Поштовани,
Обраћам вам се у вези проблема који имам ја, али и стотине других грађана Републике Србије приликом достављања ДНК узорака у иностранство у немедицинске сврхе, односно за генеaлошке потребе утврђивања прапорекла и сродности са другим лицима по директној мушкој, односно женској линији.
Област генеaлошких истраживања се у протеклом периоду веома развила, тако да су у иностранству тестирани милиони у људи, а у нашој земљи више хиљада. Данас је постала ствар опште културе тестирати се и утврдити сопствено генеалошко порекло.
У нашој земљи оваквим тестирањима се баве Биолошки факултет и ДНК Центар за генетику у Београду, али у ограниченом обиму, тако да је за било какву дубљу анализу потребно достављати узорке у иностранство. Достављање узорака функционише без икаквих проблема или условљавања у свим демократским земљама у свету.
Међутим, у поштама Републике Србије одбијају да приме овакве пошиљке тврдећи да се исте не могу достављати у иностранство, позивајући се на став царине да се ради о билошком материјалу који може бити опасан и да исти могу извозити само надлежне институције.
Овде бих указао на следеће:
- Прописи који регулишу транспорт биолошких материјала односе се на заразне материјале или на медицинске материјале а у функцији су заштите права односно здравља грађана у смислу да надлежне институције морају обезбедити неопходне услове руковања и чувања таквих материјала при транспорту, јер неки материјали имају ограничен рок трајања и морају се испоручити у одређеном року, неки се морају чувати у одређеном температурном опсегу или транспортовати замрзнути, не смеју се излагати сунчевим зрацима или се морају држати у усправном положају. Овде је сврха да се заштите пацијенти од добијања неодговарајућих резултата чиме се штити њихово здравље. У смислу генеалогије овакви захтеви за транспортовање не постоје и исти не представљају инфективни материјал.
- Узорак за ДНК генеалошку анализу најчешће представља два милилитра пљувачке помешан са исто толико раствора соли у води, значи у алкалној средини која не дозвољава развој вируса, бактерија или гљивица (указујем да се овде ради о узорцима здравих људи), који се доставља у маленој пластичној бочици која је тешко ломљива. Ово значи да је чак искључена и опасност од ломљења стакла амбалаже на који би се неко могао евентуално посећи.
- Вредност неотпакованог прибора износи око 10 евра, а након коришћења његова вредност постаје безначајна. Слање узорка нема комерцијалну сврху и резултат теста се користи искључиво за личне потребе. Не може се говорити ни о злоупотреби од стране лабораторија која врше анализе, у смислу стварања база генофонда, јер би им било једноставније и брже да пошаљу екипе у ресторане и кафиће где свраћају странци да узму брисеве са чаша и посуђа или у хотеле да покупе длаке и марамице пре сређивања, да на говоримо о фризерским салонима и слично. Овде имамо парадокс да не можемо да пошаљемо пљувачку у иностранство, а можемо да пређемо границу носећи у себи пљувачку, друге секрете и читаво своје тело.
- У комуникацији са странцима, исти нам се смеју на ову ситуацију, а ово оставља веома ружну слику о нашој земљи и испада да Србијом управљају нестручни људи и пуста бирократија.
Надам се да се у овом случају само ради о неодговарајућем тумачењу прописа, те вас молим да ми хитно доставити одговор са којим бих могао код поште обезбедити несметано слање пошиљке у иностранство, као и да упутите допис Пошти Србије са правилним тумачењем прописа за овакве случајеве, како би се обуставило даље малтретирање и ускраћивање права грађанима Србије, као и причињавање материјалне штете, јер је велики број грађана већ уплатио тестирање страним лабораторијама којима сада не може да достави узорке.
Међутим, уколико и ви делите ставове службеника Поште Србије, молим да ми у што краћем року доставите конкретне одговоре по следећим питањима:
1. Који пропис и на који начин забрањује физичком лицу слање пљувачке поштом у иностранство за вршење анализе у генеалошке сврхе?
2. На који начин два милилитра пљувачке у алкалном раствору у малом пластичном паковању представља опасан материјал по здравље људи или околину?
3. Која је штићена вредност, односно шта се то штити за потребе грађана, друштва и државе забраном физичким лицима да шаљу пљувачку у иностранство?
4. На који начин грађанин може остварити своје право да достави материјал на генеалошко тестирање као и свгде у свету, без излагања непотребним и високим трошковима пута у иностранство или ангажовања институција?
Ваши одговори су ми потребни како бих схватио евентуалну неопходност таквих процедура и лакше се опростио од новца који сам већ уплатио лабораторији, или као основа за даље обраћање вишим институцијама, односно Министарству финансија и Влади Републике Србије, у циљу остваривања својих права.
С поштовањем,
