Šefik Bešlagić, “Mastan Bubanjić”, Godišnjak Istorijskog društva Bosne i Hercegovine, Sarajevo, 1955, strna 67–79.
Може се претпоставити да је Мастан од 1354., када се први пут спомиње као кнез, имао око 30 година (нема разлога претпоставци да је тај назив добио по оцу) и да је у деветој деценији XIV вијека био протовестијар на Твртковом двору. То значи да је, отприлике, живио од 1324. до 1390. За цијело вријеме он је припадао најугледнијим феудалцима свога доба. Као војвода је вјероватно управљао доста великим подручјем западно од Неретве. У то доба је имао свој двор у Дрезници и имања у Дугом Пољу (у Масној Луци) и на Чврсници. Био је одан Твртков пријатељ и поузданик, кога је и у ратовима за потпуну самосталност помагао и зато се довинуо до високог дворског положаја протовестијара. По вјери је био православац и као такав је имао родбинске везе са жупаном Прибилом у Источној Босни, ктитором цркве у Добруну код Вишеграда. Околност да се у првим деценијама XIV вијека у Дубровнику спомиње Ловро Бубања, и то као угледан племић, а прије нешто више од стотину година и дубровачки кнез Петар Бубања, упућује на претпоставку да је Мастан Бубањић поријеклом из Дубровника, а није искључена ни могућност да је Мастан баш син Ловре Бубање. Мастанови синови и потомци, који су се по њему звали Масновићи, такође су уживали велики углед. Мастан и његова племичка лоза стекли су и право на ношење грба, што је врло ријетка и значајна појава за оцјену угледа породице.
По свему се може закључити да је Мастан Бубањић био истакнута фигура XIV вијека у Босни а посебно у периоду када је Босна за вријеме Твртка I, доживјела свој највећи успон. Томе успону је, вјероватно, нешто допринио и овај племић. Његови потомци – Масновићи су и за његова живота, а и касније, због Мастановог ауторитета а и својих заслуга, још дуго времена представљали највише босанско племство.
Увјерен сам да ће нови подаци и даља истраживања учврстити ове претпоставке и још више освијетлити значај Мастана Бубањића и његове породице у средњовјековној Босни.