Аутор Тема: Крајишки Срђевштаци R1a-Z280>Y2613  (Прочитано 3731 пута)

Ван мреже Банија

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 209
Крајишки Срђевштаци R1a-Z280>Y2613
« послато: Новембар 30, 2017, 03:50:29 поподне »
Још једна занимљива и по свему судећи генетски добро профилисана група родова у Крајини је она која слави Срђевдан.

Њихова предања забиљежио је Карановић у свом раду о Поуњу у Босанској крајини:


На основу објављених и необјављених резултата могло би се претпоставити да је основна хаплогрупа ових родова R1a-Z280>Y2613. Њу носе Грбић из Рачића код Бихаћа и Богдановић из Јелићке код Приједора, као и једна необјављена породица са Баније. Ту је и Грунчић из Баната који слави такође Срђевдан и који би можда могао бити даљим поријеклом из западних области, мада то презиме не постоји по Крајини.
« Последња измена: Новембар 30, 2017, 03:52:04 поподне Брубноград »

Jelic

  • Гост
Одг: Крајишки Срђевштаци R1a-Z280>Y2613
« Одговор #1 послато: Новембар 30, 2017, 03:52:23 поподне »
Овде за сада, као и код Мајсторовића-Ћулибрка рекло би се да генетика у потпуности прати предање о повезаности по мушкој линији.
« Последња измена: Новембар 30, 2017, 05:11:21 поподне Лука »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Крајишки Срђевштаци R1a-Z280>Y2613
« Одговор #2 послато: Новембар 30, 2017, 04:48:33 поподне »
Овде за сада, као и код Мајсторовића-Ћулибрка рекло би се да генетика у потпуности прати предање о повезаности по мушкој линији.

И код Зељковића-Бурсаћа је тако, генетика је потврдила предање.

Порекло крајишких Y2613, којима припадају и Срђевштаци, буди и даље велико интересовање.

Подсетићу да Карановић углавном све родове који припадају овој хаплорупи сврстава у досељенике с југа (Крушево/Крушевац, Македонија). Са друге стране, њима су блиски и крајишки Јагодићи са славом Св Никола.

Јагодића са овом славом је било у Унцу и околини. Досељени су из Далмације, као и главнина тог становништва тамо. Око самог порекла међутим постоји неколико недоумица, односно више верзија. Према једној верзији пореклом су од Травника, према другој од Ливна (Голињево), а даље "негде од Дрине", према трећој од Грахова.

За ту причу може бити интересантан резултат Галића Y2613 из Грахова, за које се помиње да би могли бити пореклом из околине Ливна.
« Последња измена: Новембар 30, 2017, 05:11:34 поподне Лука »

Ван мреже Банија

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 209
Одг: Крајишки Срђевштаци R1a-Z280>Y2613
« Одговор #3 послато: Децембар 01, 2017, 01:22:36 поподне »
Према црквеним подацима из 1883. године, на подручју Горње крајине (Лика, Горски котар, Кордун, Банија) Срђевдан су славили ови родови: Бакић, Брека, Грба, Грбић, Дјаковић, Кладар, Кљајић, Логов, Љиљак, Милетић, Полимац, Ребрача, Репац, Ристић, Сикић, Стегић, Угреновић, Утјешеновић и Цимеша.

Највећи дио ових презимена пописан је са више крсних слава, док су само са Срђевданом пописана ова презимена: Брека (Лика), Логов (Банија), Сикић (нисам их успио лоцирати на подручју Горње крајине) и Стегић (Банија).

Видимо да има и презимена која помиње Карановић (Брека/Брекић, Грба/Грбић, Љиљак, Угреновић).

Ван мреже Банија

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 209
Одг: Крајишки Срђевштаци R1a-Z280>Y2613
« Одговор #4 послато: Децембар 08, 2017, 03:25:18 поподне »
На подручју Глинске крајине најбројнији род који слави Срђевдан били су Љиљци, којих је 1948. године било неких 40-ак кућа, највише у селима Обљај (22 куће) и Жировац (11 кућа). Осим Љиљака, на истом подручју Срђевдан су славили родови Ребрача, Кладара, као и дио Бакића.

Од поменутих родова најутицајније су биле Ребраче из села Мајске Пољане, које су током XVIII вијека давале и народне кнезове. Тако се на челу кнежије са средиштем у Мајским Пољанама до 1750. године налазио кнез Божо Ребрача, који је звања кнеза и капетана по свој прилици изгубио због учешћа у крајишким немирима 1751. године (тзв. Кијукова буна). Његов старији син Михаило школован је ван Војне крајине и након што је Божо изгубио звања кнеза и капетана, заједно су наставили службу у Глинској капетанији као хусари. Ребраче су дале велики број крајишких официра, а од ове породице био је и Андрија Ребрача, који је служио углавном у Славонији и који је 1820. године добио племство и грб:

Ван мреже Тимар

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 685
Одг: Крајишки Срђевштаци R1a-Z280>Y2613
« Одговор #5 послато: Децембар 16, 2017, 11:20:04 поподне »
Према црквеним подацима из 1883. године, на подручју Горње крајине (Лика, Горски котар, Кордун, Банија) Срђевдан су славили ови родови: Бакић, Брека, Грба, Грбић, Дјаковић, Кладар, Кљајић, Логов, Љиљак, Милетић, Полимац, Ребрача, Репац, Ристић, Сикић, Стегић, Угреновић, Утјешеновић и Цимеша.

Највећи дио ових презимена пописан је са више крсних слава, док су само са Срђевданом пописана ова презимена: Брека (Лика), Логов (Банија), Сикић (нисам их успио лоцирати на подручју Горње крајине) и Стегић (Банија).

Видимо да има и презимена која помиње Карановић (Брека/Брекић, Грба/Грбић, Љиљак, Угреновић).
На простору између Врбаса, Уне и Саве, по парохијама, спомињу се у Шематизму митрополије дабробосанске ова презимена, слављеници Срђевдана:

*Протопревитерату бањалучки
Бошковићи- Стегић
Ман. Гомионица- Тривунџа, Савановић, Адамовић, Паликућа

*Протопрезвитерат градишки
Градишка и Ламинци- Бакић, Васиљевић
Милошево Брдо и Грбавица- Стегић, Грбић
Гашица и Бијаковац- Грбић, Мијатовић
Турјак-Ристић

*Протопрезвитерат приједорски
Приједор- Богдановић, Стегић, Савановић
Ракељићи- Бановић, Бјелац, Бојановић
Марићка- Криваја, Марић, Стакић
Љубија- Грбић, Савановић
Јелићи (Јелићка)- Богдановић R1a, Z280 Y2613, село Јелићи 76 кућа и 627 душа
Паланчиште- Вукићевић, Личанин, Стегић, Грајић
Козарац- Радоњић

*Протопрезвитерат дубички
Брекиња- Јерић, Бакић, Грбић
Дубица- Бокић
Драксенић- Брекић?, Грбић
Костајница- Малеш
Демировац- Ристић
Божићи- Грбић
Влашковци- Бакић, Граовац
Агићи- Грбић, Савановић
Ведовица- Грбић, Савановић
Читлук- Грбић, Малеш
Пољавнице- Грбић
Добрљин- Стегић

*Протопрезвитерат бихаћки
Бихаћ и Хргар- Брекић, Грбић R1a, Z280 Y2613 село Рачић, 90 кућа и 569 душа
Врело- Грбић, Љубичић
Рујница- Грбић

*Протопрезвитерат кључки
Саница- Грбић

*Протопрезвитерат петровачки
Колунић- Грбић
Петровац- Грбић
Смољана- Грбић
Крњеуша- Грбић
Суваја- Грбић

*Протопрезвитерат уначки
Бастаси- Грбић
Трнињића Бријег- Грбић
Бобољуша- Грбић
Кулен Вакуф- Грбић

*Протопрезвитерат крупски
Крупа- Грбић, Угреновић, Шкрбић
Глиница- Грбић, Башић
Збориште- Љиљак, Угреновић
Дубовик- Грбић
(Х)Ашани- Грбић, Угреновић
Јасеница- Грбић, Шкрбић
Ивањска- Грбић
Дубовик Алајбегов- Грбић

*Протопрезвитерат Сански мост
Сански Мост- Грбић
Умци- Грбић
Јапра Мајкић- Шкрбић
Оштра Лука- Џајић
Паланка- Грбић

У протопрезвитерату герзовачком, варцарвакуфском (Мркоњић Град), ливањском гламочком и бугојанском нико не слави Срђевдан

Ван мреже Тимар

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 685
Одг: Крајишки Срђевштаци R1a-Z280>Y2613
« Одговор #6 послато: Децембар 17, 2017, 10:13:41 пре подне »
На простору између Врбаса, Уне и Саве, по парохијама, спомињу се у Шематизму митрополије дабробосанске ова презимена, слављеници Срђевдана:

*Протопревитерату бањалучки
Бошковићи- Стегић
Ман. Гомионица- Тривунџа, Савановић, Адамовић, Паликућа

*Протопрезвитерат градишки
Градишка и Ламинци- Бакић, Васиљевић
Милошево Брдо и Грбавица- Стегић, Грбић
Гашица и Бијаковац- Грбић, Мијатовић
Турјак-Ристић

*Протопрезвитерат приједорски
Приједор- Богдановић, Стегић, Савановић
Ракељићи- Бановић, Бјелац, Бојановић
Марићка- Криваја, Марић, Стакић
Љубија- Грбић, Савановић
Јелићи (Јелићка)- Богдановић R1a, Z280 Y2613, село Јелићи 76 кућа и 627 душа
Паланчиште- Вукићевић, Личанин, Стегић, Грајић
Козарац- Радоњић

*Протопрезвитерат дубички
Брекиња- Јерић, Бакић, Грбић
Дубица- Бокић
Драксенић- Брекић?, Грбић
Костајница- Малеш
Демировац- Ристић
Божићи- Грбић
Влашковци- Бакић, Граовац
Агићи- Грбић, Савановић
Ведовица- Грбић, Савановић
Читлук- Грбић, Малеш
Пољавнице- Грбић
Добрљин- Стегић

*Протопрезвитерат бихаћки
Бихаћ и Хргар- Брекић, Грбић R1a, Z280 Y2613 село Рачић, 90 кућа и 569 душа
Врело- Грбић, Љубичић
Рујница- Грбић

*Протопрезвитерат кључки
Саница- Грбић

*Протопрезвитерат петровачки
Колунић- Грбић
Петровац- Грбић
Смољана- Грбић
Крњеуша- Грбић
Суваја- Грбић

*Протопрезвитерат уначки
Бастаси- Грбић
Трнињића Бријег- Грбић
Бобољуша- Грбић
Кулен Вакуф- Грбић

*Протопрезвитерат крупски
Крупа- Грбић, Угреновић, Шкрбић
Глиница- Грбић, Башић
Збориште- Љиљак, Угреновић
Дубовик- Грбић
(Х)Ашани- Грбић, Угреновић
Јасеница- Грбић, Шкрбић
Ивањска- Грбић
Дубовик Алајбегов- Грбић

*Протопрезвитерат Сански мост
Сански Мост- Грбић
Умци- Грбић
Јапра Мајкић- Шкрбић
Оштра Лука- Џајић
Паланка- Грбић

У протопрезвитерату герзовачком, варцарвакуфском (Мркоњић Град), ливањском гламочком и бугојанском нико не слави Срђевдан

Гледајући распоред по миграционим подручјима, заступљеност те 1882. године је следећа.

Између Уне и Сане су: најбројнији Грбићи, затим Угреновићи, Шкрбићи, Башићи, Љубичићи, Брекићи, Љиљци и Џајићи

Између Сане-Козаре-Бања Луке- Змијања су: најбројнији Богдановићи, Стегићи и Савановићи, а затим Криваје, Марићи, Бановићи, Личанин, Бјелац, Бојановићи, Стакићи, Вукићевићи, Радоњићи, Грајићи, Тривунџе, Адамовићи и Паликуће.

На простору око Кнеж-поља и Лијевче поља су: најбројнији Грбићи, Савановићи, Стегићи и Бакићи, затим Васиљевићи, Мијатовићи, Ристићи, Бокићи, Малеши, Граовци, Брекићи? и Јерићи.





Ван мреже Northstar

  • Гост
  • *
  • Поруке: 13
Одг: Крајишки Срђевштаци R1a-Z280>Y2613
« Одговор #7 послато: Март 06, 2018, 09:59:46 поподне »
Pozdrav sa severa ...
Za mene zanimljiva tema i htio bi da se ukljucim u razgovor..
Nakon dugogodisnjih istrazivanja i nagadjanja i pretpostavki napokon sam dobio dokaz o istinitosti "usmene predaje" da se moja familija prezivala Bakic (sada nosimo sasvim drugo prezime)...
Rodom sam iz Slavonije (okolica Okucana),krsna slava mi je Djurdjevdan..
Po predanju nasih starih slava nam je bila Sredjevdan ,ali zbog nekakvih nedaca i problema bili su moji preci prisiljeni promjeniti slavu po savetu tadasnjeg prote..
Pisanih izvora i podataka kada smo naselili Slavoniju nema ,ali se pretpostavlja tokom 18. veka (polovicom ili pred kraj) i da je stara postojbina bila selo Bistrica (ili okolina Gradiske) u gradiskom prezviteratu,a pretpostavka je da su Bakici naselili potkozarje sa Korduna (vojnicko-slunjske oblasti) gdje su po popisu 1725. godine zivjeli Bakici  (3 porodice u Perjasici i po jedna u Gornjem ili Donjem Budackom)..
Vojio bi da se jave oni koji znaju nesto vise o tome i eventualno potvrde moje pretpostavke...