Гдје мислиш да се у Семберији могло сачувати тог становништва прије 1739. године? Да ли има неких породица за које се претпоставља да припада том старијем становништву? Преци Филипа Вишњића можда? Од досад тестираних на Пројекту да ли сумњаш за неке да би могли бити из тог ранијег слоја?
Моје мишљење, без икаквих доказа, да је то можда Мајевица и рубно побрђе. Када сам обрађивао YDNK резултате Семберије и Мајевице, на веома малом и насумичном узорку, примијетио сам да је I2a углавном концнетрисан у "брдима" (Лопаре, Забрђе, Угљевик). Послије трибине у Бијељини добро је Небојша примијетио "поплаву Ј-отова". Тај тренд је настављен. Другим ријечима што сам мислио на почетку било је погрешно, а оно што мислим данас можда ће бити погрешно у будућности. Видјећемо Спасојевића, он је прави Семберац.
Сумњао сам на Стевановића Q из Ковачића/Загони, али је он пар нашао у Невесињу (необјављени резултати) и то једино "добро" поклапање, нарочито што је та хаплогрупа ријетка.
Што се тиче Филипа Вишњића, када смо застали код споменика, тада сам у кратком разговору изразио сумње у податке који су данас општеприхваћени. Не тврдим да је он био једини гуслар, али гусле
данас на овом подручју немају традицију. Негдје сам уочио, а то ће бити на блогу који се бави Рогатицом, презиме
Вилић. Званична верзија вели да је рођен од мајке Вишње на
Вилића гумну.
Пошто се тема односи на 15-17. вијек Густава Боденштајна (обрадио Белину, Бродац) нећу посебно разматрати. Ипак, мјештани Патковаче сматрају да је село добило име по Радовану Патку који се спомиње у дијелу Белина (Бијељина).
Локалитет Јазбине код Батковића је
ранословенска некропола (нешто они у последње вријеме поново разматрају хронологију), другим ријечима неко је живио на овом простору и у вријеме Ростислава Михајловича, Драгутина, Твртка, српских деспота итд. Доласком Османлија ово подручје постаје крајиште а то значи смјене становништва. Бојим се да ћемо тешко утврдити становништво које је дочекало нови досељенике, али зато и служи ова тема.
Демографски опоравак дошао је са стабилизацијом граница (18. вијек) а становништво је у огромној већини надирало из јужнијих предјела. Да ли је то кретање било постепено или директно пресељење је питање над питањима, али извјесније да се ријеши. Истина је можда у средини, мада историја и не воли баш конзенсус.