Шлем у хералдици

[Paulus]

Познатом методом разједињавања опозиције кандидујем називе без шанси, како би одвукли који проценат гласова и осигурали победу фавориту 

[Paulus]

Велиборе, изгледа да смо близу решења; и то, како се чини, управо оној твојој преведеници са почетка разговора 

Између свих постојећих, скованих и изведених именица, издвојиле су се две- наглавље и надгрбље. Обе речи су добре, свака на свој начин. Ипак, јавља се проблем при употреби- надгрбље има смисла само као део грба (тј. описа или слике), па кажемо: ово је грб, а ово је надгрбље, ово подгрбље.. Међутим, у стварности витез на главу не ставља надгрбље, него наглавље. И то звучи некако лепо и логично. Али опет ако прихатимо наглавље као хералдички појам, онда није довољно јасно. Јер пази пример: на аверсу сребрног новца је лик владара, а на реверсу је наглавље са натписом. Овде се не зна тачно на шта се мисли (јер наглавље може да значи и кратак увод неког текста). Док, кад кажеш: на аверсу сребрног новца је лик владара, а на реверсу је надгрбље са натписом, онда је далеко јасније.

Лепе су и шлемовник, надгрбник и наглавник, али сматрам да је именица средњег рода прикладнија, јер има збирни карактер и указује на мноштво делова неке целине. Зато је боље рећи наглавље или надгрбље.

[Paulus]

А ево које све именице изведене у творбеном облику на + глава познаје српски језик:

наглавак, наглавало, наглавац, наглавач, наглавина, наглавица, наглавка, наглавље, наглавник, наглавница, наглавњача

Милица Радовић-Тешић: Именице с префиксима у српском језику
(Институт за српски језик САНУ; Београд, 2002.)
https://books.google.rs/books?id=HKpiAAAAMAAJ&pg=PA73&dq#v=onepage&q&f=false

[Ojler]

Ја сам и даље за наглавље. То је суштина композиције о којој причамо - оно што се ставља на главу. Тако и штит зовемо штитом јер му је то функција ван хералдичког контекста а не због тога што треба да нешто штити на грбу. Хералдички елементи и њихови називи у нашем језику су изведени из витешког оружја односно опреме а не обрнуто, па ту логику и даље треба следити. Ако је баш проблем ситуација где би се наглавље помињало ван хералдичког контекста, увек се може нагласити да је у питању хералдичко или витешко наглавље, па тако и у наведеном контексту нумизматике или било које друге области.

[Amicus]

Велиборе, изгледа да смо близу решења; и то, како се чини, управо оној твојој преведеници са почетка разговора 

Између свих постојећих, скованих и изведених именица, издвојиле су се две- наглавље и надгрбље. Обе речи су добре, свака на свој начин. Ипак, јавља се проблем при употреби- надгрбље има смисла само као део грба (тј. описа или слике), па кажемо: ово је грб, а ово је надгрбље, ово подгрбље.. Међутим, у стварности витез на главу не ставља надгрбље, него наглавље. И то звучи некако лепо и логично. Али опет ако прихатимо наглавље као хералдички појам, онда није довољно јасно. Јер пази пример: на аверсу сребрног новца је лик владара, а на реверсу је наглавље са натписом. Овде се не зна тачно на шта се мисли (јер наглавље може да значи и кратак увод неког текста). Док, кад кажеш: на аверсу сребрног новца је лик владара, а на реверсу је надгрбље са натписом, онда је далеко јасније.

Лепе су и шлемовник, надгрбник и наглавник, али сматрам да је именица средњег рода прикладнија, јер има збирни карактер и указује на мноштво делова неке целине. Зато је боље рећи наглавље или надгрбље.

Поента зашто сматрам да је надгрбље у овом случају боља именица.

Ја сам и даље за наглавље. То је суштина композиције о којој причамо - оно што се ставља на главу. Тако и штит зовемо штитом јер му је то функција ван хералдичког контекста а не због тога што треба да нешто штити на грбу. Хералдички елементи и њихови називи у нашем језику су изведени из витешког оружја односно опреме а не обрнуто, па ту логику и даље треба следити. Ако је баш проблем ситуација где би се наглавље помињало ван хералдичког контекста, увек се може нагласити да је у питању хералдичко или витешко наглавље, па тако и у наведеном контексту нумизматике или било које друге области.

Кад бисмо ово дефинисали као витешко наглавље, или хералдичко наглавље, имало би смисла, дргачије би уносило забуну. Мени је поготово леп овај први термин, јер се помиње и у цитираним стиховима.

[Paulus]

Ја сам и даље за наглавље. То је суштина композиције о којој причамо - оно што се ставља на главу. Тако и штит зовемо штитом јер му је то функција ван хералдичког контекста а не због тога што треба да нешто штити на грбу. Хералдички елементи и њихови називи у нашем језику су изведени из витешког оружја односно опреме а не обрнуто, па ту логику и даље треба следити. Ако је баш проблем ситуација где би се наглавље помињало ван хералдичког контекста, увек се може нагласити да је у питању хералдичко или витешко наглавље, па тако и у наведеном контексту нумизматике или било које друге области.

Слажем се, Велиборе. Твоја логика је савим на месту, и ја ту немам шта да приговорим. Уз све то, наглавље је реч која већ постоји у српском језику, па је лако увести и у хералдичку употребу. А опет, треба настојати да се речник хералдике обогати и прошири, па не треба бежати од нових речи, попут- надгрбље, подгрбље или огрбље. Посебно је занимљива ова огрбље, коју бисмо могли узети као српски израз за параферналије. Па бисмо имали грб и огрбље, тј. штит и оно што га окружује. А опис би гласио нпр: штит са огрбљем.. или у надгрбљу стоји .. у подгрбљу се налази итд.

А можда не треба бежати ни од истозначница, посебно у случајевима кад се настоји избећи забуна. Па се тако може раћи да на печату стоји нечије надгрбље, и то не би било пограшно. Мада бисмо за Oberwappen званично користили наглавље.

Поента зашто сматрам да је надгрбље у овом случају боља именица.

Кад бисмо ово дефинисали као витешко наглавље, или хералдичко наглавље, имало би смисла, дргачије би уносило забуну. Мени је поготово леп овај први термин, јер се помиње и у цитираним стиховима.

Да, витешко наглавље звучи сасвим како треба а то и јесте оно што тражимо. Можда је овај придев (''витешко'' или ''грбовно'') потребан само у контексту изван хералдике, док именица не пусти корен. После, кад се каже наглавље, тачно се зна на шта се мисли.

[Ojler]

Слажем се, Велиборе. Твоја логика је савим на месту, и ја ту немам шта да приговорим. Уз све то, наглавље је реч која већ постоји у српском језику, па је лако увести и у хералдичку употребу. А опет, треба настојати да се речник хералдике обогати и прошири, па не треба бежати од нових речи, попут- надгрбље, подгрбље или огрбље. Посебно је занимљива ова огрбље, коју бисмо могли узети као српски израз за параферналије. Па бисмо имали грб и огрбље, тј. штит и оно што га окружује. А опис би гласио нпр: штит са огрбљем.. или у надгрбљу стоји .. у подгрбљу се налази итд.

А можда не треба бежати ни од истозначница, посебно у случајевима кад се настоји избећи забуна. Па се тако може раћи да на печату стоји нечије надгрбље, и то не би било пограшно. Мада бисмо за Oberwappen званично користили наглавље.

Да, витешко наглавље звучи сасвим како треба а то и јесте оно што тражимо. Можда је овај придев (''витешко'' или ''грбовно'') потребан само у контексту изван хералдике, док именица не пусти корен. После, кад се каже наглавље, тачно се зна на шта се мисли.

Па у сваком случају рачунам да се избор сузио на надгрбље и наглавље. Шта год от тога да одаберемо нећемо погрешити.

[Amicus]

Не знам да ли ће ово помоћи или одмоћи, али нађох на свом диску давно скинуте ове реконструкције средњовековних шлемова.

[Ojler]

Evo i kako je tekao razvoj šlema:

[crni]

Гвоздени шљем типа барбут (barbuta, barbutus) пронађен у истраживањима темеља утврђења на обе стране срушеног старог моста у Мостару током 2002. - 2004. године помогао је и у датирању остатака најстарије грађевине "висећег моста" на том локалитету.

Јиречекова истраживања дубровачког архива открила су нам биљешку из 1333. године о витезу Палману (""dominus Palmanus Teutonicus, stipendiarius domini Regis Raxie"") и његову преузимању заложеног оружја неког безименог краљевог најамника, међу којима је било "два ""çuraças"", три ""barbutas cum malliis"", три ""elmos"" с грбовима cimeriis, верижне огрлице, оклопе за ноге, железне рукавице, три седла итд."

Како је ријеч о шљему у широкој употреби у војсци цара Душана увјерава нас податак аутора чланка Povijesne i arheološke potvrde za srednjovjekovni Mostar , Ante Miloševića и Željka Pekovića, објављено у Godišnjak, ANUBiH, Knj. XXXV, Knj. 33, 2006, 5-50., а преузет из дјела Petrović, Đ. 1976, Dubrovačko oružje u XIV. veku. Beograd 1976, 121.

"Petrović, prema Š. Ljubiću, navodi dvije pošiljke (1345. i 1347. godine) od ukupno 800 barbut kaciga iz Venecije za vojsku srpskoga cara Stefana Dušana."

Под каквим околностима је један тако драгоцјен примјерак витешке опреме могао "упасти" у дрвене темељне греде првог "висећег моста" данашњег Мостара, вјероватно никада нећемо сазнати, можда је испао са пошиљке каравана дубровачких трговаца приликом преласка коња преко нестабилног висећег моста, а можда га је изгубио неки несмотрени царски витез прелазећи преко Неретве половином 14. вијека 




Приложио бих теми једну сјајну докторску дисертацију (ИКОНОГРАФИЈА И СИМБОЛИКА ПРЕДСТАВА НА СРПСКОМ СРЕДЊОВЕКОВНОМ НОВЦУ) Марине Одак са Филозофског факултета, одељења за Историју уметности, БУ, 2015. године, гдје препоручам дио са 198. стране ХЕРАЛДИЧКЕ ПРЕДСТАВЕ И ЗНАЦИ Представа шлема, из којег бих издвојио један кратак детаљ на увид:

"Кад погледамо наше споменике, уочава се да се значајнији продор витешких схватања и хералдике јавља тек у време краља Душана, на чијем се новцу и печатима срећу прве представе шлема са хералдичком челенком. Верује се да је њихова појава директно повезана са немачким ритерима у Душановој служби, на челу са витезом Палманом. Део обележја ових витезова чинили су и грбови, међу којима и шлемови са челенком као хералдичким знаменом. Познато је да је витез Палман, 1333. године, преузео оружје непознатог најамника, међу којим су се налазила три elmos cimeriis.¹³⁴¹"
¹³⁴¹ Јиричек, Историја Срба II, 111; Иванишевић, Развој хералдике, 217.

[Amicus]

Занимљива сторија, Црнчевићу!

А прилог по садржају делује обећавајуће, ваљаће га детаљније проучити, па ћемо коментарисати.

Драго ми је да се неко одлучио за такву тему. (могао би ово да поставиш и на новој теми на Одбору).

[Amicus]

Иако се све то више мање помиње и Хералдичким обичајима, нека нам овде и Новаковићевог чланка Каплак и челенка, из Отаџбине (1. септебар 1883.).