Форум - Порекло
ДНК порекло => Историја и генетика => Тему започео: сɣнце Јул 06, 2022, 04:43:39 поподне
-
Видјех, да не имамо тему о племенитих Југовићих. Стога је зачињем, да овдје на једном мјесту скупимо о њих што се зна и виједа.
Најдох помен њеких Југовић у Monumenta serbica spectantia historiam Serbiae, Bosnae, Ragusii, Миклошића у повељи из 1445 краља Сјепана
Ва име оца и сина и светога духа, амин. Ми господин Стјепан, милостију божијом велики војевода русага босанскога и веће,
дајемо знати всакому чловику кому се подоба и пред кога дојде ов наш лист отворен, како примисмо од много почтенога кнеза и властео дубровачцијех
по нашијех поклисарих, по господину старцу Радину и по кнезу Вукашину Санковићу и по кнезу Вукману Југовићу 300 дукат златијех и који дукати јесу од добитка (=од стоке)
од шест тисућ дукат, које дукате јест поставио господин Сандаљ и комун дубровачки на добитје, а тијем реченим дукатом јест рок узимати их мисеца фервара и ов лист буди вам за спедиторију.
Извор https://books.google.de/books?id=-K89AAAAYAAJ&pg=PA438&lpg=PA438&dq=miklo%C5%A1i%C4%87+Monumenta+CCCLIII&source=bl&ots=e7MSoa9w9t&sig=ACfU3U0APLv5i84LqRa4OCUnltwnKP3PrA&hl=de&sa=X&ved=2ahUKEwiTrbymseT4AhXv7rsIHX3NCR0Q6AF6BAgXEAM#v=onepage&q=miklo%C5%A1i%C4%87%20Monumenta%20CCCLIII&f=false (https://books.google.de/books?id=-K89AAAAYAAJ&pg=PA438&lpg=PA438&dq=miklo%C5%A1i%C4%87+Monumenta+CCCLIII&source=bl&ots=e7MSoa9w9t&sig=ACfU3U0APLv5i84LqRa4OCUnltwnKP3PrA&hl=de&sa=X&ved=2ahUKEwiTrbymseT4AhXv7rsIHX3NCR0Q6AF6BAgXEAM#v=onepage&q=miklo%C5%A1i%C4%87%20Monumenta%20CCCLIII&f=false)
-
Када буде урађен дубински тест Југовића са славом св. Никола све ће вам се казати само од себе.
Можда није требало ни ово напишем ;)
-
Закон о рупах деспота Стафана Лазаревића
И господство ми се свјетова с властели и заповједах да се најду 24 чловјеке добре од дризијех мјест која руду имају да им учињу закон како је и прво било... тако и они најдоше више речене чловјеке 24:
Војина Милића, Вукашина Пипиновића, Илију Тшнаревића, Матка Хутмана, Динка Брадчу, Харамжулова брата Ловренца Рудничанина, Мартина Смрдећевића, Радосава Бошњанина, Николу Никочева, Радича Трепчанина, Рајка Загорчућа, Богдана Југу, Павла Заманицу, Никчу Кључевића, Пејка Пацића, Николу Опуту, Ожмана Цасалина Мешкра, Миладина Плањани, Трипуна Рудничанина и Драгомила, Радосава Плетикосу и Тирка, Радосава Хлапена.
http://www.monumentaserbica.branatomic.com/rukse/ruknew/rukmain.php?idstr=973&key=5 (http://www.monumentaserbica.branatomic.com/rukse/ruknew/rukmain.php?idstr=973&key=5)
-
Писали смо раније мало на тему идентитета Југ Богдана, односно поистовећивања жупана Вратка, оца кнегиње Милице, и Југ Богдана:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=2486.0
-
Војина Милића, Вукашина Пипиновића, Илију Тшнаревића, Матка Хутмана, Динка Брадчу, Харамжулова брата Ловренца Рудничанина, Мартина Смрдећевића, Радосава Бошњанина, Николу Никочева, Радича Трепчанина, Рајка Загорчућа, Богдана Југу, Павла Заманицу, Никчу Кључевића, Пејка Пацића, Николу Опуту, Ожмана Цасалина Мешкра, Миладина Плањани, Трипуна Рудничанина и Драгомила, Радосава Плетикосу и Тирка, Радосава Хлапена[/size].[/font]
Овде има веома занимљивих имена за анализу.
-
http://www.monumentaserbica.branatomic.com/rukse/ruknew/rukmain.php?idstr=973&key=5
Али, ово никако неће да ми се отвори ???
-
Али, ово никако неће да ми се отвори ???
http://www.monumentaserbica.branatomic.com/rukse/ruknew/rukmain.php (http://www.monumentaserbica.branatomic.com/rukse/ruknew/rukmain.php)
Закон о рудницима деспота Стефана Лазаревића [XVI в.]
-
Закон о рупах деспота Стафана Лазаревића
И господство ми се свјетова с властели и заповједах да се најду 24 чловјеке добре од дризијех мјест која руду имају да им учињу закон како је и прво било... тако и они најдоше више речене чловјеке 24:
Војина Милића, Вукашина Пипиновића, Илију Тшнаревића, Матка Хутмана, Динка Брадчу, Харамжулова брата Ловренца Рудничанина, Мартина Смрдећевића, Радосава Бошњанина, Николу Никочева, Радича Трепчанина, Рајка Загорчућа, Богдана Југу, Павла Заманицу, Никчу Кључевића, Пејка Пацића, Николу Опуту, Ожмана Цасалина Мешкра, Миладина Плањани, Трипуна Рудничанина и Драгомила, Радосава Плетикосу и Тирка, Радосава Хлапена.
http://www.monumentaserbica.branatomic.com/rukse/ruknew/rukmain.php?idstr=973&key=5 (http://www.monumentaserbica.branatomic.com/rukse/ruknew/rukmain.php?idstr=973&key=5)
Među srednjovekovnom srpskom vlastelom se pominju i neki Bogdan (14. vek), kaznac srpskog cara Uroša Nejakog (1337-1371) i neki vojvoda Vojin Juga (prva polovina 15. veka), prisutan tokom pregovora sa Mlečanima u Zeti.
Moguće je da je taj Bogdan, kaznac bio Bogdan Juga koga Vi pominjete i da mu je ovaj Vojin Juga bio sin. I epske pesme kažu da je Bogdan imao jednog sina Vojina. U ovom Vašem citatu se među ovom vlastelom pominje i Radoslav Hlapen, tast Marka Vukašinovog Mrnjavčevića (1337-1395), tako da je i pomenuti Bogdan Juga bio iz 14. veka, kao i Bogdan, carev kaznac.
https://sr.m.wikipedia.org/sr-ec/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BB%D0%B0_%D1%83_%D1%81%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%9A%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D1%98_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B8
https://sr.m.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D1%83%D0%B3_%D0%91%D0%BE%D0%B3%D0%B4%D0%B0%D0%BD
-
Među srednjovekovnom srpskom vlastelom se pominju i neki Bogdan (14. vek), kaznac srpskog cara Uroša Nejakog (1337-1371) i neki vojvoda Vojin Juga (prva polovina 15. veka), prisutan tokom pregovora sa Mlečanima u Zeti.
Moguće je da je taj Bogdan, kaznac bio Bogdan Juga koga Vi pominjete i da mu je ovaj Vojin Juga bio sin. I epske pesme kažu da je Bogdan imao jednog sina Vojina. U ovom Vašem citatu se među ovom vlastelom pominje i Radoslav Hlapen, tast Marka Vukašinovog Mrnjavčevića (1337-1395), tako da je i pomenuti Bogdan Juga bio iz 14. veka, kao i Bogdan, carev kaznac.
https://sr.m.wikipedia.org/sr-ec/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BB%D0%B0_%D1%83_%D1%81%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%9A%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D1%98_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B8
https://sr.m.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D1%83%D0%B3_%D0%91%D0%BE%D0%B3%D0%B4%D0%B0%D0%BD
Горња повеља је писана у вријеме када је Стефан тек преузео власт над србском земљом договоривши се с Бајазитом и давши му сеју Ољу за жену 1390. Одмах по узећу власти дошли су к њему Саси да им он обнови и потврди повеље дате пређњим владарем. Највјеројатније је овај Богдан Југа узор митскому Југ-Богдану. Очевидно је и да Богдан није погубљен на Косову.
А ни сав народ не држа их свуда племенитима
девет Југовића...
Све царево продадоше пиво,
И цареву казну затомише, ( веза с казнацом Богданом )
И надницу лаку оставише,
А надницу по једну асприцу,
Напојницу по једну чашицу;
Не светкују петку ни неђељу,
Ни Илију, који громом бије,
Ни Марију, која муњом пали.
Или из Страхинића Бана када их моли с њим на Косово појти
љубу њега а сестру њихну спасти:
Погледује девет својих шура,
А шуреви у земљицу црну.
Бан погледну пашенога свога,
Некакога млада Немањића,
А Немањић гледа у земљицу.
Кад пијаху вино и ракију,
Сви се фале за добре јунаке,
Фале с' зету и Богом се куну:
"Волимо те, Страхинићу бане!
"Но сву земљу нашу царевину;"
Ал' да видиш јада на невољи!
Бану јутрос нема пријатеља:
Није ласно у Косово поћи.
...
Кад сте, браћо, ви таки јунаци,
"Камо ножи, камо ваше сабље,
"Те не бисте са мном на Косову.
"Да чините с Турцима јунаштво,
У овој пјесми још је занимљиво да је Страхињи пашеног њеки млади Немањић. То значи да сам Југ Богдан ( у очима традиције ) није од Немањића, јере да јест, не би своју кћи за Немањића удао.
-
Јевто Дедијер, Херцеговина, стр. 364
Југовићи у Површи ( Невесиње )
Сељаци су дијелом слободни а дијелом кметови. Дијеле се на Југовиће, Доње Село и Врбовац. Југовићима припада заселица Алађузи. Муслиманска породица Југо тврди да су они од властеоске породице Југовића, да је било њихово цијело село, да су славили Духове и да су градили сеоску цркву која је храм Духова.Од њих је и постало и име селу.
Духовдан се још зове Тројичиндан и то су претежно црквене славе а не домаће, но има и оних. Ако би муслиманске Југе доиста били од горе у повељи поменутих властеоских Југа онда би за сада по положају и слави најближи резултат из табеле српскога днк пројекта био Граховац из Берковића, слава Тројичиндан, I-PH908.
-
Горња повеља је писана у вријеме када је Стефан тек преузео власт над србском земљом договоривши се с Бајазитом и давши му сеју Ољу за жену 1390. Одмах по узећу власти дошли су к њему Саси да им он обнови и потврди повеље дате пређњим владарем. Највјеројатније је овај Богдан Југа узор митскому Југ-Богдану. Очевидно је и да Богдан није погубљен на Косову.
А ни сав народ не држа их свуда племенитима
девет Југовића...
Све царево продадоше пиво,
И цареву казну затомише, ( веза с казнацом Богданом )
И надницу лаку оставише,
А надницу по једну асприцу,
Напојницу по једну чашицу;
Не светкују петку ни неђељу,
Ни Илију, који громом бије,
Ни Марију, која муњом пали.
Или из Страхинића Бана када их моли с њим на Косово појти
љубу њега а сестру њихну спасти:
Погледује девет својих шура,
А шуреви у земљицу црну.
Бан погледну пашенога свога,
Некакога млада Немањића,
А Немањић гледа у земљицу.
Кад пијаху вино и ракију,
Сви се фале за добре јунаке,
Фале с' зету и Богом се куну:
"Волимо те, Страхинићу бане!
"Но сву земљу нашу царевину;"
Ал' да видиш јада на невољи!
Бану јутрос нема пријатеља:
Није ласно у Косово поћи.
...
Кад сте, браћо, ви таки јунаци,
"Камо ножи, камо ваше сабље,
"Те не бисте са мном на Косову.
"Да чините с Турцима јунаштво,
У овој пјесми још је занимљиво да је Страхињи пашеног њеки млади Немањић. То значи да сам Југ Богдан ( у очима традиције ) није од Немањића, јере да јест, не би своју кћи за Немањића удао.
Dobro rezonuješ, kolega!
U svakom slučaju, kaznac Bogdan Juga je doživeo neku dobru starost, čim je služio prvo cara Uroša Nejakog 1360.-ih, zatim kneza Lazara, pa čak i despota Stefana 1390.-te godine.
Uglavnom, Bogdan je mogao biti ili tast Nikole Vratkovog Nemanjića ili zet Vratka Vratislavljevog Nemanjića i otac kneginje Milice. Bio im je u tom nekom srodstvu. Mada ne mora da znači, epska poezija i usmena tradicija tvrdi mnogo šta što zapravo nije bilo tačno ili istina...