Аутор Тема: Порекло Голубовића (Лучиндан) из засеока Брајшор, село Дренце (Медвеђа)  (Прочитано 2157 пута)

Ван мреже Radovan1

  • Гост
  • *
  • Поруке: 4
Помаже Бог Браћо и Сестре,треба ми ваша помоћ.Мој Чукун деда Перован Саве Голубовић се 1882 године из Роваца, вероватно из Церовице или Ибрије преселио у Србију у Брасјор(засеок села Дренца) близу рудника Леце - Медвеђа Лесковачка.У периоду од 1882 до 1900 Перован је своје презиме Голубовић променио по своме оцу Сави у Савић.Моји Голубовићи су од Богића, Вуксана Булатовог.Перован је имао сина Павла и ћерку Ружицу.Ружица се удала близу Орлана на КИМ општина Подујево за ЈованаЂуровића Брдара.Павле се оженио са Јованом Николић из рода Баја Пивљанина.Имали су синове Милића и Грујицу и 4 ћерке.Ћерке Павла Савића биле су удате:Ђурђа За Милана Чворовића из Туручице,се преселили у Ченту код Зрењанина.Сава се удала за Саву Алексића - Солунца из Туручице се преселили у Пећ.Госпава се удала за Драга Савића из Стубле,из Туручице се преселили у Косово Поље.Ружица се удала за Стевана Вучинића из Маче Стијене одатле се преселили у Шимановце код Београда.Грујица мој рођени деда био је најмлађи.Перован се из Брасјора преселио у село Туручицу код Орлана,општина Подујево,срез Орлански.Ту у близини Орлана 1910 године,Арнаути су Павла Перовановог(Павле је био кмет)  опколили у кући његове сестре Ружице са претњом да изађе и да се преда или ће сви изгорети(уз кућу су прислонили сено).Како је Павле искорачио на кућни праг, покосио га је рафал десетак пушака.Арнаути су мртвог Павла бацили свињама,отишли  су јер им је главни циљ био да убију Павла.По мртво тело дошао је Грујица који је имао 12 година.Старији син Павлов Милић је у то време био у Бугарском логору где је заробљен у Балканским ратовима,тамо се и упокојио. Молим вас, ви који сте из наведених крајева,а имате нека сазнања, јавите ми ако за Бога знате. Ја и род мој желимо да завршимо наше Породично стабло.Значи треба нам прикључак од Нашег Саве оца Перована Голубовића до Голуба Богићевог Булатовића.Ко год нам Помогне да га Господ уведе у Царство Небеско Амин Боже дај.Бићемо му Заувек захвални.
Пробали смо са разним Архивима и Српским и Црногорским али нисмо још успели.Даће Бог да се уз помоћ неког од вас промишљу Божијом радујемо.Амин Боже дај.
« Последња измена: Јун 12, 2019, 01:32:40 поподне Amicus »

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
у Протоколу Министарства финансија из 1882. године, налази се овај запис:

“ Дана 5. септембра заведена је молба „Перована Голубовића из Црне Горе да му се додели земља у Брасјору Среза јабланичког да се насели“.

Из књиге "Горња Јабланица кроз историју" Добросава Ж. Туровића.
« Последња измена: Јун 12, 2019, 01:33:08 поподне Amicus »
Тако је говорила моја прабаба Марта.

Ван мреже Зар

  • Гост
  • *
  • Поруке: 14
У књизи Стевана Поповића „Ровца и Ровчани“ за Голубовиће у Ибрији се каже следеће:
Голубовићи живе у Ибрији, засеоку око реке Ибриштице, који су се почели тако називати од почетка 18. века по Голубу Вукосављеву од кога има 8-9 пасова (књига је из 1997). Голуб је имао синове Дмитра и Матка. Матко је погинуо приликом једног турског напада на Церовицу, о чему постоји народна пјесма коју је жабиљежио С. Милутиновић Сартајлија. Од Дмитра су остали Голбуовићи. Дмитар је имао синове Ивана и Саву. Од Ивана је Матија, од овог Радован, од Радована Јован који је имао два сина, Ибра и Матију. Ибро Јованов, командир, одселио се у Вишње. Имао је сина Баша, а овај Богића чије потомство живи у Никшићу и Боки. Други син Јованов, Матија, имао је синове Николу (пог. на Скадру 1913. г.) Радисава (пог. на Дрини 1914. г.), Милована (стријељан као комита 1923. г.) и Радована. И Мркоје Божов, перјаник и истакнути јунак, од овог је братства, Његов је син Стеван чије потомство живи у Санџаку и Никшићу. Пасови Голубовића који данас живе у Ибрији иду овим редом: Голуб – Дмитар – Сава – Лука – Томица – Голуб – Дмитар – Новица - Велимир.... Лакетићи су се тако назвали по Лакети Вукосављеву почетком 18. в., као и Голубовићи јер су Голуб и Лакета били браћа.
« Последња измена: Јун 12, 2019, 01:33:14 поподне Amicus »

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Истражио сам порекло источнороманског топонима Брајшор (иначе има поприлично топонима те врсте у овом делу Србије - Јабланици, Топлици, Пустој Реци, Лесковачком Поморављу итд.). Преко румунског етимолошког речника сам сазнао да је у питању изведеница од именице brai, са овим значењем (преведено уз помоћ Google Translate-a):

"A wooden block with a length of over one meter, round and thick about a width of the slap, usually scraped off, with which the cheese is beaten. 2 Iron with which the flour is squeezed in the bags at the mill."

Напоменуто је да је ова реч локализам који се данас јавља само у Буковини и Молдавији и да потиче од украјинске речи "браж", међутим с обзиром на присуство и у крајевима јужне Србије, ова етимологија је упитна.

https://dexonline.ro/definitie/Brai
Чињеницама против самоувереног незнања.