Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[Jelena Rajic]

Рајић, Ђурђиц, Заблаће, Чачак, E-V13>Z5018>S2972>Z16661>BY168279>Y174869>BY165837

Припада роду Куча. Потпуна поклапања хаплотипова има са следећим тестиранима:
- Комадинић, Митровдан, Соколићи/Чачак
- Миловановић, Митровдан, Рамаћа/Крагујевац
- Адемовић, муслиман, Митрова/Тутин
С обзиром на поклапања са братствима која славе Митровдан, тестирани највероватније потиче од Старокуча.

Ако је до сада постојала дилема око тога која је изворна хаплогрупа Рајића, сада је та дилема још већа. Ово је трећи тестирани Рајић и трећи генетички род који је установљен код наводних потомака Танаска Рајића.

Да нисте погрешили место? Уместо Чачак би требало да пишу Страгари.

[Goran Perovic 66]

Марић (Аранђеловдан), Коритник/Ивањица

Припада хаплогрупи R1b-Z2705 и по свему судећи роду Пипера FT49714, јер је њима најближи по маркерима, има славу типичну за њих, а у подручју из кога потиче има доста Пипера, што је и генетички потврђено. Марић има изузетно ретку, повишену вредност DYS439=14. По маркерима му је најближи Стојановић из Стијене Пиперске код Подгорице (1 разлике на упоредивих 23). Занимљиво да је тестираном територијално најближи такође Марић, али са славом Петковдан, из суседног Бинића. Разликују се на 2 маркера.

Тестирани је навео да је из засеока Ратари у Коритнику, али по литератури тамо су наведена само три презимена - без Марића и без славе Аранђеловдан.

https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/

https://www.yfull.com/tree/R-Z2705/

   Pored testiranog Marića u etnografskoj literaturi u Ratarima , Koritnik , Ivanjica ne pominju se ni Stojkovići koji su grana Perovića iz Plešina. Obe porodice su popisane 1833 u okviru susednog ,,Pločanika ,, - Pločnika .

[Jelena Rajic]

Рајић, Ђурђиц, Заблаће, Чачак, E-V13>Z5018>S2972>Z16661>BY168279>Y174869>BY165837

Надамо се да ће истраживање на коме радимо одгонетнути право порекло сва три тестирана Рајића, а самим тим и открити како је дошло до тога да имамо три различита резултата, а сва три човека су од истог предка. Сасвим је могуће да су Танаскове  ћерке оставиле презиме Рајић што би објаснило ове резултате.
Оно што је сигурно, то је да су сва три тестирана Рајића потомци унука  који су остали на Танасковом огњишу. Унуци су били синови Милоја Рајића и као такви крштени. Милоје би могао бити син или унук Танасков-то је нешто што и даље истражујемо.

[Ojler]

Да нисте погрешили место? Уместо Чачак би требало да пишу Страгари.

И мени делује као грешка. У бази стоји Страгари/Крагујевац.

[archduke]

И мени делује као грешка. У бази стоји Страгари/Крагујевац.

Трба проверити. Али истине ради, Рајића има и у Заблаћу (тачније ту где су они већ почиње Јежевица али се некако одомаћило да је и тај крај Заблаће)

[Иван Вукићевић]

Да нисте погрешили место? Уместо Чачак би требало да пишу Страгари.

И мени делује као грешка. У бази стоји Страгари/Крагујевац.

Да, грешка. Исправио сам то у објави резултата.

[Иван Вукићевић]

Управо тако, познајем човека, и он сам ми је рекао да су његови Перовићи из Бара. Тамо постоје три рода: Радовићи, Перовићи и Лакићевићи. Сваки род село зове по себи (Баре Перовића, итд), али је село свакако најпознатије као Баре Радовића, по Радовићима, наравно, због владике Амфилохија. Тестирани зна да му је предак Перо, по којем носе презиме, из Бара, а то је, ако сам добро упамтио, шести пас од њега. Тестирани је човек од 60 и кусур година. Па, ето, срачунајте...

Манастир Морача није насељено место у географском смислу, а Баре су село које се налази непосредно поред Манастира. А што се табеле тиче, нека онај ко је назочан за то пише шта сматра да треба.

Народна подела на насеља се не поклапа увек са административном. Могуће је да Јасиковицу у Доњој Морачи сматрају за део Бара, а не за део Раичевине. Шанса да његови не потичу из Јасиковице је минимална јер су Баре, Раичевина и Јасиковица засебно пописани 1904. године, а Перовића је било једино у Јасиковици.

[Витомир Радовић]

Народна подела на насеља се не поклапа увек са административном. Могуће је да Јасиковицу у Доњој Морачи сматрају за део Бара, а не за део Раичевине. Шанса да његови не потичу из Јасиковице је минимална јер су Баре, Раичевина и Јасиковица засебно пописани 1904. године, а Перовића је било једино у Јасиковици.

Јасиковица се налази непун 1 километар од Бара Радовића, гдје је кула Радовића, припада Барама и у Јасиковици су већином Ракочевићи и Перовићи потоци Богића Морачанина.

[Иван Вукићевић]

Јасиковица се налази непун 1 километар од Бара Радовића, гдје је кула Радовића, припада Барама и у Јасиковици су већином Ракочевићи и Перовићи потоци Богића Морачанина.

Вито, поновићу још једном:

Народна подела на насеља се не поклапа увек са административном. Могуће је да Јасиковицу у Доњој Морачи сматрају за део Бара, а не за део Раичевине.

Званично, Јасиковица припада насељу Раичевина, у шта се свако може уверити провером у катастру:
https://geoportal.co.me/Geoportal01/

Ево и положаја засеока Јасиковица у границама насеља Раичевина:

[Nebo]

Заиста непотребна расправа.
Да ли окретница 23-ке припада Видиковцу или Лабудовом Брду 
Нека уредник пише шта сматра да треба.
Тестирани ми је рекао да су његови из Бара.

P.S. Две ствари:
Прво, литература често зна да буде у нескладу са народном поделом, а и са стварношћу. У то смо се у многим случајевима уверили.
Друго, катастарске и административне општине уопште не морају да се подударају. То знам врло добро јер ми је то посао.

[Иван Вукићевић]

Заиста непотребна расправа.

Слажем се. Управо сам због оваквих ситуација својевремено и инсистирао да се у бази поред насеља увек наводи и заселак, уколико је тај податак доступан, пошто насеља већ наводимо по званичној административној подели, пратила она народну поделу, или не.

Видим да је Драган већ изменио место порекла у "Јасиковица/Раичевина/Колашин", тако да је то разрешено.

[Витомир Радовић]

Слажем се. Управо сам због оваквих ситуација својевремено и инсистирао да се у бази поред насеља увек наводи и заселак, уколико је тај податак доступан, пошто насеља већ наводимо по званичној административној подели, пратила она народну поделу, или не.

Видим да је Драган већ изменио место порекла у "Јасиковица/Раичевина/Колашин", тако да је то разрешено.

Сваке године на Пантелијевдан сам у Барама и обилазио сам те засеоке када сам сакупљао податке за моје књиге о Радовићима, а у разговору са митрополитовим братом Павићем који живи у Барама, у разговору са митрополитовим братићем Анастасијем и митрополитовим братом о. Радом, сви су ми казали да се Јасиковица налази непун 1 километар од Бара Радовића, гдје је кула Радовића и да припада Барама, те да  у Јасиковици живе већином Ракочевићи и Перовићи потомци Богића Морачанина. Мислим да је Небо потпуно у праву када каже: „Заиста непотребна расправа.
Да ли окретница 23-ке припада Видиковцу или Лабудовом Брду 
Нека уредник пише шта сматра да треба.
Тестирани ми је рекао да су његови из Бара.
P.S. Две ствари:
Прво, литература често зна да буде у нескладу са народном поделом, а и са стварношћу. У то смо се у многим случајевима уверили.
Друго, катастарске и административне општине уопште не морају да се подударају. То знам врло добро јер ми је то посао.“

[Зрно]

Црна Гора је изгледа прилично хаотична по питању поделе на насеља. Само једном сам тражио насеља око Будве која су ме интересовала и одмах сам упао у ребус.

[dko]

Заиста непотребна расправа.
Да ли окретница 23-ке припада Видиковцу или Лабудовом Брду 

auu. pravo pitanje. realno cim se zadje za onu krivinu to vise nismo smatrali da je vidikovac. to je za nas bilo labudovo brdo gde smo isli na karate. iako je valjda zvanicno ratka vujovica coce bilo vidikovac ali prosto te zgrade tu na sredini se nisu druzili ovamo sa nama iz krugova, iz susegradske, budzinog sokaceta, parnih krugova, cak su i one tamo iza pijace bile vezane za branko copic

[Иван Вукићевић]

Окретница припада МЗ Видиковац 2, а и по "народној подели" важи за Видиковац. Крунски доказ је да ту некада била кафана Видик

[Црна Гуја]

Остојић, Никољдан, Брубно, Глина

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029>YP417. Поседује модалан хаплотип, једина вредност која благо одступа је снижена DYS570=17. Постоји могућност да је повезан са раније тестираним Остојићем из Грачаца који такође слави Никољдан. Иако се разликују на 4 од 23 маркера, све разлике су на релативно бржемутирајућим маркерима (DYS458, DYS456, DYS576 и DYS570). Овоме у прилог додатно иде и предање које је тестирани навео у упитнику, да су на Банију досељени из Лике, као и да им је породични надимак Личани. Такође је навео да им је старије презима било Мазаловић. С обзиром да се на основу 23 маркера не може утврдити млађа подграна, препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700).

[Црна Гуја]

Ђорић, Аранђеловдан, Дарковце, Црна Трава

Припада хаплогрупи  R1a-Z280>CTS1211>CTS3402>CTS8816>L1280>Y5647>YP611>YP3987. Хаплотип нема неких карактеристичних вредности које одступају од модала ове гране. Узевши у обзир маркере, славу и подручје, најближа су му двојица Цветковића из Великог Јовановца код Пирота који такође славе Аранђеловдан, од обојице се разликује на само 1 од 23 маркера, и то на релативно бржемутирајућем DYS456. Препорука за даље тестирање је дубински тест (WGS или BigY-700). Тестирани је у упитнику навео само да су даљим пореклом са Косова. У тексту о Дарковцу пише да су Ђорићи заједно са Тричковићима чинили махалу (род) Куртине, и да су у Дарковце досељени са планине Острозуба:

– Махала К у р т и н и– крсна слава: Св. Ранђел; Презимена: Тричковић, Ђорић;

– Род (махала) КУРТИНСКА МАХАЛА води порекло из Острозуб, а населили се у Дарковце још у самоковско време када је мајдан у Дарковце радио;

https://www.poreklo.rs/2014/01/25/poreklo-prezimena-selo-darkovci-darkovce-crna-trava/

[Црна Гуја]

Берић, Никољдан, Уздоље, Книн

Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>CTS3402>Y2613>Y2608>YP6098>BY68536>BY149000>FT371439. Поседује модалан хаплотип, без неких специфичних вредности које одступају од модалних. Без сумње је повезан са раније тестираним Берићем из Жабља у Бачкој који такође слави Никољдан, разликују се на само 1 од 23 маркера, и то на релативно бржемутирајућем DYS576. Само на том истом маркеру разликује се и од Требовца из Шљивног код Бања Луке и Мојића из Балатуна код Бијељине, обојица такође славе Никољдан. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700).

https://www.poreklo.rs/2012/06/06/poreklo-prezimena-selo-uzdolje-knin/

[Петар М. Демић]

Остојић, Никољдан, Брубно, Глина

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029>YP417. Поседује модалан хаплотип, једина вредност која благо одступа је снижена DYS570=17. Постоји могућност да је повезан са раније тестираним Остојићем из Грачаца који такође слави Никољдан. Иако се разликују на 4 од 23 маркера, све разлике су на релативно бржемутирајућим маркерима (DYS458, DYS456, DYS576 и DYS570). Овоме у прилог додатно иде и предање које је тестирани навео у упитнику, да су на Банију досељени из Лике, као и да им је породични надимак Личани. Такође је навео да им је старије презима било Мазаловић. С обзиром да се на основу 23 маркера не може утврдити млађа подграна, препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700).

Према подацима из архивске грађе Прве банске крајишке регименте, утврђено је да су Остојићи били присутни у Брубну током друге половине XVIII вијека и да су имали најмање 1 породичну задругу у селу.

Као што је тестирани навео, Остојићи из Брубна носе надимак Личани и осим тога, живе у дијелу Брубна који се у топографским картама води под називом Личке куће. У сваком случају, није ријеч о млађим досељеницима из Лике (као што сами мисле), већ су у селу преко 250 година.

Што се тиче презимена Мазаловић које тестирани наводи као старије, постоји хрватски род Мазаловића у селу Маја и не би требало да постоји било каква веза између Остојића и њих (присуство оба презимена потврђено је у њиховим селима током XVIII вијека).

[Nebo]

auu. pravo pitanje. realno cim se zadje za onu krivinu to vise nismo smatrali da je vidikovac. to je za nas bilo labudovo brdo gde smo isli na karate. iako je valjda zvanicno ratka vujovica coce bilo vidikovac ali prosto te zgrade tu na sredini se nisu druzili ovamo sa nama iz krugova, iz susegradske, budzinog sokaceta, parnih krugova, cak su i one tamo iza pijace bile vezane za branko copic

Окретница свакако припада Видиковцу, ово је било само реторички