Порекло становништва > Хрватска - Република Српска Крајина
Косово Далматинско
Свевлад:
Косово Далматинско је микрорегија у северној Далмацији, налази се у Косову пољу које се налази 10-15 km јужно од Книна
https://sr.wikipedia.org/wiki/Косово_поље_(Далмација)
Косово Далматинско сачињава 7 села, то су Орлић, Уздоље, Риђане, Рамљане, Звјеринац, Бискупија и Турић-Марковац.
Према народном предању Косово поље код Книна је добило име по Косову у Србији, предање каже да је српски народ са Косова после Косовске битке населио овај крај, те донео име Косово као успомену на стари завичај. За већину родова у селима Далматинског Косова се верује да пореклом са Косова. Накићеновић сматра да нису дошли директно, него са задржавањем у Босни од неких 100-150 година, тако да су у Далмацију стигли у првој половини 16-ог века.
У Косову пољу код Книна се налази река Косовчица, која је еквивалент Ситнице.
Накићеновић каже; народ је и имена своје старе постојбине, те по њима назвао и овамо мјеста. Тако села Крајине книнске, насељена послије Косовске катастрофе 1389. досељеницима са Косова, назваше ова мјеста: Косово поље, Косовчица, Орлић, Карановац итд.
Да је Косово поље и пре 16-ог века било насељено српским живљем доказује то што се Косово помиње 12.09.1435 , при чему се спомињу имена мештана, а то су Никола Дујановић, Милутин Купеор, Јован Влатковић и Симеон Будојевић. 23.07. 1487 године се спомиње Ђорђе Марковић из Уздоља.
Презимена Дујановић, Купеор, Влатковић, Будојевић и Марковић која се у Косову Далматинском спомињу у 15-ом веку нису постојала касније. То предтурско српско становништво је делом страдало од Турака двадесетих година 16-ог века кад су Турци освојили те крајеве, а делом се иселило у приморски део Далмације, на далматинска острва, а можда и у Италију, Аустрију, Мађарску итд. вероватно се део њих придружио Хрватима који су масовно напуштали све крајеве у којима су живели а које су освојили Турци.
Српско становништво Косова Далматинског које је тамо живело до 1995. године је по Накићеновићи углавном насењено из Босне у 16-ом веку, али су у Босну раније дошли са Косова.
Имена села Риђане и Рамљане су атипична за динарски појас, очекивало би се да се зову Рамљани и Риђани, али завршетак са е уместо са и је типичан за Косово, део јужне Србије и северну Македонију нао што су нпр: Штрпце, Власотинце, Гњилане, Бостане, Ајновце, Билинце, Грнчаре, Лабљане, Јажинце итд.
Pavo:
--- Цитат: Свевлад Децембар 22, 2017, 10:55:49 поподне ---Према народном предању Косово поље код Книна је добило име по Косову у Србији, предање каже да је српски народ са Косова после Косовске битке населио овај крај, те донео име Косово као успомену на стари завичај. За већину родова у селима Далматинског Косова се верује да пореклом са Косова. Накићеновић сматра да нису дошли директно, него са задржавањем у Босни од неких 100-150 година, тако да су у Далмацију стигли у првој половини 16-ог века.
У Косову пољу код Книна се налази река Косовчица, која је еквивалент Ситнице.
Накићеновић каже; народ је и имена своје старе постојбине, те по њима назвао и овамо мјеста. Тако села Крајине книнске, насељена послије Косовске катастрофе 1389. досељеницима са Косова, назваше ова мјеста: Косово поље, Косовчица, Орлић, Карановац итд.
--- Крај цитата ---
Dalmatinsko Kosovo se pod tim imenom spominje nekoliko puta prije 1389. 1369., 1373. i 1386. (vidjeti S. Gunjača - Izbor iz radova, str. 164), tako da nije moglo dobiti ime po poznatijem Kosovu. Spominje ga i Toma Arciđakon sredinom XIII stoljeća. Ovaj još donosi i drugi naziv Pet Crkava. I kod Tome i kod drugih izvora vidi se da je Kosovo najprije bilo ime sela s utvrdom iznad njega, po kojoj su ime dobili i polje i rječica. Selo se zadnji put spominje pod tim imenon početkom XVIII stoljeća. Danas se zove Biskupija i ostaci svih 5 crkava po kojim je nosilo drugo ime su otkriveni i arheološki istraženi. Iz mletačkog zemljišnika 1709. godine znamo da su tad još bili iznad zemlje vidljivi ostaci 3 od 5 crkava.
I za druga naselja u polju imamo potvrde it srednjeg vijeka.
A imena stanovnika nisu iz Kosova već iz kotara Unašice koji se nalazio oko izvora Zrmanje. U kninskoj županiji, ali daleko od Knina. Spomenuti ljudi su "kraljevski Vlasi" i katolici i 1436. su ninskom biskupu plaćaju desetinu.
O katoličkom i starohrvatskom karakteru samog Kosova osim Biskupije govori i spomen katoličke crkve "sancti Johannis" u Uzdolju iz 1458. Četiri godine kasnije se izričito spominje "presiberum Martinum" u Uzdolju. Na kraju, tu je i nađen natpis kneza Mucimira koji je "Croatorum dux."
Свевлад:
У хрватској редакцији хронике попа Дукљанина спомиње се, како је хрватски краљ Звонимир пре него што ће га Хрвати погубити сазвао збор или скупштину "u Petih Crikvah u Kosovi." Ова тврдња нема историјску основу, опште је познато да Дукљанинова хроника нема никакву историску вредност. А постоји и разлика између латинске и хрватске редакције. Латинска редакција Дукљанинове хронике је саставњена од безименог презвитера Барског у 12-ом веку. Хрватска редакције ове хронике нађена је у крају између Омиша и Неретве, и како Јагић тврди она је из 15-ог века.
Да је хрватска редакција која одступа од латинске, ранијег постанка од 15-ог или бар 14-ог века, не би се у њој нашле бесмислице о хрватским владарима; да је Коломан син Радославов или да је Коломан отац Крешимиром, а познато је да су сви владари из Крешимирове династије живели пре Коломана.
Сасвим је јасно да хрватска редакција Дукљанинове хронике није настала пре 15-ог века.
НиколаВук:
--- Цитат: Свевлад Децембар 23, 2017, 02:58:20 пре подне ---У хрватској редакцији хронике попа Дукљанина спомиње се, како је хрватски краљ Звонимир пре него што ће га Хрвати погубити сазвао збор или скупштину "u Petih Crikvah u Kosovi." Ова тврдња нема историјску основу, опште је познато да Дукљанинова хроника нема никакву историску вредност. А постоји и разлика између латинске и хрватске редакције. Латинска редакција Дукљанинове хронике је саставњена од безименог презвитера Барског у 12-ом веку. Хрватска редакције ове хронике нађена је у крају између Омиша и Неретве, и како Јагић тврди она је из 15-ог века.
Да је хрватска редакција која одступа од латинске, ранијег постанка од 15-ог или бар 14-ог века, не би се у њој нашле бесмислице о хрватским владарима; да је Коломан син Радославов или да је Коломан отац Крешимиром, а познато је да су сви владари из Крешимирове династије живели пре Коломана.
Сасвим је јасно да хрватска редакција Дукљанинове хронике није настала пре 15-ог века.
--- Крај цитата ---
Свевладе, Паво није нигде споменуо Летопис попа Дукљанина у горњој објави. Такође, археолошки је утврђено да цркве у Бискупији припадају прероманици 9. века, дакле у време ране хрватске државе у чијем се саставу свакако налазио Книн; то чак и Порфирогенит потврђује (книнска жупа је у његово време била један од саставних делова хрватске средњовековне државе).
Свевлад:
--- Цитат: НиколаВук Децембар 23, 2017, 01:09:13 поподне ---Свевладе, Паво није нигде споменуо Летопис попа Дукљанина у горњој објави. Такође, археолошки је утврђено да цркве у Бискупији припадају прероманици 9. века, дакле у време ране хрватске државе у чијем се саставу свакако налазио Книн; то чак и Порфирогенит потврђује (книнска жупа је у његово време била један од саставних делова хрватске средњовековне државе).
--- Крај цитата ---
Кога брига из ког века потиче црква у Бискупији, хрватска псеудоисторија ме уопште не занима. Према хрватској псеудоисторији Томислав је имао 250 000 војника а од тога 50 000 коњаника, испада да је Хрватска била најјача европска сила у то време. Они кажу да су се Хрватска и Бугарска граничиле на Дрини. То они уче у школама, оно што ми зовемо митоманијом за Хрвате је званична историја.
У селу Цетина која се налазили близу Далматинског Косова постоје остаци православне цркве из 9-ог века, али то није тема.
Ја само тражим везу између Далматинског Косова и Косова у Србији, а та веза је више него очигледна.
Имена села Риђане и Рамњане су атипична за динарски појас због завршетка са е, али су врло типична за Косово, Македонију и јужну Србију, и гле чуда налазе се у на месту које се зове Косово поље, а које је од Косова у Србији удаљено preko 700 км.
Покренуо сам ову тему како да би разбио стереотип о 100% црногорско-херцеговачком пореклу српског становништва динарског појаса ван Црне Горе и Херцеговине.
Навигација
[0] Индекс порука
[#] Следећа страна
Иди на пуну верзију