевановићевим резултатом заокружена је слика што се тиче те групе и дефинитивно, у комбинацији са писаним изворима, потврђено да данашњи Стевановићи, Вилотићи, Живановићи, Симићи, Перићи, Владисављевићи, Матићи, Николићи, Гајићи, Марјановићи, Савићи, Ранкићи, Ђурићи и Максимовићи припадају једном роду. Остају ситније "празнине" - практично само Лакићи и други Николићи, за које писани извори наводе заједничко презиме са већином већ поменутих и тестираних, али не иду довољно далеко да потврде и заједничког претка, тако да за њих припадност овој грани остаје на бази чврсте и врло вјероватно основане претпоставке.

Досељење на основу предања неких од ових породица, можемо оквирно смјестити на крај прве, или у другу деценију 19. вијека, а oд великог значаја је то што, на основу доступних писаних извора, можемо реконструисати имена већине првобитних досељеника овог братства, да га тако назовем.
« Последња измена: Октобар 28, 2022, 12:58:36 поподне VeliborLazic13 »

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Семберије (2022)
« Одговор #99 послато: Октобар 28, 2022, 03:08:57 поподне »
23. Мојић, Никољдан, Балатун, Бијељина

Припада хаплогрупи R1a-Z280>Y2613>Y2608>YP6098>BY68536>BY149000. Најближа поклапања има са припадницима рода А, које такође одликује слава Никољдан. Потпуно поклапање на 25 маркера има са Берићем из Жабља, а на 23 маркера са Требовцем из Шљивног код Бањалуке. На 2 од 23 маркера разликује се од тројице Кнежевића из Малог Цвјетнића код Дрвара, док се на 3 од 23 разликује од Ранковића из Балатуна. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS BigY-700).

"Мојић, Никољдан, Балатун -  Радмила Кајмаковић у монографији „Семберија“ за Мојиће наводи да су непознатог поријекла. Сам тестирани је оставио податак да су досељени из Херцеговине послије Невесињске пушке. Турски попис из 1851. године не помиње Мојиће, или их бар није у истом могуће идентификовати, док турски катастарски дефтери за Балатун из 1870-их нису преведени (али и да јесу, ако је оно што је тестирани навео тачно, вјероватно их ни ту не би било), тако да можемо рећи да има одређеног основа да поклонимо повјерење предању о релативно касном досељењу у Семберију, крајем 1870-их. Једна грана Мојића се почетком 20-ог вијека, око 1905. године, преселила у Батковић (домазет код Божића – Стевањштака, данас изумрлих у мушкој линији, а једних из групе Ј2б-М241), тако да их је на неки начин могуће сматрати већ релативно старом породицом и у Батковићу. Теорију о касније досељењу можда поткрјепљује и то што Мојићи не помињу припадност некој широј групи породица у Балатуну или Семберији уопште."