Savremeni istoričari, i hrvatski i srpski, svaki zasebno, došli su do zaključka da su nosioci hrvatskog i srpskog etnonima u ranom srednjem vijeku bile malobrojne vojničke družine. To nije bio neki posebni slučaj samo kod ova dva naroda (vojničke družine Franaka, varjaških Rusa, Bugara i dr. podvlašćivale su mnogoljudniju masu koja se bavila zemljoradnjom ili stočarstvom).
A koja su haplo-grupa bili ti ''nosioci etnonima'' to se vjerovatno nikada neće saznati, zato što vojničke družine nisu bile organizovane po modelu porodičnog preduzeća, već na osnovu zajedničkih zanimacija zainteresovanih strana, tako da se u družini moglo naći više haplo-grupa.
Ratnička družina je svakako poslije prešla u stadij plemena/plemenskog saveza (i ovdje treba pridodati par haplo-grupa). Kad su Srbi, u prvoj polovini 7. vijeka došli na Balkan srpski plemenski savez uopšte nije bio brojan, ali je okupio zatečena brojna slovenska plemena i organizovao državu sa još par pridodatih haplo-grupa. Ovo sve bez računanja starosjedioca, kojih na prostoru koji su Srbi naselili, tada nije ni bilo.
Što se tiče eventualne srodnosti Hrvata i Srba u ranom srednjem vijeku, nema nikakvih dokaza ni za jednu, ni za drugu pretpostavku. Čak da i nisu bili srodni prije doseljenja, slovenske mase koje su ih ''sačekale'' na Balkanu, vjerovatno su ih međusobno približile.
To što su Hrvati i Srbi istovremeno prispjeli na Balkan, nezavisno od glavne slovenske seobe, to više treba pripisati, kako je Živković zapazio, vizantijskoj diplomatiji, koja ih je istovremeno privoljela da se nasele na Balkanu i da kao federati štite vizantijske posjede od upada Avara.
Не знам који српски и хрватски историчари то тврде, али мислим да је свођење Срба на разнородну ратничку дружину у директној супротности са писаним изворима који управо описују ту рану историју Срба. Да подсјетим, мада је то било већ качено на форуму, најстарији писани помен Срба у неком историјском извору, Псеудо Фредегарова хроника из половине 7. вијека (то је отприлике период када пада и досељење Срба на Балкан). Описујући активност Дервана, кнеза полапских Срба, Фредегар каже:
"Etiam et Deruanus dux gentis Urbiorum , qui ex genere Sclavinorum erant, et ad... "
У римском праву и латинским изворима, gens је управо означаво крвно повезано племе, а не интересну скупину, каква би ратничка дружина била. Такође Фредегар помиње и директно происхођење Срба од словенског племена.
Већ 822. Ајнхард, други франачки хроничар у свом дјелу Аnnales Regni Francorum, спомиње и сјеверне и јужне Србе у истом поглављу под именом Sorabos и пише:
"Item in parte orientali Saxoniae, quae Sorabo*rum finibus contigua est..."
"Liudewitus Siscia civitate relicta ad Sorabos, quae natio magnam Dalmatiae partem optinere dicitur,"
Значи Ајнхард већ 822. говори о Србима на Балкану као народу (natio) који држи велики дио Далмације. Од претпостављеног досељења Срба у 7 вијеку, то је непуних 200 година, 6-7 генерација, недовољно да Срби од разнородне ратничке дружине постану natio, и да успију да већ апсорбују сва словенска племена у римској провинцији Далмацији. Ако томе додамо Порфирогенитове наводе, који експлицитно кажу да су Срби населили Травунију, Конавле, Паганију, Србију, Захумље, видимо потпуно сагласје Порфирогенита и Ајнхарда, а потпуно разногласје са тезом да су Срби били разнородна ратничка дружина.
У истом дјелу Ајнхард на још неколико мјеста спомиње сјеверне Србе, опет их као Фредегар везујући за Словене.
"...Karlum filium suum in terram Sclavorum, qui dicuntur Sorabi, qui sedent super Albim fluvium,..."
" Hieme transacta Saxones et orientales Franci expeditionem in Sorabos Sclavos..."
Не тврдим да ови Срби из 7. и 9. вијека ту и тамо нису у свој етнички корпус инкорпорирали припаднике различитих хаплогрупа, али сматрам да им је језгро било засновано на групи истородног поријекла, која је израсла из опште словенске групе. Мислим да теза о малој ратничкој, интересној, разнородној групи може да стоји само на нивоу претпоставке, јер никакви аргументи не постоје да би се нешто такво тврдило.