Аутор Тема: Пирх: Путовање по Србији 1829  (Прочитано 697 пута)

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Пирх: Путовање по Србији 1829
« послато: Август 29, 2021, 12:47:49 поподне »
Наишао сам на књигу пруског официра Ота Дубислава Пирха, у којој је описао оно што је видео у Србији, 1829. године, па ћу повремено да пренесем неке делове из ње

"Турака је било у то доба , у градовима, посаде и становника округло:
У Београду 4000, у Ужицу 2000, Ћуприји 1500, Смедереву 800, Шапцу 500, Хасан-пашиној Паланци 200, свега 9000."
Описујући границе тадашње Милошеве Србије, написао је:
"Те границе обухватају простор од 460 квадр. миља највише; дакле, мања од Херцогства Поморског и отприлике велика као Херцогство Штајерска.
У Србији ми рекоше да се рачуна око 700 000 становника, а то би било 1500 људи на квадратну миљу, што би према ономе што ће доћи, било и сувише. Не верујем да у Србији долази више од 1000 људи на квадратну миљу."

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Пирх: Путовање по Србији 1829
« Одговор #1 послато: Август 29, 2021, 12:59:59 поподне »
Београд:
-при посети београдском везиру:
"Пушење код Турака је више кађење; врло ретко и у дугим размацима повуку по један дим...Кава, сасвим ситно туцана, сипа се са талогом и пије без шећера. Она је тако добра и јака, да се човек убрзо навикне да је тако пије. Кава се срче кап по кап и нарочито се удише њен мирис, те отуда кад неколико Турака пије каву наступи шум од сркања, који комично изгледа према њиховим озбиљним лицима..."
"...Везир запита још једном тумача шта сам управо и шта ме је овде довело. Тумач одговори да сам Транебург-Паша.
Турци знају за Пруску само под именом Транебург. Везир махну главом и понови име, које је, како изгледа, први пут чуо. После извесног размишљања, запита: "Има ли у вашој домовини и водоскока?"
Одговорих му да се они праве ради украса, а не ради разлађивања.
"Којим се путем иде из Транебура за Београд, да ли преко Беча, и како се зове највећа варош у земљи, а после извесног ћутања питаше даље: "Откуд то долази да је код Берлина тако ладно?"
Одговорих му да је то зато што је близу Северно море. "Онда, значи, да код Берлина има великих планина - не? - Онда се тамо морају јако мрзнути, јер, као што је познато, у равницама не расте шума"
« Последња измена: Август 29, 2021, 01:03:34 поподне ДушанВучко »

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Пирх: Путовање по Србији 1829
« Одговор #2 послато: Август 30, 2021, 01:19:36 пре подне »
Препоручујем свакоме ову књигу, јер се "из прве руке" могу видети доживљаји странца који први пут долази у тадашњу Србију (1829), и који је искрено заинтересован и донекле упознат са стањем у тадашњој Србији. Овде ћу повремено, не хронолошки додуше, написати нешто што ми се учини занимљивим (као што је био разговор са везиром, који као да симболично показује везирову изопштеност из догађаја, препуштање времену и уживање у положају, докле год то буде могуће, са њихове перспективе)
"Чим сам стигао у Земун, потражио сам г. Вука Стефановића. Но нађох само његову жену и децу, а Вук је био у Крагујевцу код књаза. У тој неприлици, замолих госпођу Стефановић да ми каже да ли њен муж има у Земуну каквог поузданог, образованог пријатеља, који би ми могао дати потребне податке. Она ми помену одмах г. Василија Васиљевића, аустријског Србина, трговца земунског, као човека по назорима и образовању њему равна...Чим се г. Васиљевић уверио да је моја намера чисто научне природе, нестаде оне уздржљивости и он говораше отворено о ономе што сам желео сазнати. Он ми рече отприлике овако:
"То је пре свега несумњиво да ћете се морати спремити на низ неугодности; наћи ћете их више него што очекујете. Тамо се сасвим, сасвим другачије живи него код нас. Међутим, ванредно гостопримство замењује, бар унеколико, оно што не можете наћи. Свет још није удесио свој живот и не зна умногоме још како се живи, али оно што има даје радо и пријатељски.- Ја бих вам саветовао да прво идете књазу, који ће, нема сумње, све учинити да вам олакша пут и да вам буде пријатнији. У Београду наћи ћете кнезове, канцеларију; тамо ће вам рећи како ћете најбрже стићи до књаза. Сам књаз не говори немачки, али око њега су људи који говоре готово све европске језике. Нарочито вам напомињем г. Давидовића, првог секретара књажевог"...
"Осмог октобра. Ујутру, око 9 сати, одем до контумаца, одакле се превози у Београд. У једном великом зидом ограђеном четвороуглу налазе се станови за оне који издржавају карантин, магацини и стоваришта за еспапе, по једна грчка и католичка црква. Ту се скупила маса интересантних лица: Срби, мрки Бугари, Бошњаци, Грци, дивљачни Албанци у њиховом црвеном оделу и Турци. Већина је баш онда дошла из Београда, да у парлаторији посвршава послове или да се са пријатељима разговара и убрзо се враћа кући. Они се за то служе превозом који су Турци удесили...
Стајао сам већ неколико минута у дворишту контумаца, кад један од Албанаца додирну моје одело са његовим дугачким рукавом, који је висио низ њега. Сад сте се измешали, довикну ми тумач, приђе и рукова се са мном. Ужасна реч беше пала и између мене и цивилизованог света беше само десет корачаји, али опет за то је то био размак од пуних двадесет и један дан. Међутим, не беше ме обузела језа од куге и добре воље пођох да се превезем"...

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Пирх: Путовање по Србији 1829
« Одговор #3 послато: Август 31, 2021, 01:03:54 пре подне »
"Осим мене и тумача уђе у лађу још један аустријски официр, који је баш долазио из Беча и путовао за Цариград. Од раног јутра беше се подигла жестока бура. Дунав је бацао велике таласе, који често запљускиваху лађу и који нас бацаше час доле, час горе. Пловили смо према Ратном оствру, па затим његовом јужном обалом.
То велико острво, које сад држе Аустријанци (пре је било спорно), врло је ниско, често је делимично под водом, само са травом обрасло и ненасељено. Оно је било често згодна нападна тачка за Београд. Сад се не види ништа на њему, до неколико стражара, чардака, аустријских пограничних стражара, граничара.
После вожње од два сах. стигосмо  напослетку на турско земљиште, под београдским брегом. Ту је било много турских лађа, широких и неспретно саграђених; лађари нас опкољаваху у њиховим црвеним капама, грубим црвеним гунчићима, широким димијама; то беху снажни људи, голих груди, засуканих руку, смрштена жута лица; све сиротињског изгледа, прљаво и подивљало."
« Последња измена: Август 31, 2021, 01:06:52 пре подне ДушанВучко »