Аутор Тема: Бела крајина-српска оаза у Словенији  (Прочитано 22895 пута)

Ван мреже Malesevic

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 517
Одг: Бела крајина-српска оаза у Словенији
« Одговор #60 послато: Август 02, 2022, 12:33:51 поподне »
Како објашњавате ово да нпр. два Бадовинца са истом славом из Жумберка имају различит ДНА? Претпостављам да су неким рођачким везама повезани али им се ДНА разликује?

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Бела крајина-српска оаза у Словенији
« Одговор #61 послато: Август 02, 2022, 12:41:59 поподне »
Ја не бих волео да испадне како се Срби из Словеније дискриминишу по било ком основу. Ако их ми нећемо узеће их други, док прође неопходних 100 и кусур  година нестаће.

Нико њих не дискриминише, не знам о чему говориш. То су људи који својевољно одлазе на рад тамо. Из искуства знам да врло лако прелазе у католичанство, децу крсте тако, за генерацију две, изјашњавају се Словенцима да би се лакше уклопили у систем који је суров као и сваки. Не осећам баш никакву емпатију према њима. Дражи су ми ови из Аустрије, који су бар остали Срби.

Ван мреже Јовица Кртинић

  • Помоћник уредника
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4187
  • Нема ни могућег ако не желимо немогуће!
Одг: Бела крајина-српска оаза у Словенији
« Одговор #62 послато: Август 02, 2022, 12:42:09 поподне »
Како објашњавате ово да нпр. два Бадовинца са истом славом из Жумберка имају различит ДНА? Претпостављам да су неким рођачким везама повезани али им се ДНА разликује?
Рекао бих да је основа презимена топонимска па би отуда могло да буде објашњење (нпр. аналогија са различитим генетичким резултатима родова који се презивају Бучевац са нашег пројекта).

Ван мреже Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 880
Одг: Бела крајина-српска оаза у Словенији
« Одговор #63 послато: Август 02, 2022, 12:51:32 поподне »
Нико њих не дискриминише, не знам о чему говориш. То су људи који својевољно одлазе на рад тамо. Из искуства знам да врло лако прелазе у католичанство, децу крсте тако, за генерацију две, изјашњавају се Словенцима да би се лакше уклопили у систем који је суров као и сваки. Не осећам баш никакву емпатију према њима. Дражи су ми ови из Аустрије, који су бар остали Срби.

Где сам рекао да их дискриминишу, просто природно утапање у већински народ и то исто имамо и у Македонији и  Хрватској. Остаће опет део Срби попут Беле Крајине, али неће довека сигурно.  Зато треба да се обраде да остане забележено.

Ван мреже filipi

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1141
  • I-CTS10228_Y4882_A1328*
Одг: Бела крајина-српска оаза у Словенији
« Одговор #64 послато: Август 02, 2022, 12:56:49 поподне »
Мислим да имамо само једног тестираног Србина из Словеније.

Радојчић, Никољдан, Бојанци, Чрномељ    R1a-M458>L1029
Imas i Peter Starasinic, b. 1768 god. I2-Y4882-A1328

Ван мреже Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 880
Одг: Бела крајина-српска оаза у Словенији
« Одговор #65 послато: Август 02, 2022, 01:09:15 поподне »
Откуда је дотични?

Ван мреже filipi

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1141
  • I-CTS10228_Y4882_A1328*
Одг: Бела крајина-српска оаза у Словенији
« Одговор #66 послато: Август 02, 2022, 01:14:42 поподне »
Dio porodice Starešinic I2-A1328, koja je otišla u Ameriku.

Pet bratov Starešinič v Pittsburghu leta 1917
https://preloka.si/rss/778-pet-bratov-staresinic-v-pittsburghu-leta-1917.html


Ван мреже Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 880
Одг: Бела крајина-српска оаза у Словенији
« Одговор #67 послато: Август 02, 2022, 01:19:21 поподне »
Нема их у попису презимема Срба Беле Крајине. Иначе Прелока је у саставу Чрномеља.

Презимена српских породица, забележавана од 1551. године у Белој Крајини :

    Михаљевић
    Вигњевић
    Милић
    Вукмановић
    Дејановић
    Дмитровић
    Пријић
    Радосалић
    Стојић
    Војница
    Драгичевић и Драгићевић
    Стипановић
    Видојевић
    Буњевац
    Микуновић
    Селаковић
    Катић
    Јаковац
    Вукчевић
    Пауновић
    Кордић
    Радојчић
    Рачић
    Врлинић
    Радовитковић
    Миросаљац и Миросаљић
    Жунић
    Видњевић

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Бела крајина-српска оаза у Словенији
« Одговор #68 послато: Август 02, 2022, 01:25:02 поподне »
Где сам рекао да их дискриминишу, просто природно утапање у већински народ и то исто имамо и у Македонији и  Хрватској. Остаће опет део Срби попут Беле Крајине, али неће довека сигурно.  Зато треба да се обраде да остане забележено.

Већ су обрађени у својим матичним областима, где вуку порекло око 1900. године, као што је драјвер већ напоменуо.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже filipi

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1141
  • I-CTS10228_Y4882_A1328*
Одг: Бела крајина-српска оаза у Словенији
« Одговор #69 послато: Август 02, 2022, 01:34:52 поподне »
Нема их у попису презимема Срба Беле Крајине. Иначе Прелока је у саставу Чрномеља.

Презимена српских породица, забележавана од 1551. године у Белој Крајини :

    Михаљевић
    Вигњевић
    Милић
    Вукмановић
    Дејановић
    Дмитровић
    Пријић
    Радосалић
    Стојић
    Војница
    Драгичевић и Драгићевић
    Стипановић
    Видојевић
    Буњевац
    Микуновић
    Селаковић
    Катић
    Јаковац
    Вукчевић
    Пауновић
    Кордић
    Радојчић
    Рачић
    Врлинић
    Радовитковић
    Миросаљац и Миросаљић
    Жунић
    Видњевић
https://www.ancestry.com/genealogy/records/peter-starasinic-24-1y9f87c

Ван мреже Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 880
Одг: Бела крајина-српска оаза у Словенији
« Одговор #70 послато: Август 02, 2022, 01:39:45 поподне »
Супруга Ана Неманич ако се тако пише , занимљиво. Иначе тек треба белокрајишници да дођу на ред , за надати се ускоро.  Такође немамо Драгиће,  Нестеровиће, Вујачиће,  Јанковиће,  Заховиће,  Аћимовиће, Попиводе и море других родова како у Словенији тако у матици.

Ван мреже Malesevic

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 517
Одг: Бела крајина-српска оаза у Словенији
« Одговор #71 послато: Август 02, 2022, 04:23:49 поподне »
Нико њих не дискриминише, не знам о чему говориш. То су људи који својевољно одлазе на рад тамо. Из искуства знам да врло лако прелазе у католичанство, децу крсте тако, за генерацију две, изјашњавају се Словенцима да би се лакше уклопили у систем који је суров као и сваки. Не осећам баш никакву емпатију према њима. Дражи су ми ови из Аустрије, који су бар остали Срби.

Ја нешто немам баш та искуства да Срби у Словенији прелазе у католичанство и слично. Мало ми то звучи невероватно. У Аустрији, овде где ја живим, чуо сам само за један такав случај преласка са православља на католичанство.

Вероватно тога има у смислу да у мешовитом браку Словенца и Српкиње деца буду крштена у католичкој цркви. Мислим да као и у Хрватској у случају мешовитих бракова српски део се лагано губи. Имам родбину која већ деценијама живи у Словенији и то им је практично матична држава. Нису дискриминисани (мислим да Христофор није то ни хтео да каже) и уживају све слободе. Оно што се често по српским медијима поведе дискусија, то је она прича о питању националне мањине, али то је више политички спин који нема везе са реалним животом и стањем на терену. Ту се онда уобичајно захтеваоци позивају на Белу Крајину и тамошње Србе, који сами не желе такав статус нити желе да га неко тражи преко њих. Генерално то питање националних мањина је нека заоставштина СФРЈ која политичку тежину има само на простору бивше Југославије, док ван ње ако причамо о нациоланим мањинама, онда причамо максимално о културној, а не некаквој политичкој аутономији.

Цитат
Рекао бих да је основа презимена топонимска па би отуда могло да буде објашњење (нпр. аналогија са различитим генетичким резултатима родова који се презивају Бучевац са нашег пројекта).

Таква аргументација би по мени могла да буде смислена у мој случају Малешевића са Кордуна. Обојица имамо исто презиме и славу али припадамо различитим групама. С обзиром на географску удаљеност Кордуна и Б. Крајине, претпостављам да је то могуће али у овом случају ради се о истом презимену са истом славом на малом географском простору (с. Озаљ вероватно), па ми то изгледа мало нелогично.

Ван мреже Јовица Кртинић

  • Помоћник уредника
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4187
  • Нема ни могућег ако не желимо немогуће!
Одг: Бела крајина-српска оаза у Словенији
« Одговор #72 послато: Август 02, 2022, 05:48:40 поподне »
Таква аргументација би по мени могла да буде смислена у мој случају Малешевића са Кордуна. Обојица имамо исто презиме и славу али припадамо различитим групама. С обзиром на географску удаљеност Кордуна и Б. Крајине, претпостављам да је то могуће али у овом случају ради се о истом презимену са истом славом на малом географском простору (с. Озаљ вероватно), па ми то изгледа мало нелогично.

Ево шта каже Владислав Скарић у чланку "Одакле су жумберачки ускоци" објављен у Гласнику Географског друштва бр. 10, из 1924. године.

На специјал. карти 1:75.000, на листовима 22. XIII., 23. XII. и XIII. и 24. XII. нашао сам у Жумберку и његовој околини више имена насеља, која су необична за овај крај, те сведоче, да су их дали насељима људи из других крајева, и то одонуд са далекога југоистока.
Та су имена: Бадовинци, Балабани, Басташић, Голеши, Данчуловић... (стр. 47)

Неколико жумберачких имена и презимена не могу фиксирати у одређене крајеве. Али је сигурно, да не потечу из северозападне Босне,
него из далеких југоисточних крајева. Међу њима има неоспорно влашких имена, која су била распрострањена не само по Балканском Полуострву, него и по источним крајевима Угарске, у Фогарашу и Мармарошу.
Ово су та имена:
Бадовинци (Vrannesch-, Alexa-, Nоuagkh—, Vugkhossaw Wadowinatz; Badovinec, Gornji-, Dolnji Badovinci 23. XIII.) имају влашко име. Дечанска и арханђеловска хрисовуља имају међу Власима много људи, који се зову овако, а бањска само двојицу. У хрисовуљама се они зову Балдовин. Међу которском властелом у 13. и 14. веку, нарочито у породици Драго, чести су Балдуини. И дубровачки кнез од 1328. год. зове се Балдовин, а тако се исто зове год. 1333. и казнац српског краља. И ако врло ретко, исто су име имали и меропси српске средњевековне државе, као онај Балдовин у селу Преком Лугу у дечанском властелинству. У топономастици је име доста ретко. Познато ми је само име села Балдуенци у опћини Броду среза Морихова у битољском крају, село Бадовинци у Мачви и село Бадовине у опћини Миочу у вишеградском срезу у Босни. (стр. 56)

Из овог проистиче да је на Жумберку постојало или постоји насеље (заселак?) Бадовинци, а могуће је да су њега сачињавали разнородни носиоци истог презимена. Не би то био редак случај код Срба.

Ван мреже Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 880
Одг: Бела крајина-српска оаза у Словенији
« Одговор #73 послато: Август 02, 2022, 08:36:05 поподне »
Што се тиче статуса Срба у Словенији тачно да  немају статус националне мањине, али немају ни Хрвати ни Бошњаци. Словенци ни по бабу ни по стричевима.

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Бела крајина-српска оаза у Словенији
« Одговор #74 послато: Август 02, 2022, 08:53:16 поподне »
Што се тиче статуса Срба у Словенији тачно да  немају статус националне мањине, али немају ни Хрвати ни Бошњаци. Словенци ни по бабу ни по стричевима.
То значи да у ЕУ не постоји корективни фактор по том питању који би свуда уредио питање мањина. Некима се тражи не знам шта, а неки комотно могу да оставе то питање нерегулисано ( али зато смо ми који смо једна од најрегулисанијих земаља по том питању, они који "каскају" за "Европом")
« Последња измена: Август 02, 2022, 08:57:36 поподне ДушанВучко »

Ван мреже Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 880
Одг: Бела крајина-српска оаза у Словенији
« Одговор #75 послато: Август 02, 2022, 09:04:14 поподне »
Словенци су радили слично као балтичке републике у случају Руса и других народа из бившег СССР-а одузимајући држављанства.  Срећа па Запад није дао Хрватима тако да раде после рата.

Ван мреже Malesevic

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 517
Одг: Бела крајина-српска оаза у Словенији
« Одговор #76 послато: Август 03, 2022, 02:53:28 поподне »
То значи да у ЕУ не постоји корективни фактор по том питању који би свуда уредио питање мањина. Некима се тражи не знам шта, а неки комотно могу да оставе то питање нерегулисано ( али зато смо ми који смо једна од најрегулисанијих земаља по том питању, они који "каскају" за "Европом")

Идемо сад додуше у офтопик, али морам да прокоментаришем...

Није ЕУ та која ово питање потенцира. Корен односа према питању националних мањина у Србији лежи у оном комунистичком "народа и народности", где је свака мањина на неки начин била заступљена и сл. То имамо практично и данас да нпр. скоро свака мањина има своју странку и слично. То је нешто што је земљама ЕУ, бар овим у Средњој Европи, у принципу страно. У Аустрији ни једна национална мањина нема своју странку. Истина постоји у Корушкој једна словеначка листа, али не као странка него као нека грађанска иницијатива, у којој има и Словенаца и Аустријанаца и која се кандидује искључиво у појединим општинама у Корушкој где постоји одређени словеначки живаљ, али чак и ту где су Словенци већина не могу увек да победе јер су Словенци исто тако добрим делом интегрисани у друге веће странке.
Искрено, мислим да ни једна земља у Европи није националним мањинама дала толика права као Србија и то јесте једним делом под притиском ЕУ насталао, али је још већим делом преузето као комунистичко наслеђе јер се том питању у Србији поклања једноставно превелика пажња и даје му се пуно на значају.

Такође, све те иницијативе да Срби овде или онде добију статус националне мањине не потичу и не долазе од заједница које живе ван матице Србије, Црне Горе или РС, већ искључиво долазе из Србије која у ту сврху наговори пар људи да се ту нешто активирају и то углавном максимално неозбиљно, чему сам имао прилике да будем сведок.

Цитат
Ево шта каже Владислав Скарић у чланку "Одакле су жумберачки ускоци" објављен у Гласнику Географског друштва бр. 10, из 1924. године.


Истина је да имена одређених православних породица које су населиле Жумберак, Лику, итд. имају корен у влашком језику (то ми је нпр. појашњавао др. Терсеглав, писац књиге о обичајима Срба у Белој Крајини), али ми у случају Бадовинаца то објашњење са Балдуином не делује превише логично. Врло је могуће да грешим, али мој утисак је да Скарић овде не аргументује баш убедљиво. Тим пре ако погледамо где се јављају имена села Бадовинци (Мачва, Вишеград и сл.), а где је Фогараш.

Ван мреже Uzi

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1644
  • N2-P189.2>FT182494>FGC28435
Одг: Бела крајина-српска оаза у Словенији
« Одговор #77 послато: Јул 01, 2023, 03:18:10 поподне »
Пауновићи
Видњевић, Никољдан

Сад видех да су Вигњевићи који су добили племство 1567. године у ствари из Мариндола.

Из пописа 1551:
Raditsch Vignieuitsch von Marindoll, fl. 9.

Из дипломе 1567:
Roditsch Vignevitsch, Woywod der Uskoken, Adelsstand - 11/23/1567