Покушаћу их ових горе наведених извора да наведем српске православне породице које би могле припадати овој групи:
"Поуње у Босанској Крајини"
Аничић, Бојић, Буздум, Даљевић, Ђерман, Ђукић, Ешен, Јездић, Калуђер, Кеча, Кнежевић, Љубичић, Максић, Славуљ, Станишић, Шипка- славе Марковдан
Арељ или Орељ, Дражић, Ерцег, Иванић, Јованић, Керкез, Марић, Рабата, Станивуковић, Свјетлица или Свитлица, Тесла, Зец- славе Ђурђевдан
Баук, Бурсаћ, Момчиловић, Радујко, Рађеновић, Танкосић, Зељковић- славе Ђурђевдан
Беговић, Ћирић, Драгић, Гуслић, Јелача, Кецман, Прошић, Тубин- славе Вартоломејевдан
Беук, Ћопић, Дакић, Илић, Иванчевић, Кењало, Мирић, Радусин, Вулин- славе Михољдан
Бокан, Допуђа, Кужет, Кукавица, Малиновић, Мишковић, Пуђа, Радић, Репија, Стричевић, Шкорић, Штрбац, Тодић, Војводић, Замаклар- славе Ђурђевдан или Никољдан
Ђукић, Гвозден, Јожић, Кнежевић, Мајкић, Марјановић, Мудринић, Савић, Стричић, Шушиловић, Вукомановић- славе Ђурђевдан
Босанчић, Смиљанић- славе св. Јована Златоустог
Бубало, Цимеша, Глувајић, Јелача, Медић- славе Ђурђевдан
Ћазић, Ђукановић, Грковић, Лонић, Марић, Недимовић, Пурар, Вајкановић, Жига- славе Ђурђевдан
Ћеранић, Ћеран- славе Ђурђевдан
Дамјанић, Карановић, Каран, Љубичић- славе Ђурђевдан или Никољдан
Драгорајац, Гајић, Крљић, Михаиловић, Пепић, Скулар, Стојић, Змијањац- славе Ђурђевдан
Грубор, Грубиша- славе Ђурђевдан
Илић, Лончар, Пађен- славе Ђурђевдан
Карић, Лукач, Мандић, Станаревић, Ступар, Вурдеља, Жегарац- славе Лазареву Суботу
Кнежевић, Кужет, Столиновић, Зорић- славе Ђурђевдан
Крнета, Љепоја, Малинковић, Милешевић, Шекеровић, Вујасин- славе Томиндан
Мандић, Скорупан, Шумоња- славе св. Игњатија Богоносца
Милиновић, Мршић, Врањеш-славе Ђурђевдан
Ољача, Петровић, Владушић- славе Ђурђевдан
Пухало слави св. Климента
Станковић, Војиновић- славе Ђурђевдан
Све ове овако груписане породице, по Карановићу представљају родове које имају заједничко поријекло. Могуће је да су и неки од ових родова повезани међусобно. Оно што се одмах примјећује јесте да Ђурђевдан убједљиво преовлађује као крсна слава ових стариначких крајишких родова, али да затим слиједе неке ријетке славе: Томиндан, Марковдан, Михољдан,Лазарева Субота али и неке сасвим ријетке : Вартоломејевдан, Игњатијевдан, св. Климент. Видјећемо да овакве специфичне славе налазимо и међу икавцима у Соколској нахији у Подрињу. Код досељеника из источне Херцеговине, Рашке и Црне Горе Ђурђевдана као слава скоро да уопште нема.
Ове горе породице би по Карановићу представљале старо српско становништво Доњих Краја, а судећи по везама са Херцеговином (западном и средњом) и Хума. Управо су те области, иако од најранијег периода настањене Србима , биле ван ефективне власти српских краљева, али су доста рано ушле у састав босанске државе.
Нека од ових презимена као Штрбац и Орељ веома су стара. Јављају се у документима још у 16.вијеку.