Једна могућа археолошка повезница са нашим G2a-L497 из Полимља и Горњег Подриња, у питању је колективна гробница из Крајчиновића код Прибоја, откривена 1971. године а датована у крај 2. века п.н.е. Испод тумула је сахрањено 25 особа, мушкараца, жена и деце, у гробници кружне основе. Скелети су били у полуспаљеном стању и поређани у опруженом положају у круг, са ногама ка центру гробнице а главама уз њену ивицу. Нађено је мноштво налаза са каснолатенским и хеленистичким карактеристикама, а такође су преко танког слоја земље којим су скелети прекривени положена 64 копља:
Још 1909. године је откривена гробница истог типа као ова из Крајчиновића у Махревићима код Чајнича, али тај налаз тада није на прави начин интерпретиран и временом је заборављен. У сваком случају, тумул је гробна форма која код Илира, нарочито Аутаријата (главни носиоци гласиначке културе старијег гвозденог доба), има дугу традицију, још из времена бронзаног доба, али је специфични колективни начин сахрањивања са слабим траговима спаљивања, присутан у Крајчиновићима и Махревићима, стран илирским религијским и погребним схватањима. Он се среће на налазиштима у Подунављу, где је било присутно келтско племе Скордиска, али у равним и кружним гробовима без тумула. У сваком случају, изгледа да поменуте гробнице указују на директно присуство келтског становништва на простору Доњег Полимља и Горњег Подриња у 2. веку п.н.е. које је било под јаким утицајем локалног илирског елемента. То би могао бити огранак Скордиска који је за време њиховог највећег успона, током 2. века п.н.е, начинио продор у овај део Балкана из Подунавља, помешавши се са аутохтоним илирским становништвом. Можда би њихов траг била хаплогрупа G2a-L42 присутна у том подручју, да ли преко гране Y128028 или Y11074* којој припадају подрињски Срђевштаци, питање је, а није искључено да су обе гране биле део исте сеобе.