Али херцеговачко-црногорска сточарска племена кажу да су били на Косову као висока властела.. Да су плаве крви.. С друге стране велики број војнука џебелија/оклопника у попису 1455. на подручју Лесковца, Неготина, Врања, Сврљига упућује на то да је велики дио Лазареве коњице у боју на Косову био поријеклом управо са тог подручја. Код коњице Деспотовине 100 % и сигурно диспропорционално у односу на друга подручја. А толико их је било да није могуће да нема и данас њихових потомака.
Слажем се са Зором овде и са оним ранијим постом. Дубочица је у касном средњем веку била огроман генетички резервоар које се сигурно поприлично одлио у каснијим вековима сеоба и опште несигурности. Нахија Дубочица је имала око 300 села на почетку 16. века и око 14000 домаћинства, додуше и границе су јој биле доста веће него данас. Васић који је обрађивао ово узима као просек 8 члана домаћинства што даје око 112000 становника Дубочице. Чини ми се импозантан број за то доба. Много села у Дубочици спомињу се и у средњевековним повељама српских владара.
И да војнучки пописи јесу пуни војнука џебелија (лака коњица) што би се у оно време могло схватити као припадност ситној властели. Имати спремног коња за рат заједно са опремом за њега и себе није мала ствар за оно доба. Логично је и претпоставити да један, вероватно мањи, талас миграција ка новоосвојеним севернијим османским крајевима припада овом слоју из разлога да не би изгубили повластице који војнучки статус носи с краја 16 в. када почиње општа тенденција да се све преводи у рајински статус.
Турци сигурно нису основали овај војнучки сталеж већ су га превели из средњовековне српске државе и има основа претпоставити да су чинили добар део коњице, сад не верујем баш 100% у Деспотовини како каже Зор, али велики део сигурно.
А што се тиче њихових потомака данас, па има нас
. Моје порекло и по оцу и по мајци је из ових села који се помињу у војнучким пописима. Додуше са очеве стране је то посредно, а са мајчине директно.
Деда по мојци потиче из села Јастребца који је 1516 г. на попису имало 7 војнука џебелија.
Очево порекло је до друге половине 18. века у селу Оруглица у Клисури на граници Пољанице и Дубочице (ово није предање већ запис у књизи Ристе Николића из 1900. и неке године). Међутим пошто се ово село не помиње у ниједном од турских пописа али се помиње у војнучком попису 1455. село Калајарина у нахији Пољаница што Т. Катић сматра као грешку писара јер се у каснијим пописима јавља село Калабарина и како данас постоји река Калабарина која протиче кроз села Оруглица и Мијовце (Мијовце се налази у војнучком попису 1455. и каснијим пописима), то би требало основано претпоставити да је село Калабарина у ствари ранији назив за село Оруглица у коме има трагова старог гробља предарбанашког српског средњевековног становништва као и трагова старе цркве и старог селишта. Иначе је село Калабарина имало 6 џебелија:
Село Калајарина
џебелија Мишљан брат Николе
заменик: Никола његов брат, Никола син Ненаде, Змијан његов брат, Јован брат Милана, Петро син НиколеСве ово можда, и вероватно, нема никакве везе са мном али жив човек па му у око уђу занимљиве подударности: Ми смо род Нешинци (од неког Неше или Ненада нико не зна), мој прадеда се звао Јован и имао брата Милана, њихов синовац се звао Петроније, Николићи су једна даља грана нашег рода у другом селу итд.
Било како било, мислим да је крајње време да се, поред оволиких потомака влаха, Немањића, Котроманића, Арпадовића итд. овде на форуму, коначно испрофилишемо и ми ситна властела да не кажем властелчићи