Нова преиспитивања Дарвинове теорије еволуције

[Amicus]

Mislim da 95% procenata svih balkanskih naroda kao i svih evropskih naroda su ateisiti koji to javno ne žele da kažu. Moža i veći broj. Da li su upravu saznaće kad završe život, kao i oni koji su verujući.

Što se tiče darvinove teorije i to će saznati kad dodje čas. 

Мало је ти превелик тај проценат, али ниси много далеко од истине, јер бар за Србију имају неки подаци да 1-2 пута месечно у цркву/џамију/синагогу одлази тек 8% верника (у Београду 22%). (Vesti-online, 2014)

Али то је нека друга тема.

Но вратимо се главној, а у вези које бих ја поставио једно питање, које ме одувек занимало.

Дарвиново дело "О пореклу врста" још нисам прочитао, али сам тражио то објашење, па још увек не нађох неког задовољавајућег одговора.

Откад сам чуо за термин прилагођавања животиња околини, питао сам се како је неки лептир или буба попримио баш боје своје околине, тако да се практично не разликује од коре дрвета или сувог лишћа у коме живи, дакле, како се може утицати на боју да она постане жељена/потребна?


Инсект гранчица

Или кад нека животиња има скоро па идеално прилагођене чељусти, кљун, канџе, за лов посебних других животиња којима се храни?


Колибри

Или пример мравоједа, који није мала животиња, а храни се искључиво мравима, термитима, и сличним инсектима?


Мравојед

[Ojler]

Мало је ти превелик тај проценат, али ниси много далеко од истине, јер бар за Србију имају неки подаци да 1-2 пута месечно у цркву/џамију/синагогу одлази тек 8% верника (у Београду 22%). (Vesti-online, 2014)

Али то је нека друга тема.

Но вратимо се главној, а у вези које бих ја поставио једно питање, које ме одувек занимало.

Дарвиново дело "О пореклу врста" још нисам прочитао, али сам тражио то објашење, па још увек не нађох неког задовољавајућег одговора.

Откад сам чуо за термин прилагођавања животиња околини, питао сам се како је неки лептир или буба попримио баш боје своје околине, тако да се практично не разликује од коре дрвета или сувог лишћа у коме живи, дакле, како се може утицати на боју да она постане жељена/потребна?


Инсект гранчица

Или кад нека животиња има скоро па идеално прилагођене чељусти, кљун, канџе, за лов посебних других животиња којима се храни?


Колибри

Или пример мравоједа, који није мала животиња, а храни се искључиво мравима, термитима, и сличним инсектима?


Мравојед

Preporučujem knjigu Karla Segana i En Drajer "Seni zaboravljenih predaka" koja na veoma razumljiv način nudi za mene veoma uverljiva objašnjenja ovakvih i sličnih pojava.

[Amicus]

Preporučujem knjigu Karla Segana i En Drajer "Seni zaboravljenih predaka" koja na veoma razumljiv način nudi za mene veoma uverljiva objašnjenja ovakvih i sličnih pojava.

Хвала на препоруци, али пошто то код мене не може доћи на ред можда и за наредних годину дана, због других обавеза... имаш ли је можда при руци, па да нам издвојиш неке занимљиве цитате из те књиге?

[Зрно]

Драги Амикусе

Питања су ти баш аматерска. Ваљда си чуо за мутације, сад када се бавимо ДНК истраживањем. Као што неки мутирају на маркерима па оставе то у наслеђе, тако и лептири мутирају повремено у неку другу боју, па онај који има боју сличну кори дрвета, има највише шанси за преживљавање и остављање многобројног потомства које личи на њега.

[Зрно]

Мени заиста није јасно, с обзиром да се бавимо генетиком, хаплогрупама и мутирањем истих, да међу нама има доста оних који оспоравају Дарвина и теорију еволуције. Развој различитих хаплогрупа и гранање истих, потпуно је хармонизовано са процесом еволуције.

[Amicus]

Драги Амикусе

Питања су ти баш аматерска. Ваљда си чуо за мутације, сад када се бавимо ДНК истраживањем. Као што неки мутирају на маркерима па оставе то у наслеђе, тако и лептири мутирају повремено у неку другу боју, па онај који има боју сличну кори дрвета, има највише шанси за преживљавање и остављање многобројног потомства које личи на њега.

Познато ми је то објашњење, али ми није уверљиво... стоје мутације, није да њих доводим у питање, оне су неупитне... али колико је боја и облика променио неки инсект док није дошао на идеални облик и боју, када постаје тешко ухватив у свом окружењу? И колико је кратко тај процес мутација морао трајати, да у неким другим физичким комбинацијама уопште опстане, а да не буде истребљен од стране других, од којих се на крају успео скрити мутацијама?

На крају, и питање у чему је крајња разлика између оних који се јесу, и оних који се нису прилагодили и адаптирали на околину, а постоје и једни и други данас у броју у којем им није угрожена врста?

Још једном да не буде забуне, нисам дошао на тему да негирам теорију, већ сам прокоментарисао приступ целој метарији, што ме поткло у првом додиру са темом, а кад се већ дискутује о еволуцији, и кад овде већ има људи који се у то разумеју, изволео сам да питам оно што ме занима.

[Зрно]

Не може теорија евулуције одмах имати одговор на сва питања, јер није проста као креационизам, где одмах постоји одговор да је све створио Бог. Ово је наука, где се стално врше истраживања и долази се до нових сазнања, када се удуби у конкретну материју, као што ми склапамо коцкице са хаплогрупама и њиховим многобројним гранама. Треба имати у виду колико је уопште стара Земља и колико постоји живот на њој, а онда то поредити са појавом човека, који је такорећи настао "јуче". Није лептиру дато неколико месеци да се прилагоди или ће у противном нестати.

Ајкуле се нису мењале милионима година, јер нису имале потребе за тим. Биле су владари океана. Човек је експлодирао и променио се за врло кратко време, јер није лако бити мајмун у Африци, поред свих тих звери.

[Зрно]

Познато ми је то објашњење, али ми није уверљиво... стоје мутације, није да њих доводим у питање, оне су неупитне... али колико је боја и облика променио неки инсект док није дошао на идеални облик и боју, када постаје тешко ухватив у свом окружењу? И колико је кратко тај процес мутација морао трајати, да у неким другим физичким комбинацијама уопште опстане, а да не буде истребљен од стране других, од којих се на крају успео скрити мутацијама?

На крају, и питање у чему је крајња разлика између оних који се јесу, и оних који се нису прилагодили и адаптирали на околину, а постоје и једни и други данас у броју у којем им није угрожена врста?

Мислим да лептиру није толико "горило под ногама" да треба брзо да се прилагоди или ће нестати. Велики број врста и многобројност су одлика лептира и данас. Код њих еволуција очигледно иде споро.

За разумевање еволуције су најбоља острва Галапагос, на којим је и Дарвин дошао до своје теорије. То су млада вулканска острва која су насељена животињама не тако давно. Еволуција је овде била убрзана због борбе за опстанак. Чувене су дарвинове зебе, које су се развиле у више врста, са различитим обликом кљуна, у зависности од тога какву су храну узимале. Неке су и саме изумрле до данас. Па онда игуана са Галапагоса. То је једина врста гуштера игуане која тражи храну у мору, односно једе алге на стенама. Због тога има пљоснат, а не округласт реп, као све друге врсте, јер јој пљоснат реп помаже у пливању.

Све има своје објашњење. Нешто је лако објашњено, а нешто је и данас енигма. Али, наука се развија. На много конкретних питања вероватно нећу знати одговор.

[Црна Гуја]

Vec rekoh da sa mnogim aspektima teorije evolucije nemam problema (pogotovo evolucije u okviru vrsta), a mislim da je suludo da iko dovodi koncept mutacije u pitanje. Iako neki tvrde da se teorija evolucije ne bavi nastankom zivota, cinjenica je da 99% evolucionista tvrdi da je zivot nastao slucajno, mesanjem nekih prostijih hemijskih jedinjenja pod "optimalnim uslovima", sta god to znacilo. Ponovicu i da je besmisleno reci da se teorija evolucije bavi razvojem vrsta, od najjednostavnijih organizama, ali ne i pitanjem kako, i od koga/cega su nastali ti njjednostavniji organizmi, odnosno kako je nastao zivot, i DNK, kao neophodan uslov za postojanje istog. Verujem da bar ljudi koji posecuju ovaj forum znaju sta predstavlja, i koliko je neverovatno slozen molekul DNK, i zbog toga ne mogu da shvatim da postoje oni koji smatraju da je DNK mogla nastati slucajno, a pogotovo da to budu akademski gradjani kao sto je profesor biologije koji je ucestvovao u emisiji.

(prastajte na latinici)

[Зрно]

Vec rekoh da sa mnogim aspektima teorije evolucije nemam problema (pogotovo evolucije u okviru vrsta), a mislim da je suludo da iko dovodi koncept mutacije u pitanje. Iako neki tvrde da se teorija evolucije ne bavi nastankom zivota, cinjenica je da 99% evolucionista tvrdi da je zivot nastao slucajno, mesanjem nekih prostijih hemijskih jedinjenja pod "optimalnim uslovima", sta god to znacilo. Ponovicu i da je besmisleno reci da se teorija evolucije bavi razvojem vrsta, od najjednostavnijih organizama, ali ne i pitanjem kako, i od koga/cega su nastali ti njjednostavniji organizmi, odnosno kako je nastao zivot, i DNK, kao neophodan uslov za postojanje istog. Verujem da bar ljudi koji posecuju ovaj forum znaju sta predstavlja, i koliko je neverovatno slozen molekul DNK, i zbog toga ne mogu da shvatim da postoje oni koji smatraju da je DNK mogla nastati slucajno, a pogotovo da to budu akademski gradjani kao sto je profesor biologije koji je ucestvovao u emisiji.

(prastajte na latinici)

Како је по теби настала ДНК?

[Amicus]

Мислим да лептиру није толико "горило под ногама" да треба брзо да се прилагоди или ће нестати. Велики број врста и многобројност су одлика лептира и данас. Код њих еволуција очигледно иде споро.

Управо то ми је на уму, дакле, том лептиру свакако није било "горуће" да се развија и прилагођава у том правцу, он је испао такав искључиво захваљујући мутацијама, које су игром случаја ишле у том правцу, код њега, а код неких других у сасвим другим, и без тенденције да тај лептир изгледа камуфлирајуће.

За разумевање еволуције су најбоља острва Галапагос, на којим је и Дарвин дошао до своје теорије. То су млада вулканска острва која су насељена животињама не тако давно. Еволуција је овде била убрзана због борбе за опстанак. Чувене су дарвинове зебе, које су се развиле у више врста, са различитим обликом кљуна, у зависности од тога какву су храну узимале. Неке су и саме изумрле до данас. Па онда игуана са Галапагоса. То је једина врста гуштера игуане која тражи храну у мору, односно једе алге на стенама. Због тога има пљоснат, а не округласт реп, као све друге врсте, јер јој пљоснат реп помаже у пливању.

Ово би требао бити супротан пример претходном, јер је овде дошло до прилагођавања услед борбе за опстанак.

Што би требало да значи да физичке промене у оваквим случајевима нису увек прилагођавања околини, у борби за опстанак врсте, иако се то углавном тако увек нагласи, да је животиња прилагодила себе потребама за преживљавањем, а ето опет некима та камуфлажа сигурно сјајно дође као заштита од грабљиваца који се њима хране.

Све има своје објашњење. Нешто је лако објашњено, а нешто је и данас енигма. Али, наука се развија. На много конкретних питања вероватно нећу знати одговор.

Јасно, али кад се већ дискутује о томе, хтедох да упитам оно што ми није било јасно.

[Црна Гуја]

Како је по теби настала ДНК?

Ne znam tacno kako i kada je nastala (i od strane koga), jedino u sta sam potpuno siguran je da nije mogla nastati slucajno, vec kao posledica inteligentnog dizajna.

[Зрно]

Ne znam tacno kako i kada je nastala (i od strane koga), jedino u sta sam potpuno siguran je da nije mogla nastati slucajno, vec kao posledica inteligentnog dizajna.

Када откријемо тог интелигентног дизајнера, мораћемо да му поставимо нека питања. Неће се важити одговор да је настао случајно.

[Свевлад]

Дарвиова терорија је сулуда, не може из не-живог да настане живо.
Зато и јесте само теорија јер није доказана и не може бити доказана.

[Amicus]

Кога занимају лептири, да подсетим да је у Дому војске још увек у току изложба "Омаж Милану Комненићу", где је поред осталог изложена и "Еуридика" (50 × 170 cm) Владимира Дуњића, којој је аутор израдио хаљину од препарираних лептира.

[Зрно]

Дарвиова терорија је сулуда, не може из не-живог да настане живо.
Зато и јесте само теорија јер није доказана и не може бити доказана.

Свевладе, победио си! Одох подвијена репа.

[Милош]

Када откријемо тог интелигентног дизајнера, мораћемо да му поставимо нека питања. Неће се важити одговор да је настао случајно.

A и aкo дoђeмo дo "cупepинeлигeнтнoг дизajнepa", пocтaвљa ce питaњe кaкo je oн нacтao, oднocнo кo je њeгa cтвopиo и тaкo у нeдoглeд...

[Црна Гуја]

A и aкo дoђeмo дo "cупepинeлигeнтнoг дизajнepa", пocтaвљa ce питaњe кaкo je oн нacтao, oднocнo кo je њeгa cтвopиo и тaкo у нeдoглeд...

Ne razumem, da li to znaci da treba da prihvatimo ocigledno netacnu tvrdnju da je zivot nastao slucajno, samo zato sto je najjednostavnija, i ne zahteva nikakva dodatna objasnjenja?

[Милош]

Ne razumem, da li to znaci da treba da prihvatimo ocigledno netacnu tvrdnju da je zivot nastao slucajno, samo zato sto je najjednostavnija, i ne zahteva nikakva dodatna objasnjenja?

Нaпpoтив, ништa ниje jeднocтaвниja oд oвe дpугe, кoja je мeни нeкaкo ближa, или бoљe peћи зaнимљивиja. Cвaкaкo, кaкo гoд oкpeнeмo, дoђeмo дo зидa, кao дa нaм je oгpaничeнa мoгућнocт дoклe мoжeмo дa видимo.

[Жика]

У контексту "Интелигентног дизајна" није на одмет споменути и чувени Либетов експеримент о предетерминацији (унапред створена одлука или замисао) свих наших поступака, тј. пре сваког чина предходи препотенциал од -100/150 милисекунде у мозгу као матрица будуће радње. Значи мозак већ -100/150 милисекунде зна шта ће се десити, пре него што смо ми тога свесни.

http://www.academia.edu/9998024/The_Libet_Experiment_and_Beyond_Pathological_Cases_About_Loss_of_Free_Will_A_Review_Study
http://selfpace.uconn.edu/class/ccs/Libet1985UcsCerebralInitiative.pdf