Аутор Тема: Срби у сјевероисточној Босни од 15-17. вијека  (Прочитано 14302 пута)

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Срби у сјевероисточној Босни од 15-17. вијека
« Одговор #20 послато: Јун 10, 2020, 01:51:06 поподне »
Ово је Ханџић ријешио као данашњи Гојсовац (троимено село) који претходи Дворовима (магистрални пут Бијељина- Рача.После 1945. године углавном несељено Крајишницима; нпр. Милојице, Дмитровићи итд.

С обзиром да се прије Горње и Доње Рухотине (село које и данас постоји под тим именом), спомиње Твртковац једино ми на памет пада Јоховац (Саво Милошевић) јер су ова два села у низу. Евентуално Батар, мада сумњам .

Обровац је вјероватно Велика Обарска (има и Мала) јер се спомиње у низу са  Црњеловом ( има засеоке Бурум и Вруља !!!). То су сусједна села.

Треба погледати рад А. Ханџића (ја га имам али не пдф-у) Тузла и њена околина у 16. вијеку.

Да, видио сам за Гојсовац и има логике, међутим у попису из 1533. године се помиње и Крчевац у близини села Бистрице,а Кацевац је непосредно уз Бистрицу. Могуће је да су постојала и два Крчевца, један на мјесту Гојсовца,а други јужније на простору Кацевца.

Имам ову другу Ханџићеву књигу у пдф-у (на Тузлу мислим).

На мрежи aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Одг: Срби у сјевероисточној Босни од 15-17. вијека
« Одговор #21 послато: Јун 10, 2020, 02:36:04 поподне »
Да, видио сам за Гојсовац и има логике, међутим у попису из 1533. године се помиње и Крчевац у близини села Бистрице,а Кацевац је непосредно уз Бистрицу. Могуће је да су постојала и два Крчевца, један на мјесту Гојсовца,а други јужније на простору Кацевца.

Да могуће је, као и што за данашњу Јању претпоставља Твртковац.

Када је у питању Крчевац, ближе ми звучи Крћ(ч)ина (Доња и Горња). Свеједно је то веома, веома близу и чини круг око Бањице гдје се налази манастир Тавна.

Иначе у том попису (1533.) спомиње си и Горња Пихлица која припада Телчаку (Теочак). То је у ствари Горња Пилица, која се граничи са Бањицом и Главичицама.

Моји Загони (нахија Корај) се спомињу као Химелиће  Загон (1 кућа 1 неожењен). Године 1548. ка Хмељин Загон а касније Хмељница. Ако се прогута Х онда само Мељница. Има више топонима са овим називом у осталим дијеловима Босанског санџака.

Иначе у вријеме непоседно прије пада Босне у даровници Стјепана Томашевића Степану Ратковићу 1458. године спомињу се Пељаве и Тобут (држали их Весковићи), данас општина Лопаре.

По моме мишљењу одличан сајт.
http://www.mramorje.com/index.php/2014-08-21-22-42-38/2014-08-21-21-55-17

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Срби у сјевероисточној Босни од 15-17. вијека
« Одговор #22 послато: Јун 10, 2020, 03:26:37 поподне »
Када је у питању Крчевац, ближе ми звучи Крћ(ч)ина (Доња и Горња). Свеједно је то веома, веома близу и чини круг око Бањице гдје се налази манастир Тавна.

И ја сам био помислио на Крћине, међутим оне су пописане посебно у нахији Теочак или Зворник и тамо су наведени као Тавна или Крћине, тако да нема сумње да се ради о тим Крћинама.

Ван мреже Барјактаревић

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 97
Одг: Срби у сјевероисточној Босни од 15-17. вијека
« Одговор #23 послато: Јун 10, 2020, 07:06:09 поподне »
Ово је Ханџић ријешио као данашњи Гојсовац (троимено село) који претходи Дворовима (магистрални пут Бијељина- Рача.После 1945. године углавном несељено Крајишницима; нпр. Милојице, Дмитровићи итд.

И ја бих рекао да се ради о Гојсовцу. Ти си из Семберије?
« Последња измена: Јун 10, 2020, 08:28:54 поподне НиколаВук »

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Срби у сјевероисточној Босни од 15-17. вијека
« Одговор #24 послато: Јун 11, 2020, 08:54:11 пре подне »
Поменуо сам нахију Сапну. Ова нахија се налазила у горњем току ријеке Сапне сјеверозападно од Зворника. Данас је ово подручје подијељено између Републике Српске и Федерације БиХ. У попису из 1533. године, практично сва ова нахија је насељена српским становништвом у влашком статусу, са православном већином и исламизованом мањином. У попису из 1604. године, ситуација се значајно мијења. Није се толико повећао број муслимана, колико је број православних драстично пао. Пораст броја муслимана је могао једним дијелом бити и посљедица природног прираштаја, можда једним дијелом и исламизације, али исламизација није могла надомјестити смањење православног становништва. Гдје се одселило православно становништво ове нахије у периоду од 1533. до 1604. године? С обзиром на пораст броја православних у бијељинској нахији сјеверније у истом том периоду, природно би би било да ту лежи одговор.

Ове податке нахије Сапна успио сам наћи сљедећем раду који је објавио дио пописа из 1604. године који се односи на ову нахију.
https://www.bastina.ba/images/stories/izdavastvo/2016/20161123/bastina_8_radovi/1_Pro%C5%A1lost/Edhem_Omerovi%C4%87_POPIS-NAHIJE-SAPNA-IZ-1604_GODINE.pdf

Направио сам табелу у којој се види ова промјена у становништву:


Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Срби у сјевероисточној Босни од 15-17. вијека
« Одговор #25 послато: Јун 11, 2020, 09:17:42 пре подне »
drajveru, мислим да је повећање броја муслимана у Сапни ипак морало бити у значајној мери узроковано и исламизацијом становништва. Задруга или заједница вековима је била основна "ћелија друштва", па је тако морало бити и у 16. веку. Овај скок муслимана са 132 на 196 је скок у броју "кућа", односно домаћинстава или задруга. За 70 година се дакле број муслиманских домаћинстава повећао за 50%. То је баш много ако се зна да се деоба задруга ипак није дешавала тако често.
Kамене рабъ и госодинъ

На мрежи aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Одг: Срби у сјевероисточној Босни од 15-17. вијека
« Одговор #26 послато: Јун 11, 2020, 10:05:20 пре подне »
Поменуо сам нахију Сапну.
Гдје се одселило православно становништво ове нахије у периоду од 1533. до 1604. године? С обзиром на пораст броја православних у бијељинској нахији сјеверније у истом том периоду, природно би би било да ту лежи одговор.

Логично. Очигледно је ријеч о влашким групама (Мајевица је пуна стећака) чијим доласком у равницу (Семберија) започиње процес седентирања истих.
 И ту имамо два  рјешења или исламизација, па онда имамо Абдулаха (најчешће име у првом таласу исламизације) који је нпр. син Радована, или прелазак преко Саве у Славонију, Срем итд.
Треба имати у виду да сјевероисточно крајиште нема има исту вриједност као сјеверозападно (Цазин) јер главни правац продора Османлија према Средњој Европи је тај. Зато и процес исламизације у том подручју није тако снажан као на истоку/сјевероистоку.
Закључак је да први је талас влашких православних група у СИ Босни или исламизован или је, услед губитка привилегија, продужио даље према сјеверу.
Други талас насељавања православног становништва у СИ Босну слиједи након 1739. године јер је та област опустјела у ратовима који се воде почетком 18. вијека. Интерес локалних феудалаца и нових насељеника је био обостран. Зато и није чудо што су сва села на подручју Бијељине 100% православна и демографски јака.

Кад смо код нахије Сапна успио сам лоцирати ово:

1. Priboy mz., Gorna-Grabovaç k., Sapna - мезра Прибој (Karye – село) Горњи Грабовац.  Данас Прибој на на магисстралном путу (отприлике половина) Бијељина- Тузла 100% православно село (у неком времену тенденција као вароши).Објевљено у Анкари 2006.
2. Село Снежница (А. Ханџић, Зворнички с. 1533) припада Сапни ; муслиманских кућа 8 ...... хришћанских 33.... примићура 1 ....... Данас 100% муслимани. У вези са Снијежницом не би било лоше прочитати ово:
http://www.mramorje.com/attachments/article/63/Snjeznica+Bijelica-groblje.pdf





На мрежи aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Одг: Срби у сјевероисточној Босни од 15-17. вијека
« Одговор #27 послато: Јун 11, 2020, 10:26:49 пре подне »
Шта сам још успио убицирати (није било тешко):

1.Baştine-i Vihrin çf., bk. Knez-Marko çf., Koranita k., Kuzay n - Коренита ,Општина Угљевик (има једна и код Лознице)
2. Beloşovik k., Telçak n.: 112 - личи ми на Бјелошевац - Бијељина, близу манастира Тавне
3. Baniçe k., Бањица Теочак - Бањица, Бијељина, ту је манстир Тавна
3. Dolna-Bihliçe k., Telçak - Доња Пилица, Зворник код Ханџића Пихлица
3. Dolna-Lokan k., Vranova k., Telçak , Доњи Локањ и можда Брањево, Зворник
4. Mahmūd-Kethudā çf., Tırnova-Luka k., Telçak n.: - Трнова, Угљевик
5. Sredne-Lokan k., bk. Rudine k., Telçak n. - Средњи Локањ, Зворник... Рудина има колико хоћете (Чајетина, Никшић...)
5. Suho-polye k., Telçak n.: 91 - Сухо Поље, Бијељина последње село према Општини Угљевик
6. Uglovik1737 k., Telçak n.: 142, 143 - Угљевик али стари (угљенокоп) не овај сад;па онда у фусноти:

 Karye-i Uglovik nām-ı diğer Lab-deresi” şeklindedir. У мом неком слободном преводу село Угљевик,  други назив Лаб поток.

То је стари назив за првобитни Угљевик.


Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Срби у сјевероисточној Босни од 15-17. вијека
« Одговор #28 послато: Јун 11, 2020, 10:37:46 пре подне »
Други талас насељавања православног становништва у СИ Босну слиједи након 1739. године јер је та област опустјела у ратовима који се воде почетком 18. вијека. Интерес локалних феудалаца и нових насељеника је био обостран. Зато и није чудо што су сва села на подручју Бијељине 100% православна и демографски јака.

Да, видјех да је на простору Семберије главно опустошење наступило баш након 1739. године. Имаш ли можда попис Београдске митрополије из 1735. године који је објавио Руварац? Видим да се тамо помињу још увијек јака српска насеља у Семберији,а након тога слиједи велики пад броја становника.

Гдје мислиш да се у Семберији могло сачувати тог становништва прије 1739. године? Да ли има неких породица за које се претпоставља да припада том старијем становништву? Преци Филипа Вишњића можда? Од досад тестираних на Пројекту да ли сумњаш за неке да би могли бити из тог ранијег слоја?

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Срби у сјевероисточној Босни од 15-17. вијека
« Одговор #29 послато: Јун 11, 2020, 11:09:20 пре подне »
drajveru, мислим да је повећање броја муслимана у Сапни ипак морало бити у значајној мери узроковано и исламизацијом становништва. Задруга или заједница вековима је била основна "ћелија друштва", па је тако морало бити и у 16. веку. Овај скок муслимана са 132 на 196 је скок у броју "кућа", односно домаћинстава или задруга. За 70 година се дакле број муслиманских домаћинстава повећао за 50%. То је баш много ако се зна да се деоба задруга ипак није дешавала тако често.

Не кажем, било је и исламизације, али опет се тиме не може објаснити пад хришћанског становништва.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Срби у сјевероисточној Босни од 15-17. вијека
« Одговор #30 послато: Јун 11, 2020, 11:48:06 пре подне »
Не кажем, било је и исламизације, али опет се тиме не може објаснити пад хришћанског становништва.

Да, са тим се слажем.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже filipi

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1141
  • I-CTS10228_Y4882_A1328*
Одг: Срби у сјевероисточној Босни од 15-17. вијека
« Одговор #31 послато: Јун 11, 2020, 12:43:55 поподне »
@drajver
Da li si razmisljao o nekim specificnim Hg koje se pojavljuju u sjeveroistocnoj BiH pa do Doboja, a nemamo ih tako cesto u Hercegovini tj. Staroj Hercegovini. Na Ozrenu imamo jedinog koji ima "neslovensku" granu J2b M241 Vidakovic, ciji preci su sahranjeni na Ozrenu jos polovinom 18 vijeka.

На мрежи aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Одг: Срби у сјевероисточној Босни од 15-17. вијека
« Одговор #32 послато: Јун 11, 2020, 12:48:01 поподне »
Да, видјех да је на простору Семберије главно опустошење наступило баш након 1739. године. Имаш ли можда попис Београдске митрополије из 1735. године који је објавио Руварац? Видим да се тамо помињу још увијек јака српска насеља у Семберији,а након тога слиједи велики пад броја становника.

Гдје мислиш да се у Семберији могло сачувати тог становништва прије 1739. године? Да ли има неких породица за које се претпоставља да припада том старијем становништву? Преци Филипа Вишњића можда? Од досад тестираних на Пројекту да ли сумњаш за неке да би могли бити из тог ранијег слоја?

Искрено речено појма немам, али замишљам. За раније периоде, пратећи презимена, уочио сам једно које је и данас присутно. Наиме, код Марка Вега у Зборнику средњовјековних натписа запазио сам једно у обрађена два.

У Липику код Бијељине (вјероватно у близини Батковића) очуван је натпис у камену датиран у 15. вијек извјесног Грубача Хорића. Хорића и данас има у Бијељини и они су муслимани. То је "танак" основ за тезу да су се први досељеници у Семберију током пропасти Босне исламизирали.  Али презиме је старо и данас присутно. Ако се прогута Х ????
Други натпис, али недатиран, је из Батковића и ту је убиљежен извјесни Милоје. Остатак натписа, због оштећења није прочитан.

Камени споменици, који су нађени у темељима Атик џамије 2002.године, налазе се у Музеју Семберије. Прочитана су следећа имена и презимена: Мјерак Видјеновић, Миок, Драгослав Болесалић Блаћанин (најбоље очуван). Георгије Добрихнић (поставили 4 сина Храбак...), Белослав Лучић. Све је то датирано у другу половиниу15. вијека, а конкретно код Драгослава Болесалића паралеле у графији повезују са надгровним спомеником госпође Гоисаве из Бускупа код Коњица. Да ли су се њихови потомци и данас живе овдје сумњам.

Опширније (кога занима):
http://www.mramorje.com/attachments/article/63/Starosrpski_natpisi_iz_Bijeljine.pdf

На мрежи aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Одг: Срби у сјевероисточној Босни од 15-17. вијека
« Одговор #33 послато: Јун 11, 2020, 01:39:52 поподне »
Гдје мислиш да се у Семберији могло сачувати тог становништва прије 1739. године? Да ли има неких породица за које се претпоставља да припада том старијем становништву? Преци Филипа Вишњића можда? Од досад тестираних на Пројекту да ли сумњаш за неке да би могли бити из тог ранијег слоја?

Моје мишљење, без икаквих доказа, да је то можда Мајевица и рубно побрђе. Када сам обрађивао YDNK резултате Семберије и Мајевице, на веома малом и насумичном узорку, примијетио сам да је I2a углавном концнетрисан у "брдима" (Лопаре, Забрђе, Угљевик). Послије трибине у Бијељини добро је Небојша примијетио "поплаву Ј-отова". Тај тренд је настављен. Другим ријечима што сам мислио на почетку било је погрешно, а оно што мислим данас можда ће бити погрешно у будућности. Видјећемо Спасојевића, он је прави Семберац.

Сумњао сам на Стевановића Q из Ковачића/Загони, али је он пар нашао у Невесињу (необјављени резултати) и то једино "добро" поклапање, нарочито што је та хаплогрупа ријетка.

Што се тиче Филипа Вишњића, када смо застали код споменика, тада сам у кратком разговору изразио сумње у податке који су данас општеприхваћени. Не тврдим да је он био једини гуслар, али гусле данас на овом подручју немају традицију. Негдје сам уочио, а то ће бити на блогу који се бави Рогатицом, презиме Вилић. Званична верзија вели да је рођен од мајке Вишње на Вилића гумну.

Пошто се тема односи на 15-17. вијек Густава Боденштајна (обрадио Белину, Бродац) нећу посебно разматрати. Ипак, мјештани Патковаче сматрају да је село добило име по Радовану Патку који се спомиње у дијелу Белина (Бијељина).

Локалитет Јазбине код Батковића је ранословенска некропола (нешто они у последње вријеме поново разматрају хронологију), другим ријечима неко је живио на овом простору и у вријеме Ростислава Михајловича, Драгутина, Твртка, српских деспота итд. Доласком Османлија ово подручје постаје крајиште а то значи смјене становништва. Бојим се да ћемо тешко утврдити становништво које је дочекало нови досељенике, али зато и служи ова тема.

Демографски опоравак дошао је са стабилизацијом граница (18. вијек) а становништво је у огромној већини надирало из јужнијих предјела. Да ли је то кретање било постепено или директно пресељење је питање над питањима, али извјесније да се ријеши. Истина је можда у средини, мада историја и не воли баш конзенсус.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Срби у сјевероисточној Босни од 15-17. вијека
« Одговор #34 послато: Јун 11, 2020, 03:41:32 поподне »
Искрено речено појма немам, али замишљам. За раније периоде, пратећи презимена, уочио сам једно које је и данас присутно. Наиме, код Марка Вега у Зборнику средњовјековних натписа запазио сам једно у обрађена два.

У Липику код Бијељине (вјероватно у близини Батковића) очуван је натпис у камену датиран у 15. вијек извјесног Грубача Хорића. Хорића и данас има у Бијељини и они су муслимани. То је "танак" основ за тезу да су се први досељеници у Семберију током пропасти Босне исламизирали.  Али презиме је старо и данас присутно. Ако се прогута Х ????
Други натпис, али недатиран, је из Батковића и ту је убиљежен извјесни Милоје. Остатак натписа, због оштећења није прочитан.

Камени споменици, који су нађени у темељима Атик џамије 2002.године, налазе се у Музеју Семберије. Прочитана су следећа имена и презимена: Мјерак Видјеновић, Миок, Драгослав Болесалић Блаћанин (најбоље очуван). Георгије Добрихнић (поставили 4 сина Храбак...), Белослав Лучић. Све је то датирано у другу половиниу15. вијека, а конкретно код Драгослава Болесалића паралеле у графији повезују са надгровним спомеником госпође Гоисаве из Бускупа код Коњица. Да ли су се њихови потомци и данас живе овдје сумњам.

Опширније (кога занима):
http://www.mramorje.com/attachments/article/63/Starosrpski_natpisi_iz_Bijeljine.pdf

Оно што мене буни код ових споменика је њихово датирање. Ако сам добро схватио датирање истих у 13-14. вијек је извршена на основу палеографије, тако што су тражене паралеле у споменицима углавном са простора Херцеговине. Некако бих сво ово мајевичкои семберско мраморје повезао са досељеним српским православним становништвом из Херцеговине,а оно се на овим просторима може пратити тек од друге половине 15. вијека. Што се тиче Семберије видимо да је још 1533. године простор био полупуст и у фази насељавања. Ако су ови стећци исправно датирани у крај 14. и почетак 15. вијека, онда би ови стећци потицали од неких босанских српских старинаца. А за те старинце на простору Усоре и Соли и нису билу карактеристични стећци а и питање је које су вјере биле. На простору Кораја постојао је у том периоду фраљњевачки самостан, објекти православних цркава се не помињу. Зато нисам баш превише увјерен у то датирање само ан основу палеографије, поготово што и сами аутори налазе паралелел у херцеговачким стећцима и закључују да се ту ради о досељеном становништву.

Неко средње рјешење би било да се неко српско становништво из Херцеговине доселило на те просторе и прије доласка Турака. Чини ми се да и Васић помиње у једном тренутку ту могућност, али и то ми се чини прилично натегнутим, јер неких других опипљивих доказа у изворима за то нема.

Ствари би биле логичније у вези ових стећака да им је само датирање млађе тј. да су с краја 15. почетка 16. вијека.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Срби у сјевероисточној Босни од 15-17. вијека
« Одговор #35 послато: Јун 11, 2020, 03:42:58 поподне »
@drajver
Da li si razmisljao o nekim specificnim Hg koje se pojavljuju u sjeveroistocnoj BiH pa do Doboja, a nemamo ih tako cesto u Hercegovini tj. Staroj Hercegovini. Na Ozrenu imamo jedinog koji ima "neslovensku" granu J2b M241 Vidakovic, ciji preci su sahranjeni na Ozrenu jos polovinom 18 vijeka.

Јуче сам гледао списак тестираних углавном из Семберије,али погледаћу ових дана све тестиране из СИ Босне, да видим какви се закључци могу извући. Ови специфичнији хаплотипови нам могу бити интересантни код евентуалних средњовјековних старинаца, али код првог таласа насељеника из 15. 16. вијека ко нам гарантује да и међу њима није било и Дробњака и Бањана и крича, и како их разликовати од оних из другог таласа сеобе. Ту је кључни проблем.
« Последња измена: Јун 11, 2020, 03:45:00 поподне drajver »

На мрежи aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Одг: Срби у сјевероисточној Босни од 15-17. вијека
« Одговор #36 послато: Јун 11, 2020, 04:07:53 поподне »
Оно што мене буни код ових споменика је њихово датирање. Ако сам добро схватио датирање истих у 13-14. вијек је извршена на основу палеографије, тако што су тражене паралеле у споменицима углавном са простора Херцеговине.
Ствари би биле логичније у вези ових стећака да им је само датирање млађе тј. да су с краја 15. почетка 16. вијека.

Ако је тако (нисам баш све читао) онда је то погрешно датирање. То би онда била аматерска разглабања са циљем да се докаже нешто што је замишљено. Најстарије мраморје може бити само крај, и то баш крај 15. вијека.

Палеографском анализом они само покушавају да успоставе континуитет са Херцеговином.

« Последња измена: Јун 11, 2020, 04:33:20 поподне Amicus »

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Срби у сјевероисточној Босни од 15-17. вијека
« Одговор #37 послато: Јун 11, 2020, 04:55:43 поподне »
Ако је тако (нисам баш све читао) онда је то погрешно датирање. То би онда била аматерска разглабања са циљем да се докаже нешто што је замишљено. Најстарије мраморје може бити само крај, и то баш крај 15. вијека.

Палеографском анализом они само покушавају да успоставе континуитет са Херцеговином.

И ја сам погрешно написао. Умјесто 13-14 вијек треба 14-15. вијек, али не мијења на ствари. Крај 15. вијека је реалан.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Срби у сјевероисточној Босни од 15-17. вијека
« Одговор #38 послато: Јун 12, 2020, 06:48:12 пре подне »
Неки од првих помена српског становништва у влашком статусу у СИ Босни.





Као што се види, ради се о посљедњој четвртини 15. вијека, а статус је мање више преписан као и онај у Херцеговини и другим српским областима. Прве области насељавања биле су подручје Маглаја, околина градова Зворника и Сребренице, Драметин (подручје Бановића),а иако се не помиње у пописима вјерујем да је и Бирач у овом периоду насељен православним становништвом.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Срби у сјевероисточној Босни од 15-17. вијека
« Одговор #39 послато: Јун 12, 2020, 08:37:14 пре подне »
Занимљиво је упоредити горе постављени статус маглајских влаха из 1485. године са статусом влаха нахије Унац неких 60-70 година касније (1550), који су на Бјелајском пољу (данашњи Петровац) чували границу према тада још неосвојеном Бихаћу.



И у једном и у другом случају олакшице су дате у замјену за војну службу. Код маглајских влаха на 10 кућа иде један коњаник, код уначких није назначен број кућа на једног стражара, али јесте износ од 50 акчи на сваку кућу за стражара. При чему стражаре бирају сами између себе. Иако ова војна и стражарска служба изгледа као жртва, могуће да је она у том периоду била и част. Можемо замислити једну групу од десет домаћинстава,а то је отприлике један засеок са десет кућа (могуће један род?). Ту је можда и почетак раслојавања у српском влашком друштву. Тај један који је у име цијелог рода ишао у битку, имао је више контакта са спољним свијетом, Турцима. Група таквих већ је представљала слој који се одвајао од својих рођака који су боравили код куће. Из овог слоја се вјероватно регрутују влашки кнезови и војводе,а питам се да ли је управо овај слој био склонији исламизацији и опортунизму, уклапању у турско друштво. Док год су Турци остављали могућност постојања хришћанских тимарника (спахија), и није било велике мотивације за исламизацијом, али са гашењем кнежинских самоуправа у појединим подручјима, свакако је било исламизације у овом горњем слоју влашких предводника и ратника. Можда су бегови и паше Предојевићи добар примјер тог процеса.

Занимљиво је из овог статуса уначких влаха да је једна од повластица то што не дају дјецу у јаничаре. Уколико су и остале влашке групе имале ову врсту повластице, онда би то значило да се данак у крви намиривао махом од српског ратарског становништва,а да су власи били поштеђени.