Видим у днк пројекту Радаковића J2b M205
Радаковић (Св. Никола), Брувно, Лика
Радаковића је било заиста пуно у Лици.
Једни Радаковићи се помињу близу Усораца, па стога њихова хаплогрупа не чуди превише.
"Између тих насељеника пореклом су били од Вилића Арамбашићи, Бањани, Цвијановићи, Диклићи, Дуганџићи, Граховци, Каменко, Мандићи, Машићи, Наранчићи и Вукмановићи, а Пањковићи од Брлога. Остали су дошли струјом од Книна. Већи број породица доселио је с већим бројем својих чланова, а неке и у великим задругама. Касније су се врло добро развијали Мандићи, а особито Радаковићи, који су око 1810. имали стотину кућа"
(Стјепан Павичић)
Радаковића Никољштака је било и у околини Бенковца (Далмација). Досељени су највероватније из Лике.
Милан Карановић за Радаковиће (неки и као Радак) из Босанске Крајине каже да су веома разгранати и да су дошли из Лике. Даља старина - "Стара Србија". Једно су са Дивјацима, а од њих воде порекло и Пргомеље. Ови Радаковићи такође славе Никољдан.
Радаковића са истом славом има и на Кордуну, али вероватно нису крвно повезани са личко-крајишким Радаковићима, с обзиром да припадају хаплогрупи R1a-M458.
Што се генетике тиче, Радаковић има занимљиву вредност на маркеру 385ab (15-21). Иако сам наилазио на овакве хаплотипове по анонимним базама, они свакако спадају у ређе.
Питање за шефа днк пројекта: Да ли нешто говори то што се припадници хплогрупе J2b1 разликују на 385ab? Знам да је у питању "брзи" маркер, али ипак се превише разликују. Постоје разне комбинације на 385ab, од 14-19 до 16-19, тј. 15-21. Остали родови из днк пројекта су понекад разврстани, тј. издељени управо због разлике на 385.
Наравно, на већем броју битних, споромутирајућих маркера, припадници овог рода показују потпуно поклапање. Ако узмемо у обзир та поклапања и чињеницу да је ово издвојен огранак J2b1 групе, не чуди што су сви смештени у један род.