Аутор Тема: Бихор  (Прочитано 16288 пута)

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1164
Бихор
« послато: Новембар 14, 2016, 07:25:44 поподне »
 Академик проф. др Милисав Лутовац у студији "Бихор и Корита - Антропогеографска испитивања",   описује Бихор детаљније на следећи начин: "Бихор је област у Горњем Полимљу с обе стране  реке Лима. Његове географске границе према суседним областима доста су изразите. На североистоку је висика коритско-пештерска површ (1200 м.н.в) са које стране падају према долини Лима у облику одсека. Од рожајске области га дели планина Турјак (1300).На југозападној страни међи се врховима Бјеласице и њиховим повијарцима који се с једне стране спуштају према Тивранској Клисури на Лиму, а са друге према Равној ријеци. Од Љубовиђе и Комарна граница води низом коса до Куманичке клисуре испод Бјјелопољског поља. У самом кориту Лима Бихор граниче две клисуре. Тивранска, на југу и Куманичка на северу. Прва га одваја од Иванградске (Беранске) котлине, а друга од Бродаревског краја...
  У попису кадилука из 1745. године Бихор се ставља између кадилука Нови Пазар, Пријепоље и Подимље (Будимље)... Међутим у оквиру области се издваја неколико предионих целина и крајева:Горњи Бихор у сливу ријеке Љешнице и Доњи Бихор од превоја Гњилица до Куманичке клисуре. Горњи бихор се посебно дели на жупу и планину, док се у Доњем Бихору издвајају предели:Фемијића Крш на левој страни Лима, Бјелопољско поље и Бистрица..."
Лутовац у посебном дијелу ове студије, детаљније описује села.
Горњи Бихор: Врбица (Доња Врбица и Горња Врбица), Трпези (са Јоховом водом), Лагаторе, Радманце, Вршево, Азане, Туцање, Орахово (са Барама), Петњица (Петњица, Јоховице и Лазе), Годочеље, Љешница, Добродоле, Понор, Бор, Савин Бор, Крушчица, Дашча Ријека, Јаворова, Муровац, Пороче и Калица.
 Доњи Бихор: Крш Фемијића, Брзава, Бубање,Пријелоге, Рујишта, Заград, Штитаре, Црвљевине, Скакавац и Распоре, Биоча, Гојевиће, Пода, Срђевац,  Лозна, Црниш, Трубина, Јагоче, Годуша, Годијево, Црнча, Радулиће, Краденик, Црхаљ и Врбе, Ивање, Јасен, Дубово, Костиће, Лахоло, Журене, Потоци, Брестовик, Пашића поље, Затон, Припчиће, Обров, Лознице, Ресник, Расово, Стројтеница, Његњево, Олује, Губавач, Бољанине, Змијинац, Растока, Бистрица, Горњи и Доњи Стубал, Костеница, Долац и Медише, Побретиће, Врх, Мојстир, Мокри луг, Пожегиња, Јабланово, Шоља, Радојева глава, Миројевиће, Влах, Жиљак, Ботуриће, Пресјечник,Пећарска, Ушановиће, Родијеља, Брчве, Биједиће, Подбреже, Сутиван, Поткрајци, Недакуси и Вољевац.
 Тврђава Бихор се под тим именом, први пут помиње у једном од списа из дубровачких извора од 5.11 1450.г. када су неки "дубровачки трговци у њему оставили товар свиле..." Османлије (Турци) су заузели бихор 1455/56.године, истовремено када и Призрен.  Тврђава и град Бихор се помињу са важним центрима из тог периода, што значи да је био значајно мјесто, односно једна од кључних тачака за даљи продор Османлија на запад.
 Историјски трагови, говоре да је тврђава и средњевјековни град Бихор на  изнад ушћа ријеке Љешнице у Лим, до пада под османлијску владавину био и једно од сједишта Вука Бранковића. 
Бихор је имао и своју бихорску епархију српске православне цркве.
Кажу, с почетка османлијске владавине, Бихор је  био и сједићте кадилука са нахијама: Комнин ( касније Беране), Зла Ријека (касније Андријевица), Комарница и Плав, односно Горње Полимље.
Назив подручја - Бихор потиче од једног од значјнијих средњевјековних утврђења и трговачких средишта званог Бихор, које се налазило на брду Градина (1056 м.н.в. ) изнад села Биоча и ушћа ријеке Љешнице у Лим, на самом ободу подручја Полица.
 На порталу Порекла, често се помиње Бихор. Бихор је занимљив  и за  многа презимена у  Шумадији, Косову и Метохији,  Босни , Турској...

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1164
Одг: Бихор
« Одговор #1 послато: Новембар 14, 2016, 07:34:51 поподне »
 Има дискусија, које  би можда админ требао да пребаци на  тему Бихор и Бихорци, и да "растеретимо" неке друге теме. Док чекамо  резултате тестирања, ево могућности за нова промишљања.

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бихор
« Одговор #2 послато: Новембар 14, 2016, 07:43:42 поподне »
Мала допуна: села - Крш Фемића, Пријелози, Бубање, Рујишта, Штитари, Би(х)орићи, Црљевине се једним именом називају Мали Бихор, мада се тај назив код мјештана никада није одомаћио, иако је трвђава Бихор само преко пута - Лима. Људи ових села за себе никада неће рећи да су Бихорци. Можда то потиче и отуда што су ова села етнички чиста, православна.

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1164
Одг: Бихор
« Одговор #3 послато: Новембар 14, 2016, 08:00:34 поподне »
Мала допуна: села - Крш Фемића, Пријелози, Бубање, Рујишта, Штитари, Би(х)орићи, Црљевине се једним именом називају Мали Бихор, мада се тај назив код мјештана никада није одомаћио, иако је трвђава Бихор само преко пута - Лима. Људи ових села за себе никада неће рећи да су Бихорци. Можда то потиче и отуда што су ова села етнички чиста, православна.

Осјећања су једно, историјски и географски - тиме се водио и академик М. Лутовац и ова села улазе у подручје Бихора. До  1912.године и ова села су била у саставу Бихора. Ранко, шта да кажу  они из Заграда, њих си заборавио. Заград је данас у саставу Горњих Села. И Заград је дио Малог Бихора... Колико има старинаца у селима које си побројао, а колико је доселило послије Прве и Друге Сеобе Срба са овог подручја?

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бихор
« Одговор #4 послато: Новембар 14, 2016, 08:12:33 поподне »

Осјећања су једно, историјски и географски - тиме се водио и академик М. Лутовац и ова села улазе у подручје Бихора. До  1912.године и ова села су била у саставу Бихора. Ранко, шта да кажу  они из Заграда, њих си заборавио. Заград је данас у саставу Горњих Села. И Заград је дио Малог Бихора... Колико има старинаца у селима које си побројао, а колико је доселило послије Прве и Друге Сеобе Срба са овог подручја?

Да, заборавио сам Заград. Тачно је то што си написао за Лутовца, али је и тачно да се људи у овим селима никада не идентификују са Бихором, Бихор се данас углавном веже за Петњицу и околна села. Што се тиче стариначког становништва у овим сели их нема. Сви су досељни послије Прве и Друге сеобе (Шћекићи, Бубање, Фемићи, Ћоровићи, Дробњаци, Јанковићи, Недовићи, Михаиловићи, Петрићи, Кораћи, Бугарин, Томовићи, и др. да не набрајам)

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1164
Одг: Бихор
« Одговор #5 послато: Новембар 14, 2016, 08:50:27 поподне »
Да, заборавио сам Заград. Тачно је то што си написао за Лутовца, али је и тачно да се људи у овим селима никада не идентификују са Бихором, Бихор се данас углавном веже за Петњицу и околна села. Што се тиче стариначког становништва у овим сели их нема. Сви су досељни послије Прве и Друге сеобе (Шћекићи, Бубање, Фемићи, Ћоровићи, Дробњаци, Јанковићи, Недовићи, Михаиловићи, Петрићи, Кораћи, Бугарин, Томовићи, и др. да не набрајам)
Дијелим мишљење за актуелну   идентификацију данашњег православног становништва у наведеним селима.
Шта је са Доњим Бихором - селима  преко  Лима. Петњица је сједиште Горњег Бихора. Петњица је сада поново општина.   
Села која си навео у оквиру које су општине(а) била послије Балканских ратова. Мислим  од 1913.г у новоослобођеним крајевима, како се то онда говорило?

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1164
Одг: Бихор
« Одговор #6 послато: Новембар 14, 2016, 08:59:24 поподне »
 Занимљиво би било да се јави и неко од  комшија исламске вјероисповијести. Да чујемо и другу страну ( друга мишљења). Ја близу  40. година нијесам у Црној Гори. Изгубио сам многе "адресе".  Вријеме чини своје, али контакте никада нијесам прекидао, без обзира на турбуленције на политичком небу Црне Горе.

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1164
Одг: Бихор
« Одговор #7 послато: Новембар 14, 2016, 09:11:45 поподне »
Да, заборавио сам Заград. Тачно је то што си написао за Лутовца, али је и тачно да се људи у овим селима никада не идентификују са Бихором, Бихор се данас углавном веже за Петњицу и околна села. Што се тиче стариначког становништва у овим сели их нема. Сви су досељни послије Прве и Друге сеобе (Шћекићи, Бубање, Фемићи, Ћоровићи, Дробњаци, Јанковићи, Недовићи, Михаиловићи, Петрићи, Кораћи, Бугарин, Томовићи, и др. да не набрајам)
Све то стоји.  Колико је старинаца међу становницима који се данас пишу као Бошњаци, Муслимани, Црногорци исламске вјероисповијести ( додуше данас ређе) на подручју  Горњег и Доњег Бихора. Колико Шумадинаца,  данас носи презимена: Биорац, Биорчевић, Биочанин,  Пачариз, Чивовић... Сјетих се само неких. У Србији су то  православна презимена, а у Бихору муслиманска. Писао је о томе Милисав  Лутовац, а касније  и Миле Недељковић.

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бихор
« Одговор #8 послато: Новембар 14, 2016, 09:32:22 поподне »
Занимљиво би било да се јави и неко од  комшија исламске вјероисповијести. Да чујемо и другу страну ( друга мишљења). Ја близу  40. година нијесам у Црној Гори. Изгубио сам многе "адресе".  Вријеме чини своје, али контакте никада нијесам прекидао, без обзира на турбуленције на политичком небу Црне Горе.

Становници на лијевој обали Лима представљају посебну етничку цјелину. То су углавном досељеници из Црне Горе и Брда који су изградили особен начин живота, управо захваљујући томе што се нијесу мијешали са муслиманским живљем које живи на десној обали Лима. Посматрајући са географског становишта од посебног је значаја да их је раздвајала не тако мала и хировита ријека Лим која представља природну границу ове области. Лутовац наводи аргумент по схватању људи из сусједних области. Сматрам да тако схватање често могу бити и погрешна увјерења или пак свјесно конструисање тако да уноси нејасноће у суштину односа међу насељима. Осјећај територијалне припадности се формира на колективно-психолошкој основи, те је веома важан исказ о томе како сами припадници одређене територије изражавају своју припадност. Карактеристично је да никада нијесам чуо да човјек из овог краја на питање одакле је, одговори да је из Бихора, што очито говори да у свијести тих људи не постоји такво одређење ове области, што опет не значи да у прошлости тај назив није обухватао и овак крај.

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1164
Одг: Бихор
« Одговор #9 послато: Новембар 14, 2016, 09:59:26 поподне »
Становници на лијевој обали Лима представљају посебну етничку цјелину. То су углавном досељеници из Црне Горе и Брда који су изградили особен начин живота, управо захваљујући томе што се нијесу мијешали са муслиманским живљем које живи на десној обали Лима. Посматрајући са географског становишта од посебног је значаја да их је раздвајала не тако мала и хировита ријека Лим која представља природну границу ове области. Лутовац наводи аргумент по схватању људи из сусједних области. Сматрам да тако схватање често могу бити и погрешна увјерења или пак свјесно конструисање тако да уноси нејасноће у суштину односа међу насељима. Осјећај територијалне припадности се формира на колективно-психолошкој основи, те је веома важан исказ о томе како сами припадници одређене територије изражавају своју припадност. Карактеристично је да никада нијесам чуо да човјек из овог краја на питање одакле је, одговори да је из Бихора, што очито говори да у свијести тих људи не постоји такво одређење ове области, што опет не значи да у прошлости тај назив није обухватао и овак крај.
Има и  то што си навео. Међутим, како их сматрају  племенски Васојевићи? Србљацима, Биорцима? Значи Бубања  из Журена, са десне стране Лима је  Биорац, а из Штитара и Бубања , исто становници  малог Биора, то нијесу? Шћекић са лијеве стране Лима је једно , а Шћекић са десне стране Лима  је друго. Бубање су једно, а рођаци Шаботићи друго. Значи ли то да сви они  са истим презименом , са десне обале Лима, не "представљају посебну етничку цјелину". Остављамо по страни вјерски предзнак. А богами то је исто становништво  и са лијеве и са десне стране Лима, без обзира ђе су им очи упрте.

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бихор
« Одговор #10 послато: Новембар 14, 2016, 10:12:32 поподне »
Има и  то што си навео. Међутим, како их сматрају  племенски Васојевићи? Србљацима, Биорцима? Значи Бубања  из Журена, са десне стране Лима је  Биорац, а из Штитара и Бубања , исто становници  малог Биора, то нијесу? Шћекић са лијеве стране Лима је једно , а Шћекић са десне стране Лима  је друго. Бубање су једно, а рођаци Шаботићи друго. Значи ли то да сви они  са истим презименом , са десне обале Лима, не "представљају посебну етничку цјелину". Остављамо по страни вјерски предзнак. А богами то је исто становништво  и са лијеве и са десне стране Лима, без обзира ђе су им очи упрте.

Видоје нећемо се препират. Ја ти поново кажем да се мјештани са лијеве обале Лима никада нијесу осјећали Бихорцима. Ти ме убјеђујеш у супротно и наводиш за примјер да су Бубање куповали имања у Журенима. Значи чим су се преселили у Журена почели су себе да доживљају као Бихорце, што није тачно. Шаботићи могу да се осјећају како хоће, то је њихово право. Они себе доживљавају као Бошњаке и Бихорце, али то нема никакве везе са становништвом на лијевој обали Лима. То је ствар колективне свијести.

Ван мреже Brđanin

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 230
Одг: Бихор
« Одговор #11 послато: Новембар 14, 2016, 10:13:13 поподне »
Има и  то што си навео. Међутим, како их сматрају  племенски Васојевићи? Србљацима, Биорцима? Значи Бубања  из Журена, са десне стране Лима је  Биорац, а из Штитара и Бубања , исто становници  малог Биора, то нијесу? Шћекић са лијеве стране Лима је једно , а Шћекић са десне стране Лима  је друго. Бубање су једно, а рођаци Шаботићи друго. Значи ли то да сви они  са истим презименом , са десне обале Лима, не "представљају посебну етничку цјелину". Остављамо по страни вјерски предзнак. А богами то је исто становништво  и са лијеве и са десне стране Лима, без обзира ђе су им очи упрте.
Biorci su za nas isključivo muslimani iz tog kraja.

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1164
Одг: Бихор
« Одговор #12 послато: Новембар 14, 2016, 10:20:27 поподне »
Видоје нећемо се препират. Ја ти поново кажем да се мјештани са лијеве обале Лима никада нијесу осјећали Бихорцима. Ти ме убјеђујеш у супротно и наводиш за примјер да су Бубање куповали имања у Журенима. Значи чим су се преселили у Журена почели су себе да доживљају као Бихорце, што није тачно. Шаботићи могу да се осјећају како хоће, то је њихово право. Они себе доживљавају као Бошњаке и Бихорце, али то нема никакве везе са становништвом на лијевој обали Лима. То је ствар колективне свијести.
Далеко било. Ранко нећемо се препират.  Навео сам М. Лутовца као географско историјски оквир у циљу омеђавања теме.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Бихор
« Одговор #13 послато: Новембар 14, 2016, 10:25:09 поподне »
Има ли неког објашњења за сам назив Бихор? На памет ми пада трансилвански Бихор. На теми о Шекулару писали смо о могућој вези назива Шекулар са трансилванијским Сзеклером и Секељима. Бихор није далеко од Шекулара, а опет се језички појављује могућа веза са Трансилванијом.

Видио сам у турским пописима да се и Борина код Зворника, раније писала као Бихорина.

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бихор
« Одговор #14 послато: Новембар 14, 2016, 10:37:47 поподне »
Далеко било. Ранко нећемо се препират.  Навео сам М. Лутовца као географско историјски оквир у циљу омеђавања теме.

Не значи да је Лутовац за све био у праву. Он је обилазио села (у Бубањама је био 1927. г.) и записивао је оно шта су му сељани говорили. За нас је погрешно уписао неколико података и сада је веома тешко доказати да то није тачно јер људи не познају те крајеве и углавном се позивају на њега. И ово што је Брђанин написао то је тачно и тако се данас у Црној Гори схвата и доживљава појам Бихорца. Ти такође знаш да су Васојевићи све досељенике који нијесу били племенски организовани називали Србљаци. Али данас таквих подјела нема (или скоро да и нема), јер већину (око 60%) становништва Берана представља невасојевићко становништво у смислу племенске одреднице. По некој логици и Поличани би се могли називати Бихорцима, али и за њих могу да кажем да то никада нијесам чуо.

На мрежи vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Бихор
« Одговор #15 послато: Новембар 14, 2016, 10:49:53 поподне »
Има ли неког објашњења за сам назив Бихор? На памет ми пада трансилвански Бихор. На теми о Шекулару писали смо о могућој вези назива Шекулар са трансилванијским Сзеклером и Секељима. Бихор није далеко од Шекулара, а опет се језички појављује могућа веза са Трансилванијом.

Видио сам у турским пописима да се и Борина код Зворника, раније писала као Бихорина.
Да, врло могуће. Чак и звучи логично, Бихорина-Биорина - па од тога Борина. Као нпр село Ђуђевина у Доњој Морачи које се некада звало Ђурђевина, и под тим називом уписано у турске дефтере, а и братство Сандић које се из њега одселило у Луково код Никшића због крвне освете са Меденицама, у новој средини су прихватили презиме Ђурђевци, што је још један доказ да је ово село некада имало тај назив, па кроз векове изгубило то слово "р".

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1164
Одг: Бихор
« Одговор #16 послато: Новембар 14, 2016, 11:04:49 поподне »
Има ли неког објашњења за сам назив Бихор? На памет ми пада трансилвански Бихор. На теми о Шекулару писали смо о могућој вези назива Шекулар са трансилванијским Сзеклером и Секељима. Бихор није далеко од Шекулара, а опет се језички појављује могућа веза са Трансилванијом.

Видио сам у турским пописима да се и Борина код Зворника, раније писала као Бихорина.
Има више теорија, Једна од теорија је да долази од израза "вихор", или народски виор.  И данас се код православаца чује:"био сам у Биор". Виор значи обрадива земља на висини. Ово је тумачење изнио Радомир Илић. Неспорно је да је постојао средњевјековни град  Биор и тврђава. Православци кажу Биор, а муслимани Бихор. У Румунији - Трансилванији постоји Биор и биорске планине. Да ли то има везе са наим Биором ко ће знати? Познато ми је да има и других теорија. На жалост нијесам сачувао старе комплете листа "Слобода" из Берана, који се дотицао и  ове теме.

Ван мреже rugovac

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 972
Одг: Бихор
« Одговор #17 послато: Новембар 14, 2016, 11:11:20 поподне »
Brdjanin je dobro napisao. Ne samo za Vas no i za nas su Bihorci samo muslimani.

Ван мреже Nenad M

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 260
  • YDNA J2b1-Y22063+ mtDNA H6b1
Одг: Бихор
« Одговор #18 послато: Новембар 14, 2016, 11:22:18 поподне »
У селу Борач у Горњој Гружи постоји фамилија Биорац. Презиме носе по крају из кога су се, током буне против дахија, доселили. Кумују са фамилијом Пачариз, а кажу да су кумови били "још на вилајету". Непотребно је рећи, нису муслимани. Не знам из ког села су тачно дошли, а сумњам да и они сами то знају. Биорци славе св. Јована, а Пачаризи св. Аранђела.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Бихор
« Одговор #19 послато: Новембар 14, 2016, 11:56:28 поподне »
Има ли неког објашњења за сам назив Бихор? На памет ми пада трансилвански Бихор. На теми о Шекулару писали смо о могућој вези назива Шекулар са трансилванијским Сзеклером и Секељима. Бихор није далеко од Шекулара, а опет се језички појављује могућа веза са Трансилванијом.

Видио сам у турским пописима да се и Борина код Зворника, раније писала као Бихорина.

Мала исправка за Борину, средњовековни назив је био Бохорина. Бихор је име словенског порекла, као што је навео Видоје. Румунски Бихор је само један од многих топонима у Румунији који има словенско порекло, тако да не верујем да имају неке посебне везе румунски и црногорски Бихор, осим што им је име потекло из исте групе језика, словенске (тј. конкретно јужнословенске).
Чињеницама против самоувереног незнања.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Бихор
« Одговор #20 послато: Новембар 15, 2016, 12:29:23 пре подне »
Мала исправка за Борину, средњовековни назив је био Бохорина.

Сем ако није Бохорина искварено од Бихорина.

Као Бихорина је уписана у турском попису из 1530. године, а у истом попису је пописан и Бихор. Ево тих дијелова:

У Зворничкој ливи постојала је нахија Бихорина:

Bihorine nahiyesi

У оквиру те нахије пописан је и рудник Зајача: Zayaçe gümüş madeni, Bihorine n., Srebreniçe kz., İzvornik l

Brasine k., Bihorine n., Srebreniçe kz., İzvornik l.: TD 173/15 (Брасина)
Dolna Bihorine k., Bihorine n., Srebreniçe kz., İzvor-nik l.: TD 173/16 Доња Борина
Gorna Bihorine k., Bihorine n., Srebreniçe kz., İzvornik l.: TD 173/16 Горња Борина
İtvirdkoşta k., Bihorine n., Srebreniçe kz., İzvornik l.: TD 173/16
Kovilaçe k., Bihorine n., Srebreniçe kz., İzvornik l.: TD 173/15 Бања Ковиљача
Lavdar k., Bihorine n., Srebreniçe kz., İzvornik l.: TD 173/16
Lipo Iglaviçe k., Bihorine n., Srebreniçe kz., İzvornik l.: TD 173/16
Paskoviçe k., Bihorine n., Srebreniçe kz., İzvornik l.: TD 173/16 Пасковац
Radal k., Bihorine n., Srebreniçe kz., İzvornik l.: TD 173/15 Радаљ
Voçnak mz., Bihorine n., Srebreniçe kz., İzvornik l.: TD 260/96 Воћњак
Zayaçe k., Bihorine n., Srebreniçe kz., İzvornik l.: TD 173/15 Зајача

Треба рећи да је нахија Бихорина била влашка нахија и помиње се кнез Драгаш на њеном челу: Knez Dragaş çf., Radal k., Bihorine n., Srebreniçe kz., İzvornik l.: TD 173/89

Као што се може видјети, идентична мјеста са истим називима постоје и данас, што говори о континуитету становништва на том простору.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Бихор
« Одговор #21 послато: Новембар 15, 2016, 01:03:38 пре подне »
Пошто је тема ипак о другом Бихору, ево података из турског пописа 1530. године за полимски Бихор.

O-PRİZRİN LİVASI
2-Bihor kalesi217, Bihor kz

Arzaniçe k., Bihor kz., İskenderiye l.: TD 367/320
Baliyavaç k., bk. Korite-i Küçük k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.
Bare k., Bihor kz., İskenderiye l.: TD 367/321
Baroşik k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 495/338
Bedin k., Bihor kz., İskenderiye l.: TD 500/591
Beginçe k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/384
Beliçe k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/384
Belohova k., Bihor kz., İskenderiye l.: TD 500/614
Bırçeva k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/386
Bikarişka k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 495/345
Biyedik k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/386
Biyoçe k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 92/92
Blato k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 495/342
Bojigane k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 495/36
Bolhan k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/383
Borovçe k., Bihor kz., İskenderiye l.: TD 367/321
Botuçeva k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 495/335
Bovisilik k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/384
Brastaç k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 92/62
Brayna Luka k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/386
Brezava k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/384
Brod k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/384
Brodarova k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/38
Broşkova k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/
Buçe k., Bihor kz., İskenderiye l.: TD 367/321
Bukovik k., Bihor kz., İskenderiye l.: TD 367/321
Çaporovine k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 495/368
Çırhale k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/390
Çirhlovine k., Bihor kz., İskenderiye l.: TD 367/321
Çirnevirh k., Bihor kz., İskenderiye l.: TD 367/321
Çirniş k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/385
Çrişnova k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/384
Çuça k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 92/9
Dapsik k., Bihor kz., İskenderiye l.: TD 500/591
Daşiçerika mz., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/386
Davidova mn., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 92/99
Dobreşevine mz., Bihor kz., İskenderiye l.: TD 367/321
Dobrine k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 92/94
Dobrodol k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/390
Dobrovine k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 495/361
Dolaç k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/383
Dolna Başiçe k., İstaviç n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/389
Dolna Dubova k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 495/368
Dolna İstiranani k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/385
Dolna İzminiç k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/386
Dolna Lozine k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/386
Dolna Svetivan k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/390
Dolna Trobine k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 1029/61
Dolna Zagradine k., Bihor kz., İskenderiye l.: TD 367/321
Doroni k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/39
Dragini k., İstaviç n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/389
Dragolin k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/386
Dragosava k., Bihor kz., İskenderiye l.: TD 367/320
Drogoşevine k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 495/384



Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Бихор
« Одговор #22 послато: Новембар 15, 2016, 01:04:03 пре подне »
Glavaca k., Bihor kz., İskenderiye l.: TD 367/322
Godeva k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/390
Goduçani k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/385
Goduşa k., Bihor kz., Prizrin l.: TD 173/35
Gorajde k., Bihor kz., İskenderiye l.: TD 367/320
Gorna Başiçe k., İstaviç n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 495/260
Gorna Dubova k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 495/367
Gorna İstiranani k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/386
Gorna Lozine k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/386
Gorna Nelodi k., İstaviç n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/389
Gorna Svetivan k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/390
Gorna Trobine k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 1029/24
Gorna Zagradine k., Bihor kz., İskenderiye l.: TD 367/320
Gospodinpotok k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 92/85
Gostum k., Bihor kz., İskenderiye l.: TD 367/321
Goşeva k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/385
Grahova k., İstaviç n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/389
Grinçar mz., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/385
Gubavaç k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/384
Guçine k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/385
Hazan k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 495/344
Holuy k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 495/375
İhvaline k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/385
İslatina k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/386
İslipaçpotok/Nedakus k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 92/84
İstaviç n., Bihor kz., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/3
İstebaniçe k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 495/3
İstepandol k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 495/337
İstikovaç/Raspor k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 92/100
İstubile k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/383
İvanya k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 495/362
İzlo Glava k., İstaviç n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 495/222
İzminiç k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/383
Jurin k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/386
Kaçmur k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 495/336
Kake k., Bihor kz., İskenderiye l.: TD 367/321
Kaliçe k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 92/96
Kalina k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/390
Kaludra k., Bihor kz., İskenderiye l.: TD 500/594
Kaludrag k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 495/394
Komadin k., Bihor kz.: İskenderiye l.: TD 367/321
Komaran n., Bihor kz., İskenderiye l.: TD 367/321
Konaç k., bk. Lukaviç k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l
Koprinava k., Bihor kz., İskenderiye l.: TD 367/322
Koprivne k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/386
Korite-i Küçük/Baliyavaç k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 92/89
Kormik k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/386
Kostaniçe k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 495/358
Kovaç k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 495/339
Kradenik k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 92/88
Krokoçeva k., bk. Nedakus k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.
Kruşeva k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/385
Kutaç k., Bihor kz., İskenderiye l.: TD 500/614

Наставиће се...

Пошто нисам из тог краја не могу на први поглед да повежем мјеста из пописа са данашњим, али вјерујем да их има. Примјетих Дапсиће и Калудру...

Такође, види се да је Бихор био подијељен између скадарске и призренске ливе, да је Штавица такође улазила у бихорску казу. Судећи по броју села изгледа да је крај био прилично густо насељен. Довољно је да се упореди са гре наведеном зворничком Бихорином, па да се види разлика. Споменута је и тврђава Бихор.

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1164
Одг: Бихор
« Одговор #23 послато: Новембар 15, 2016, 04:10:59 пре подне »
У селу Борач у Горњој Гружи постоји фамилија Биорац. Презиме носе по крају из кога су се, током буне против дахија, доселили. Кумују са фамилијом Пачариз, а кажу да су кумови били "још на вилајету". Непотребно је рећи, нису муслимани. Не знам из ког села су тачно дошли, а сумњам да и они сами то знају. Биорци славе св. Јована, а Пачаризи св. Аранђела.
[/quo
Пачаризи су изворно из села Биоча, на ушћу Љешнице у Лим. Пачаризи су у та времена били јако братство. Причано је о томе на форуму. И од ових који су примили ислам био је један оџа, активан у Другом свјетском рату на подручју Пријепоља. Јављају се и са презименом Биочак. У Црној Гори их је сада мало. Има их исељених у Босни и у Турској, под другим презименом (има). нпр. Аков, Аковлија, по Бијелом  Пољу (турски назив Акова). Не знам из којег су тачно мјеста Биорци. Сигурно је да су из Биора, а вјероватно, ту из комшилука  Пачариза из Биоче.

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1164
Одг: Бихор
« Одговор #24 послато: Новембар 15, 2016, 05:01:32 пре подне »
Мала исправка за Борину, средњовековни назив је био Бохорина. Бихор је име словенског порекла, као што је навео Видоје. Румунски Бихор је само један од многих топонима у Румунији који има словенско порекло, тако да не верујем да имају неке посебне везе румунски и црногорски Бихор, осим што им је име потекло из исте групе језика, словенске (тј. конкретно јужнословенске).
  Поред теорије о словенском поријеклу назива Биор, у новије вријеме је присутно и тумачење, да назив Би(х)ор потиче од турских ријечи "бир", што значи један, и "хорд", односно "орт", што значи војна јединица или прва војна јединица. У тој корелацији је и назив за Беране, који настао од турске ријечи Бир-хане, што у преводу значи велики хан. И ту се позивају на М. Лутовца. Ови аутори полазе од схватања да су темеље утврђења Био(х)ор поставили Авари, односно Обри, чији језик припада групи старотурских односно турских језика. У 11. и 12. вијеку у Горњем Полимљу - на подручју  Бихора боравили су Авари, односно Обри. Од њих је остао назив Обров у Доњем Биору код Бијелог Поља.
Има и тумачење да назив  Бихор потиче од германске ријечи "орт", што значи центар, "бир орд" војни центар. Сувишно је подсјећати да су овим  "новијим" тумачењима блиски аутори бошњачке оријентације. Све може, само да није словенско.
Османски географ Хаџи Калфа у 17.вијеку за подручје Биора употребљава назив Бухор.
Очигледно је да Биор стари назив, јер немамо његово јасно значење. Словенске коријене  не можемо прескочити.
 Погледати: www.maticacrnogorska.me/files/44/03%20rade%20ilic.pdf

Ван мреже Nenad M

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 260
  • YDNA J2b1-Y22063+ mtDNA H6b1
Одг: Бихор
« Одговор #25 послато: Новембар 15, 2016, 08:13:59 пре подне »
У селу Борач у Горњој Гружи постоји фамилија Биорац. Презиме носе по крају из кога су се, током буне против дахија, доселили. Кумују са фамилијом Пачариз, а кажу да су кумови били "још на вилајету". Непотребно је рећи, нису муслимани. Не знам из ког села су тачно дошли, а сумњам да и они сами то знају. Биорци славе св. Јована, а Пачаризи св. Аранђела.
[/quo
Пачаризи су изворно из села Биоча, на ушћу Љешнице у Лим. Пачаризи су у та времена били јако братство. Причано је о томе на форуму. И од ових који су примили ислам био је један оџа, активан у Другом свјетском рату на подручју Пријепоља. Јављају се и са презименом Биочак. У Црној Гори их је сада мало. Има их исељених у Босни и у Турској, под другим презименом (има). нпр. Аков, Аковлија, по Бијелом  Пољу (турски назив Акова). Не знам из којег су тачно мјеста Биорци. Сигурно је да су из Биора, а вјероватно, ту из комшилука  Пачариза из Биоче.

Хвала, Видоје.

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1164
Одг: Бихор
« Одговор #26 послато: Новембар 15, 2016, 10:01:14 пре подне »
Хвала, Видоје.
Нема на чему.  Ево шта пише М. Лутовац:
Биоча : " Старинци су Пачаризи (род су са Кнежевићима у Будимљи) после 1912 г. иселили су се. Њих има у суседном селу Гојевићима. Развалине њихове куле виде се у крају Зенице. Били су толико силни и самовољни да ни Турци нису смели певати пролазећи кроз Биочу. Пачариза има у Гружи (Шумадији) који су се тамо иселили док сви нису примили ислам."
Гојевићи: "Најстарији становници су Пачаризи (8.кућа) којима су род Пачаризи из Биоче. Ови Пачаризи су имали своје чифлике у Пријелозима и Лукавици на левој страни Лима. Изгонили су стоку на Бјеласицу. Кажу да је један део Јеловице припадало њима." 

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бихор
« Одговор #27 послато: Новембар 15, 2016, 11:08:33 пре подне »
[quote
Kaçmur k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 495/336

Наставиће се...

[/quote]

У Бубањама постоји заселак Качмор па ме ово цитирано подсјећа на тај топоним. С обзиром да се у дефтерима и Шудикомском поменику не помиње село Бубање, ми мислимо да је назив настао по братству. За Качмор до сада нијесмо успјели да одгонетнемо поријекло имена. Синиша шта значе бројке 495/336?

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1164
Одг: Бихор
« Одговор #28 послато: Новембар 15, 2016, 01:10:25 поподне »
Glavaca k., Bihor kz., İskenderiye l.: TD 367/322
Godeva k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/390
Goduçani k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/385
Goduşa k., Bihor kz., Prizrin l.: TD 173/35
Gorajde k., Bihor kz., İskenderiye l.: TD 367/320
Gorna Başiçe k., İstaviç n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 495/260
Gorna Dubova k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 495/367
Gorna İstiranani k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/386
Gorna Lozine k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/386
Gorna Nelodi k., İstaviç n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/389
Gorna Svetivan k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/390
Gorna Trobine k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 1029/24
Gorna Zagradine k., Bihor kz., İskenderiye l.: TD 367/320
Gospodinpotok k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 92/85
Gostum k., Bihor kz., İskenderiye l.: TD 367/321
Goşeva k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/385
Grahova k., İstaviç n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/389
Grinçar mz., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/385
Gubavaç k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/384
Guçine k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/385
Hazan k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 495/344
Holuy k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 495/375
İhvaline k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/385
İslatina k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/386
İslipaçpotok/Nedakus k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 92/84
İstaviç n., Bihor kz., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/3
İstebaniçe k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 495/3
İstepandol k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 495/337
İstikovaç/Raspor k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 92/100
İstubile k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/383
İvanya k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 495/362
İzlo Glava k., İstaviç n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 495/222
İzminiç k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/383
Jurin k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/386
Kaçmur k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 495/336
Kake k., Bihor kz., İskenderiye l.: TD 367/321
Kaliçe k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 92/96
Kalina k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/390
Kaludra k., Bihor kz., İskenderiye l.: TD 500/594
Kaludrag k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 495/394
Komadin k., Bihor kz.: İskenderiye l.: TD 367/321
Komaran n., Bihor kz., İskenderiye l.: TD 367/321
Konaç k., bk. Lukaviç k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l
Koprinava k., Bihor kz., İskenderiye l.: TD 367/322
Koprivne k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/386
Korite-i Küçük/Baliyavaç k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 92/89
Kormik k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/386
Kostaniçe k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 495/358
Kovaç k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 495/339
Kradenik k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 92/88
Krokoçeva k., bk. Nedakus k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.
Kruşeva k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/385
Kutaç k., Bihor kz., İskenderiye l.: TD 500/614

Наставиће се...

Пошто нисам из тог краја не могу на први поглед да повежем мјеста из пописа са данашњим, али вјерујем да их има. Примјетих Дапсиће и Калудру...

Такође, види се да је Бихор био подијељен између скадарске и призренске ливе, да је Штавица такође улазила у бихорску казу. Судећи по броју села изгледа да је крај био прилично густо насељен. Довољно је да се упореди са гре наведеном зворничком Бихорином, па да се види разлика. Споменута је и тврђава Бихор.
            Многа мјеста из овог пописа се и данас тако зову, од  Зле Ријеке, Комнина, Комарнице, Плава до Бродарева. Летимичан преглед имена села то потврђује: Ржаница, Баре, Биоча, Бољанине, Брзава, Бродарево, Црни врх, Црниш, Дапсиће, Дашча Ријека, Добродоле, Долац, Лозна, Трубина, Доње и Горње Заграђе или Доњи и Горњи Заград, Драгосава, Главаца, Годијево, Годуша, Горажде, Горња и Доња Лозна, Горњи и Доњи Сутиван, Гостун, Гошево, Грнчар, Азане, Ивање, Калица, Калудра, Корита, Крушево.. Тешко је убицирати нека мјеста, нпр. има село Калудра, близу Боровца ( сада Ровца), село - данас засеок Калудра  у Малом Бихору, Равни Калудар између  Љешнице и Трубине ( и сада се ту виде остаци  тесаног камења од грађевина...  Има још. Широко је то подручје.
По пописима из 1487/8, 1488/9, 1489/90 и 1490/91, у Биору је евидентирано 1643 домаћинстава, међу којим и 108 -116 удовица. ( по М. Лутовцу)

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Бихор
« Одговор #29 послато: Новембар 15, 2016, 01:10:43 поподне »
Сем ако није Бохорина искварено од Бихорина.

Бихорина може бити само искварени турски облик за Бохорину, пошто се под овим другим називом први пут јавља још 1415. у једном од докумената из дубровачког Архива. О њој је писао Михаило Динић у свом раду "За историју рударства у Србији и Босни I", поглавље "Средње Подриње", глава V.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Бихор
« Одговор #30 послато: Новембар 15, 2016, 01:31:17 поподне »
  Поред теорије о словенском поријеклу назива Биор, у новије вријеме је присутно и тумачење, да назив Би(х)ор потиче од турских ријечи "бир", што значи један, и "хорд", односно "орт", што значи војна јединица или прва војна јединица. У тој корелацији је и назив за Беране, који настао од турске ријечи Бир-хане, што у преводу значи велики хан. И ту се позивају на М. Лутовца. Ови аутори полазе од схватања да су темеље утврђења Био(х)ор поставили Авари, односно Обри, чији језик припада групи старотурских односно турских језика. У 11. и 12. вијеку у Горњем Полимљу - на подручју  Бихора боравили су Авари, односно Обри. Од њих је остао назив Обров у Доњем Биору код Бијелог Поља.
Има и тумачење да назив  Бихор потиче од германске ријечи "орт", што значи центар, "бир орд" војни центар. Сувишно је подсјећати да су овим  "новијим" тумачењима блиски аутори бошњачке оријентације. Све може, само да није словенско.
Османски географ Хаџи Калфа у 17.вијеку за подручје Биора употребљава назив Бухор.
Очигледно је да Биор стари назив, јер немамо његово јасно значење. Словенске коријене  не можемо прескочити.
 Погледати: www.maticacrnogorska.me/files/44/03%20rade%20ilic.pdf

То аварско тумачење је погрешно из два разлога. Први је временско неслагање, јер у 11. и 12. веку Авари више не постоје. Њихову државу је са запада напао Карло Велики у последњој деценији 8. века и успео да уништи и опљачка њихову престоницу која се налазила негде између Дунава и Тисе, док их је Прво бугарско царство нападом са истока почетком 9. века докрајчило. Њихова етничка посебност је врло брзо испарила, тако да већ крајем 9. века, непун век након пропасти њиховог Каганата, приликом доласка Мађара у Панонију, они не затичу Аваре, већ само Словене, остатке Гепида (?) и можда Влахе у Трансилванији (али тај први помен Влаха у Трансилванији је доста споран и тема политичког спорења Мађара и Румуна). У сваком случају, Авари више не постоје као посебан етнос већ када се Мађари досељавају, а камоли да су сачували етничку свест до 12. века и то тако далеко на југу од своје постојбине. Ко год да је поставио ту тезу, а претпостављам да су то неки бошњачки/муслимански политички обојени "историчари", мало је побркао лончиће, јер заиста постоји хипотеза о насељавању Авара у 6. и 7. веку на простору римских провинција Далмације и Превалитане, али њен аутор, наш чувени средњовековни археолог Јован Ковачевић, не би никада начинио тако кардиналну хронолошку грешку и сместио то насељавање у 11. и 12. век. Ту долазимо до другог разлога зашто је Ковачевићева оригинална хипотеза (представљена у његовој књизи "Аварски каганат") погрешна. Нема неких нарочитих археолошких трагова аварског насељавања крајева јужно од Саве и Дунава, нема некропола, нема насеља, ни сам брдско-планински терен није одговарао Аварима који су се бавили степским сточарењем. Сем тога, топоними Обри, Оброво, Обровац се тумаче словенским називом за насеље које је "обровљено", тј. окружено ровом (и вероватно палисадом), што је био раносредњовековни начин утврђивања насеља (између осталог присутан и на локалитету Орловине у Малом Зворнику, на тим ископавањима сам био лично присутан). Професор Ковачевић је био помало "залуђен" Аварима и волео је да их "проналази" чак и тамо где их није било. Његову хипотезу је врло убедљиво оборио његов колега и пријатељ, професор Владислав Поповић. За сам назив Бихор сам давно нешто читао о његовој етимологији, не могу да се сетим тачно где, али сам упамтио да је у питању словенска реч, чак је било написано и њено тачно значење у старословенском, али сам и то значење, нажалост, заборавио.  :)
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Latinica

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 122
Одг: Бихор
« Одговор #31 послато: Новембар 15, 2016, 01:52:47 поподне »
Bare k., Bihor kz., İskenderiye l.: TD 367/321  (Bare/PP)
Belohova k., Bihor kz., İskenderiye l.: TD 500/614(Bjelahova/PP)
Biyoçe k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 92/92 (Bioca/BP)
Blato k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 495/342 (Blato/SJ)
Bolhan k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/383 (Boljanina/BP)
Borovçe k., Bihor kz., İskenderiye l.: TD 367/321  (Poroce/PT ?)
Brodarova k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/38 (Brodarevo/PP)
Buçe k., Bihor kz., İskenderiye l.: TD 367/321 (Buče/BA)
Bukovik k., Bihor kz., İskenderiye l.: TD 367/321  (Bukovik/PP)
Çırhale k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/390 (Crhalj/BP)
Çirhlovine k., Bihor kz., İskenderiye l.: TD 367/321 (Crvljevine/BP)
Çirniş k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/385 (Crniš/BP)
Çuça k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 92/9 (Čeoče/BP)
Dapsik k., Bihor kz., İskenderiye l.: TD 500/591  (Dapsići)
Daşiçerika mz., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/386 (Dašča Rijeka/PT)
Dobrine k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 92/94 (Dobrinje/BP)
Dobrodol k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/390 (Dobrodole/PT)
Dolaç k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/383  (Dolac/BP)
Dolna Lozine k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/386 (Lozna/Loznice/BP)
Dolna Trobine k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 1029/61 (Doljne Trubine/BP)
Dolna Zagradine k., Bihor kz., İskenderiye l.: TD 367/321 ( Zagrad ili Zagrađe/BA)
Dragosava k., Bihor kz., İskenderiye l.: TD 367/320 (Dragosava/BA)
Glavaca k., Bihor kz., İskenderiye l.: TD 367/322 (Glavaca/BA)
Godeva k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/390 (Godijevo/BP)
Goduşa k., Bihor kz., Prizrin l.: TD 173/35 (Goduša/BP)
Gorajde k., Bihor kz., İskenderiye l.: TD 367/320 (Goražde/BA)
Gorna Dubova k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 495/367 (Gornje Dubovo/BP)
Gorna Lozine k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/386    (Lozna/Loznice/BP)
Gorna Trobine k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 1029/24 (Gornje Trubine/BP)
Gorna Zagradine k., Bihor kz., İskenderiye l.: TD 367/320 ( Zagrad ili Zagrađe/BA)
Gostum k., Bihor kz., İskenderiye l.: TD 367/321 ( Gostun/PP?)
Goşeva k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/385 ( Goševo /SJ)
Grinçar mz., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/385 (Grančarevo/BP)
Gubavaç k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/384  (Gubavac/BP)
Hazan k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 495/344 (Hazane/PT)
Holuy k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 495/375  (Oluja/BP)
İslatina k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/386 (Slatina/PP)
İslipaçpotok/Nedakus k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 92/84 (Nedakusi/BP)
İvanya k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 495/362    (Ivanje/BP)
Kaliçe k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 92/96  (Kalica/PT)
Korite-i Küçük/Baliyavaç k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 92/89  ( Korita/BP)
Kostaniçe k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 495/358  (Kostenica/BP)
Kovaç k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 495/339  (Kovačica/BP)













 

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1164
Одг: Бихор
« Одговор #32 послато: Новембар 15, 2016, 02:03:31 поподне »
Bare k., Bihor kz., İskenderiye l.: TD 367/321  (Bare/PP)
Belohova k., Bihor kz., İskenderiye l.: TD 500/614(Bjelahova/PP)
Biyoçe k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 92/92 (Bioca/BP)
Blato k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 495/342 (Blato/SJ)
Bolhan k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/383 (Boljanina/BP)
Borovçe k., Bihor kz., İskenderiye l.: TD 367/321  (Poroce/PT ?)
Brodarova k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/38 (Brodarevo/PP)
Buçe k., Bihor kz., İskenderiye l.: TD 367/321 (Buče/BA)
Bukovik k., Bihor kz., İskenderiye l.: TD 367/321  (Bukovik/PP)
Çırhale k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/390 (Crhalj/BP)
Çirhlovine k., Bihor kz., İskenderiye l.: TD 367/321 (Crvljevine/BP)
Çirniş k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/385 (Crniš/BP)
Çuça k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 92/9 (Čeoče/BP)
Dapsik k., Bihor kz., İskenderiye l.: TD 500/591  (Dapsići)
Daşiçerika mz., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/386 (Dašča Rijeka/PT)
Dobrine k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 92/94 (Dobrinje/BP)
Dobrodol k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/390 (Dobrodole/PT)
Dolaç k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/383  (Dolac/BP)
Dolna Lozine k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/386 (Lozna/Loznice/BP)
Dolna Trobine k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 1029/61 (Doljne Trubine/BP)
Dolna Zagradine k., Bihor kz., İskenderiye l.: TD 367/321 ( Zagrad ili Zagrađe/BA)
Dragosava k., Bihor kz., İskenderiye l.: TD 367/320 (Dragosava/BA)
Glavaca k., Bihor kz., İskenderiye l.: TD 367/322 (Glavaca/BA)
Godeva k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/390 (Godijevo/BP)
Goduşa k., Bihor kz., Prizrin l.: TD 173/35 (Goduša/BP)
Gorajde k., Bihor kz., İskenderiye l.: TD 367/320 (Goražde/BA)
Gorna Dubova k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 495/367 (Gornje Dubovo/BP)
Gorna Lozine k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/386    (Lozna/Loznice/BP)
Gorna Trobine k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 1029/24 (Gornje Trubine/BP)
Gorna Zagradine k., Bihor kz., İskenderiye l.: TD 367/320 ( Zagrad ili Zagrađe/BA)
Gostum k., Bihor kz., İskenderiye l.: TD 367/321 ( Gostun/PP?)
Goşeva k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/385 ( Goševo /SJ)
Grinçar mz., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/385 (Grančarevo/BP)
Gubavaç k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/384  (Gubavac/BP)
Hazan k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 495/344 (Hazane/PT)
Holuy k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 495/375  (Oluja/BP)
İslatina k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/386 (Slatina/PP)
İslipaçpotok/Nedakus k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 92/84 (Nedakusi/BP)
İvanya k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 495/362    (Ivanje/BP)
Kaliçe k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 92/96  (Kalica/PT)
Korite-i Küçük/Baliyavaç k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 92/89  ( Korita/BP)
Kostaniçe k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 495/358  (Kostenica/BP)
Kovaç k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 495/339  (Kovačica/BP)

Браво Latinica.  У загради су називи садашњих општина.  Да ли је: Бјелокоса, умјесто Бјелахова? Пороче  умјесто Боровца...? Ђе је Олуја? Има и Лозна и Лознице. Настави...

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1164
Одг: Бихор
« Одговор #33 послато: Новембар 15, 2016, 02:33:10 поподне »
Претпостављам  да је Бјелахова  у ствари Бјелокоса, близу Орахова и Бара, на тромеђи Орахова, Бара и Љешнице?

Ван мреже Latinica

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 122
Одг: Бихор
« Одговор #34 послато: Новембар 15, 2016, 02:42:30 поподне »
Oluja ili Holuja(Holuy)https://www.google.de/maps/place/Oluja,+Montenegro/@43.0979942,19.7751117,17z/data=!3m1!4b1!4m5!3m4!1s0x1352babc5da455d1:0x9f5271a94f214190!8m2!3d43.0978963!4d19.7777724

Bjelahova ipak više zvuči na Belohova nego Bjelokosa(Belokosa?) koja nije naseljena nego je samo poljana, a Poroče se ovde pise kao Boruce(Borovce)->http://lazarus.elte.hu/hun/digkonyv/topo/200e/38-43.jpg pa sam mislio da je moguće da je selo Poroče.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Бихор
« Одговор #35 послато: Новембар 16, 2016, 12:51:59 поподне »
Кад сам већ почео да завршим са објављивањем Бихорске казе из турског пописа 1530.

Lagator k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/385
Lanişte k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 5m/34
Leskova Glava k., İstaviç n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 92/74
Leşniçe k., Bihor kz., İskenderiye l.: TD 500/606
Leşniçe k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/385
Litine k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/386
Lomniçe k., Bihor kz., İskenderiye l.: TD 367/322
Lomniçe k., İstaviç n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/389
Lug k., Bihor kz., İskenderiye l.: TD 500/593
Lukaviç/Konaç k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 1029/50
Maçiste k., Bihor kz., İskenderiye l.: TD 367/320
Medele k., Tırgovişte n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 92/75
Megupotovçe k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 5m/33
Metanpotok k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 92/86
Metohi k., Bihor kz., İskenderiye l.: TD 367/322
Mile zm., Bihor kz., İskenderiye l.: TD 367/322
Milotindol k., Bihor kz., İskenderiye l.: TD 367/321
Mirçkovine k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 368/329
Mokrilug k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/385
Mostir k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/384
Muçoviçe k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/385
Nedakus k., bk. İslipaçpotok k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.
Nedakus/Krokoçeva k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/384
Nikola Çırkova k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/383
Nikovaç k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 92/86
Nogobratine k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/386
Oplat k., Bihor kz., İskenderiye l.: TD 367/321
Opniçe k., Bihor kz., İskenderiye l.: TD 500/615
Orah k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/384
Orahova k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/386
Oraşaç k., Bihor kz., İskenderiye l.: TD 367/321
Paluç k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 92/89
Papraniçe k., Bihor kz., İskenderiye l.: TD 367/321
Pariçe k., Bihor kz., İskenderiye l.: TD 367/322
Peçiçe k., Bihor kz., İskenderiye l.: TD 500/593
Peknik k., Bihor kz., İskenderiye l.: TD 367/320
Pervin k., Bihor kz., İskenderiye l.: TD 367/321
Petriçe k., Bihor kz., İskenderiye l.: TD 367/322
Petrovaçirkva mn., Bihor kz., İskenderiye l.: TD 367/321
Pişani k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/390
Plana k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 5m/34
Podbraje k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 495/396
Podi k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 92/88
Podistranye k., Bihor kz., İskenderiye l.: TD 367/320
Podkırayçi k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/385
Ponor k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/390
Prelug k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/383
Prepçik k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/384

Наставиће се...

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Бихор
« Одговор #36 послато: Новембар 16, 2016, 01:10:49 поподне »
Бихорска каза, турски попис 1530.

Radiva Glava k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 495/375
Radunik k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/390
Rafçane k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 92/88
Rakovaç k., Bihor kz., İskenderiye l.: TD 367/322
Rakoviçe k., Bihor kz., İskenderiye l.: TD 367/321
Rasova k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 495/359
Raspor k., bk. İstikovaç k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.
Rastoka k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 495/349
Raşka Gora k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 495/403
Ravna k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/385
Resnik k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 495/333
Ribsile (?) k., Bihor kz., İskenderiye l.: TD 367/320
Rudinebırda k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 495/364
Ruyişte k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/383
Ruzinçe k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/384
Savinoburye mz., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/386
Sedlar k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/383
Serkepolye mz., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/385
Sila k., Bihor kz., İskenderiye l.: TD 367/321
Sredne Bırda k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 495/347
Srekani k., İstaviç n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 92/75
Svetkova mn., Bihor kz., İskenderiye l.: TD 367/322
Şakular k., Bihor kz., İskenderiye l.: TD 367/322
Şepoviçe k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/384
Toçilova k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 495/385
Totik k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/386
Trapovine k., İstaviç n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/389
Trepeze k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 5m/41
Tuçani k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/385
Turuva k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/384
Velepolye k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 495/337
Viniçka k., Bihor kz., İskenderiye l.: TD 367/321
Virbiçeler k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/383
Virbniçe k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/386
Virh k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/383
Virşeva k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/390
Virtovska k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 495/376
Vişneva k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 495/372
Vişnova mz., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/385
Vişoçka k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/385
Yablanova k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/383
Yahodol k., Bihor kz., İskenderiye l.: TD 367/321
Yanya k., Bihor kz., İskenderiye l.: TD 500/593
Yasen k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 1029/33
Zaberine k., Bihor kz., İskenderiye l.: TD 367/320
Zagorye k., Bihor kz., İskenderiye l.: TD 367/320
Zagrad k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 92/93
Zahumiska k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 92/72
Zakamen k., İstaviç n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 92/73
Zakum k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/385
Zakut k., Bihor kz., İskenderiye l.: TD 367/321
Zaluzne k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/383
Zasmirçe k., İstaviç n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/389
Zastub zm., Bihor kz., İskenderiye l.: TD 367/322
Zaton k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 92/111
Zavinograd k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/386
Zihlak k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/384

То би било све што се тиче Бихора у овом попису.


Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Бихор
« Одговор #37 послато: Новембар 16, 2016, 01:18:05 поподне »
Као што се из горе наведеног пописа мјеста види, Бихор је био прилично пространа и насељена област у првој половини 16. вијека. Обухватао је и дијелове данашње васојевићке области и Шекулар, који се и помиње у горњем попису као село.

У оквиру скадарског санџака Бихорска каза је имала и двије нахије: Budimle nahiyesi, Bihor kz. и  Komaran nahiyesi, Bihor kz. али генерално у попису нису назначаване нахије у оквиру скадарског санџака, већ само бихорска каза и име санџака. Издвојена је и нахија Штавица у оквиру призренског санџака.

У оквиру казе постојао је само један град: Будимље и једна тврђава: Бихор.

« Последња измена: Новембар 16, 2016, 01:19:44 поподне Синиша Јерковић »

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1164
Одг: Бихор
« Одговор #38 послато: Новембар 17, 2016, 09:48:07 поподне »
Кад сам већ почео да завршим са објављивањем Бихорске казе из турског пописа 1530.

Lagator k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/385
Lanişte k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 5m/34
Leskova Glava k., İstaviç n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 92/74
Leşniçe k., Bihor kz., İskenderiye l.: TD 500/606
Leşniçe k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/385
Litine k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/386
Lomniçe k., Bihor kz., İskenderiye l.: TD 367/322
Lomniçe k., İstaviç n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/389
Lug k., Bihor kz., İskenderiye l.: TD 500/593
Lukaviç/Konaç k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 1029/50
Maçiste k., Bihor kz., İskenderiye l.: TD 367/320
Medele k., Tırgovişte n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 92/75
Megupotovçe k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 5m/33
Metanpotok k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 92/86
Metohi k., Bihor kz., İskenderiye l.: TD 367/322
Mile zm., Bihor kz., İskenderiye l.: TD 367/322
Milotindol k., Bihor kz., İskenderiye l.: TD 367/321
Mirçkovine k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 368/329
Mokrilug k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/385
Mostir k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/384
Muçoviçe k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/385
Nedakus k., bk. İslipaçpotok k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.
Nedakus/Krokoçeva k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/384
Nikola Çırkova k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/383
Nikovaç k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 92/86
Nogobratine k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/386
Oplat k., Bihor kz., İskenderiye l.: TD 367/321
Opniçe k., Bihor kz., İskenderiye l.: TD 500/615
Orah k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/384
Orahova k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/386
Oraşaç k., Bihor kz., İskenderiye l.: TD 367/321
Paluç k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 92/89
Papraniçe k., Bihor kz., İskenderiye l.: TD 367/321
Pariçe k., Bihor kz., İskenderiye l.: TD 367/322
Peçiçe k., Bihor kz., İskenderiye l.: TD 500/593
Peknik k., Bihor kz., İskenderiye l.: TD 367/320
Pervin k., Bihor kz., İskenderiye l.: TD 367/321
Petriçe k., Bihor kz., İskenderiye l.: TD 367/322
Petrovaçirkva mn., Bihor kz., İskenderiye l.: TD 367/321
Pişani k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/390
Plana k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 5m/34
Podbraje k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 495/396
Podi k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 92/88
Podistranye k., Bihor kz., İskenderiye l.: TD 367/320
Podkırayçi k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/385
Ponor k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/390
Prelug k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/383
Prepçik k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/384

Наставиће се...
  Каза је нижа територијално- политичка јединица првобитне подјеле турске територије.  И  овдје се ради о селима која се и данас тако зову. Наводим  нека: Лагаторе, Љешница, да ли Горња и Доња Љешница у Горњем Бихору, или се она друга Љешница односи на ону код Бијелог Поља - Доњи Бихор, Мојстир, Недакуси, Орахово, Паљу(х), Петњик, Пода, Понор...

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1164
Одг: Бихор
« Одговор #39 послато: Новембар 17, 2016, 09:55:59 поподне »
Бихорска каза, турски попис 1530.

Radiva Glava k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 495/375
Radunik k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/390
Rafçane k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 92/88
Rakovaç k., Bihor kz., İskenderiye l.: TD 367/322
Rakoviçe k., Bihor kz., İskenderiye l.: TD 367/321
Rasova k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 495/359
Raspor k., bk. İstikovaç k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.
Rastoka k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 495/349
Raşka Gora k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 495/403
Ravna k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/385
Resnik k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 495/333
Ribsile (?) k., Bihor kz., İskenderiye l.: TD 367/320
Rudinebırda k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 495/364
Ruyişte k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/383
Ruzinçe k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/384
Savinoburye mz., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/386
Sedlar k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/383
Serkepolye mz., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/385
Sila k., Bihor kz., İskenderiye l.: TD 367/321
Sredne Bırda k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 495/347
Srekani k., İstaviç n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 92/75
Svetkova mn., Bihor kz., İskenderiye l.: TD 367/322
Şakular k., Bihor kz., İskenderiye l.: TD 367/322
Şepoviçe k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/384
Toçilova k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 495/385
Totik k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/386
Trapovine k., İstaviç n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/389
Trepeze k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 5m/41
Tuçani k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/385
Turuva k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/384
Velepolye k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 495/337
Viniçka k., Bihor kz., İskenderiye l.: TD 367/321
Virbiçeler k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/383
Virbniçe k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/386
Virh k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/383
Virşeva k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/390
Virtovska k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 495/376
Vişneva k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 495/372
Vişnova mz., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/385
Vişoçka k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/385
Yablanova k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/383
Yahodol k., Bihor kz., İskenderiye l.: TD 367/321
Yanya k., Bihor kz., İskenderiye l.: TD 500/593
Yasen k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 1029/33
Zaberine k., Bihor kz., İskenderiye l.: TD 367/320
Zagorye k., Bihor kz., İskenderiye l.: TD 367/320
Zagrad k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 92/93
Zahumiska k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 92/72
Zakamen k., İstaviç n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 92/73
Zakum k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/385
Zakut k., Bihor kz., İskenderiye l.: TD 367/321
Zaluzne k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/383
Zasmirçe k., İstaviç n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/389
Zastub zm., Bihor kz., İskenderiye l.: TD 367/322
Zaton k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 92/111
Zavinograd k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/386
Zihlak k., Bihor n., Bihor kz., Prizrin l.: TD 167/384

То би било све што се тиче Бихора у овом попису.
  Док се не јави Латиница, ево неких имена села како онда тако и сад: Радојева глава, Расово, Распори, Рујишта, Савин Бор, Шекулар, Трпези, Туцање, Веље поље - на ободу Полице код села Бабина у близини  Градине- тврђаве Бихор ( данас испаша), Виницка, Вршево, Јодоле ( данас засеок на Полици у селу Горажде), Загорје, Заком, Затон... 
Синиша шта значе оне ознаке поред имена села?

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1164
Одг: Бихор
« Одговор #40 послато: Новембар 17, 2016, 10:07:42 поподне »
 Да ли је каза исто што и кадилук у територијалној организацији  ондашње османске државе? Кажу да је  с почетка османске владавине, Бихор био сједиште кадилука са нахијама Комнин, Зла Ријека, Комарница и Плав.  Попис села  јасно документује да су у саставу Бихора биле бивше средњевјековне  српске жупе  у Горњем и Средњем Полимљу све до Пештери, укључујући Корита Штавицу.

Ван мреже Лепеничанин

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 953
  • R1b
Одг: Бихор
« Одговор #41 послато: Новембар 17, 2016, 10:14:37 поподне »
Да предухитим Синишу, ознака к. поред имена села преводи се као "село"-kariye, то јест насељено место.

Kaza или кадилук има скраћеницу kz. и означава територију на којој суди један кадија. Један санџак имао је по неколико каза, а понекад су се границе каза преклапале па су захватале помало од два суседна санџака.

Нахије, скараћеница n, биле су понекад исто што и округ, понекад исто што срез у касније време, значи представљале су територијалну јединицу, али на челу нахије није обавезно стајао представник власти, мада се понегде помињу сераскери или војводе.

Скраћеница l. значи лива-liva, илити исто што и санџак, већа административна јединица, нешто слично појму земља или држава у средњем веку. Њом је господарио mir-i-liva то јест санџакбег.

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бихор
« Одговор #42 послато: Новембар 17, 2016, 10:16:33 поподне »
Први попис становништва и имовине у Скадарском санџаку извршен је 1485. Санџак има четири казе (округа): скадарски, подгорички, пећки и бихор- ски. Бихорску казу сачињавају: Комнин (околина Будимље–Беране), Коморани (околина Бијелог Поља), Зла ријека (Злоречица) и Плав. Из дефтера се види да неки Хусеин Бихорац држи тимар у кадилику Благај.
У разним периодима, од успостављања турске власти, Бихор припада херце- говачком, сарајевском, скадарском, призренском и другим санџакатима.P116F119P По- писи из 1487/88, 1488/89, 1489/90 и 1490/91. показују да се број кућа кретао од 1.432 до 1.643, а удовичких од 108 до 116.
Из турских пописа познато је да је почетком четрдесетих година XVI вијека, Бихор каза и кадилук, засебна територијално–административна и судско–у- правна јединица. Обухвата 181 насељено и 7 ненасељених села са 3.785 ''авар- ских'', 19 муслиманских и 142 удовичка домаћинства подложна ванредним на- метима и феудалним обавезама. Пописивачи су 1585. забиљежили 90 насеља и у њима 35.737 грла стоке, највише оваца и коза.
У документима из 1530. види се да посаду у тврђави Бихор сачињава: 21 мус- тахфез,P117F120P диздар Касем, ћехаја,P118F121P тобџија и имам мјесне џамије, што не значи да број војника на почетку није био и већи. Бихор већ има џамију чија је дјелат- ност допринијела убрзаној исламизацији православног становништва.
Тридесетак година касније у граду је стационирано 226 војника са 4 топа и другог разног оружја. Посади града Бихора припада осам тимара. Управник града Касем, 1575. држи тимаре у Затону, Добродолу и још у три читлука, док његов ћехаја ужива права са два тимара.

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1164
Одг: Бихор
« Одговор #43 послато: Новембар 17, 2016, 10:21:43 поподне »
 Да не буде забуне,  и да не останемо  на   период османске власти.
  У повељама српских средњевјековних владара имамо помене села која су и данас у Бихору.  Османски пописивачи су их само преузели и пописали. У једној жичкој повељи  Краља Стефана Првовјенчаног помиње се да је потврдио посједе цркви у Бистрици и наводи више насеља у области Бихора: Затон, Црнча, Ивање, Замчина,(данас се зове Рамчина), Дубово. У другој повељи из 1324/25 г.  краљ Стефан Душан цркви Св. Петра у Бијелом Пољу прилаже села: Црнчу, Веље Поље, Брзаву и Заград. Све се то може наћи у  документима.

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Бихор
« Одговор #44 послато: Новембар 17, 2016, 10:23:59 поподне »
Појединачно, или у мањим групама, Турци се у Бихор досељавају од друге половине XVI и почетка XVII вијека. Тада проглашен за област са сједиштем у Акову (Бјело Поље), Бихор је припојен косовском вилајету, и заједно с њим стављен у оквир македонског, односно скопског крајишта, као највишег административно–управног и војног центра.

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1164
Одг: Бихор
« Одговор #45 послато: Новембар 18, 2016, 10:19:21 поподне »
 Један анонимни писац је  1455.г. записао град Бихор, када га је освојила османска војска. У том љетопису пише:"Прими цар Бихор у Загорју". То је публиковао Ђуро Даничић у књижевним старинама. Записан је  назив као "Бицхор".
 Постоји и теорија (заступао  је књижевник Исмет Реброња) да назив Бихор долази од   из њемачког јеика:becher, што значи пехар. Тако по њему пехарници су живјели у граду Бихор и бранили су његове прилазе од лима и од Љешнице.. Они су наводно били стални становници у граду и тврђави Бихор, па
је подручје добило име по њима.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Бихор
« Одговор #46 послато: Новембар 26, 2016, 03:16:13 поподне »
Успео сам да пронађем податак о етимологији имена Бихор, из књиге "Епски градови: лексикон", аутора Мирјане Детелић (стр. 50-51).

"Srpski letopis pominje pod 1455. grad Bihorь u Zagorju (Даничић 1, 42). Toponim ima paralele u slovenskim zemljama: polj. Bychorz, pol. Bichore, mađ. Bihar = rum. Bihor, češ. Býchory, u Mađarskoj 1211. lično ime Bihor (Kiss 110b). Poljski oblik ukazivao bi na j posesiv od ličnog imena, češki na množinski oblik rodovskog nazvanja, naknadno singularizovan."

Ово тумачење је дао Александар Лома. Више о Бихору се може наћи на овом линку:

http://www.monumentaserbica.com/gradovi/epskigradovi/gradout.php?id=1343&slovo=B&str=2
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Latinica

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 122
Одг: Бихор
« Одговор #47 послато: Фебруар 10, 2017, 03:00:38 поподне »
Zna li neko dal je u osmanskome carstvu imalo i popisa kao što su popis -Oblast Brankovića- samo "novijeg" datuma, recimo od 1700 pa na dalje a da obuhvataju bihorski kraj?

Ван мреже Nenad M

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 260
  • YDNA J2b1-Y22063+ mtDNA H6b1
Одг: Бихор
« Одговор #48 послато: Фебруар 10, 2017, 07:27:22 поподне »
То би и мене занимало, мада не баш за ту област. Слутим да има, ал' коме треба, нека се спреми, па за Стамбол...

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Бихор
« Одговор #49 послато: Фебруар 10, 2017, 08:58:35 поподне »
Не знам, нисам превише оптимистичан. Прошле године објављен је попис из 1701. Херцеговина на исток до Бањана и Пиве је пописана носиоцима "домаћинства", Дробњак и Никшић само сумарно, а даље на исток Ровца, Морача нису пописани...

На мрежи vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Бихор
« Одговор #50 послато: Фебруар 11, 2017, 10:18:22 пре подне »
Не знам, нисам превише оптимистичан. Прошле године објављен је попис из 1701. Херцеговина на исток до Бањана и Пиве је пописана носиоцима "домаћинства", Дробњак и Никшић само сумарно, а даље на исток Ровца, Морача нису пописани...
Нису смели да дођу. :)

На мрежи vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Бихор
« Одговор #51 послато: Фебруар 11, 2017, 10:20:16 пре подне »
Камо среће да су дошли и пописали.

Ван мреже skituljko039

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 48
Одг: Бихор
« Одговор #52 послато: Март 11, 2017, 08:59:19 поподне »
У селу Борач у Горњој Гружи постоји фамилија Биорац. Презиме носе по крају из кога су се, током буне против дахија, доселили. Кумују са фамилијом Пачариз, а кажу да су кумови били "још на вилајету". Непотребно је рећи, нису муслимани. Не знам из ког села су тачно дошли, а сумњам да и они сами то знају. Биорци славе св. Јована, а Пачаризи св. Аранђела.
Биораца православних има код Новог Пазара у селу Трнавци и Козарево. Славе Светог Николу (19 децембар). Има их и у селу Мухово са презименом Бијорац. Кажу да нису у сродству. Време досељавања у Трнавце не знају као ни тачан назив места одакле су дошли. Није ми познато да је неко од њих радио ДНК тест на прапорекло. Неколико породица живи у Крагујевцу(насељени 70-80-тих година).

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Бихор
« Одговор #53 послато: Март 24, 2017, 06:38:02 поподне »
На списку жртава Другог светског рата се спомињу следећа лица из Савиног Бора:
Rastoder (Elez) Haćim, rođen 1927. Crnogorac, nestao 1944.
nepoznato, Vjetrenik (2901084003)
Rastoder (Fazmija) Avdija, rođen 1905. Crnogorac, ubijen 1944.
kod kuće, Savin bor (2901084001)
Rastoder (Ilaz) Jusuf, rođen 1928. Crnogorac, poginuo 1944. u
NOBu, Kruševac (2901084002)

Сва тројица погинулих из овог села су из братства Растодер. Оно што ми је запало за око је да је најстарији погинули рођен 1905. године, а Лутовац који је обишао тај крај почетком 60-их спомиње да су у селу живели једино Прентићи (12 кућа) и Чоловићи (15 кућа). Очигледно је да су му промакли Растодери јер су они у том селу живели и пре и након периода када је он посетио то село. Можда Latinica зна њихово бројчано стање у односу на друга братства у селу.

За Чоловиће Лутовац спомиње да су од истоименог братства из Годочеља, међутим тамо је пописао једино Чивовиће за које се не зна даље порекло. Претпостављам да је до грешака дошло јер није лично залазио у то изразито планинско село, већ је вероватно само записао шта је чуо од других.

Ван мреже Latinica

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 122
Одг: Бихор
« Одговор #54 послато: Март 27, 2017, 01:48:42 поподне »
На списку жртава Другог светског рата се спомињу следећа лица из Савиног Бора:
Rastoder (Elez) Haćim, rođen 1927. Crnogorac, nestao 1944.
nepoznato, Vjetrenik (2901084003)
Rastoder (Fazmija) Avdija, rođen 1905. Crnogorac, ubijen 1944.
kod kuće, Savin bor (2901084001)
Rastoder (Ilaz) Jusuf, rođen 1928. Crnogorac, poginuo 1944. u
NOBu, Kruševac (2901084002)

Сва тројица погинулих из овог села су из братства Растодер. Оно што ми је запало за око је да је најстарији погинули рођен 1905. године, а Лутовац који је обишао тај крај почетком 60-их спомиње да су у селу живели једино Прентићи (12 кућа) и Чоловићи (15 кућа). Очигледно је да су му промакли Растодери јер су они у том селу живели и пре и након периода када је он посетио то село. Можда Latinica зна њихово бројчано стање у односу на друга братства у селу.

За Чоловиће Лутовац спомиње да су од истоименог братства из Годочеља, међутим тамо је пописао једино Чивовиће за које се не зна даље порекло. Претпостављам да је до грешака дошло јер није лично залазио у то изразито планинско село, већ је вероватно само записао шта је чуо од других.

Ima nekoliko naselja za koje Lutovac nije zapisao bratstva kako treba, u neka naselja je broj kuća uveličan previše, kao što je u Vrbicu ( kao samo od Adrovića ima 100 kuća) ili Tucanje (kao samo od Šabotića ima 60 kuća), napumpanost se vidi ako se uzme u obzir popis stanovništva iz 1961 i usporedi se sa drugim naseljima u koje je prosek po kući 11 do 14 osoba a u Vrbici dodje 6,4 i u Tucanju 6,6, moguće je da je tako bilo ali sumnjam jer zašto bi se baš ta dva naselja odvajala od svija drugija, prije će bit da je narod uvelićavao svoj rod.

I mene je čudno da nije zapisao Rastodere iz Savin Bora ali mi se čini da je Prentića i Rastodera u Savin Boru imalo skoro isto, nijesam siguran, ali 1961 je Savin Bor imao 373 stanovnika i po Lutovcu 12 kuća Prentića i 15 kuća Čolovića, što dodje svega 27 kuća, u isto vrijeme je Bor imao 367 stanovnika i 27 kuća, znači po broju stanovnistva izgleda logično.

Jedino što je moguće je da je Lutovac tokom prepisevanja onoga što je zapisevo napravio grešku i umjesto 15 kuća Rastodera napisao 15 kuća Čolovića, mislim da Čolovića iz Savin Bora nema puno a da ih ima u Savin Bor sam prvi put pročitao kod Lutovca.

Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Бихор
« Одговор #55 послато: Јун 19, 2017, 11:57:58 поподне »
Meni se čini mogućim da je toponim Bihor došao sa stanovnicima Bihora u Transilvaniji, tada ugarske oblasti, nakon najezde Mongola u 13. vijeku.  Neki historičari  smatraju da su i Sasi u Brskovu došli iz Transilvanije dok Jireček smatra da su brskovski Sasi došli iz oblasti Spiš (Sepeš), danas u Slovačkoj. Prema toponima koji se mogu naći  po svuda u sjevernoj Crnoj Gori u tim migracijama je bilo dosta etničkih grupa sa sjevera a ovi iz Bihora su bili slavenofoni. Svakako, bilo je tu Sasa, Šljeza, Leha, Vlaha itd.. Toponimi Kraljske Bare i Kralje podsjeća na njemačku riječ kral=ulaz u okno, Biskupovine da su tu živjeli katolici, Lubnice na Lubin u Poljskoj, Poznanovići iznad Bijelog Polja na Poznan u Poljskoj, Brzava na Brzavu u Transilvaniji, beran= čekić na mlin-čekiću kod Sasa, Šabot je nakovalj a bubanj se koristio za raspuhivanje vatre u topionicama. Kruševa imamo nekoliko a na češkom je to ruda, crvljevina, crniš, je neka vrsta rude. Šudi kova na Slovačkom doslovno znači „metalne bačve“ itd.. Jako je veliki broj toponima za koje se sa sigurnošću može reći da dolaze od zapadnoslavenskih jezika. Postoji i predanje o obračunu pravoslavnog i katoličkog sveštenika u tom području i i o nekim crkvama koje su „peljetele“ sa desne na lijevu stranu Lima. Dinić je jako zanimljiv kada je u pitanju srednjovjekovna Srbija. poz
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже Starovlah

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 209
Одг: Бихор
« Одговор #56 послато: Мај 24, 2018, 11:51:02 поподне »
. По некој логици и Поличани би се могли називати Бихорцима, али и за њих могу да кажем да то никада нијесам чуо.

Da. Bilo bi zaista logičnije. Čak mnogo logičnije nego recimosva sela sa lijeve strane Lima. Međutim Polica je uvijek pripadala župi Budimlja a ne nikada Bihoru. I ako je stari grad Bihor gotovo na teritoriji današnjeg poličkog sela Babina interesantno je da nikada administrativno nije pripadalo njemu
Наша мука ваља за причешћа

Ван мреже Karadag

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 50
Одг: Бихор
« Одговор #57 послато: Мај 25, 2018, 02:09:00 пре подне »
Ima nekoliko naselja za koje Lutovac nije zapisao bratstva kako treba, u neka naselja je broj kuća uveličan previše, kao što je u Vrbicu ( kao samo od Adrovića ima 100 kuća) ili Tucanje (kao samo od Šabotića ima 60 kuća), napumpanost se vidi ako se uzme u obzir popis stanovništva iz 1961 i usporedi se sa drugim naseljima u koje je prosek po kući 11 do 14 osoba a u Vrbici dodje 6,4 i u Tucanju 6,6, moguće je da je tako bilo ali sumnjam jer zašto bi se baš ta dva naselja odvajala od svija drugija, prije će bit da je narod uvelićavao svoj rod.

I mene je čudno da nije zapisao Rastodere iz Savin Bora ali mi se čini da je Prentića i Rastodera u Savin Boru imalo skoro isto, nijesam siguran, ali 1961 je Savin Bor imao 373 stanovnika i po Lutovcu 12 kuća Prentića i 15 kuća Čolovića, što dodje svega 27 kuća, u isto vrijeme je Bor imao 367 stanovnika i 27 kuća, znači po broju stanovnistva izgleda logično.

Jedino što je moguće je da je Lutovac tokom prepisevanja onoga što je zapisevo napravio grešku i umjesto 15 kuća Rastodera napisao 15 kuća Čolovića, mislim da Čolovića iz Savin Bora nema puno a da ih ima u Savin Bor sam prvi put pročitao kod Lutovca.

Na popisu iz 1913. godine u Savin Boru ima 7 kuća Premtića i 26 kuća Rastodera, nema Čolovića.

Ван мреже Starovlah

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 209
Одг: Бихор
« Одговор #58 послато: Септембар 30, 2018, 12:40:22 пре подне »
Da kažemo i riječ dvije o samoj tvrđavi Bihor.
      Izgrađena je na oštrom uzvišenju iznad sela Bioče, koja se nalazi sa njene sjevero-zapadne strane. Sa lijeve i desne strane, kao prirodne brane, protiču rijeke Lim i Lješnica,dok se na istočnij strani ovog,nekada veoma važnog utvrđenja, ispod samih bedema, nalazilo selo (i trg) Podgrađe, gdje se u vrijeme pune ekspanzije ovoga grada odvijala trgovina.
      Unutar gradskih zidina sa kulama bile su drvene kuće, skladišta za žito,magacin za odbranbene sprave i drugi potrebni objekti. Interesantno je, da se u samim, sada ruševinama, nekadašnje tvrđave nalazi jedan bunar za koji legenda kaže da u njega voda dolazi "sistemom spojenih sudova" iz jednog bunara koji se nalazi na suprotnoj strani rijeke Lim i na istoj nadmorskoj visini kao ovaj, sto naravno nije naučno potvrđeno. Ustvari, bunar je mala cistrna u koju se slivala kišnica koja se koristila za gradske potrebe kada se za vodu nije moglo ići na Podgrađe.
      I za Bihor (mještani je sada zovu Gradina), kao i za pretežno sve starije grđevine ovoga tipa postoji legenda da je tvrđavu zidala Prokleta Jerina i da su je Turci na prevaru zauzeli prilikom osvajanja ovih krajeva 1455 godine. Naime, kaže se da su turski vojnici u grad ušli pod vidom natovarene trgovačke robe skriveni u vojničkim sanducima.
      Uloga ovoga grada bila je veoma značajna. Nakon osvajanja ovih krajeva od strane Osmanske imperije trg i grad Bihor dobijaju veći uticaj, pa je u šesnaestom vijeku dobio značaj i odlike kasabe. Tridesetih godina šesnaestog vijeka Bihor je, po turskim izvorima, bio tvrđava u kojoj su bili Mustafezi (posada) sa dizdarom Kasemom na čelu. Dakle, zahvaljujući izuzetnom položaju na ovom gradu se održavala nekada manja, nekada veća vojnička posada. Sa daljim proširenjem Osmanskog carstava na sjever ovo utvrđenje je izgubilo značaj koji imaju pogranična mjesta pa je ekonomski ubrzo počeo da propada i gubi na značaju.
      Podgrađe je,kao naselje, prošlo kroz tri faze. Najprije je bilo podgrađe veoma razvijenog grada Bihora, potom selo u kome su sve do 1912 godine živjeli pripadnici muslimanskih bratsava (Beganovići) a sada ima status privremenog naselja
Наша мука ваља за причешћа

Ван мреже Nebojsa1968

  • Гост
  • *
  • Поруке: 9
Одг: Бихор
« Одговор #59 послато: Фебруар 04, 2022, 01:50:54 поподне »
Добар дан,поштовани Ранко
Замолио бих за један савјет.Како бих ја могао да дођем до ових Турских пописа или дефтера о Бихору.
Зашто то питам.Предања а сада и тестирања неколико брастава,Мараша,Марашевића,Миленковића,Нововића показала су да припадамо истој хапло групи и да је наше заједничко поријекло из Пријелога и да смо некада сви били Мараш.
Први пут се помињемо као Мараши у Турском дефтеру из 1571 год.
Па ето било би корисно да видим има ли нас у Пријелозима и након 1571 и до када смо у Пријелозима ,јер данас тамо више нема Мараша.
Ако и ви имате нека сазнања о нама ,подијелите их самном.
Унапријед сам захвалан.
Нововић Небојша