OZRENCI R.Srpska-Porijeklo Stara Hercegovina

Порекло становништва > БиХ - Република Српска

<< < (2/64) > >>

filipi:
О З Р Е Н
Истраживање балканске топографије, др Александра Бајић,
Београд
Сећам се да сам први пут чула за Озрен планину у детињству, када је моја породица, пратећи оца рударског инжењера и руднике, доспела у Лукавац код Тузле, због рудника Креке. Озрен се налазио северозападно од Лукавца, сећам се да су ме тамо водили на излет, у посету неким пријатељима, не сећам се како се звало село где су становали. Игром случаја, наш следећи рудник, је био рудник Соко код Сокобање, опет под Озрен планином, само што је тај Озрен овога пута био на југу.
Наравно, питала сам Сокобањце шта значи име њихове планине, нико није знао да ми каже. Сасвим неочекивано, одговор ми је дао један познаник, Словенац, објаснивши ми да стара словенска реч ЗРЕТИ значи ВИДЕТИ, да се корен речи очувао у речима зрцало, прозор, прозрети, надзирати, назрети, зрикавост, прозирно и сл. Тако би Озрен могао бити место одакле се добро види, видиковац. Како се објашњење догодило у времену када сам већ увелико почела да се бавим словенском митологијом, одмах ме је асоцирало на ВИДА, Световида, врховно божанство Словена, наших предака, интуиција је говорила да нека веза постоји.
У часпису Даница, у броју за 1828. годину 1, Вук Караџић је, дајући свој допринос српској националној географији, навео све нахије тадашње Србије, са варошима и селима која им припадају. Сокобању је забележио као Бању под Видином, као центар „наије“ ВИДИНСКЕ. Те 1828.године, Соко бања се звала просто БАЊА, а Озрен се звао ВИДИН. Ово се, наравно брзо морало проверити. Прву потврду даје народна песма: Играло коло под Видин. / -„Пусти ме мајко да видим.“- / -„Ето ти оца, иди с њим.“ / -„Нека ми оца, нећу с њим.“...
Ако је наша хипотеза тачна, ако су све планине ОЗРЕН у вези са ВИДОМ, врховним словенским паганским божанством, онда очекујемо да нађемо имена свих његових ликова и ликова женских божанстава-божанских супруга, на именима малих географских појмова, како на самим планинама тако и у њиховој околини. Веома је вероватно да нећемо наћи Коледа, јер он, осим кратког времена после свог рођења које проводи у свету људи (јаву), одлази на небо да окрене божанско коло, те нема шта да тражи на планинама. Очекујемо да ћемо остале наћи.
Латила сам се старих војних карата, када сам одмах поред Требјесе, на северу од ње, нашла брдо Озринићи, које чини део целог ланца брда са истим именом. Тај ланац се пружа у правцу северозапад – југоисток, представља осовину територије истоименог црногорског племена, на карти се јасно види да на крајњој, северозападној падини овог ланца ОЗРИНИЋА извире ВИДОВ ПОТОК. Ово је прва директна потврда оне теорије да су мали географски појмови боље сачували имена паганских словенских богова. Изгледа да стари богови ипак желе да буду нађени, а ево и где све налазимо ОЗРЕН и ТРЕБ:
1. ОЗРЕН код Сокобање, некада се звао ВИДИН и има свој ТРЕБИЧ 2, предграђе бање.
2. ОЗРЕН код Сјенице, има своје ТРИЈЕБИНЕ, село на самој планини и Требинско поље, источно од планине.
3. ОЗРЕН код Добоја има своје ТРЕБИШТЕ, суседну планину Требаву.
4. ОЗРЕН код Сарајева има свој ТРЕБЕВИЋ, суседно брдо, и градић Видушу у близини.
5. ОЗРЕН код Мостара има свој ТРЕБИЖАТ, реку,с али и градић Витину и село ВИД, са рушевинама истоимене старе тврђаве.
6. ОЗРЕН код Краљева има своју Горњу ТРЕБЧУ, сада Горњу Трепчу, у чијој близини је и планина Видова.
7. ОЗРИНИЋ код Никшића има своју ТРЕБЈЕСУ, суседно брдо, и свој ВИДОВ ПОТОК.
8. ВИДУША –планина у Херцеговини има своје ТРЕБИЊЕ, град.
9. ВИДОВ ВРХ код Боке которске има своје брдо ТРЕБИШИН.

filipi:
Дакле, сваки ОЗРЕН има свој ТРЕБ... то јест своје место жртвовања, то је већ статистички гледано, сасвим јасно, изузетака нема. Дакле, иза имена Озрен крије се име неког божанског бића које је очигледно било веома важно, што нам директно саопштава учесталост појаве, то јест број планина са тим именом, као и обавезно присуство места жртвовања.
ШТА СМО НАШЛИ НА ОЗРЕНУ КОД ДОБОЈА?
Овај Озрен налази се у углу који чине река Спреча на северу и Босна на западу, на темену тог угла налази се Добој. Северно од Спрече налази се планина ТРЕБАВА. На падинама ове планине извире речица Моранштица, која је у потпуности сачувала име Моране.богиње смрти, а на њеној обали налази се село Морањци. У подручју ове планине треба поменути Марково брдо (знамо да Краљевић Марко представља народно сећање на Перуна громовника), Перуна је код Хришћана заменио Св. Илија, и гле чуда, на западној обали реке Босне налази се ИЛИЈИН ГРОБ.(реч је о имену долине, не о гробљу). Ту су и брдо Кобиљача (Девана) и Змајевац.
На самој планини Озрен постоји брдо ВИТОЉ, као и брдо ВАСИЉЕВЦИ, ВЕЛИКИ И МАЛИ ГОСТИЉ. Ето нама Велеса и Радогоста. Постоји и брдо Кобиловац као и истоимени поток. Један од врхова је Озрен камен, одмах поред њега је врх Краљица.
Име Љеље сачувано је у селу Љаљевцу, у близини је и врх Јелик и брдо Јелић, као и Липова глава (липа је Љељино дрво). Све ово нам показује да је божанска краљица на овој планини владала, јер њене воде Буковице има на сваком кораку. Ту су Буковачки поток, поток Буковац и Буковица.
Ако изузмемо могућност коју смо пронашли на једној старој карти која није баш достојна потпуног поверења, да се Добој некада звао Дабор т.ј. Дабог, морамо констатовати да га нисмо нашли на другим топонимима, оронимима нити хидронимима. Нисмо нашли трагове ни његове супруге Живе.
Интересантно је да на реци Спречи постоји градић Грачаница, као и Карановац, што је старо име града Краљева, узгред помињем, мада нема везе са Озреном.
ШТА СВЕ ОВО ЗНАЧИ?
Постоје легенде које кажу да су око паганских словенских светилишта обавезно стражариле девојке. Зато није никакво чудо што смо код свих Озрена, Озринића, Оздренца као и Видуше и Видовог врха, Видишча и Видојевице нашли по неку Стражевицу, Стрежевицу, Стријежевицу, Стражевац, Стрежевац, Стражу и сл. То су по правилу брда, има једно слично и код Београда.
Ако сада изведемо статистику, израчунамо колико се често на истом локалитету јављају Озрен и Вид, добићемо висок проценат. Видели смо да су и остали чланови словенске божанске породице често у близини.Уз сваки од Озрена а и код Озринића и Оздријена, нашли смо ТРЕБИШТЕ, место жртвовања, а нашли смо га и код Видуше, Видовог врха и Видишча. Изузетака нема...

Српска14:

--- Цитат: filipi Новембар 10, 2017, 11:20:05 пре подне ---Otvaram ovu temu da bi pokusali da animiramo sto vise Ozrenaca da se testiraju.Bilo bi itekako vrijedno i zbog samog projekta jer skoro svi Ozrenci su stari rodovi iz Stare Hercegovinea i mozda su i najvise zadrzali one izvorne osobine iz krajeva odakle su dosli od svih krajeva u BiH.Trenutno na projektu imamo samo trojicu testiranih i sva trojica su I-CTS10228-YP196 (Y4882 I PH908)

--- Крај цитата ---

Морам признати да не познајем довољно Озрен и тај крај, али оно колико познајем музика, фолклор и обичаји тог краја се поприлично разликују од оних у Херцеговини. Колико се са сигурношћу може тврдити да су баш сви Озренци поријеклом из старе Херцеговине? Је ли могуће да је ту српског и православног становништва било и раније, с обзиром да је манастир на Озрену из немањићког периода? Је ли могуће да су и старосједиоци под утицајем досељеника створили предања о поријеклу из Херцеговине? Свакако даља тестирања могу дати неке одговоре, тј. да ли постоје блиска поклапања са тестираним Херцеговцима и да ли се озренски родови могу уклопити у јасно дефинисане херцеговачке и старо-херцеговачке родове.

Небојша:

--- Цитат: Српска14 Новембар 14, 2017, 02:22:26 поподне ---Морам признати да не познајем довољно Озрен и тај крај, али оно колико познајем музика, фолклор и обичаји тог краја се поприлично разликују од оних у Херцеговини. Колико се са сигурношћу може тврдити да су баш сви Озренци поријеклом из старе Херцеговине? Је ли могуће да је ту српског и православног становништва било и раније, с обзиром да је манастир на Озрену из немањићког периода? Је ли могуће да су и старосједиоци под утицајем досељеника створили предања о поријеклу из Херцеговине? Свакако даља тестирања могу дати неке одговоре, тј. да ли постоје блиска поклапања са тестираним Херцеговцима и да ли се озренски родови могу уклопити у јасно дефинисане херцеговачке и старо-херцеговачке родове.

--- Крај цитата ---

Опет исто. Једно су лична запажања, а друго су миграције и историјски извори. Миленко С. Филиповић се бавио истраживањем порекла становништва из околине Маглаја и са Озрена.

У 17. и 18. веку се значајно проредио број католика и муслимана у том крају. Главнина становништва се сели у Славонију, Срем и Бачку, или страда у аустријско-турским ратовима, а данашње српско становништво чине углавном млађи досељеници (после куге) из Херцеговине и Црне Горе.

Да ли је међу њима било и остатака старог становништва, које је негде у међупростору можда досељено из околних крајева - сасвим могуће, али су се по свему судећи утопили у херцеговачку већину. Читаво српско становништво тог краја помиње херцеговачко порекло. Како су у питњу релативно младе миграције, не треба превише сумњати у те наводе.

Интересантно да постоје велике групе родова са славом Св. Игњатије, што свакако упућује на херцеговачке Малешевце.

Више о свему томе на следећем линку (Озрењаци или Маглајци):
https://docs.google.com/file/d/0B3ma9plMXxAEdGMwenlDUXZlVVU/edit

Навигација