Новогодишња ДНК недеља 2024

[НиколаВук]

Друштво српских родословаца „Порекло“ организује новогодишњу акцију тестирања генетичког прапорекла. Акција „Новогодишња ДНК недеља 2024“ ће трајати од 15. до 21. јануара. Позивамо све заинтересоване да се пријаве.

Цена тестирања је изузетно повољна – уместо пуне цене од 13.000 динара, током Новогодишње ДНК недеље цена тестирања биће 7.000 динара.

Напомињемо да се тестира Y-ДНК хромозом што значи да је могуће да се тестирају искључиво мушкарци. Добијени резултат је на 25 маркера, а по добијању резултата стручњаци Српског ДНК пројекта даће кратко тумачење резултата. Тестирани ће добити и сертификат који заједнички издају Биолошки факултет Универзитета у Београду и Српски ДНК пројекат.

Након што примимо Вашу пријаву добићете путем мејла детаљне инструкције за даље кораке.
Број кандидата за тестирање је ограничен па вам препоручујемо да се пријавите на време!

Резултати ће бити објављени у табели Српског ДНК пројекта (dnk.poreklo.rs/Pregled-lica).

Српски ДНК пројекат је пионирски подухват Друштва српских родословаца „Порекло“ основан септембра 2012. године, а до данашњег дана тестирано је преко 7.000 људи.

Захваљујући Српском ДНК пројекту до данас је откривено на стотине генетичких профила старих родова и племена.

Будите и Ви један од оних који ће на овај начин сазнати своје порекло.

Добро дошли у свет генетичке генеалогије!

https://www.poreklo.rs/2024/01/14/novogodisnja-dnk-nedelja-2024-veliki-popust-na-dnk-testiranje-prijavite-se/

[Мића]

Хоће ли бити списка пријављених?

[НиколаВук]

Ево списка тестираних кандидата из прве две туре из акције "Новогодишња ДНК недеља 2024":

1. тура

1. Раковић, Никољдан, Горачићи, Чачак
2. Вујасиновић, Томиндан, Брубно, Глина
3. Миљковић, Василијевдан, Кољане, Врлика
4. Радановић, Лазаревдан, Брубно, Глина
5. Пантовић, Јовањдан, Гривска, Ариље
6. Станковић, Петковдан, Прилужје, Вучитрн

2. тура

7. Миодраговић, Јовањдан, Марићка, Приједор
8. Лукић, Ђурђиц, Болеч, Београд
9. Берић, Никољдан, Куљани, Двор
10. Нићифоровић, Никољдан, Баљевац, Рашка
11. Војкић, Василијевдан, Ново Милошево, Нови Бечеј
12. Несторовић, Аранђеловдан, Сељанце, Косовска Митровица
13. Коларевић, Аћимовдан, Почековина, Трстеник
14. Чедић, Ђурђевдан, Жарково, Београд
15. Богосављевић, Стевањдан, Кремна, Ужице
16. Сеизовић, Никољдан, Горња Козица, Сански Мост
17. Јанковић, Митровдан, Јабланица, Чајетина
18. Банић, Марковдан, Нуглашица, Босанско Грахово
19. Недимовић, Ђурђевдан, Јасеница, Босанска Крупа
20. Луковић, Јовањдан, Космача, Куршумлија
21. Нухановић, Хускићи, Лукавац
22. Далифоски, Драгаш, Гора
23. Лукић, Никољдан, Иричићи, Брус
24. Коробов, Новоорловка, Кемерово, Русија
25. Кривокућа, Никољдан, Утиња, Карловац
26. Јовановић, Ђурђевдан, Црнче, Јагодина
27. Ристовић, Ђурђевдан, Опланић, Кнић
28. Николић, Ђурђевдан, Рашевица, Параћин
29. Ћиповић, Петковдан, Даниловград
30. Матић, Јањево, Липљан
31. Поповић, Аранђеловдан, Градња, Врање

[Earthling in Space]

Поздрав свима,

Добио сам сертификат са испитивања у оквиру ДНК недеље. Интересује ме да ли ће се овде коментарисати појединачни резултати, да ли у складу са тим постављамо оно што смо добили, или само треба да сачекам да се анализира тј прокоментарише узорак по узорак...ако је могуће објашњено за гладну публику која је потпуно ван научне терминологије па и читаве ове дисциплине.

Хвала 

[Бакс]

Поздрав свима,

Добио сам сертификат са испитивања у оквиру ДНК недеље. Интересује ме да ли ће се овде коментарисати појединачни резултати, да ли у складу са тим постављамо оно што смо добили, или само треба да сачекам да се анализира тј прокоментарише узорак по узорак...ако је могуће објашњено за гладну публику која је потпуно ван научне терминологије па и читаве ове дисциплине.

Хвала 

Поздрав. Као и сваки пут до сад, коментарисаће се сви резултати појединачно; ви не треба ништа да радите нити да постављате, само да се опустите и сачекате да ваш резултат дође на ред. 

[Nebo]

Чедић, Ђурђевдан, Жарково, Београд

Чувени ресторан "Чедић" у Жаркову 

Чедићи се сматрају за старинце у Жаркову. Биће занимљиво видети резултат.

[Зрно]

19. Недимовић (Ђурђевдан), Јасеница, Босанска Крупа

Припада хаплогрупи R1b-Z2705. На основу маркера се не може ништа тврдити о низводној грани, осим да се дају смернице, анализирајући и регију и славу. По маркерима је најближи Дробњаковићу из околине Прибоја који исто слави Ђурђевдан. Још њих тројица из околине Нове Вароши и Чачка су сврстани у исти род у нашој табели због славе и блискости у маркерима, пре свега због вредности DYS439=11 која је ретка. Недимовић има исто ту вредност. Нико од ових није радио дубински тест, па и не знамо којој би подграни припадали. Могуће да је тестирани Недимовић, па и ови из Старог Влаха у вези са Стјепановићем из околине Огулина који исто слави Ђурђевдан, а за њега је утврђено да је подграна BY199059>BY198296 која се даље грана на већинске Никољштаке (Дивци и други из Старог Влаха плус много њих из Босне) и ту другу грану Ђурђевштака која је отишла најдаље на запад. А имамо и Крчмара из околине Гламоча (Ђурђевдан) који би опет могао бити у читавој тој групацији, иако на основу маркера то не можемо тврдити. Једино Недимовић да уради велики тест у иностранству, па онда може знати свој статус.

Недимовићи су према литератури (Карановић, Поуње у Бос. крајини) раније били Грковић и дошли из Лике. Информације је тад, 1920-их, давао стари поп Лука Недимовић, управо из Јасенице. Каже да се његов прађед селио и није могао да се скраси и звао се Грковић, па га прозвали Недим, што није нигде много "димио".  Код Недимовића из Дубовика записао је да су дошли из Радића, а раније из Лике. У сваком случају, Недимовићи су карактеристични само за околину Босанске Крупе, а најбројнији су били у Јасеници, одакле су населили и нека друга села, према Карановићу. После Јасенице, најбројнији су 1991. били у селима Гориња, Љусина и Мали Дубовик. Додао бих и Вајкановиће из Јасенице који су настали од Недимовића и карактеристични су само за то село. Муслимана Недимовића има код Бановића (село Сеона).

Текст о хаплогрупи: https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/

Yfull стабло: https://www.yfull.com/tree/R-Z2705/

[Кековац]

1. Раковић, Никољдан, Горачићи, Лучани

Припада хаплогрупи I1-Z63>Y13946>Y51867>Y155080. На FTDNA стаблу је ова грана означена SNP-ом PH220. Има карактеристичне вредности DYS456=13 и DYS635=21, што га уз славу Никољдан јасно сврстава уз три тестиране породице: Петровиће из Липовице код Горњег Милановца, Миковиће из Јежевице код Чачка и уз необјављену породице са САНУ истраживања из Распоганче/Сјеница. Миграциони правац је судећи према етнографској литератури (Доње Драгачево, Ердељановић; О љубићским селима, Илић) вероватно ишао од Сјенице, преко Доњег Драгачева према околини Чачка и Горњег Милановца.

У монографији Вековања Горачића, Губеревца и Живице за Раковиће из Горачића пише да су се Милан и Млађен Раковић призетили седамдесетих година 19. века у Веселиновиће из Горачића, обојица су из Виче (пронашао сам и податак да су дошли из засеока Љута Крушка), а да су се неки Раковићи досељавали и касније. На пример, у матичним књигама се помиње Радивоје Раковић, рођен 1864. у Вичи, који се у Горачићима 1864. венчао са Видосавом Зимоњић. Бавили су се механџилуком, а Млађен Раковић је био и вешт клесар.

[Небојша]

19. Недимовић (Ђурђевдан), Јасеница, Босанска Крупа

Припада хаплогрупи R1b-Z2705. На основу маркера се не може ништа тврдити о низводној грани, осим да се дају смернице, анализирајући и регију и славу. По маркерима је најближи Дробњаковићу из околине Прибоја који исто слави Ђурђевдан. Још њих тројица из околине Нове Вароши и Чачка су сврстани у исти род у нашој табели због славе и блискости у маркерима, пре свега због вредности DYS439=11 која је ретка. Недимовић има исто ту вредност. Нико од ових није радио дубински тест, па и не знамо којој би подграни припадали. Могуће да је тестирани Недимовић, па и ови из Старог Влаха у вези са Стјепановићем из околине Огулина који исто слави Ђурђевдан, а за њега је утврђено да је подграна BY199059>BY198296 која се даље грана на већинске Никољштаке (Дивци и други из Старог Влаха плус много њих из Босне) и ту другу грану Ђурђевштака која је отишла најдаље на запад. А имамо и Крчмара из околине Гламоча (Ђурђевдан) који би опет могао бити у читавој тој групацији, иако на основу маркера то не можемо тврдити. Једино Недимовић да уради велики тест у иностранству, па онда може знати свој статус.

Недимовићи су према литератури (Карановић, Поуње у Бос. крајини) раније били Грковић и дошли из Лике. Информације је тад, 1920-их, давао стари поп Лука Недимовић, управо из Јасенице. Каже да се његов прађед селио и није могао да се скраси и звао се Грковић, па га прозвали Недим, што није нигде много "димио".  Код Недимовића из Дубовика записао је да су дошли из Радића, а раније из Лике. У сваком случају, Недимовићи су карактеристични само за околину Босанске Крупе, а најбројнији су били у Јасеници, одакле су населили и нека друга села, према Карановићу. После Јасенице, најбројнији су 1991. били у селима Гориња, Љусина и Мали Дубовик. Додао бих и Вајкановиће из Јасенице који су настали од Недимовића и карактеристични су само за то село. Муслимана Недимовића има код Бановића (село Сеона).

Текст о хаплогрупи: https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/

Yfull стабло: https://www.yfull.com/tree/R-Z2705/

По Карановићу, ово је "стариначки" род Грковић-Недимовић. Требали би им бити сродни још Пузићи, Марићи, Пурари, Жиге, Лонићи и Вајкановићи. Марићи из околине Цазина су тестирани, али припадају хаплогрупи I2-PH908. Од Грковића из Поуња нико није тестиран, али јесу Грковићи из Лике (двојица на 23andMe су I2-S17250).

За ову причу може бити интересантан и резултат једног Недимовића са 23andMe. Непознато порекло, хаплогрупа R1b-L23.

[НиколаВук]

Следи списак кандидата из треће туре акције "Новогодишња ДНК недеља 2024":

3. тура

32. Перић, Никољдан, Коретиште, Гњилане
33. Кунарац, Ђурђевдан, Заваит, Фоча
34. Цалић, Аранђеловдан, Баточина
35. Ђекић, Никољдан, Јошавка Доња, Челинац
36. Михајловић, Алимпијевдан, Пиносава, Београд
37. Давидовић, Ђурђевдан, Лисице, Лучани
38. Вучић, Алимпијевдан, Давидовац, Сврљиг
39. Косанић, Никољдан, Сремски Михаљевци, Пећинци
40. Пејчић, Аранђеловдан, Церев Дел, Пирот
41. Давидов, Ђурђевдан, Дероње, Оџаци
42. Ђорић, Св. Мина, Чапљинац, Дољевац
43. Филиповић, Врачевдан, Пасјане, Гњилане
44. Недељковић, Петковдан, Јунаке, Зубин Поток
45. Инић, Никољдан, Делеуша, Билећа
46. Станковић, Митровдан, Осипаоница, Смедерево
47. Стојановић, Савиндан, Пашинац, Прокупље
48. Јосимовић, Никољдан, Нови Бечеј
49. Игњатовић, Никољдан, Глибовац, Смедеревска Паланка
50. Тинтор, Врачевдан, Чавловица, Двор
51. Димитријевић, Аранђеловдан, Јовац, Владичин Хан
52. Босић, Никољдан, Горња Слатина, Шамац
53. Видојковић, Ђурђиц, Старо Корито, Књажевац
54. Петровић, Никољдан, Рсовци, Пирот
55. Рајић, Ђурђиц, Страгари, Крагујевац
56. Мрђеновачки, Никољдан, Шабац
57. Анђелковић, Ђурђевдан, Велики Купци, Крушевац
58. Станковић, Аранђеловдан, Добротин, Лесковац
59. Мулалић, Вареш
60. Терзић, Никољдан, Самаила, Краљево
61. Стошић, Св. Јован Милостиви, Милутовац, Трстеник
62. Нановић, Митровдан, Дросато (Патарос), Килкис (Кукуш), Грчка
63. Лазаревић, Јовањдан, Кусовац, Кнић
64. Радовановић, Никољдан, Доњи Лајковац, Лајковац
65. Мартић, Јовањдан, Миочић, Дрниш
66. Тадић, Јовањдан, Јарак, Сремска Митровица
67. Рајковић, Ђурђиц, Чубра, Неготин
68. Ђорђевић, Врачевдан, Мачковац, Куршумлија
69. Давидовић, Алимпијевдан, Мијачи, Ваљево
70. Звекић, Јовањдан, Мол, Ада
71. Јевтић, Јовањдан, Стубленица, Уб
72. Марић, Петковдан, Биниће, Рашка
73. Павловић, Стевањдан, Барич, Обреновац
74. Петровић, Аранђеловдан, Дајићи, Ивањица

[serbsky]

64. Радовановић, Никољдан, Доњи Лајковац, Лајковац

Ово ће бити занимљиво, Крњићи (Јовановићи и Радовановићи) су уз Лојиће (Павловиће) и Душиће (Јовановиће 2) најстарији родови у селу, стариначки. Потомци су Јована, који је учествовао у устанцима, у једној борби му је Турчин сабљом одсекао уво, па су га у селу прозвали Крња, јер је “био окрњен”. Јовановићи су од његовог сина Павла, а Радовановићи од другог сина, Радована. Љубомир Павловић у књизи “Колубара и Подгорина” износи доста података о родовима у Доњем Лајковцу, али је све непрецизно и у доброј мери нетачно. У питању је фамилија моје бабе по мајци. Хвала рођаку, на дугогодишњем истраживању историје села и порекла родова, можда ово и чита… 🤣

[Црна Гуја]

17. Јанковић, Митровдан, Јабланица, Чајетина

Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>CTS3402>CTS8816>L1280>Y5647>YP6343>Y105217. Поседује за ову грану карактеристичне вредности DYS385=11-13, снижену DYS643=9 и врло високу Y-GATA-H4=13. Наведене вредности га поуздано смештају у род А, где има потпуно поклапање на 25 маркера са Бјелићем из Заостра код Берана и једним далматинским католиком из околине Клиса. Бјелић такође слави Митровдан, тако да нема сумње да Јанковић и он припадају истом генетичком роду. Њиховој повезаности додатно иде у прилог и предање које је навео тестирани Јанковић, да су даљим пореклом са севера Црне Горе, а што се поклапа и са доступном литературом:

Крајем 18. века досељени су:

–Јанковићи су из Црне Горе, најпре били у Бранешцима па Јанко дође за сестру Радову (Радовиће), славе Митровдан.

https://www.poreklo.rs/2014/03/25/poreklo-prezimena-selo-jablanica-cajetina/

[Црна Гуја]

24. Коробов, Новоорловка, Кемеровска област, Руска Федерација

Припада хаплогрупи L1a2-L1307. Поседује врло специфичан хаплотип, и нема ближих поклапања ни у нашој табели ни у доступним страним базама (са мање од 6 разлика на 23 маркера). Једини начин да се утврди млађа подграна је додатно тестирање путем дубинског теста (WGS или BigY-700). Тестирани је у упитнику навео да му је предак у Сибир (Кемеровску област) досељен из Орловске губерније (град Орел).

[Ojler]

8. Лукић, Ђурђиц, Болеч/Београд, I2-Y3120

Тестирани је навео да у Болечу живе најмање седам генерација. Презиме им је настало половином 19. века по претку Луки.

Хаплотип тестираног карактеришу маркери DYS385a=13, DYS458=16, а у мањој мери и DYS19=17 и DYS576=19. Технички најближи овом резултату је хаплотип Каровића (Мрчајевци/Чачак, Лазаревдан) са поклапањем 20/23, али деле само један (слабије) карактеристичан маркер, DYS19=17, па се чини да је ова сличност без стварног филогенетичког значаја.

Тестираном преостаје да покуша да дође до конкретнијих сазнања неким од дубинских тестова (WGS, BigY).

[Црна Гуја]

26. Јовановић, Ђурђевдан, Црнче, Јагодина

Припада хаплогрупи R1a-Z280, док се млађа подграна не може са сигурношћу утврдити на овом броју маркера. Иако поседује хаплотип близак модалном, повишена вредност DYS438=12, као и слава Ђурђевдан га прилично сигурно сврставају у род Г1, такозване "R1а Дробњаке". Овај род је груписан на простору Ибарског Колашина, а даље порекло им је из Црне Горе. Још једна карактеристика припадника овог рода је да поред Ђурђевдана славе и Илиндан, а управо то је и тестирани навео за своје Јовановиће. Потпуно поклапање на 23 маркера има са Дмитровићем из Превршца код Костајнице, од Дробњака из Рипња се разликује на 2, а од Милановића из Горњег Крчина код Варварина на 3 од 23 маркера. Од већине припадника рода Г1 са простора Ибарског Колашина разликује се на 2-3 маркера. С обзиром да још увек ниједан припадник овог прилично великог и раширеног рода није дубински тестиран, препорука за Јовановића је додатно тестирање путем WGS или BigY-700 теста.

Тестирани је у упитнику навео да су се очеви преци у Црнче доселили у првој половини 19. века из Топличког краја, и да су се тада презивали Косовљанин. Према породичном предању, пре Топлице су живели у Ибарском Колашину, што је недвосмислено потврђено овим тестом. У Црнчу постоји чак седам фамилија које славе Ђурђевдан и Илиндан, и које су све досељене из Топлице, па Јовановићи сигурно потичу од једне од њих:

Родови су:

–Павићи, Трањићи, Ћуковићи и Тодоровићи, славе Ђурђевдан и Илиндан. Доселили су се пре 200 година из Беле Реке од Топлице а тамо са Косова. Али неки кажу да су пореклом из Црне Горе. Из овог рода је био кнез Милоје и његов брат „коџа“ Панта (Пана).

–Петровићи и Чуљковићи, славе Ђурђевдан и Илиндан. Доселили су се из Топлице када и Павићи (Тодоровићи) са којима се сматрају да су један род.

–Попићи, славе Ђурђевдан и Илиндан. И они су из Топлице и дошли су када Павићи и Чуљковићи са којима се сматрају да су један род.

https://www.poreklo.rs/2014/10/13/poreklo-prezimena-selo-crnce-jagodina/

[Рус]

24. Коробов, Новоорловка, Кемеровска област, Руска Федерација

Припада хаплогрупи L1a2-L1307. Поседује врло специфичан хаплотип, и нема ближих поклапања ни у нашој табели ни у доступним страним базама (са мање од 6 разлика на 23 маркера). Једини начин да се утврди млађа подграна је додатно тестирање путем дубинског теста (WGS или BigY-700). Тестирани је у упитнику навео да му је предак у Сибир (Кемеровску област) досељен из Орловске губерније (град Орел).

Прилично често презиме ("короб" - кутија) код нас али за етничке Русе сасвим није типична хаплогрупа. Можда тестирани узео презиме мајке.

[Aca]

26. Јовановић, Ђурђевдан, Црнче, Јагодина

Припада хаплогрупи R1a-Z280, док се млађа подграна не може са сигурношћу утврдити на овом броју маркера. Иако поседује хаплотип близак модалном, повишена вредност DYS438=12, као и слава Ђурђевдан га прилично сигурно сврставају у род Г1, такозване "R1а Дробњаке". Овај род је груписан на простору Ибарског Колашина, а даље порекло им је из Црне Горе. Још једна карактеристика припадника овог рода је да поред Ђурђевдана славе и Илиндан, а управо то је и тестирани навео за своје Јовановиће. Потпуно поклапање на 23 маркера има са Дмитровићем из Превршца код Костајнице, од Дробњака из Рипња се разликује на 2, а од Милановића из Горњег Крчина код Варварина на 3 од 23 маркера. Од већине припадника рода Г1 са простора Ибарског Колашина разликује се на 2-3 маркера. С обзиром да још увек ниједан припадник овог прилично великог и раширеног рода није дубински тестиран, препорука за Јовановића је додатно тестирање путем WGS или BigY-700 теста.

Тестирани је у упитнику навео да су се очеви преци у Црнче доселили у првој половини 19. века из Топличког краја, и да су се тада презивали Косовљанин. Према породичном предању, пре Топлице су живели у Ибарском Колашину, што је недвосмислено потврђено овим тестом. У Црнчу постоји чак седам фамилија које славе Ђурђевдан и Илиндан, и које су све досељене из Топлице, па Јовановићи сигурно потичу од једне од њих:

https://www.poreklo.rs/2014/10/13/poreklo-prezimena-selo-crnce-jagodina/

Моји су Павићи. Јовановићи имају исто предање и славу али нисмо иста хаплогрупа.

[Кековац]

11. Војкић, Василијевдан, Ново Милошево, Нови Бечеј

Припада хаплогрупи I1-Z63>Y16434, роду Мацура. Међутим, нема блиских хаплотипова у бази СДКП, пре свега због специфичних вредности на маркерима DYS385b(14/15), DYS437(16/15) и DYS481(27/25). Због исте славе, могле би му бити блиске две породице из Трибња код Стариграда и поред разлике на по четири маркера од упоредива 23.

Тестирани је навео да је стари породични надимак био Војкан. Ердељановић у Драгутиновићy, данашњем Новом Милошеву, помиње само једну породицу неутврђеног порекла са славом Василијевданом, а то су Сентмиклошеви - Кетелушеви.

Препорука за даље тестирање, WGS тест код компанија Dante или Nebula или BigY-700 код FTDNA.

[ДушанВучко]

26. Јовановић, Ђурђевдан, Црнче, Јагодина

Припада хаплогрупи R1a-Z280, док се млађа подграна не може са сигурношћу утврдити на овом броју маркера. Иако поседује хаплотип близак модалном, повишена вредност DYS438=12, као и слава Ђурђевдан га прилично сигурно сврставају у род Г1, такозване "R1а Дробњаке". Овај род је груписан на простору Ибарског Колашина, а даље порекло им је из Црне Горе. Још једна карактеристика припадника овог рода је да поред Ђурђевдана славе и Илиндан, а управо то је и тестирани навео за своје Јовановиће. Потпуно поклапање на 23 маркера има са Дмитровићем из Превршца код Костајнице, од Дробњака из Рипња се разликује на 2, а од Милановића из Горњег Крчина код Варварина на 3 од 23 маркера. Од већине припадника рода Г1 са простора Ибарског Колашина разликује се на 2-3 маркера. С обзиром да још увек ниједан припадник овог прилично великог и раширеног рода није дубински тестиран, препорука за Јовановића је додатно тестирање путем WGS или BigY-700 теста.

Тестирани је у упитнику навео да су се очеви преци у Црнче доселили у првој половини 19. века из Топличког краја, и да су се тада презивали Косовљанин. Према породичном предању, пре Топлице су живели у Ибарском Колашину, што је недвосмислено потврђено овим тестом. У Црнчу постоји чак седам фамилија које славе Ђурђевдан и Илиндан, и које су све досељене из Топлице, па Јовановићи сигурно потичу од једне од њих:

https://www.poreklo.rs/2014/10/13/poreklo-prezimena-selo-crnce-jagodina/

Упознат сам делимично са тим родом преко Гилета (Живковић, Војмислићи, раније Рујиште, Ибарски Колашин) и баш је занимљиво да се у више места понавља та упареност I1P109 и овог рода R1a, са славом Ђурђевдан/ Илиндан . И код њега у Рујишту, где су Степановићи R1a, и код Илића и новотестираног Јовановића из Црнче, и поменуо ми је да иста упареност постоји и у Рипњу (и свуда су имали предање да су род). Изгледа да је преслава Илиндан почела да се преславља у Ибарском Колашину (тамо је јак култ Св. Илије, и то је заветина у више села), а овом роду R1a припадају и Компировићи и старији Клицановићи који су можда старинци у Иб. Колашину. Можда су се они селили са Косова у Дробњак, па се тамо прибратили Дробњацима, па су онда заједно кренули у Иб. Колашин? Живковићи су и стари кумови са Соврлићима, који славе Св. Мрату, али су чини ми се иста грана као и ови R1a родови који су се прибратили Дробњацима? Било би добро да Аца Илић можда тестира приватне Живковићеве СНПове, иако су на стаблу удаљени око 600 година, дефинитивно су били део исте сеобе из Дробњака и део исте симбиозне приче са R1a Дробњацима. Ово је можда занимљивији резултат Јовановића, него да је испао I1P109, јер је само "зацементирао" ову P109/R1a, Ђурђевдан /Илиндан симбиозу на још једној локацији

[ДушанВучко]

Занимљиво је и то, како ми Гиле рече, да је на простору Иб. Колашина, много више R1a родова Ђурђевдан Илиндан, него оних који су I1P109, па онда би било логичније да је до прибраћибања дошло у Дробњаку (можда сеоба R1a старинаца И . Колашина у Дробњак, кратак боравак тамо и прибраћивање, и повратак у Иб. Колашин са делом I1a Дробњака . Тешко је поверовати да се нека већина прибрати мањини у неком месту (напр. у Ибарском Колашину, где је било више ове гране R1a него I1P109 и где су старинци).
Родова са овом комбинацијом слава има доста и у Левчу, тако да се вероватно и тамо крију ове две гране (тј. највероватније, јер је ова комбинација показала стабилност у присуству ових грана, није то разуђено као напр. код Лучиндан/Марковдан, где много различитих грана)