Вјера и култура Срба > Институције и установе

Српска академија наука и уметности

(1/2) > >>

Amicus:
Након мале реорганизације на потфоруму Вјера и култура Срба, установљена је категорија Културно наслеђе, а у оквиру ње и поткатегорија која би обухватила институције и установе културе, које чувају, негују и доприносе развијају културе код Срба.

У том смислу почећемо са највишом научном и уметничком установом у Србији.

СРПСКА АКАДЕМИЈА НАУКА И УМЕТНОСТИ (САНУ) је наша највиша научна и уметничка установа.

Њена генеза почиње септембра 1841. године, када су отпочеле прве припреме ка формирању Друштва српске словесности, а које је 1864. године било укинуто, да би као његова замена исте године било формирано Српско учено друштво, које ће потрајати до 1886. године, када ће бити укинуто, а исте године на његовом месту бити формирана Краљевско српска академија.

Касније је Краљевско српска академија преименована у Српску краљевску академију, а коју ће 1947. године заменити Српска академија наука, да би 1960. године њен назив био промењен у данашњи Српске академије наука и уметности.

Прве академике именовао је краљ Милан Обреновић 1887. године, и то по четири члана у оквиру четири тадашње стручне академије, како је била КСА подељена: Јосиф Панчић, Димитрије Нешић, Јован Жујовић и Љубомир Клерића (Академија природних наука), Стојан Новаковић, Милан Кујунџић Абердар, Светислав Вуловић (Академија философских наука), Чедомиљ Мијатовић, Милан Ђ. Милићевић, Љубомир Ковачевић, Панта Срећковић (Академија друштвених наука), Љубомир Ненадовић, Матија Бан, Михаило Валтровић и Даворин Јенко (Академија уметности).

Данашња зграда САНУ у Кнез Михаиловој број 35 постала је седиштем Академије тек 1952. године, иако су припреме за њену изградњу започеле још 1896. године, услед својеврсног одуговлачења, темељи су били постављени у предвечерје Првог светског рата, 27. марта 1914. године, да би објекат био завршен тек 1924. године. Али због великих трошкова, Академија се није могла одмах уселити, већ је исти дат под закуп, где ће дочекати и Други светски рат. У међувремену, Академија је била смештена у здању задужбине Симе Игуманова, у Бранковој број 15, која је нажалост 1963. године срушена.

Под окриљем САНУ данас делују следећи институти: Балканолошки институт, Византолошки институт, Географски институт Јован Цвијић, Етнографски институт, Институт за српски језик, Институт техничких наука, Математички институт, Музиколошки институт, а у ранијем периоду у оквиру САНУ су били још и Археолошки институт и Историјски институт. У оквиру САНУ постоје и Библиотека академије, која броји више од 1.500.000 књига, као и Архив академије, који располаже са више од 16.000 инвентарских јединица.

Кроз историју САНУ, на месту председника Академије, биле су следеће личности: Јосиф Панчић (1887-1888), Чедомиљ Мијатовић (1888-1889), Димитрије Нешић (1892-1895), Милан Ђ. Милићевић (1896-1899), Јован Ристић (1899), Сима Лозанић (1899-1900), Јован Мишковић (1900-1903), Сима Лозанић (1903-1906), Стојан Новаковић (1906-1915), Јован Жујовић (1915-1921), Јован Цвијић (1921-1927), Слободан Јовановић (1928-1931), Богдан Гавриловић (1931-1937), Александар Белић (1937-1960), Илија Ђуричић (1960-1965), Велибор Глигорић (1965-1971), Павле Савић (1971-1981), Душан Каназир (1981-1994), Александар Деспић (1994-1998), Дејан Медаковић (1999-2003), Никола Хајдин (2003-2015), Владимир Костић (2015-).

www.sanu.ac.rs

Đorđo:
јел ишао неко некад у архив САНУ ?

Radul:

--- Цитат: Đorđo  Септембар 03, 2017, 05:18:46 поподне ---јел ишао неко некад у архив САНУ ?

--- Крај цитата ---

Да, тамо имају Ердељановићеве биљешке и друго. Веома љубазни и брза услуга. За разлику од архива Србије гдје на тражена документа чекаш по 40-50мин , у САНУ ти доносу за 5 минута. ;)

Делија:

--- Цитат: Radul  Септембар 03, 2017, 06:13:03 поподне ---Да, тамо имају Ердељановићеве биљешке и друго. Веома љубазни и брза услуга. За разлику од архива Србије гдје на тражена документа чекаш по 40-50мин , у САНУ ти доносу за 5 минута. ;)

--- Крај цитата ---

Da li su Erdeljanovićeve beleške u arhivu SANU u Beogradu ili mislite na Novi Sad,Sremske Karlovce? :)

Amicus:

--- Цитат: Amicus  Август 23, 2017, 01:58:34 поподне ---Кроз историју САНУ, на месту председника Академије, биле су следеће личности: Јосиф Панчић (1887-1888)...
--- Крај цитата ---

Јосиф Панчић је био пореклом из Угрина код Брибира.

Занимиљво, у Оточцу, који се налази педесетак километара југо-источно од Угрина, се 1540. године јавља презиме Plantschitz, па не знам да ли је можда у питању неки предак или рођак првог председника Академије? :)

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна