Главни дио племена чине тзв. Братови потомци или Братоножићи у ужем смислу. Користићу за њих назив Братоножићи.
2. Братоножићи
По предању потичу од средњевјековних Бранковића, самим тим имају предање о досељавању у племе из Старе Србије ( ово је био изгледа омиљени мотив у Црној Гори). Међутим могуће је да се у случају Братоножића десило нешто слично као код Старокуча и Куча Дрекаловића,а то је да је дио братства који је напредовао на друштвеној љествици негирао везу са осталим братствима истог поријекла. Постоје индиције да су Братоножићи такође Q-L245, што их повезује генетски са оним дијелом старинаца из Парче тј. племенског средишта Пелева Бријега. Наравно за ово требају и додатне потврде, али све упућује у том правцу.
Постоје четири главна братства Братоножића:
а) Чађеновићи, од њих Чађеновићи у ужем смислу и Ђурићи
б) Сеоштичани, од њих Велимировићи (Бошковићи и Љаковићи) и Станковићи (Радошевићи и Станишићи)
в) Прогоновићи, од њих Јанковићи, Вучелићи (од ових је Милорад Вучелић), Тољевићи, Марнићи, Шаковићи, Секуловићи Симовићи, Нововићи, Шајиновићи (Ракетић, Лукић, Ћетковић), Грујичић, Илић, Петровић, Кековић
Из гране Прогоновића би требала бити и српска династија Обреновића.
г) Баљевићи, од њих су: Тошковићи, Балићевићи (Вешковић, Перовић, Вулић), Марковићи, Мијајловићи Бошковићи, Бошковићи, Муратовићи, Премовићи (Вељовић, Тодоровић, Дмитровић, Чубрановић), Павићевићи,Станишићи, Бранковићи Гилићи, Видићи, Чолићи, Ђелевићи, Бајовићи, Малевићи Ђурићи.
