Форум - Порекло

ДНК порекло => Српски ДНК пројекат => Тему започео: симо Октобар 13, 2017, 03:33:09 поподне

Наслов: Генетичко поријекло 100 најзнаменитијих Срба (САНУ)
Порука од: симо Октобар 13, 2017, 03:33:09 поподне
Отварам ову тему да би на једном мјесту скупили податке о поријеклу 100 најзнаменитијих Срба по Српској академији наука и уметности, као и хаплогрупе за оне од најзнаменитијих за које се то може утврдити.

Књига са називом „100 најзнаменитијих Срба“ издата је 1993. године. Одбор су сачињавали:

др Сава Вуковић, епископ шумадијски,
др Павле Ивић, академик,
др Драгослав Срејовић, академик,
др Дејан Медаковић, академик, председник одбора,
др Драгомир Виторовић, академик
мр Звонимир Костић
др Василије Крестић, академик
др Мирослав Пантић, академик,
др Даница Петровић

Ово је списак:

1.Стефан Немања
2.Стефан Првовенчани
3.Свети Сава
4.Доментијан
5.Краљ Милутин
6.Теодосије
7.Данило II
8.Цар Душан
9.Кнез Лазар
10.Милош Обилић
11.Јефимија
12.Марко Краљевић
13.Стефан Лазаревић
14.Кир Стефан Србин
15.Ђурађ Бранковић
16.Макарије Соколовић I2-YP196>PH908?
17.Џиво Гундулић
18.Арсеније III Црнојевић
19.Павле Ненадовић
20.Руђер Бошковић
21.Доситеј Обрадовић
22.Петар I Петровић Његош E-V13
23.Стеван Стратимировић R1a-YP4278?
24.Карађорђе Петровић I2-YP196
25.Филип Вишњић
26.Прота Матеја Ненадовић
27.Хајдук Вељко Петровић
28.Милош Обреновић
29.Вук Стефановић Караџић I2-YP196
30.Константин Данил
31.Јован Стерија Поповић
32.Илија Гарашанин E-V13
33.Петар II Петровић Његош E-V13
34.Јосиф Панчић
35.Михаило Обреновић
36.Бранко Радичевић
37.Ђуро Даничић
38.Светозар Милетић
39.Јован Ристић
40.Корнелије Станковић
41.Иларион Руварац
42.Ђура Јакшић
43.Јован Јовановић Змај
44.Валтазар Богишић
45.Никола I Петровић Његош E-V13
46.Лаза Костић
47.Стојан Новаковић
48.Петар I Карађорђевић I2-YP196
49.Владан Ђорђевић
50.Никола Пашић
51.Никодим Милаш
52.Светозар Марковић
53.Сима Лозанић
54.Радомир Путник
55.Ђорђе Крстић
56.Лаза К. Лазаревић
57.Симо Матавуљ
58.Пера Добриновић
59.Милан Обреновић
60.Михајло Пупин
61.Живојин Мишић I2-YP196>PH908
62.Стеван Сремац
63.Степа Степановић
64.Јован Жујовић R1a-L1280?
65.Стеван Мокрањац
66.Никола Тесла R1a-M458>L1029
67.Паја Јовановић
68.Војислав Илић
69.Љубомир Стојановић
70.Богдан Поповић
71.Бранислав Нушић
72.Јован Цвијић
73.Михаило Петровић Алас
74.Павле Поповић
75.Слободан Јовановић
76.Милоје Васић
77.Јован Дучић
78.Радоје Домановић
79.Надежда Петровић
80.Бранислав Петронијевић
81.Борисав Станковић
82.Милан Ракић
83.Александар Белић
84.Милан Недић
85.Исидора Секулић
86.Петар Кочић I2-YP196>PH908
87.Јован Скерлић I2-YP196>PH908
88.Милутин Миланковић
89.Николај Велимировић
90.Петар Коњовић
91.Владимир Ћоровић
92.Стеван Христић
93.Јован Бијелић
94.Александар I Карађорђевић I2-YP196
95.Петар Добровић
96.Иво Андрић
97.Милош Црњански N-P189>Y7310?
98.Сава Шумановић
99.Меша Селимовић
100.Васко Попа

Дописао сам неке моје претпоставке што се тиче хаплогрупа.
Наслов: Одг: Генетичко поријекло 100 најзнаменитијих Срба (САНУ)
Порука од: Jelic Октобар 13, 2017, 03:37:57 поподне
Отварам ову тему да би на једном мјесту скупили податке о поријеклу 100 најзнаменитијих Срба по Српској академији наука и уметности, као и хаплогрупе за оне од најзнаменитијих за које се то може утврдити.

Књига са називом „100 најзнаменитијих Срба“ издата је 1993. године. Одбор су сачињавали:

др Сава Вуковић, епископ шумадијски,
др Павле Ивић, академик,
др Драгослав Срејовић, академик,
др Дејан Медаковић, академик, председник одбора,
др Драгомир Виторовић, академик
мр Звонимир Костић
др Василије Крестић, академик
др Мирослав Пантић, академик,
др Даница Петровић

Ово је списак:

1.Стефан Немања
2.Стефан Првовенчани
3.Свети Сава
4.Доментијан
5.Краљ Милутин
6.Теодосије
7.Данило II
8.Цар Душан
9.Кнез Лазар
10.Милош Обилић
11.Јефимија
12.Марко Краљевић
13.Стефан Лазаревић
14.Кир Стефан Србин
15.Ђурађ Бранковић
16.Макарије Соколовић I2-YP196>PH908?
17.Џиво Гундулић
18.Арсеније III Црнојевић
19.Павле Ненадовић
20.Руђер Бошковић
21.Доситеј Обрадовић
22.Петар I Петровић Његош E-V13
23.Стеван Стратимировић R1a-YP4278?
24.Карађорђе Петровић I2-YP196
25.Филип Вишњић
26.Прота Матеја Ненадовић
27.Хајдук Вељко Петровић
28.Милош Обреновић
29.Вук Стефановић Караџић I2-YP196
30.Константин Данил
31.Јован Стерија Поповић
32.Илија Гарашанин E-V13
33.Петар II Петровић Његош E-V13
34.Јосиф Панчић
35.Михаило Обреновић
36.Бранко Радичевић
37.Ђуро Даничић
38.Светозар Милетић
39.Јован Ристић
40.Корнелије Станковић
41.Иларион Руварац
42.Ђура Јакшић
43.Јован Јовановић Змај
44.Валтазар Богишић
45.Никола I Петровић Његош E-V13
46.Лаза Костић
47.Стојан Новаковић
48.Петар I Карађорђевић I2-YP196
49.Владан Ђорђевић
50.Никола Пашић
51.Никодим Милаш
52.Светозар Марковић
53.Сима Лозанић
54.Радомир Путник
55.Ђорђе Крстић
56.Лаза К. Лазаревић
57.Симо Матавуљ
58.Пера Добриновић
59.Милан Обреновић
60.Михајло Пупин
61.Живојин Мишић I2-YP196>PH908
62.Стеван Сремац
63.Степа Степановић
64.Јован Жујовић R1a-L1280?
65.Стеван Мокрањац
66.Никола Тесла R1a-M458>L1029
67.Паја Јовановић
68.Војислав Илић
69.Љубомир Стојановић
70.Богдан Поповић
71.Бранислав Нушић
72.Јован Цвијић
73.Михаило Петровић Алас
74.Павле Поповић
75.Слободан Јовановић
76.Милоје Васић
77.Јован Дучић
78.Радоје Домановић
79.Надежда Петровић
80.Бранислав Петронијевић
81.Борисав Станковић
82.Милан Ракић
83.Александар Белић
84.Милан Недић
85.Исидора Секулић
86.Петар Кочић I2-YP196>PH908
87.Јован Скерлић I2-YP196>PH908
88.Милутин Миланковић
89.Николај Велимировић
90.Петар Коњовић
91.Владимир Ћоровић
92.Стеван Христић
93.Јован Бијелић
94.Александар I Карађорђевић I2-YP196
95.Петар Добровић
96.Иво Андрић
97.Милош Црњански N-P189>Y7310?
98.Сава Шумановић
99.Меша Селимовић
100.Васко Попа

Дописао сам неке моје претпоставке што се тиче хаплогрупа.

Јован Дучић је I2-YP196>PH908, Милош и Михаило Обреновић могуће I2-YP196, Владимир Ћоровић је E1b-V13, а Милан Ракић R1a.
Наслов: Одг: Генетичко поријекло 100 најзнаменитијих Срба (САНУ)
Порука од: Свевлад Октобар 13, 2017, 03:48:12 поподне
Може ли неко да ми објасни откуд сад Његош E-V13, на овом форуму се говорило да је I2-PH908?
Наслов: Одг: Генетичко поријекло 100 најзнаменитијих Срба (САНУ)
Порука од: симо Октобар 13, 2017, 03:49:51 поподне
Може ли неко да ми објасни откуд сад Његош E-V13, на овом форуму се говорило да је I2-PH908?

Да ли си, Свевладе, чуо за трансфер?
Наслов: Одг: Генетичко поријекло 100 најзнаменитијих Срба (САНУ)
Порука од: Nebo Октобар 13, 2017, 03:51:10 поподне
Чуди ме да на списку нема аве Јустина Поповића.

А ту је и Милош Обилић, за кога се не зна ни да ли је постојао, барем под тим именом.
Наслов: Одг: Генетичко поријекло 100 најзнаменитијих Срба (САНУ)
Порука од: Свевлад Октобар 13, 2017, 03:54:29 поподне
Да ли си, Свевладе, чуо за трансфер?

Је ли трансфрер хаплогрупа, да се изабере за свакога она на коју "највише личи"?  Као што неко једном овде рече да није битно што је Тесла R1a зато што психо-физички личи на I2-PH908, и зато треба сматрати да је I2-PH908.  ;D
Наслов: Одг: Генетичко поријекло 100 најзнаменитијих Срба (САНУ)
Порука од: Свевлад Октобар 13, 2017, 04:20:05 поподне
Отварам ову тему да би на једном мјесту скупили податке о поријеклу 100 најзнаменитијих Срба по Српској академији наука и уметности, као и хаплогрупе за оне од најзнаменитијих за које се то може утврдити.

Књига са називом „100 најзнаменитијих Срба“ издата је 1993. године. Одбор су сачињавали:

др Сава Вуковић, епископ шумадијски,
др Павле Ивић, академик,
др Драгослав Срејовић, академик,
др Дејан Медаковић, академик, председник одбора,
др Драгомир Виторовић, академик
мр Звонимир Костић
др Василије Крестић, академик
др Мирослав Пантић, академик,
др Даница Петровић

Ово је списак:

1.Стефан Немања
2.Стефан Првовенчани
3.Свети Сава
4.Доментијан
5.Краљ Милутин
6.Теодосије
7.Данило II
8.Цар Душан
9.Кнез Лазар
10.Милош Обилић
11.Јефимија
12.Марко Краљевић
13.Стефан Лазаревић
14.Кир Стефан Србин
15.Ђурађ Бранковић
16.Макарије Соколовић I2-YP196>PH908?
17.Џиво Гундулић
18.Арсеније III Црнојевић
19.Павле Ненадовић
20.Руђер Бошковић
21.Доситеј Обрадовић
22.Петар I Петровић Његош E-V13
23.Стеван Стратимировић R1a-YP4278?
24.Карађорђе Петровић I2-YP196
25.Филип Вишњић
26.Прота Матеја Ненадовић
27.Хајдук Вељко Петровић
28.Милош Обреновић
29.Вук Стефановић Караџић I2-YP196
30.Константин Данил
31.Јован Стерија Поповић
32.Илија Гарашанин E-V13
33.Петар II Петровић Његош E-V13
34.Јосиф Панчић
35.Михаило Обреновић
36.Бранко Радичевић
37.Ђуро Даничић
38.Светозар Милетић
39.Јован Ристић
40.Корнелије Станковић
41.Иларион Руварац
42.Ђура Јакшић
43.Јован Јовановић Змај
44.Валтазар Богишић
45.Никола I Петровић Његош E-V13
46.Лаза Костић
47.Стојан Новаковић
48.Петар I Карађорђевић I2-YP196
49.Владан Ђорђевић
50.Никола Пашић
51.Никодим Милаш
52.Светозар Марковић
53.Сима Лозанић
54.Радомир Путник
55.Ђорђе Крстић
56.Лаза К. Лазаревић
57.Симо Матавуљ
58.Пера Добриновић
59.Милан Обреновић
60.Михајло Пупин
61.Живојин Мишић I2-YP196>PH908
62.Стеван Сремац
63.Степа Степановић
64.Јован Жујовић R1a-L1280?
65.Стеван Мокрањац
66.Никола Тесла R1a-M458>L1029
67.Паја Јовановић
68.Војислав Илић
69.Љубомир Стојановић
70.Богдан Поповић
71.Бранислав Нушић
72.Јован Цвијић
73.Михаило Петровић Алас
74.Павле Поповић
75.Слободан Јовановић
76.Милоје Васић
77.Јован Дучић
78.Радоје Домановић
79.Надежда Петровић
80.Бранислав Петронијевић
81.Борисав Станковић
82.Милан Ракић
83.Александар Белић
84.Милан Недић
85.Исидора Секулић
86.Петар Кочић I2-YP196>PH908
87.Јован Скерлић I2-YP196>PH908
88.Милутин Миланковић
89.Николај Велимировић
90.Петар Коњовић
91.Владимир Ћоровић
92.Стеван Христић
93.Јован Бијелић
94.Александар I Карађорђевић I2-YP196
95.Петар Добровић
96.Иво Андрић
97.Милош Црњански N-P189>Y7310?
98.Сава Шумановић
99.Меша Селимовић
100.Васко Попа

Дописао сам неке моје претпоставке што се тиче хаплогрупа.

Код Срба је и немогуће могуће па ме тако не би изненадило да су Јефимија, Исидора Секулић и Надежда Петровић имале Y хромозом.  ;D
Наслов: Одг: Генетичко поријекло 100 најзнаменитијих Срба (САНУ)
Порука од: filipi Октобар 13, 2017, 04:35:25 поподне
Је ли трансфрер хаплогрупа, да се изабере за свакога она на коју "највише личи"?  Као што неко једном овде рече да није битно што је Тесла R1a зато што психо-физички личи на I2-PH908, и зато треба сматрати да је I2-PH908.  ;D
Znas valjda definiciju ironije,"kada je stvarno znacenje suprotno od bukvalnog" ili sto bi u mojoj "mahali" rekli "lozili malo levata".Postavi konstruktivno pitanje.
Наслов: Одг: Генетичко поријекло 100 најзнаменитијих Срба (САНУ)
Порука од: Свевлад Октобар 13, 2017, 04:47:52 поподне
Znas valjda definiciju ironije,"kada je stvarno znacenje suprotno od bukvalnog" ili sto bi u mojoj "mahali" rekli "lozili malo levata".Postavi konstruktivno pitanje.

Наравно да знам, а знам и ону народну која гласи: "Што је баба мило то јој се и снило", е та народна изрека неретко описује постове појединих форумаша овде.  ;D
Наслов: Одг: Генетичко поријекло 100 најзнаменитијих Срба (САНУ)
Порука од: vojinenad Октобар 13, 2017, 04:58:11 поподне
Знам да је списак од 100 имена мали да би могао да обухвати све оне који заслужују да се нађу на њему, али ми ипак паде на памет и гроф Сава Владиславић.
Наслов: Одг: Генетичко поријекло 100 најзнаменитијих Срба (САНУ)
Порука од: симо Октобар 13, 2017, 05:12:57 поподне
Је ли трансфрер хаплогрупа, да се изабере за свакога она на коју "највише личи"?  Као што неко једном овде рече да није битно што је Тесла R1a зато што психо-физички личи на I2-PH908, и зато треба сматрати да је I2-PH908.  ;D

Да, управо то. Треба све узети у обзир, и изглед и интелигенција су битни, не само генетика. ;)
Наслов: Одг: Генетичко поријекло 100 најзнаменитијих Срба (САНУ)
Порука од: симо Октобар 13, 2017, 05:18:02 поподне
Чуди ме да на списку нема аве Јустина Поповића.

Ипак је Одбору био епископ Сава Вуковић, који је био близак патријарху Герману, са којим се опет ава Јустин по многим питањима није слагао, тако да...

А ту је и Милош Обилић, за кога се не зна ни да ли је постојао, барем под тим именом.

Не знам какав је статус Милоша Обилића у званичној историјској науци. Колико знам, прихвата се чињеница да је српски витез убио Мурата, иако се не спомиње име.
Наслов: Одг: Генетичко поријекло 100 најзнаменитијих Срба (САНУ)
Порука од: симо Октобар 13, 2017, 05:20:42 поподне
Знам да је списак од 100 имена мали да би могао да обухвати све оне који заслужују да се нађу на њему, али ми ипак паде на памет и гроф Сава Владиславић.

Ограничили су се на списак од 100. Многа имена би ту још могла да се нађу, али генерално мислим да је списак добар.
Наслов: Одг: Генетичко поријекло 100 најзнаменитијих Срба (САНУ)
Порука од: симо Октобар 13, 2017, 06:14:20 поподне
За почетак изабрах насумице: 53.Сима Лозанић

Прекопираћу уводнике са Википедије, а и генерално бих се сконцентрисао само на поријекло породице без ширења приче.

Сима Лозанић (Београд, 8. март 1847 — Београд, 7. јул 1935) је био српски хемичар, председник Српске краљевске академије и први ректор Београдског универзитета, министар иностраних дела, министар привреде, краљевски посланик у Лондону.

(http://velikiljudi.rs/wp-content/uploads/2017/03/sima-lozanic-velika-prednja.jpg)

О Сими Лозанићу има доста тога да се пронађе на интернету, али веома мало или готово ништа о поријеклу породице. Мало сам истраживао и ево шта сам успио да пронађем.

Отац Симе Лозанића је био Милоје Лозанић, срески начелник. Налази се у списку пренумераната издања Вука Караџића из 1860. године гдје је уписан као срески начелник и капетан у Вражогрначком срезу (Зајечар). Овај податак уједно и открива поријекло самих Лозанића. У студији Маринка Станојевића „Тимок“ Лозанићи су забиљежени у насељу Јелашница и то као скорашњи досељеници, по свему судећи из оближњих села (Вражогрнца).

Станојевић за њих каже:

Остале су породице, којих је дупло више, новији досељеници. Доселили су се из околних села или пограничних села у Бугарској. Досељеници из Бугарске су из времена непосредно по ослобођењу, 1833. године, а добегли су због турског насиља.

То су родови:
-Лозанићи или Замбићи, Никољдан;

С обзиром да су Лозанићи у Вражегрнцу забиљежени прије овог досељавања, можемо основано претпоставити да је Вражогрнац у Тимочкој крајини мјесто поријекла Лозанића.

За становништво Вражогрнца се каже:

"Село Вражогрнац насељено је за време велике сеобе под патријархом Арсенијем Чарнојевићем. Источни део тог мигрантског таласа је, између осталих, заселио и село Вражогрнац. Они су из истоименог села у Постењској општини, близу Ђурђевих Ступова, у Дежевском срезу. Предање каже да се један део Вражогрнчана пребацио преко Дунава и населио у Белој Цркви, у Банату."

Заиста сјеверно од Новог Пазара се и данас налази село Вражогрнци, па постоји могућност да су се преци Лозанића доселили из тог краја.

У раду Ономастика Тимока од Љубише Рајковића Кожељца, може се прочитати:

"Дзьмбичи. Код М. С.: Лозанићи или Замбићи (85). Настали су од домазета (уљеза). Славе св. Николу. Сада се презивају Павловић, а раније су се презивали Лозановић."

https://www.youtube.com/v/4YYL9iBCepM
Наслов: Одг: Генетичко поријекло 100 најзнаменитијих Срба (САНУ)
Порука од: симо Октобар 14, 2017, 02:21:35 поподне
93. Јован Бијелић

Јован Бијелић (Ревеник, 30. јуни 1884.[1][2] код Босанског Петровца, 19. јун 1886[3] — Београд, 12. март 1964) је био српски сликар, један од најзначајнијих југословенских ликовних стваралаца између два светска рата. Бијелић је један од најзначајнијих српских представника колористичког експресионизма.

(http://riznicasrpska.net/fotografije/Slikari/Jovan_Bijelic_(1884-1964).jpg)

Бијелићи су српска породица из Бјелајског Поља. Сам Јован Бијелић рођен је у засеоку Колунића код Босанског Петровца-Ревенику. Петар Рађеновић о Бијелићима пише:

"Они који су упамтили казивања стараца, већ одавно помрлих, веле да је у целом Колунићу пре 150-170 година било свега 7 кућа То су: Шикман, Репија, Мирковић, Бијелић (одселили у Теочак), Латиновић, Дрљача и Лугоња (обамрли). "

"Бијелић — две куће. Славе Никољдан. Били одавно у Колунићу, па преселе у Ведро Поље. Отуда се поврате опет натраг пре 80 година."

Такође у Бравском Ваганцу спомиње исељени огранак Бијелића- Ковачевиће:

"Ковачевић — тринаест кућа у две рпе. Славе Никољдан. Преселили овамо пре 140 — 150 година из Буковаче. Звали се некада Бијелићи. Од неког ковача у својој породици прозвани Ковачевићи. Не знају оклен су дошли у Буковачу."

Оно што ствара забуну код породице Бијелић у Бјелајском Пољу јесте што на истом простору постоји и породица Бјелић која слави св. Василија и која је другачијег поријекла (могуће од рода Вејина-Вејиновића из Далмације). У ову породицу Бјелић једним дијелом се утопила породица Крагуљ и преузела презиме Бјелић, али задржала славу св. Николу. Тако на истом простору имамо три породице различитог поријекла: Бијелиће који славе Никољдан, Бјелиће који славе св. Василија и Бјелиће (Крагуље) који славе Никољдан.

Рађеновић јасно издваја породицу Б(и)јелић као различиту у односу на оне који се презивају Бјелић.

Чини се да је породица била уско локализована на подручју Бјелајског Поља.

Породица Јована Бијелића је прилично стара у самом Колунићу. Она вјероватно представља дио српског становништва који након ратова 1692. није исељен у Далмацију. Како видимо, крајем 17. вијека Бјелајско Поље је било практичнпо пусто, са тек неколико српских породица. Велике су шансе да су Бијелићи у Колунићу били међу њима.

Први историјски извор о српском становништву на простору Бјелајског Поља представља турски попис Клишког санџака из 1550. године. Тврди град Билај (Бјелај) пао је под Турке непосредно прије пописа, 1530-тих, тако да Билај не чини посебну нахију већ је пописан у оквиру нахије Унац,а већина села је у статусу напуштених села-мезри. Срби у влашком статусу су насељени на том подручју, као чувари границе према још увијек аустријском Бихаћу, ослобођени су свих дажбина.

Занимљиво је у оквиру Билаја пописана и мезра Белић, настањена са двије породице. На том подручју уобичајено је било да називи неких хрватских племићких родова дају име насељима. Тако имамо Дринић, Колунић, Цвјетнић. У том смислу могли бисмо се запитати да ли је на поменутом подручју у предтурском периоду постајала и породица Белић, Билић, Бијелић.

Са друге стране, међу Србима у мезри Новосел у оближњем Унцу забиљежен је и Радман, син Билића.

(https://i.pinimg.com/originals/6d/89/c2/6d89c2ba49d1d1cc4bcb0454f5b84b4f.jpg)
Наслов: Одг: Генетичко поријекло 100 најзнаменитијих Срба (САНУ)
Порука од: симо Октобар 15, 2017, 08:44:58 поподне
41.Иларион Руварац

Иларион Руварац (Сремска Митровица, 1. септембар 1832 — манастир Гргетег, 8. август 1905) је био српски историчар, свештеник, архимандрит фрушкогорског манастира Гргетег, ректор Карловачке богословије и академик. Сматра се за једног од зачетника критичког правца у српској историографији.

(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/thumb/5/5c/CXLIV-43.jpg/320px-CXLIV-43.jpg)

Поред Илариона треба споменути и његову браћу Димитрија, Косту и Лазара, који су такође оставили трага у српској науци и политици. Родитељи ове четворице браће су били прота Василије Руварац и Јулијана р. Шевић из Осијека.

Иако је Иларион (свјетовно Јован) рођен у Сремској Митровици, породица је везана за Старе Бановце. Нисам успио пронаћи да ли је Сремска Митровица или Стари Бановци најстарије познато мјесто обитавања Рувараца.

О самом поријеклу Рувараца постоје контрадикторни подаци. На једном мјесту можемо прочитати:

"По њему, Руварци су из Босанске Крајине, из околине Цазина. Тамо су их, средином XVII века, населили Турци „од некуда из унутрашњости — можда чак из Македоније, јер таквих презимена (— арац) има на пр. у околини Врања." (Записи, књига 6, Цетињско историјско друштво 1932, стр 38)

Слично се наводи и у Гласнику историјског друштва у Новом Саду, књига 13, 1940 (стр.54):

"По породичном предању, Руварци су старином из околине Цазина, из Босанске Крајине, одакле су се населили по Срему. "

Сасвим другачије се пише у раду  "ПРИМЕРИ МИГРАЦИЈА СРПСКОГ НАРОДА У УГАРСКЕ ПРОВИНЦИЈАЛНЕ ОБЛАСТИ 1699−1737.*" од Владана Гавриловића са Универзитета у Новом Саду (стр 138)

"Трећа значајна породица која се доселила из Србије били су Руварци. Они су почетком XVIII века дошли из Врања, привремено се настанили у Тршић, да би 1715. на челу с Вукашином Руварцем избегли у Печуј, а одатле се раселили по Срему и Банату."

Нису наведени конкретни извори за ове податке, али с обзиром да се помињу конкретна имена, претпостављам да је ово друга тврдња о поријеклу из Србије реалнија. У прилог томе иде и постојање породице Руварац у Банату, у Перлезу. "Драгић Руварац- 4+17+1; има и сад презиме Руварци." (Ердељановић, Срби у банату стр.378).

Не знам откуд предање о поријеклу из Цазина, али треба рећи да је у другој половини 18. вијека струја насељеника из Баније, Кордуна, Лике и Славоније била доминантна у Срему, па између осталог и у Старим Бановцима, али ако је податак који наводи Гавриловић тачан онда Руварци нису припадали тој струји насељеника. Можда се радило о неком привременом боравку још у 17. вијеку који је остао у сјећању породице.

Облик презимена је такав да би најлогичније било претпоставити да је настало до топонима, али никакав топоним тог облика (Рувар или Руваре) нисам успио пронаћи.

Такође нисам успио у објављеним пописима Срема из 18. вијека пронаћи помен Рувараца.

Родна кућа Илариона Руварца у Сремској Митровици

(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/b/ba/Rodna_ku%C4%87a_Ilariona_Ruvarca_u_Sremskoj_Mitrovici.jpg)
Наслов: Одг: Генетичко поријекло 100 најзнаменитијих Срба (САНУ)
Порука од: Горштак Октобар 15, 2017, 10:25:36 поподне
Интересантног поријекла може бити патријарх Арсеније III Црнојевић за кога негдје прочитах да је могуће да је преузео то презиме, а да је у ствари од Мартиновића из Бајица. Иако ми лично та прича није баш увјерљива. Запањујуће колико мало података има о поријеклу једног патријарха.
Наслов: Одг: Генетичко поријекло 100 најзнаменитијих Срба (САНУ)
Порука од: симо Октобар 16, 2017, 11:34:13 пре подне
18.Арсеније III Црнојевић

Арсеније III Црнојевић (слсрп. Арсенїй Чарноевичь, лат. Arsenius Csernovich; 1633, Бајице — Беч, 27. октобар 1706) је био архиепископ пећки и патријарх српски од 1674. до 1690. године (под турском влашћу) и потом црквени поглавар православних Срба у Хабзбуршкој монархији од 1690. до 1706. године. На основу привилегија које је добио за српски народ од Леополда I (1690, 1691. и 1695) извршио је прву организацију Српске цркве на подручју Аустријског царства.

(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/0/03/Arsenije_III.jpg)

Поријеклом Арсенија III Чарнојевића бавио се Јован Ердељановић у студији "Стара Црна Гора". Ердељановић наводи низ извора који патријархово поријекло вежу за Бајице. Са друге стране наводи јасне доказе да су преци Арсенија III заправо од једног рода пиперских Црнаца. Наиме, у Дуљеву у Паштровићима постоји и кућа српског патријарха која је још била у добром стању кад је Накићеновић обрађивао Боку. По том предању Чарнојевић је из породице паштровских Кажанегри (у преводу Црнокућићи), који су досељени из Брда, од пиперског братства Милашевића из Црнаца. Сва пиперска црначка братства се рачунају да су од Лужана, па тако и Милашевићи и Кажанегри. Кажанегри славе Никољдан,а Ердељановић сматра да су раније славили Ђурђевдан, стару славу Милашевића.

Даље, Ердељановић наводи да ова два предања не морају нужно бити у супротности, већ да су преци Чарнојевића прије досељавања у Боку, боравили и у Бајицама. По томе би и облик презимена Чарнојевићи, Черни (што је био облик презимена при досељавању у Паштровиће) био изведен управо од назива пиперских Црнаца,а не од Црнојевића. Мада није искључено да га је Арсеније III прилагодио да подсјећа на Црнојевиће.

Дакле, међу пиперским Црнцима и међу слојем српског становништва Лужанима су највјероватније преци српског патријарха Арсенија III Чарнојевића.
Наслов: Одг: Генетичко поријекло 100 најзнаменитијих Срба (САНУ)
Порука од: Nebo Октобар 16, 2017, 12:13:41 поподне
Писах и ја раније нешто на тему Арсенијевог порекла:

http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=771.0
Наслов: Одг: Генетичко поријекло 100 најзнаменитијих Срба (САНУ)
Порука од: Гргур Октобар 16, 2017, 12:26:28 поподне
27.Хајдук Вељко Петровић би требало да је био огранак Радовића R1b.
Наслов: Одг: Генетичко поријекло 100 најзнаменитијих Срба (САНУ)
Порука од: vojinenad Октобар 16, 2017, 12:51:01 поподне
27.Хајдук Вељко Петровић би требало да је био огранак Радовића R1b.
Или Влаховића I2a - PH908.
Наслов: Одг: Генетичко поријекло 100 најзнаменитијих Срба (САНУ)
Порука од: симо Октобар 16, 2017, 01:08:43 поподне
Писах и ја раније нешто на тему Арсенијевог порекла:

http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=771.0

Да, сјећам се да сам читао. Јел немамо још никог тестираног од пиперских Црнаца?
Наслов: Одг: Генетичко поријекло 100 најзнаменитијих Срба (САНУ)
Порука од: Свевлад Октобар 16, 2017, 01:11:24 поподне
27.Хајдук Вељко Петровић би требало да је био огранак Радовића R1b.

Власи из источне Србије говоре да је он био влашког порекла, али они говоре и да пола Србије има влашко порекло.

Постоји верзија да био херцеговачког порекла, као и већина истакнутих устаника.
Наслов: Одг: Генетичко поријекло 100 најзнаменитијих Срба (САНУ)
Порука од: ДушанВучко Октобар 16, 2017, 02:01:08 поподне
Постоје потомци Хајдук Вељка, Хајдук-Вељковићи код Младеновца. Кад сам радио тамо у музичкој школи, један ђак је имао то презиме. Вељков син Радивоје (1807-1850) је имао синове Милана и Милована Хајдук-Вељковића. Милован-Мида Хајдук-Вељковић је био народни посланик у Народној скупшити за јасенички срез. Имао је синове Стевана и Спасоја. Стеван Хајдук-Вељковић је био председник  општине у Дубони (Младеновац) и чиновник у Смедереву. У Дубони је имао 60 ланаца земље. Стеван Хајдук-Вељковић је имао синове Владимира, Божидара, Данила и Вељка. Владимир Хајдук-Вељковић је био мајор , бан вардарске бановине, начелник МУПа, народни посланик за јасенички срез. Божидар је био економиста, 1925. је објавио једну књигу о економији. Данило је био највећи земљопоседник у Дубони, имао је 50 хектара ораница и шума...итд. до данашњих потомака се наводе...
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B8_%D0%B8%D0%B7_%D0%9D%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0
Наслов: Одг: Генетичко поријекло 100 најзнаменитијих Срба (САНУ)
Порука од: vojinenad Октобар 16, 2017, 02:15:50 поподне
Власи из источне Србије говоре да је он био влашког порекла, али они говоре и да пола Србије има влашко порекло.

Постоји верзија да био херцеговачког порекла, као и већина истакнутих устаника.
То ''херцеговачко'' вероватно се односи на област Мораче пошто је некадашња граница те области досезала управо до тамо.
Наслов: Одг: Генетичко поријекло 100 најзнаменитијих Срба (САНУ)
Порука од: ДушанВучко Октобар 16, 2017, 02:19:01 поподне
Постоје потомци Хајдук Вељка, Хајдук-Вељковићи код Младеновца. Кад сам радио тамо у музичкој школи, један ђак је имао то презиме. Вељков син Радивоје (1807-1850) је имао синове Милана и Милована Хајдук-Вељковића. Милован-Мида Хајдук-Вељковић је био народни посланик у Народној скупшити за јасенички срез. Имао је синове Стевана и Спасоја. Стеван Хајдук-Вељковић је био председник  општине у Дубони (Младеновац) и чиновник у Смедереву. У Дубони је имао 60 ланаца земље. Стеван Хајдук-Вељковић је имао синове Владимира, Божидара, Данила и Вељка. Владимир Хајдук-Вељковић је био мајор , бан вардарске бановине, начелник МУПа, народни посланик за јасенички срез. Божидар је био економиста, 1925. је објавио једну књигу о економији. Данило је био највећи земљопоседник у Дубони, имао је 50 хектара ораница и шума...итд. до данашњих потомака се наводе...
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B8_%D0%B8%D0%B7_%D0%9D%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0

"Отац Хајдук-Вељка је био Петар Влаховић из Андријева код Колашина. Настанио се у Ленову код Неготина и био је најпознатији одгајивач оваца и произвођач сира, због чега је назван Петар Сирењар. Вељку је име наводно било Веко, али је промењено у Вељко.Петар је имао и синове Милутина и Миљка и ћерку Миланку. Вељко, као најстарији, је службовао код богатих Турака у Видину. После је ступио у хајдучку чету Станоја Главаша."
Једино што ме буни , што је навадена слава Св. Никола
Наслов: Одг: Генетичко поријекло 100 најзнаменитијих Срба (САНУ)
Порука од: Свевлад Октобар 16, 2017, 02:22:01 поподне
То ''херцеговачко'' вероватно се односи на област Мораче пошто је некадашња граница те области досезала управо до тамо.

(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/c3/Hercegovački_sandžak.png/1200px-Hercegovački_sandžak.png)
Наслов: Одг: Генетичко поријекло 100 најзнаменитијих Срба (САНУ)
Порука од: ДушанВучко Октобар 16, 2017, 05:31:36 поподне
Руђер Бошковић, И2 ПХ908 ?, (Шћепановић, Ровчани (Никшићи))
(http://www.poreklo.rs/wp-content/uploads/2013/07/Rudjer_Boskovic.jpg)
http://www.poreklo.rs/2013/07/08/poreklo-ru%C4%91era-bo%C5%A1kovi%C4%87a/
Наслов: Одг: Генетичко поријекло 100 најзнаменитијих Срба (САНУ)
Порука од: Pavo Октобар 16, 2017, 06:32:23 поподне
Руђер Бошковић, И2 ПХ908 ?, (Шћепановић, Ровчани (Никшићи))
(http://www.poreklo.rs/wp-content/uploads/2013/07/Rudjer_Boskovic.jpg)
http://www.poreklo.rs/2013/07/08/poreklo-ru%C4%91era-bo%C5%A1kovi%C4%87a/

Teze da su Boškovići iz Orahovog Dola išta osim starosjedilaca u selu su neosnovane.  Kao i priče da su bili pravoslavne vjere.   
Наслов: Одг: Генетичко поријекло 100 најзнаменитијих Срба (САНУ)
Порука од: ДушанВучко Октобар 16, 2017, 07:08:26 поподне
Teze da su Boškovići iz Orahovog Dola išta osim starosjedilaca u selu su neosnovane.  Kao i priče da su bili pravoslavne vjere.   
Отац Руђера Бошковића је био Никола Бошковић
Никола Бошковић
Датум рођења   1641.
Место рођења   Орахово
Датум смрти   18. септембар 1721.
Место смрти   Дубровник
 Дубровачка република
Никола Бошковић (Орахово[1] у Попову пољу, око 1641 — Дубровник, 18. септембар 1721) је био српски трговац и сакупљач реликвија.[1] Био је римокатоличке вјероисповијести.[2]



Као млад долази у Дубровник и ступа у службу богатог трговца Рада Глеђевића, код кога је службовао као „ђетић“.[1] У његовој служби је углавном у Новом Пазару учио трговачки занат, након чега постаје самосталан трговац.[1] Његов отац Бошко из Попова га посебним документом регистрованим у Дубровнику 8. јула 1690. осамостаљује и ослобађа очинског надзора.[1] Као већ угледан и богат трговац, жени се Павлом, ћерком богатог трговаца и пјесника Бара Бетере.[1] Током својих трговачких путовања је обилазио српске задужбине и манастире.[1] У манастиру Милешеви је од Турака купио сребрну кутију исписану ћирилицом (con lettere serviane), у којој се чувао комад Христовог крста који је монасима даровала султанија Мара, ћерка деспота Ђурђа.[1] Ова кутија се и данас чува у Дубровнику.[1] У Милешеви је купио и руку Светог Саве (дио моштију), која је изгубљена на путовањима.[1] Историчар Светог Илирика Филип Ричепути, који је у Дубровнику боравио почетком 18. вијека, га је замолио да му укратко опише Рашку и њене манастире. Тако је на основу његових казивања настало дјело (итал. Relatione dei monasterij della provincia di Rassia - Старорашка сјећања).[1]

Имао је деветоро дјеце: Марија, Марија друга, Божо, Баро, Игњат, Петар, Руђер, Антун и Аница.[1]

Бошковићи су племићка породица чије је поријекло из Источне Херцеговине - Орахов До код Требиња. Из овог краја крајем 18. вијека прешао је у Дубровник Никола Бошковић ради трговине. Тргујући Никола Бошковић се интересовао и за историју Срба па је тако настао његов спис Relazione dei Monasaterij della Provincia di Rassia.

У породици Бошковића значајне су две личности: Божо Бошковић и Руђер Бошковић. Божо Бошковић је био је угледан и имућан трговац. Оставио је дубровачкој општини 10.000 форинти за школовање запуштене дјеце „без разлике вјере“. По његовој жељи оснивају женску једноразредну школу за православне дјевојке „Заклада Боже Бошковића“.

У породици се посебно истиче Руђер Бошковић, светски познати математичар, физичар, астроном, дипломат и пјесник.









Наслов: Одг: Генетичко поријекло 100 најзнаменитијих Срба (САНУ)
Порука од: Одисеј Октобар 16, 2017, 07:12:13 поподне
Teze da su Boškovići iz Orahovog Dola išta osim starosjedilaca u selu su neosnovane.  Kao i priče da su bili pravoslavne vjere.   

Слажем се, и то је управо тежња одређених српских кругова да нечије српство доказују бившом припадношћу православној вјери. Као да бити католик нужно значи бити Хрват, поготово прије 19. вијека. А поготово је глупо то доказивати презименима, и то још патронимским. Ово са конвертитством Руђеровог оца је тако идиотски изведен потез, па управо због оваквих будалаштина испада да су Срби митомани који својатају припаднике других народа. Као да неки кругови намјерно то раде како би обесмислили било какав покушај да се заиста историјским доказима потврди нечији српски идентитет. Деретић је смијешан, али постоје и озбиљни "Деретићи", који су лукаво сакривени под плаштом озбиљности о објективности, а који раде на рушењу репутације српске научне сцене.
До 19. вијека, када већи дио њих улази у српски национални корпус, а мањи у хрватски, Дубровчани углавном свој идентитет дефинишу "словинским", како често и називају свој језик. Иако се неријетко у њиховој литератури могу наћи одреднице попут "српски" и "хрватски", нема никаквих назнака да су се Дубровчани до 19. вијека експлицитно и генерално називали Србима или Хрватима.

Језички, Дубровник чини једну цјелину са источном Херцеговином. Али је културолошки увијек нагињао римокатоличкој чакавској Далмацији.
Наслов: Одг: Генетичко поријекло 100 најзнаменитијих Срба (САНУ)
Порука од: ДушанВучко Октобар 16, 2017, 07:44:34 поподне
Слажем се, и то је управо тежња одређених српских кругова да нечије српство доказују бившом припадношћу православној вјери. Као да бити католик нужно значи бити Хрват, поготово прије 19. вијека. А поготово је глупо то доказивати презименима, и то још патронимским. Ово са конвертитством Руђеровог оца је тако идиотски изведен потез, па управо због оваквих будалаштина испада да су Срби митомани који својатају припаднике других народа. Као да неки кругови намјерно то раде како би обесмислили било какав покушај да се заиста историјским доказима потврди нечији српски идентитет. Деретић је смијешан, али постоје и озбиљни "Деретићи", који су лукаво сакривени под плаштом озбиљности о објективности, а који раде на рушењу репутације српске научне сцене.
До 19. вијека, када већи дио њих улази у српски национални корпус, а мањи у хрватски, Дубровчани углавном свој идентитет дефинишу "словинским", како често и називају свој језик. Иако се неријетко у њиховој литератури могу наћи одреднице попут "српски" и "хрватски", нема никаквих назнака да су се Дубровчани до 19. вијека експлицитно и генерално називали Србима или Хрватима.

Језички, Дубровник чини једну цјелину са источном Херцеговином. Али је културолошки увијек нагињао римокатоличкој чакавској Далмацији.
Некад је добро изнети и упитну па и погрешну претпоставку, ја сам веровао у то што сам послао, а и демант нечега је корак ближе истини...Нисам то из било какве митоманије поставио :) Ако се докаже да није тако, може онај први пост да се проследи у рубрику митоманија :)
Наслов: Одг: Генетичко поријекло 100 најзнаменитијих Срба (САНУ)
Порука од: Pavo Октобар 16, 2017, 07:55:24 поподне
Некад је добро изнети и упитну па и погрешну претпоставку, ја сам веровао у то што сам послао, а и демант нечега је корак ближе истини...Нисам то из било какве митоманије поставио :)

Naravno, niti sam ja odgovorio iz niskih pobuda. :)

Inače, nedavno je objavljen fantastičan članak Marijana Sivrića u kom on donosi podatke iz knjiga "Stati Liberi" dubrovačke nadbiskupije.  Kako se nakon potresa 1667. u Dubrovniku zbog žrtava pojavio manjak radne snage, taj manjak je popunjen dobrim dijelom Morlacima iz zaleđa.  Kao i svi drugi "stranci," ovi su morali pri vjenčanju dokazati da u starom zavičaju nisu bili vjenčani ili vjereni.  Ukoliko nisu imali pismenu potvrdu od župnika u Hercegovini, morali su pred Crkveni ženidbeni sud dovesti dva svjedoka koja su ih poznavala u rodnom kraju koji bi mogli posvjedočiti da nisu vjenčani ili da su udovci ili udovice. 

1688. godine imamo upis svjedočenja 70-godišnjeg Boška Boškovića, oca don Ilije Boškovića, popovskog župnika.  Kako je Ilija brat Nikole Boškovića, ovim znamo da se djed Ruđerov pouzdano zvao Boško i da je rođen oko 1620.  To objašnjava i ime Ruđerovog brata Bože. 
Наслов: Одг: Генетичко поријекло 100 најзнаменитијих Срба (САНУ)
Порука од: Одисеј Октобар 16, 2017, 08:00:18 поподне
Некад је добро изнети и упитну па и погрешну претпоставку, ја сам веровао у то што сам послао, а и демант нечега је корак ближе истини...Нисам то из било какве митоманије поставио :) Ако се докаже да није тако, може онај први пост да се проследи у рубрику митоманија :)

Нисам на тебе ни мислио, него на ове којима је посао да буду објективни и да се не служе манипулацијама када се баве науком коју су одабрали као свој позив. :)
Нпр. свака необјективност у науци, поготово историји, помаже нашим непријатељима да нас оптуже како смо митомани који својатају све живо. У томе је проблем. Таква је и расправа око етничког идентитета Руђера Бошковића, непродуктивна, чак и контрапродуктивна. Једино што можемо да урадимо и на шта имамо право јесте да не дозволимо ни Хрватима да га својатају, јер се тај човјек никад није експлицитно назвао Хрватом. Али немамо никаквих вјеродостојних доказа да му је отац био православац, нити да се је он сам експлицитно изјаснио Србином.
Наслов: Одг: Генетичко поријекло 100 најзнаменитијих Срба (САНУ)
Порука од: ДушанВучко Октобар 16, 2017, 08:20:17 поподне
Naravno, niti sam ja odgovorio iz niskih pobuda. :)

Inače, nedavno je objavljen fantastičan članak Marijana Sivrića u kom on donosi podatke iz knjiga "Stati Liberi" dubrovačke nadbiskupije.  Kako se nakon potresa 1667. u Dubrovniku zbog žrtava pojavio manjak radne snage, taj manjak je popunjen dobrim dijelom Morlacima iz zaleđa.  Kao i svi drugi "stranci," ovi su morali pri vjenčanju dokazati da u starom zavičaju nisu bili vjenčani ili vjereni.  Ukoliko nisu imali pismenu potvrdu od župnika u Hercegovini, morali su pred Crkveni ženidbeni sud dovesti dva svjedoka koja su ih poznavala u rodnom kraju koji bi mogli posvjedočiti da nisu vjenčani ili da su udovci ili udovice. 

1688. godine imamo upis svjedočenja 70-godišnjeg Boška Boškovića, oca don Ilije Boškovića, popovskog župnika.  Kako je Ilija brat Nikole Boškovića, ovim znamo da se djed Ruđerov pouzdano zvao Boško i da je rođen oko 1620.  To objašnjava i ime Ruđerovog brata Bože.
Занимљиво би било наћи тај спис Николе Бошковића "Relazione dei Monasaterij della Provincia di Rassia", а видим да је о Дон Илији Бошковићу писао Дон Ивица Пуљић "Мученик Бечког рата дон Илија Бошковић"


Наслов: Одг: Генетичко поријекло 100 најзнаменитијих Срба (САНУ)
Порука од: ДушанВучко Октобар 16, 2017, 08:34:46 поподне
Нисам на тебе ни мислио, него на ове којима је посао да буду објективни и да се не служе манипулацијама када се баве науком коју су одабрали као свој позив. :)
Нпр. свака необјективност у науци, поготово историји, помаже нашим непријатељима да нас оптуже како смо митомани који својатају све живо. У томе је проблем. Таква је и расправа око етничког идентитета Руђера Бошковића, непродуктивна, чак и контрапродуктивна. Једино што можемо да урадимо и на шта имамо право јесте да не дозволимо ни Хрватима да га својатају, јер се тај човјек никад није експлицитно назвао Хрватом. Али немамо никаквих вјеродостојних доказа да му је отац био православац, нити да се је он сам експлицитно изјаснио Србином.
Да, опрез мора да буде сразмеран одговорности  :)
Наслов: Одг: Генетичко поријекло 100 најзнаменитијих Срба (САНУ)
Порука од: Pavo Октобар 16, 2017, 11:15:44 поподне
Još u XIX stoljeću imamo slučajeve da potomci Ruđerove braće rabe grb Pokrajčića i tvrde da su se tako ranije prezivali.  Ljubo Mićević prije stotinjak godina bilježi sličnu usmenu predaju kod Kristića u samom Orahovom Dolu.  Prezime Bošković je kod Boškovića u Orahovom Dolu sredinom XIX stoljeća zamijenjeno prezimenom Kristić. 

Da se rod prezivao Bošković još krajem XVI stoljeća znamo iz spomena popovskog župnika 1624. godine.  Župnik je iz Orahova Dola i ime mu je latinski zabilježeno kao Marcus Natali.  Nema sumnje da se radi o nekom od Boškovića.  Zabilježen je i kao Marcus Georgii pa mu znamo i očevo ime. 

Ime Boško nose dvije osobe u Orahovu Dolu 1585., što nije neobično jer je ime jako često u to vrijeme u Popovu.  Ono što je zanimljivije je Petar sin Radoja koji živi na baštini Radoja sina Pokrajčevog(u izdanju deftera je tipfeler Okrajčevog).  Iz poredbe naselja u Popovu 1585. i 1477., vidi se da su baštine uglavnom dobile ime po vlasnicima koji su živjeli krajem XV stoljeća.  Osobe koje ih drže 1585. su većinom njihovi potomci.  1477. je u Orahovu Dolu zabilježen Pokrajac sin Radosala. 

Meni se čini vrlo moguće da su Boškovići potomci ovog Pokrajca.
Наслов: Одг: Генетичко поријекло 100 најзнаменитијих Срба (САНУ)
Порука од: Горштак Октобар 17, 2017, 08:29:09 поподне
18.Арсеније III Црнојевић

Арсеније III Црнојевић (слсрп. Арсенїй Чарноевичь, лат. Arsenius Csernovich; 1633, Бајице — Беч, 27. октобар 1706) је био архиепископ пећки и патријарх српски од 1674. до 1690. године (под турском влашћу) и потом црквени поглавар православних Срба у Хабзбуршкој монархији од 1690. до 1706. године. На основу привилегија које је добио за српски народ од Леополда I (1690, 1691. и 1695) извршио је прву организацију Српске цркве на подручју Аустријског царства.

(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/0/03/Arsenije_III.jpg)

Поријеклом Арсенија III Чарнојевића бавио се Јован Ердељановић у студији "Стара Црна Гора". Ердељановић наводи низ извора који патријархово поријекло вежу за Бајице. Са друге стране наводи јасне доказе да су преци Арсенија III заправо од једног рода пиперских Црнаца. Наиме, у Дуљеву у Паштровићима постоји и кућа српског патријарха која је још била у добром стању кад је Накићеновић обрађивао Боку. По том предању Чарнојевић је из породице паштровских Кажанегри (у преводу Црнокућићи), који су досељени из Брда, од пиперског братства Милашевића из Црнаца. Сва пиперска црначка братства се рачунају да су од Лужана, па тако и Милашевићи и Кажанегри. Кажанегри славе Никољдан,а Ердељановић сматра да су раније славили Ђурђевдан, стару славу Милашевића.

Даље, Ердељановић наводи да ова два предања не морају нужно бити у супротности, већ да су преци Чарнојевића прије досељавања у Боку, боравили и у Бајицама. По томе би и облик презимена Чарнојевићи, Черни (што је био облик презимена при досељавању у Паштровиће) био изведен управо од назива пиперских Црнаца,а не од Црнојевића. Мада није искључено да га је Арсеније III прилагодио да подсјећа на Црнојевиће.

Дакле, међу пиперским Црнцима и међу слојем српског становништва Лужанима су највјероватније преци српског патријарха Арсенија III Чарнојевића.

Арсеније споменух јер би он могао да расвијетли и историјат моје породице, пошто је наводно по предању (вјероватно нетачном због временске разлике) он био старији брат мог претка Пајкана Чарнојевића који је оставио иза себе и писаније о свом доласку у сјевероисточну Босну. О црногорском поријеклу знамо из усменог предања али ништа више од тога. Занимљива ми је јако ова прича о Црнцима и има доста логике, ишчитах све на оној други теми, само што се не уклапа слава јер моја породица слави Јовањдан. Додуше, то су могли преузму од Мартиновића по селидби у Бајице, јер се дешавало да се услијед неког гоњења или пресељења промијени и слава. Чини ми се да и остали Црнојевићи данас славе Јовањдан. Било би добро знати и која је била слава патријарха или макар средњовјековних Црнојевића. Отишао сам у офтопик, ако смета нека администратори пребаце на адекватнију тему.
Наслов: Одг: Генетичко поријекло 100 најзнаменитијих Срба (САНУ)
Порука од: Nebo Октобар 24, 2017, 12:38:06 поподне
18.Арсеније III Црнојевић

Андрија Змајевић о пореклу Арсенија Чарнојевића:

Из црквеног љетописа - "Даржава света, славна и криепосна царковнога лиетописа" (1675) барског архибискупа Андрије Змајевића

„Оно госпоство које поче на Шћепану првому на четвртому (Шћепану), седмом у броју Црноевића, који владаше Црногором 93 године, пристаде (престаде). Који се тада од племена Црноевића у Млетке одходећи међу ону господу примљени и како госпоства и града њих властели држани доскоро бише. Када се диже из речене земљи исти Црноевић (Шћепан Четврти), за не остати под облашћу турском (малу циену чинећи од кућа, баштина и осталиех добара своиех) , предигоше с њим и наши стари Змаевићи к владању славне господе млетачке, и они придоше, од коијех милостиво примљени бише (како свједоче дукале које се у нас находе), у Котор... А који (Црнојевићи) осташе у Црнагори кршћани, и сада како кнезови в земље владају. Од њих се у Цетине роди Арсение Пећски, патријарка српске земље, Бугарске, Босне и Арбание, по начину србскоме свиех метрополита начелник, који сада речено државе духовнием начином угодно влада, будући од саме тридесет и два годишта, по старини земљак наш, драг пријатељ, и у владању реченога краљевства Сервие (кога се сада и ми недостојни начелник по обичају свете римске цркве находимо) како ја дружбеник. Дао бог да у послуху светога приестоља буде како и свети Сава, на мјесто кога ходи“.
Наслов: Одг: Генетичко поријекло 100 најзнаменитијих Срба (САНУ)
Порука од: Nebo Октобар 24, 2017, 12:43:59 поподне
10.Милош Обилић

И о Обилићу:

"Милош Кобилић, бан Тјентишта у Хлму, близу Новога Пазара, одхрањен у дворове кнеза Лазара, ожени се за кћер истога кнеза Вукосаву, која прегањајући се с Маром сестром својом, женом Вука Бранковића, зането хвалећи јунаштво Милоша, мужа свога, рече да је бољи витез од Вука, би од исте сестре заушницом ударена. Ради које ствари Кобилић позва (на двобој) Бранковића; и видјеше да Милош бољи јунак бјеше, када с коња обали Вука, и могаше га убити да хтје. Од свога таста Лазара и његових банова и премда бише ончас смирени, Вук не приста (преста) мислећи како би кнезу Лазару Милоша омразио. И када се ћаше удрити с Турцима исти кнез Лазар, нађе пригоду Бранковић и напомену потајно тасту да има опас (опрезно) наћ Милоша, говорећи му да се с Турцима договорио да га изда. Ту ствар хтјећи знати је ли истина, кнез Лазар дозва на вечеру своје банове и с њима Милоша Кобилића, кому кнез исти на гозби напи здравицу и поклоно златан пехар с вином, говорећи: "Даривам ти чашу и вино, зете Милошу, моја вјеро и невјеро!" Забушен на те ријечи Милош узе чашу, и без смутње икакве тасту одговори: "Фала ти, кнеже господине, на дару и здравици, а сјутра видјети ћеш ко ти је вјеран, ко ли невјеран; вечерас није потребно друге ствари говорити". Не заспа ону ноћ Милош; а у свануће скори (похита) на коња, обраћајући назад копје како да бјежи од Лазара; уљеже у турску војску. Оглашени јунак, одведен ончас к Мурату под шатор, како да му ћаше (хоцаше) руку пољубити, прегнут (сагнут) извади ханџар и у трбух Муратов замлати га. А пошто узе бјежати, смртно рањен с царем заједно погину. Рука му би отсјечена и у сребро окована над гробом Муратовијем објеси се. Од тада Турци држе по закону да свијема који дођу пољубит руку цару два дворанина његова буду руке држати да не би учинио што Милош на Косову учини".
Наслов: Одг: Генетичко поријекло 100 најзнаменитијих Срба (САНУ)
Порука од: симо Октобар 24, 2017, 01:09:41 поподне
Андрија Змајевић о пореклу Арсенија Чарнојевића:

Из црквеног љетописа - "Даржава света, славна и криепосна царковнога лиетописа" (1675) барског архибискупа Андрије Змајевића

„Оно госпоство које поче на Шћепану првому на четвртому (Шћепану), седмом у броју Црноевића, који владаше Црногором 93 године, пристаде (престаде). Који се тада од племена Црноевића у Млетке одходећи међу ону господу примљени и како госпоства и града њих властели држани доскоро бише. Када се диже из речене земљи исти Црноевић (Шћепан Четврти), за не остати под облашћу турском (малу циену чинећи од кућа, баштина и осталиех добара своиех) , предигоше с њим и наши стари Змаевићи к владању славне господе млетачке, и они придоше, од коијех милостиво примљени бише (како свједоче дукале које се у нас находе), у Котор... А који (Црнојевићи) осташе у Црнагори кршћани, и сада како кнезови в земље владају. Од њих се у Цетине роди Арсение Пећски, патријарка српске земље, Бугарске, Босне и Арбание, по начину србскоме свиех метрополита начелник, који сада речено државе духовнием начином угодно влада, будући од саме тридесет и два годишта, по старини земљак наш, драг пријатељ, и у владању реченога краљевства Сервие (кога се сада и ми недостојни начелник по обичају свете римске цркве находимо) како ја дружбеник. Дао бог да у послуху светога приестоља буде како и свети Сава, на мјесто кога ходи“.

Колико сам схватио, општи закључак је да не постоји веза Арсенија Чарнојевића са Црнојевићима. Осим ако и Црнојевићи немају везе са Црнцима из Пипера, што се не сјећам да је ико помињао.
Наслов: Одг: Генетичко поријекло 100 најзнаменитијих Срба (САНУ)
Порука од: симо Октобар 24, 2017, 01:17:32 поподне
И о Обилићу:

"Милош Кобилић, бан Тјентишта у Хлму, близу Новога Пазара, одхрањен у дворове кнеза Лазара, ожени се за кћер истога кнеза Вукосаву, која прегањајући се с Маром сестром својом, женом Вука Бранковића, зането хвалећи јунаштво Милоша, мужа свога, рече да је бољи витез од Вука, би од исте сестре заушницом ударена. Ради које ствари Кобилић позва (на двобој) Бранковића; и видјеше да Милош бољи јунак бјеше, када с коња обали Вука, и могаше га убити да хтје. Од свога таста Лазара и његових банова и премда бише ончас смирени, Вук не приста (преста) мислећи како би кнезу Лазару Милоша омразио. И када се ћаше удрити с Турцима исти кнез Лазар, нађе пригоду Бранковић и напомену потајно тасту да има опас (опрезно) наћ Милоша, говорећи му да се с Турцима договорио да га изда. Ту ствар хтјећи знати је ли истина, кнез Лазар дозва на вечеру своје банове и с њима Милоша Кобилића, кому кнез исти на гозби напи здравицу и поклоно златан пехар с вином, говорећи: "Даривам ти чашу и вино, зете Милошу, моја вјеро и невјеро!" Забушен на те ријечи Милош узе чашу, и без смутње икакве тасту одговори: "Фала ти, кнеже господине, на дару и здравици, а сјутра видјети ћеш ко ти је вјеран, ко ли невјеран; вечерас није потребно друге ствари говорити". Не заспа ону ноћ Милош; а у свануће скори (похита) на коња, обраћајући назад копје како да бјежи од Лазара; уљеже у турску војску. Оглашени јунак, одведен ончас к Мурату под шатор, како да му ћаше (хоцаше) руку пољубити, прегнут (сагнут) извади ханџар и у трбух Муратов замлати га. А пошто узе бјежати, смртно рањен с царем заједно погину. Рука му би отсјечена и у сребро окована над гробом Муратовијем објеси се. Од тада Турци држе по закону да свијема који дођу пољубит руку цару два дворанина његова буду руке држати да не би учинио што Милош на Косову учини".

Овај податак везан за (К)обилиће недавно сам наишао у Ферменџиновим Acta Bosnae гдје се у списку босанског племства помињу и:
(https://s1.postimg.org/1gvnkdcxbz/cobilic.png)

Очигледно се ради о истом извору. Ако буквално читамо овај Ферменџинов податак онда би то значило да је "Tribichie" данашњи Нови Пазар и да су Кобилићи из тог мјеста. Видим да се горе помиње Тјентиште. А можда се и у једном и у другом случају ради о старом називу Новог пазара-Трговишту, па се у разним преписима искварило.

Уколико је овај податак тачан Кобилићи/Обилићи би заиста могли бити властела са подручја Трговишта, данашњег Новог Пазара.
Наслов: Одг: Генетичко поријекло 100 најзнаменитијих Срба (САНУ)
Порука од: Nebo Октобар 24, 2017, 02:00:57 поподне
Колико сам схватио, општи закључак је да не постоји веза Арсенија Чарнојевића са Црнојевићима. Осим ако и Црнојевићи немају везе са Црнцима из Пипера, што се не сјећам да је ико помињао.

Ма, није то спорно, само наводим шта каже Змајевић. Он и Чарнојевић су савременици. Па бисмо могли помислити: ваљда је Чарнојевић знао ко је и од кога је, па је то дошло и до Змајевића. Али их ипак од последњег Црнојевића у ЦГ дели столеће и јаче. Довољно времена да се неко прогласи за потомка Црнојевића како би се добило на важности.

С друге стране, не знамо баш много о Чарнојевићу. Можда он вуче корене од Црнојевића по некој женској линији? Ако му је предак био нпр. Новак Црнац, можда је неки његов син или унук оженио неку одиву Црнојевића?
Наслов: Одг: Генетичко поријекло 100 најзнаменитијих Срба (САНУ)
Порука од: Nebo Октобар 24, 2017, 02:04:15 поподне
Очигледно се ради о истом извору. Ако буквално читамо овај Ферменџинов податак онда би то значило да је "Tribichie" данашњи Нови Пазар и да су Кобилићи из тог мјеста. Видим да се горе помиње Тјентиште. А можда се и у једном и у другом случају ради о старом називу Новог пазара-Трговишту, па се у разним преписима искварило.

Уколико је овај податак тачан Кобилићи/Обилићи би заиста могли бити властела са подручја Трговишта, данашњег Новог Пазара.

Да, и мени је звучала чудно комбинација Тјентиште и Нови Пазар. Но, само пренесох оно што је Змајевић написао. Могуће да је и он преписао то из неког извора, још ако је био страни (као овај који си поставио), онда је од силног преписивања и изобличавања топонима, на крају Трговиште постало Требиште, па Тјентиште.
Наслов: Одг: Генетичко поријекло 100 најзнаменитијих Срба (САНУ)
Порука од: Зрно Октобар 24, 2017, 06:21:49 поподне
Да, и мени је звучала чудно комбинација Тјентиште и Нови Пазар. Но, само пренесох оно што је Змајевић написао. Могуће да је и он преписао то из неког извора, још ако је био страни (као овај који си поставио), онда је од силног преписивања и изобличавања топонима, на крају Трговиште постало Требиште, па Тјентиште.

Велики сам противник оваквих претпоставки. Чак сам и алергичан на њих :)
Наслов: Одг: Генетичко поријекло 100 најзнаменитијих Срба (САНУ)
Порука од: Amicus Октобар 24, 2017, 07:12:49 поподне
Овај податак везан за (К)обилиће недавно сам наишао у Ферменџиновим Acta Bosnae гдје се у списку босанског племства помињу и:
(https://s1.postimg.org/1gvnkdcxbz/cobilic.png)

Очигледно се ради о истом извору. Ако буквално читамо овај Ферменџинов податак онда би то значило да је "Tribichie" данашњи Нови Пазар и да су Кобилићи из тог мјеста. Видим да се горе помиње Тјентиште. А можда се и у једном и у другом случају ради о старом називу Новог пазара-Трговишту, па се у разним преписима искварило.

Уколико је овај податак тачан Кобилићи/Обилићи би заиста могли бити властела са подручја Трговишта, данашњег Новог Пазара.

Када су у питању спискови средњовековне властеле, то је све засновано на илирским грбовницима, и вероватно сазнањима из времена настанка спискова.

О Кобилићима, од Качића до Ферменџина, овако пише:

Knezovi I vlastela naroda Slovinskoga (1756): Cobilich od Novogh Pazara
Senquicziensis chronicon militaris (1781): Cobilich de Trebichie secus Novi Bazar
De Regno Bosniæ (1781): Cobilich, de Tribischie apud Novi Pazar
Knezovi I vlastela naroda Slovinskoga (1782): Cobilich od Novogh Pazara: od ovoga Plemena bi veliki vitez Milosc Cobilich koji ubbi Czarra Murata na Cossovu Pogllu. Starinom zvascese Obilich, alli zaradi nenavidosti bih od Vuka Brancovichia zazvan Cobilich
Synoptico-memorialis (1823): Cobilich de Tribichie, secus novi Pazar
Acta Bosnae (1892): Cobilich de Trebichie secus Novi Bazar

Ипак, пре свих ових спискова, горе поменути податак о пореклу Милоша Обилића из Тјентишта код Новог Пазара, потиче од чувеног Мавра Орбина (1601), који то каже овако: ... Milosc Chobilich, il quale nacque in Tientiscte appresso Nouipasar... (стр. 314 (http://archive.org/stream/ilregnodeglislav00orbi#page/314))

Одакле је Орбин покупио тај податак, то остаје отвореним питањем, и било би занимљиво ако бисмо нашли неки извор старији од 1601. године, а који говори о пореклу Милоша Обилића.
Наслов: Одг: Генетичко поријекло 100 најзнаменитијих Срба (САНУ)
Порука од: Nebo Октобар 24, 2017, 07:59:22 поподне
Велики сам противник оваквих претпоставки. Чак сам и алергичан на њих :)

Еј, брате Зрно, и ја сам алергичан на штошта, али сам ваљда са годинама очврснуо, па ми не смета толико.
Ако имаш алергијске нападе на овакве претпоставке, препоручујем ти најближу апотеку, има тамо разних антиалергетика  ;)
Наслов: Одг: Генетичко поријекло 100 најзнаменитијих Срба (САНУ)
Порука од: Nebo Октобар 24, 2017, 08:09:22 поподне
Одакле је Орбин покупио тај податак, то остаје отвореним питањем, и било би занимљиво ако бисмо нашли неки извор старији од 1601. године, а који говори о пореклу Милоша Обилића.

Очито је и Змајевић покупио овај податак, да ли од Орбина, или из истог извора...
Можда је код Трговишта (Новог Пазара) постојао неки локалитет под називом Тјентиште, ко зна. Треба истражити да ли је тако.

Ипак, мени се чини да је ствар у неком погрешном преписивању, или чак насумичној конструкцији (извињавам се Зрну ако сад има алергијски напад  :) ), нарочито јер између Косовске битке и Орбина стоји размак од два столећа, што је довољно дуго раздобље за свакакве конструкције.
Наслов: Одг: Генетичко поријекло 100 најзнаменитијих Срба (САНУ)
Порука од: Amicus Октобар 24, 2017, 08:29:07 поподне
Занимљиво, отприлике у исто време када и Орбин, Јаков Лукаревић у свом делу Copioso ristretto degli annali di Ragusa (1605, стр. 68 (https://books.google.rs/books?id=lVtTAAAAcAAJ&pg=RA3-PA68&dq=Barone+di+helmo&hl=sr&sa=X&ved=0ahUKEwiS_cLO7onXAhVBKVAKHRiWCdwQ6wEIKjAA#v=onepage&q=Barone%20di%20helmo&f=false)), Милоша Обилића назива бароном од Тјентишта у Хуму (Milosc Kobilich Barone di Tientiscte in Helmo).
Наслов: Одг: Генетичко поријекло 100 најзнаменитијих Срба (САНУ)
Порука од: barbarylion Новембар 26, 2017, 01:11:57 пре подне
Zar ne beše hajduk Veljko puzdano R1a ? Inače, zna li neko poreklo pokojnog Vuka Bojovića? Mislim na haplotip ili deo Crne Gore odakle je ?
Наслов: Одг: Генетичко поријекло 100 најзнаменитијих Срба (САНУ)
Порука од: Свевлад Новембар 26, 2017, 01:15:02 пре подне
Zar ne beše hajduk Veljko puzdano R1a ? Inače, zna li neko poreklo pokojnog Vuka Bojovića? Mislim na haplotip ili deo Crne Gore odakle je ?

E-V13 или I1  https://www.poreklo.rs/2012/03/05/poreklo-prezimena-bojovic/ (https://www.poreklo.rs/2012/03/05/poreklo-prezimena-bojovic/)
Наслов: Одг: Генетичко поријекло 100 најзнаменитијих Срба (САНУ)
Порука од: barbarylion Новембар 26, 2017, 01:19:51 пре подне
E-V13 или I1  https://www.poreklo.rs/2012/03/05/poreklo-prezimena-bojovic/ (https://www.poreklo.rs/2012/03/05/poreklo-prezimena-bojovic/)

Znači Vasojević verovatno .
Наслов: Одг: Генетичко поријекло 100 најзнаменитијих Срба (САНУ)
Порука од: Свевлад Новембар 26, 2017, 01:25:07 пре подне
Znači Vasojević verovatno .

Вероватно, али није из Васојевића, његови су из Дробњака, сећам се да је једном причао о детињству у неком селу на Дурмитору и о снеговима који су у то време падали по неколико метара. 

Вук Караџић је такође из Дробњака али није Дробњак, у Црној Гори се неретко дешавало да се нека породица из неког разлога пресели у друго племе.
Наслов: Одг: Генетичко поријекло 100 најзнаменитијих Срба (САНУ)
Порука од: barbarylion Новембар 26, 2017, 01:30:10 пре подне
Вероватно, али није из Васојевића, његови су из Дробњака, сећам се да је једном причао о детињству у неком селу на Дурмитору и о снеговима који су у то време падали по неколико метара. 

Вук Караџић је такође из Дробњака али није Дробњак, у Црној Гори се неретко дешавало да се нека породица из неког разлога пресели у друго племе.

Da, to je pomalo specificno . U svakom slučaju bez testa se ne može znati, mada verovatno I , mada može da iznenadi i sa nekim I2a , ko zna :)
No, velika je verovatnoća da je kao što kažeš ili I ili E što je tipično za te krajeve .
Наслов: Одг: Генетичко поријекло 100 најзнаменитијих Срба (САНУ)
Порука од: ДушанВучко Новембар 26, 2017, 01:34:05 пре подне
Zar ne beše hajduk Veljko puzdano R1a ? Inače, zna li neko poreklo pokojnog Vuka Bojovića? Mislim na haplotip ili deo Crne Gore odakle je ?
Хајдук Вељко је непознаница док се не тестирају Хајдуквељковићи код Младеновца
Наслов: Одг: Генетичко поријекло 100 најзнаменитијих Срба (САНУ)
Порука од: barbarylion Новембар 26, 2017, 01:35:58 пре подне
Хајдук Вељко је непознаница док се не тестирају Хајдуквељковићи код Младеновца
Čini mi se da sam negde ovde pročitao da je R1a , možda grešim  :) Oko Nikole Tesle je bila zavrzlama da li je I2-PH908 ili R1a ? Vidim ima i jednih i drugih medju Teslama.
Наслов: Одг: Генетичко поријекло 100 најзнаменитијих Срба (САНУ)
Порука од: ДушанВучко Новембар 26, 2017, 01:37:16 пре подне
Čini mi se da sam negde ovde pročitao da je R1a , možda grešim  :) Oko Nikole Tesle je bila zavrzlama da li je I2-PH908 ili R1a ? Vidim ima i jednih i drugih medju Teslama.
Код Хајдук Вељка је једноставно, јер су Хајдуквељковићи његови потомци...
Наслов: Одг: Генетичко поријекло 100 најзнаменитијих Срба (САНУ)
Порука од: Свевлад Новембар 26, 2017, 01:38:31 пре подне
Čini mi se da sam negde ovde pročitao da je R1a , možda grešim  :) Oko Nikole Tesle je bila zavrzlama da li je I2-PH908 ili R1a ? Vidim ima i jednih i drugih medju Teslama.

Тесла је дифинитивно био R1a-M458, то је разрешено.
Наслов: Одг: Генетичко поријекло 100 најзнаменитијих Срба (САНУ)
Порука од: ДушанВучко Новембар 26, 2017, 01:41:58 пре подне
Тесла је дифинитивно био R1a-M458, то је разрешено.
Да
Наслов: Одг: Генетичко поријекло 100 најзнаменитијих Срба (САНУ)
Порука од: ДушанВучко Новембар 26, 2017, 01:48:44 пре подне
Код Хајдук Вељка је једноставно, јер су Хајдуквељковићи његови потомци...

https://www.youtube.com/v/7vKAhQYoTVY
Наслов: Одг: Генетичко поријекло 100 најзнаменитијих Срба (САНУ)
Порука од: barbarylion Новембар 26, 2017, 02:19:28 пре подне
Kaže mi forum sledeće  :D

"Прекорачили сте број (10) дозвољених приватних порука по сату."

Dodjem posle par meseci i ne mogu otkucati 10 poruka  ???
Наслов: Одг: Генетичко поријекло 100 најзнаменитијих Срба (САНУ)
Порука од: симо Март 28, 2018, 09:02:38 поподне
84. Милан Недић (Гроцка, 2. септембар 1877 — Београд, 4. фебруар 1946) је био југословенски генерал, српски политичар и председник квислиншке марионетске владе у Србији за време окупације од стране нацистичке Немачке у Другом светском рату познате под именом „Влада народног спаса”.

(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/3/30/Milan_Nedi%C4%87_1939.jpg)

О поријеклу породице Недић могу да се пронађу противрјечне информације. Тако на српској Википедији пише да су од "породице Недић  од браће Глигорија и Димитрија Недића, двојице српских јунака из битке код Чокешине у Првом српском устанку." Ова породица је и данас присутна у Осечини, слави Никољдан и поријеклом је из Куча. Међутим сем овог навода непознатог извора са википедије, нема других потврда о овој вези.

Много је извјеснија информација да је Милан Недић поријеклом од Недића из Орашца, Аранђеловац. За Недиће у Орашцу се каже: "Недићи 29 к. Слава: св. Ћорђе. Дошли у Орашац из Рогаче (Космај)."

Нажалост, у Рогачама нема помена о Недићима, па ово село остаје посљедња позната тачка поријекла Недића.
Наслов: Одг: Генетичко поријекло 100 најзнаменитијих Срба (САНУ)
Порука од: симо Март 28, 2018, 10:00:23 поподне
57.Симо Матавуљ  (Шибеник, 12. септембар 1852 — Београд, 20. фебруар 1908) је био српски писац из Далмације, који припада епохи реализма. Његова најпознатија дела су роман Бакоња фра Брне и приповетка Пилипенда.

(http://palankadanas.com/wp-content/uploads/2015/09/simo-matavulj-288x300.jpg)

Презиме Матавуљ и није тако често, иако су мање више сви чули за исто. Локализовано је на подручју Крајине, гдје је такође тешко одредити матицу. Преци Симе Матавуља прешли су из Далматинског Косова(јужно од Книна) у Шибеник, гдје му се отац бавио трговином. У књизи "Светли гробови православних Шибенчана" о прецима Симиним пише:

"Матавуљи су дошли у Шибеник из дадматинског Косова. У Косову је Марко Матавуљ добио 1774. сина Ђорћа, који се оженио Мартом Скочић (роћ. 1786) из шибеничког
Вароша, где су и основали свој нови дом. Имали су дванаесторо деце. Њихов син Стеван (роћен 1811, умро 1860) чије се име налази на гробном натпису, оженио се Симеуном Трива, врло интедигентном и промућурном женом, са којом је имао синове Симу, познатог књижевника, и Ђуру (роћ. 1855, умро 1917). Док се Симо одао књижевности, Ђуро се посветио привреди и трговини коју је наследио од рано преминулог оца. Кућа је и посде Стеванове смрти напредовала, јер је Симеуна бида кадра и да храни децу и да води посао развијене радионице и трговине. Симеуна се тек касније преудала за Константина Скочића, а Ђуро је добио одличног сарадника у својој супрузи Ани из породице Секулића у шибеничком Варошу, која је у кући достојно заменила своју узорну свекрву. "

У свим обрађеним селима далматинског Косова Накићеновић не помиње Матавуље. Међутим, интересантно је да се у Поуњу у селу Доња Суваја код Босанске Крупе помиње: "Матуљ и Матуљева Локва по хајдуку Матавуљу из Далмације, који је ту погинуо. "

Бачко у својој књизи Породице далматинских Срба пише за Матавуље: "Пореклом су, како се тврди, из околине Босанске Градишке, из места "Козјак" (Козинци'?), одакле су прешли на Далматинско Косово." Непознат је извор за ову тврдњу, можда се ради о породичном предању. Како год, можда та веза није без основа јер у Турјаку код Босанске Градишке заиста постоји породица Матауљ, која је са славом Јовањдан забиљежена још 1882. Нема сумње да се ради о истом презимену у два облика. Међутим, миграције су обично ишле из Далмације према Поткозарју, па се може поставити и питање није ли ова породица Матауљ такође из Далмације.

Треба поменути да се донекле слично презиме појављује у Далмацији у млетачком попису 1709. године у мјестима Свети Филип и Јакови и Турањ. Ради се о презимену Матуљевић.

Ван крајишког простора, појављује се топоним Матуљи сјеверозападно од Ријеке, као и локалитет Матуљића пећина у херцеговачким Зупцима.

Само презиме Матавуљ вјероватно има исти словенски коријен као руско презиме Мотовилов- дрво за намотавање пређе, а у пренесеном смислу човјек који се скита, "мота и вија".
Наслов: Одг: Генетичко поријекло 100 најзнаменитијих Срба (САНУ)
Порука од: Зрно Март 29, 2018, 12:36:50 пре подне
И мене је веома занимало одакле су Матавуљи дошли у Шибеник, али нисам нашао неку потврду у матичним књигама, мада сам чуо за обе варијанте (Далматинско Косово и Бос. Крајина). У Косову, не да их није било 1910. када је Накићеновић писао књигу, него није ни средином 19 .в, када су пописане православне породице из тог краја. Очигледно је била само једна породица Матавуља и тако је остало и када се предак Ђорђе тј. Ђуро доселио у Шибеник. Претпостављам да је Кашић у некој старијој матичној књизи венчаних из Шибеника (коју ја нисам гледао) нашао податак о месту и години рођења Ђорђа и његове жене. Бачкову варијанту бих избацио из разматрања, као и све што је икада написао, пошто у његовим књигама могу да нађем више грешака него тачних података. Дакле, могло би се рећи да је порекло из Косова врло вероватно.

Стеван је имао још 11 браће и сестара, али њих уопште нема у матичним књигама касније. Појављује се само породица његовог сина Ђуре, брата Симиног. Ђуро 1855-1917 је наставио породични посао, на челу фабрике текстила, коју су покренули његови родитељи. Ђуро је имао Стевана 1880-1918, Симу 1883, Марка 1893, Радослава-Вида 1896, Душана 1899. Не знам шта се касније тачно догађало, али их је било у Шибенику до Другог св рата, па су иселили у Америку. Остала само партизанка Милка Матавуљ, удата Бучић. Има и неких католика Матавуља из Сплита, али не знам од кога тачно потичу. Био је између два светска рата професор на Хемијском факултету у Београду извесни Петар Матавуљ, који је очигледно Симин род, јер је тражио права на издавање његових књижевних дела. Постоји и данас глумац Стојан Матавуљ рођен у Новом Саду, али не знам да ли је и како повезан. У сваком случају, постоје данас потомци Симиног брата Ђуре, бар они из Америке. 
Наслов: Одг: Генетичко поријекло 100 најзнаменитијих Срба (САНУ)
Порука од: симо Март 29, 2018, 08:20:19 пре подне
Има и неких католика Матавуља из Сплита, али не знам од кога тачно потичу... Постоји и данас глумац Стојан Матавуљ рођен у Новом Саду, али не знам да ли је и како повезан.

Глумац Стојан Матавуљ је поријеклом из Сплита, православац је и вјероватно повезан са породицом Симе Матавуља. Што се католика Матавуља у Сплиту тиче, могуће да је и њих било.
Наслов: Одг: Генетичко поријекло 100 најзнаменитијих Срба (САНУ)
Порука од: гаша Март 29, 2018, 10:32:04 пре подне
Што се тиче глумца Стојана Матавуља,имам информације из прве руке :).Рођен је у Новом Саду,где је његов отац Стеван службовао. Иначе су Сплићани,а пореклом из села Грбавци код Градишке.
Наслов: Одг: Генетичко поријекло 100 најзнаменитијих Срба (САНУ)
Порука од: гаша Март 29, 2018, 10:32:49 пре подне
Отац Бранко,извињавам се.
Наслов: Одг: Генетичко поријекло 100 најзнаменитијих Срба (САНУ)
Порука од: Зрно Март 29, 2018, 10:45:01 пре подне
Онда они немају везе са овима из Шибеника. У Сплиту је 1930-их био Стојан Матавуљ трговац кожом. Међу оним синовима Ђуре Матавуља које сам навео, нема никаквог Стојана, а требао би да буде та генерација.
Наслов: Одг: Генетичко поријекло 100 најзнаменитијих Срба (САНУ)
Порука од: симо Март 29, 2018, 10:55:22 пре подне
Управо сам се чуо са познаницом којој је мајка од сплитских Матавуља, тако да ми је рекла заиста како стоје ствари.

Сплитски Матавуљи (од којих је и глумац Стојан) заиста јесу поријеклом из Грбаваца код Босанске Градишке ( то су они Матауљи из Шематизма 1882) и немају везе са породицом Матавуља из Шибеника од којих је познати писац. ( даља веза није искључена).

Предак Матавуља из Градишке је прво имао кућу и кожарску радњу у Београду,а затим је, прије Другог свјетског рата, прешао у Сплит, купио кућу на Марјану и такође се бавио кожом. То је овај Стојан Матавуљ, трговац кожом 1930-тих којег спомиње Зрно. Од њега су сплитски Матавуљи.

У коначници се може рећи да су постојале двије одвојене гране Матавуља у Крајини: шибенска и поткозарско-сплитска.
Наслов: Одг: Генетичко поријекло 100 најзнаменитијих Срба (САНУ)
Порука од: Зрно Март 29, 2018, 11:16:46 пре подне
Петар Матавуљ (1890-1948), професор Медицинског и Хемијског факултета у Београду, дефинитивно је био син Симиног брата Ђуре. Њега сам изоставио међу оним побројаним синовима, али сам сад потврдио из матичне књиге. Питање је да ли данас има његових потомака у Београду.
Наслов: Одг: Генетичко поријекло 100 најзнаменитијих Срба (САНУ)
Порука од: Зрно Март 29, 2018, 11:26:34 пре подне
На нашем сајту је неко у коментарима детаљно писао о Матавуљима и навео да се тај Петар изјашњавао као Хрват???

https://www.poreklo.rs/2012/02/26/matavulj/ (https://www.poreklo.rs/2012/02/26/matavulj/)
Наслов: Одг: Генетичко поријекло 100 најзнаменитијих Срба (САНУ)
Порука од: Ђока Март 29, 2018, 11:40:16 пре подне
На нашем сајту је неко у коментарима детаљно писао о Матавуљима и навео да се тај Петар изјашњавао као Хрват???

https://www.poreklo.rs/2012/02/26/matavulj/ (https://www.poreklo.rs/2012/02/26/matavulj/)

Ово је из биографије:
Цитат
Profesor dr Petar Matavulj rođen je 1892. godine
u Šibeniku. Šest razreda gimnazije učio je u
Zadru, a maturirao u Zagrebu 1908. godine.
Medicinski fakultet završio je 1914. u Beču. Na
Hemijskom odseku ...

Врло могуће да се изјашњавао као Хрват. У једном тексту нађох да је био члан тзв. 'суду части' на Бг универзитету, који је деловао од 44 до 46, вероватно у служби процене подобности  црвенима.
Наслов: Одг: Генетичко поријекло 100 најзнаменитијих Срба (САНУ)
Порука од: симо Март 29, 2018, 01:16:56 поподне
Из постављеног текста на порекло.рс може се закључити да су и вуковарски Матавуљи који су практично једна породица, православци. У Хрватској и није било других Матавуља сем сплитских, шибенских и вуковарских, и сви су Срби православци, тако да ми није јасно на које Матавуље католике аутор текста мисли.

Због у топонимима присутног сажимања Матавуљ>Матауљ>Матуљ, можда би требало испитати могућу везу између католика Матуља у задарском залеђу ( то су они Матуљевићи из пописа 1709) и православних Матавуља.
Наслов: Одг: Генетичко поријекло 100 најзнаменитијих Срба (САНУ)
Порука од: Ђока Март 29, 2018, 01:27:40 поподне
Тражио сам на Белим странама... Матавуља данас има у три града: Београд, Нови Сад и Смедерево. На Фејсбуку их има од Америке до Аустралије.

Да ли се зна коју славу су Матавуљи славили у Шибенику?
Наслов: Одг: Генетичко поријекло 100 најзнаменитијих Срба (САНУ)
Порука од: гаша Март 29, 2018, 02:25:53 поподне
Још један податак...име прадеде глумца Стојана Матавуља је Стеван. Значи,низ је следећи Стојан,Бранко,Стојан ,Стеван.
Наслов: Одг: Генетичко поријекло 100 најзнаменитијих Срба (САНУ)
Порука од: Зрно Април 04, 2018, 11:41:42 пре подне
Још мало занимљивости о Матавуљима

Анте Матавуљ је 1918. евидентиран у Трогиру. На фејсбуку такође постоји Анте Матавуљ из Трогира. Дакле, може се рећи да има католички огранак Матавуља из Трогира.

Јосип Матавуљ из Шибеника ухапшен 1920. у Сплиту приликом провале неког складишта са још четворицом познатих лопова из Сплита. Овај Јосип сигурно није био Ђурин син. Код првог Матавуља који се доселио у Шибеник спомиње се 12-оро деце, а само је једна породица касније била у православним матичним књигама. Могуће да је неки од стричева Симе и Ђуре прешао у католике, па се још та породица проширила на Трогир.

Стојан Матавуљ из Сплита је имао кожарску радњу која се звала "Узор" (улица Шибенска 2). Радња се спомиње 1932. и 1935. године. 
Наслов: Одг: Генетичко поријекло 100 најзнаменитијих Срба (САНУ)
Порука од: Зрно Април 04, 2018, 12:33:33 поподне
Матавуљи из Шибеника су изгледа славили Св. Јована, јер је он уклесан на надгробном споменику Стевана Матавуља.
Наслов: Одг: Генетичко поријекло 100 најзнаменитијих Срба (САНУ)
Порука од: симо Април 04, 2018, 12:36:08 поподне
Матавуљи из Шибеника су изгледа славили Св. Јована, јер је он уклесан на надгробном споменику Стевана Матавуља.

Тај податак појачава, рекао бих, извјесну везу са поткозарским Матавуљима.
Наслов: Одг: Генетичко поријекло 100 најзнаменитијих Срба (САНУ)
Порука од: Зрно Април 04, 2018, 02:06:48 поподне
У биографији Симе Матавуља из 2003. (Голуб Добрашиновић-умро пре 10 година) наводи се да је Марко Матавуљ из Козјака код Градишке успут био на Далматинском Косову, где се 1774. родио син Георгије (Ђуро). Одатле је Бачко преписао. Сад, да ли је то сасвим поуздано.
Наслов: Одг: Генетичко поријекло 100 најзнаменитијих Срба (САНУ)
Порука од: симо Април 05, 2018, 10:26:32 пре подне
На један битан податак у вези поријекла Матавуља упутио ме је један сарадник, а односи се на помен хајдука Диме Матавуља са далматинског Косова из 1780. године. То је свакако онај исти хајдук Матавуљ из Далмације по коме су названи неки топоними у Поуњу.

Тај податак је објављен на румунском и гласи:

"În anul 1780, generalul Boldù, pe când comanda linia de sănătate la frontiera cu Knin, în urma unui bilet pe care i l-am adresat, l-a graţiat pe Dime Mataugl din satul Kosovo, care, în calitate de şef al unui grup de hoţi de pe acest teritoriu, tulbura liniştea de la frontieră şi punea în pericol amenajările sanitare."

Налази се у сљедећем зборнику на стр. 115
https://istorieoradea.files.wordpress.com/2015/11/sipos_the-image-of-central-and-eastern-europe-borders-in-foreign-travellers-narratives-dalmatian-vlachs-morlachs-in-a-manuscript-from-1806.pdf

у оквиру рада MEMORIU AL DOMNULUI ZULATTI, COLONEL AL DALMAŢILOR, DESPRE REFORMA ŞI REGULAMENTUL MORLACILOR DIN PROVINCIA DALMAŢIEI
A FORGOTTEN MINORITY: THE MORLACHS OF DALMATIA IN A MEMORANDUM OF COLONEL ANTOINE ZULATTI (1806)
Наслов: Одг: Генетичко поријекло 100 најзнаменитијих Срба (САНУ)
Порука од: Зрно Април 05, 2018, 12:31:04 поподне
Ипак је онда реалније да је старина Матавуља на Далматинском Косову, па да су одатле отишли у Бос. Крајину, а касније у Шибеник. Не мора да значи, али ми звучи логичније.
Наслов: Одг: Генетичко поријекло 100 најзнаменитијих Срба (САНУ)
Порука од: Nebo Децембар 12, 2018, 09:16:42 поподне
75.Слободан Јовановић

Данас се навршило 60 година од упокојења Слободана Јовановића.

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%A1%D0%BB%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D0%BD_%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B

Посвећен му је и вечерашњи "ОКО Магазин" на РТС 1:

http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/rts-1/3351091/oko-magazin-slobodan-koji-je-sanjao-slobodu.html
Наслов: Одг: Генетичко поријекло 100 најзнаменитијих Срба (САНУ)
Порука од: Онај с ону главу Децембар 07, 2019, 08:01:23 пре подне
Баш би ваљало Републици Српској вратити Рисан и Херцег Нови, по овој мапи.

Знам да се причало о Мељинама као прстићу где би се спуштала и због историјског наслеђа и због међународних правила да се држави која је на 25 км од мора даје један прст земље да направи луку (тако нпр Израел има Ејлат на Црвеном мору легитимно, за разлику од Источне обале и Газе које држи нелегитимно што се тиче УН-а, а ни јордански излаз ту на залив није много шири).

(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/c3/Hercegovački_sandžak.png/1200px-Hercegovački_sandžak.png)

Наслов: Одг: Генетичко поријекло 100 најзнаменитијих Срба (САНУ)
Порука од: Amicus Мај 30, 2021, 03:53:21 поподне
Отварам ову тему да би на једном мјесту скупили податке о поријеклу 100 најзнаменитијих Срба по Српској академији наука и уметности, као и хаплогрупе за оне од најзнаменитијих за које се то може утврдити.

60.Михајло Пупин

Данас смо сазнали и хаплогрупу идворских Пупина од којих порекло води и знаменити српски научник Михаило Пупин.

Пупин припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

(https://www.poreklo.rs/wp-content/uploads/2012/10/Mihailo-Pupin.jpg)

На порталу Порекло (Poreklo.rs (http://Poreklo.rs)) објављен је и чланак о пореклу Михаила Пупина, с посебним освртом на добијени генетички резултат.

https://www.poreklo.rs/2021/05/30/poreklo-mihajla-pupina/
Наслов: Одг: Генетичко поријекло 100 најзнаменитијих Срба (САНУ)
Порука од: filipi Мај 30, 2021, 06:06:23 поподне
Данас смо сазнали и хаплогрупу идворских Пупина од којих порекло води и знаменити српски научник Михаило Пупин.

Пупин припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

(https://www.poreklo.rs/wp-content/uploads/2012/10/Mihailo-Pupin.jpg)

На порталу Порекло (Poreklo.rs (http://Poreklo.rs)) објављен је и чланак о пореклу Михаила Пупина, с посебним освртом на добијени генетички резултат.

https://www.poreklo.rs/2021/05/30/poreklo-mihajla-pupina/
Nadamo se sa cemo saznati i dublju granu i Pupine i Karadjordjevice koji Dinarik sjever.
Наслов: Одг: Генетичко поријекло 100 најзнаменитијих Срба (САНУ)
Порука од: Милош Мај 30, 2021, 07:51:29 поподне
Nadamo se sa cemo saznati i dublju granu i Pupine i Karadjordjevice koji Dinarik sjever.

За Пупина још не бих одбацио могућност да је PH908 и поред 448=20. :)
Наслов: Одг: Генетичко поријекло 100 најзнаменитијих Срба (САНУ)
Порука од: Делија Мај 31, 2021, 03:29:24 поподне
За Пупина још не бих одбацио могућност да је PH908 и поред 448=20. :)

Који би СНП предложио да гађа?
Наслов: Одг: Генетичко поријекло 100 најзнаменитијих Срба (САНУ)
Порука од: Лука Мај 31, 2021, 04:29:13 поподне
Који би СНП предложио да гађа?

Не знам какав би био Милошев предлог, али је мој предлог да се гађа Z17855.
Наслов: Одг: Генетичко поријекло 100 најзнаменитијих Срба (САНУ)
Порука од: сɣнце Мај 31, 2021, 05:00:40 поподне
Не знам какав би био Милошев предлог, али је мој предлог да се гађа Z17855.

Слажем се. Ако испадне негативно, онда ће с високом вјеројатношћу бити I-A1328
Наслов: Одг: Генетичко поријекло 100 најзнаменитијих Срба (САНУ)
Порука од: Милош Мај 31, 2021, 08:47:01 поподне
Који би СНП предложио да гађа?

Па PH908... :)
Наслов: Одг: Генетичко поријекло 100 најзнаменитијих Срба (САНУ)
Порука од: Делија Децембар 30, 2021, 06:10:43 поподне
Велики поздрав свим члановима Порекла ! :)

Имам лепе вести и велику част и привилегију да кажем да је у научном часопосу Флогистон  29/2021 (Часопис за историју и филозофију науке и технологије) објављен рад на тему порекла Михајла Пупина и целокупног рода Пупин из Идвора.
Наиме, рад чији сам претходно био аутор садржи 5-10 % укупних чињеница које смо у међувремену пронашли а тичу се предака и првих помена рода Пупин у Идвору. Наиме, имао сам част да будем један од аутора рада, заједно са пријатељем а историчарем Николом Конеским, чије се и ДНК резултат између осталог налази у нашој бази ДНК резултата, а потом и са директором Регионално центра за таленте "Михајло Пупин" , др Драгољубом Цуцићем.
Битан део рада свакако је и ДНК резултат тестираног потомка Михајла Пупина, а његовог имењака и презимењака из Идвора, који је директни потомак Николе Пупина-рођеног брата Михајовог оца Константина. :) Тако да је Порекло и у овом раду директно поменуто, у јако битном контектсту и светлу, јер је овај рад спој класичне генеологије уз модерну генетичку генеологију и испитивање порекла преко ДНК. :)

Овим радом многи митови су срушени, нпр. мит о такозваном цинцарском пореклу са Охрида, на шта сам врло поносан, јер је ово урадила шачица људи, уместо државе која материјална и поготово нематеријална добра поклања и олако даје псеудонародима у нашој околини, а потомцима некадашњих Срба, а који су данас поприлично изгубили компас те у недостатку културе, традиције и историје, манито се отимају за све српско. :)

Овде се може преузети електронска верзија овогодишњег часописа Флогистон, под редним бројем 29.
https://www.muzejnt.rs/programi-i-desavanja/casopis-flogiston

Овде се налази наш рад именом као "Прилог проучавања порекла Михајла Пупина".
https://mail.google.com/mail/u/0/#inbox?projector=1

Надам се да ћете уживати !

П.С
Овај рад овакав какав је комплетан и неизмењен, не би било лоше убацити у нов чланак на Пореклу, који би говорио о пореклу Михајла Пупина. :) Ако неко то зна да изведе, мене недостатак рачунарских вештина и лош лаптоп спречавају у томе.
Велики поздрав за све чланове још једном !
Наслов: Одг: Генетичко поријекло 100 најзнаменитијих Срба (САНУ)
Порука од: Razor Burn Јануар 02, 2022, 07:34:40 пре подне
Велики поздрав свим члановима Порекла ! :)

Имам лепе вести и велику част и привилегију да кажем да је у научном часопосу Флогистон  29/2021 (Часопис за историју и филозофију науке и технологије) објављен рад на тему порекла Михајла Пупина и целокупног рода Пупин из Идвора.
Наиме, рад чији сам претходно био аутор садржи 5-10 % укупних чињеница које смо у међувремену пронашли а тичу се предака и првих помена рода Пупин у Идвору. Наиме, имао сам част да будем један од аутора рада, заједно са пријатељем а историчарем Николом Конеским, чије се и ДНК резултат између осталог налази у нашој бази ДНК резултата, а потом и са директором Регионално центра за таленте "Михајло Пупин" , др Драгољубом Цуцићем.
Битан део рада свакако је и ДНК резултат тестираног потомка Михајла Пупина, а његовог имењака и презимењака из Идвора, који је директни потомак Николе Пупина-рођеног брата Михајовог оца Константина. :) Тако да је Порекло и у овом раду директно поменуто, у јако битном контектсту и светлу, јер је овај рад спој класичне генеологије уз модерну генетичку генеологију и испитивање порекла преко ДНК. :)

Овим радом многи митови су срушени, нпр. мит о такозваном цинцарском пореклу са Охрида, на шта сам врло поносан, јер је ово урадила шачица људи, уместо државе која материјална и поготово нематеријална добра поклања и олако даје псеудонародима у нашој околини, а потомцима некадашњих Срба, а који су данас поприлично изгубили компас те у недостатку културе, традиције и историје, манито се отимају за све српско. :)

Овде се може преузети електронска верзија овогодишњег часописа Флогистон, под редним бројем 29.
https://www.muzejnt.rs/programi-i-desavanja/casopis-flogiston

Овде се налази наш рад именом као "Прилог проучавања порекла Михајла Пупина".
https://mail.google.com/mail/u/0/#inbox?projector=1

Надам се да ћете уживати !

П.С
Овај рад овакав какав је комплетан и неизмењен, не би било лоше убацити у нов чланак на Пореклу, који би говорио о пореклу Михајла Пупина. :) Ако неко то зна да изведе, мене недостатак рачунарских вештина и лош лаптоп спречавају у томе.
Велики поздрав за све чланове још једном !

Честитке на успешно раду!

Срећна Нова 2022 Година свим члановима Порекла!