Генетичка слика Срба из Србије

[НУки ⚔🦅⚔]

Отварам ову тему по угледу на тему "Генетичка слика Срба из Босне и Херцеговине". Овде бисмо постављали пресеке за различите регионе Србије и расправљали о генетичкој слици Срба са десне стране Дрине.

Конкретније, хтео бих да одрадим пресеке по регионима за Србе из Србије. Пресеци би изгледали као они за Србе из БиХ. Користио бих јавне резултате из табеле Пројекта и нејавне резултате са заштићеног дела форума, што је у збиру неких 2500-3000 резултата.
Имамо већ статистике за поддијалекте са територије Србије, али сматрам да их је превише (преко 20) за неку једноставну општу поделу. Мислим да би Србију требало поделити на неке свима препознатљиве историјске и географске регионе, у оквиру којих би били обједињени резултати Срба из Србије. Таквих региона не треба бити више од 10.

На нету сам пронашао ову карту:




Мислим да је подела сасвим коректна, овако сам отприлике ја то замишљао. 
Једино ми је мало чудно подељен југ Србије. Ја бих спојио јужно Поморавље и Шоплук са карте у једну област, тај простор се поклапа са територијом средњоштокавских дијалеката.
Чини ми се да ниједан од региона у Војводини нема више од 100 тестираних Срба, тако да бих Војводину рачунао као једну целину.

Шта мислите о оваквој подели? Имате ли неке додатне препоруке за сам изглед и структуру статистике?

[Христифор]

Мислим да је ова подела најбоља и најреалнија. Само напред.

[Небојша]

Слажем се. Не би било лоше урадити по оваквој подели. Одвојена је лепо Јужна Морава од Шоплука. Једино што је мало узана област при северу, па је теже за издвајање тестираних.

Једино што ће Црногорци из Топлице и Јабланице једним делом завршити у Јужној Морави, другим у Расини/Топлици. Али и они су миграција пре 1900. па морају бити део статистике.

[Кековац]

Можда би комплетну долину Ибра требало припојити Рашкој а Косовско Поморавље Јужном Поморављу. Овако се у случају јужне Покрајине држимо административне поделе а у случају северне се не држимо адриминстративне него географске поделе па ми се чини да нисмо конзистентни.

[Небојша]

Можда би комплетну долину Ибра требало припојити Рашкој а Косовско Поморавље Јужном Поморављу. Овако се у случају јужне Покрајине држимо административне поделе а у случају северне се не држимо адриминстративне него географске поделе па ми се чини да нисмо конзистентни.

Помислих и на тај део Стари Влах, Рашка. Треба боље решити. Можда је најсмисленије направити поделу према миграционим струјама.

[Христифор]

Мислим да ће нас превише идеја одвести као код поддијалеката у десетине  мини области.

[НУки ⚔🦅⚔]

Мислим да ће нас превише идеја одвести као код поддијалеката у десетине  мини области.

Управо, имамо већ озбиљнију верзију на теми о језичким зонама. Кога занима прецизнија подела у складу са поддијалекатским границама, може тамо да погледа.
Овде је циљ нека једноставнија, препознатљивија подела.

Мој предлог коначне поделе је комбинација поделе на горе постављеној карти са поделом из табеле Пројекта.

Осам региона:

Војводина - источни Срем+западни Банат+Бачка из табеле Пројекта
Подриње и Посавина - Мачва+Колубара из табеле Пројекта
Шумадија - Шумадија из табеле Пројекта
Тимок и Браничево - Браничево+Тимочка Крајина из табеле Пројекта али без Књажевца
Рашка - Стари Влах+Рашка из табеле Пројекта (укључујући и северни део општине Лепосавић око Лешка и Јариња)
Косово и Метохија - Косово+Метохија из табеле Пројекта
Расина и Топлица - Расина+Топлица из табеле Пројекта
Јужно Поморавље и Шоплук - Врањско Поморавље+Јабланица+Понишавље из табеле Пројекта+Књажевац.

Мислим да је оваква подела једноставна, а опет већински у складу са миграцијама и језичким зонама. Претпостављам да се неко стручан већ помучио да одради поделу у оквиру табеле Пројекта, тако да је можемо на овај начин искористити, без да се превише мучимо око одређивања граница.

Шта кажете?

[Христифор]

Ја сам за.

[Кековац]

Управо, имамо већ озбиљнију верзију на теми о језичким зонама. Кога занима прецизнија подела у складу са поддијалекатским границама, може тамо да погледа.
Овде је циљ нека једноставнија, препознатљивија подела.

Мој предлог коначне поделе је комбинација поделе на горе постављеној карти са поделом из табеле Пројекта.

Осам региона:

Војводина - источни Срем+западни Банат+Бачка из табеле Пројекта
Подриње и Посавина - Мачва+Колубара из табеле Пројекта
Шумадија - Шумадија из табеле Пројекта
Тимок и Браничево - Браничево+Тимочка Крајина из табеле Пројекта али без Књажевца
Рашка - Стари Влах+Рашка из табеле Пројекта (укључујући и северни део општине Лепосавић око Лешка и Јариња)
Косово и Метохија - Косово+Метохија из табеле Пројекта
Расина и Топлица - Расина+Топлица из табеле Пројекта
Јужно Поморавље и Шоплук - Врањско Поморавље+Јабланица+Понишавље из табеле Пројекта+Књажевац.

Мислим да је оваква подела једноставна, а опет већински у складу са миграцијама и језичким зонама. Претпостављам да се неко стручан већ помучио да одради поделу у оквиру табеле Пројекта, тако да је можемо на овај начин искористити, без да се превише мучимо око одређивања граница.

Шта кажете?

И ја се слажем.

[НУки ⚔🦅⚔]

Ја сам за.

И ја се слажем.

Одлично.

Имам једну дилему. Да ли Књажевац рачунати заједно са Браничевом и остатком Тимока или заједно са Понишављем, Јабланицом и Врањским Поморављем?
Према дијалекатској подели, тај крај чини једну целину са областима јужно од њега у оквиру средњоштокавских дијалеката.
Са друге стране, у табели Пројекта се налази у оквиру области Тимочка Крајина, заједно са Зајечаром, Бором, Неготином. Узорак за Тимок и Браничево је најмањи, па би припајање Књажевца помогло да се пређе цифра од 100 тестираних Срба.

Такође, не знам колико су примерени називи Рашка или Јужно Поморавље и Шоплук за неке од ових 8 наведених области.
Имате ли неку бољу идеју како назвати ове области?

[Никац]

Одлично.

Имам једну дилему. Да ли Књажевац рачунати заједно са Браничевом и остатком Тимока или заједно са Понишављем, Јабланицом и Врањским Поморављем?
Према дијалекатској подели, тај крај чини једну целину са областима јужно од њега у оквиру средњоштокавских дијалеката.
Са друге стране, у табели Пројекта се налази у оквиру области Тимочка Крајина, заједно са Зајечаром, Бором, Неготином. Узорак за Тимок и Браничево је најмањи, па би припајање Књажевца помогло да се пређе цифра од 100 тестираних Срба.

Такође, не знам колико су примерени називи Рашка или Јужно Поморавље и Шоплук за неке од ових 8 наведених области.
Имате ли неку бољу идеју како назвати ове области?

Ја бих урачунао Књажевац у југоисток. Чини ми се да је повезан с Шоплуком дијалектом, етнографијом и географијом.

[Uzi]

Управо, имамо већ озбиљнију верзију на теми о језичким зонама. Кога занима прецизнија подела у складу са поддијалекатским границама, може тамо да погледа.
Овде је циљ нека једноставнија, препознатљивија подела.

Мој предлог коначне поделе је комбинација поделе на горе постављеној карти са поделом из табеле Пројекта.

Осам региона:

Војводина - источни Срем+западни Банат+Бачка из табеле Пројекта
Подриње и Посавина - Мачва+Колубара из табеле Пројекта
Шумадија - Шумадија из табеле Пројекта
Тимок и Браничево - Браничево+Тимочка Крајина из табеле Пројекта али без Књажевца
Рашка - Стари Влах+Рашка из табеле Пројекта (укључујући и северни део општине Лепосавић око Лешка и Јариња)
Косово и Метохија - Косово+Метохија из табеле Пројекта
Расина и Топлица - Расина+Топлица из табеле Пројекта
Јужно Поморавље и Шоплук - Врањско Поморавље+Јабланица+Понишавље из табеле Пројекта+Књажевац.

Мислим да је оваква подела једноставна, а опет већински у складу са миграцијама и језичким зонама. Претпостављам да се неко стручан већ помучио да одради поделу у оквиру табеле Пројекта, тако да је можемо на овај начин искористити, без да се превише мучимо око одређивања граница.

Шта кажете?

Бачка, која је нпр. већа од Подриња и Посавине, би се спојила са још два региона (Банат и Срем)? И на крају би тај спојени регион био велик као следећа три заједно? Незнам по каквој логици би та подела имала смисла.

[ivanc79]

Одлично.

Имам једну дилему. Да ли Књажевац рачунати заједно са Браничевом и остатком Тимока или заједно са Понишављем, Јабланицом и Врањским Поморављем?
Према дијалекатској подели, тај крај чини једну целину са областима јужно од њега у оквиру средњоштокавских дијалеката.
Са друге стране, у табели Пројекта се налази у оквиру области Тимочка Крајина, заједно са Зајечаром, Бором, Неготином. Узорак за Тимок и Браничево је најмањи, па би припајање Књажевца помогло да се пређе цифра од 100 тестираних Срба.

Такође, не знам колико су примерени називи Рашка или Јужно Поморавље и Шоплук за неке од ових 8 наведених области.
Имате ли неку бољу идеју како назвати ове области?

,
Торлачки крај се на север протеже долином Белог Тимока до Вратарнице. У суштини то би требало узети као северни почетак Торлачко Шопског континуума ако Торлаке и Шопе трпамо у исти кош што нисам сигуран да би требало радити.

[НУки ⚔🦅⚔]

Бачка, која је нпр. већа од Подриња и Посавине, би се спојила са још два региона (Банат и Срем)? И на крају би тај спојени регион био велик као следећа три заједно? Незнам по каквој логици би та подела имала смисла.

Ево по којој:

1. Мислим да је од односа површина два региона значајнији је од однос броја Срба у тим региона.
У табели Пројекта тестирани су разврстани према пореклу са краја 19. и почетка 20. века, па ћу узети у обзир пописе из тог периода.
Према попису Краљевине Србије из 1900. године, на простору региона  који смо назвали Подриње и Посавина живело је око 350000 Срба.
Према попису из исте године, на територији Војводине живело је око 480000 говорника српског језика.
Према попису Бачко-бодрошке жупаније (којој је припадао и део Бачке који је данас у Мађарској) из 1910. године, ту је живело око 145000 говорника српског језика.
Према томе, однос броја Срба у Војводини и броја Срба у Подрињу и Посавини је мањи од односа броја Срба у Подрињу и Посавини и броја Срба у Бачкој на пописима са прелаза из 19. у 20. век, па би Војводину у том смислу логичније било рачунати као јединствен регион.

2. Војводина није вештачки конструисан регион (као што би на пример био спој Шумадије и Браничева).
Војводина постоји као јединствена историјска и географска целина, па не сматрам да је грешка рачунати је као јединствен регион у статистици.

3. Када бисмо Војводину поделили на Срем, Банат и Бачку, ниједан од региона не би имао више од 100 тестираних Срба (Бачка и Срем по свега шездесетак). Једино у збиру ови региони би могли испратити узорак већине осталих региона.

[Небојша]

Ако гледаш и резултате из необјављених студија, узорци за Срем, Банат и Бачку износе 80-140, што је сасвим довољно за неку оквирну статистику. Ако томе додамо резултате без маркера, узорци за ове области износе 150-200, дакле више него довољно.

[НУки ⚔🦅⚔]

Ја бих урачунао Књажевац у југоисток. Чини ми се да је повезан с Шоплуком дијалектом, етнографијом и географијом.

Торлачки крај се на север протеже долином Белог Тимока до Вратарнице. У суштини то би требало узети као северни почетак Торлачко Шопског континуума ако Торлаке и Шопе трпамо у исти кош што нисам сигуран да би требало радити.

Хвала на помоћи.
Дакле, слажу ли се сви да Књажевац иде у југоисток?

[Христифор]

Да, нестрпљив сам да видим статистику.

[Бакс]

Безвзезе је рачунати Срем, Банат и Бачку заједно
Војводина је политичка јединица, а Банаћани и Сремци и немају много тога заједничког

[НУки ⚔🦅⚔]

Ако гледаш и резултате из необјављених студија, узорци за Срем, Банат и Бачку износе 80-140, што је сасвим довољно за неку оквирну статистику. Ако томе додамо резултате без маркера, узорци за ове области износе 150-200, дакле више него довољно.

Не бих користио резултате без маркера, јер је идеја урадити и поделу по дубљим подгранама, као за Србе из БиХ.

Мислим да немам приступ резултатима из необјављених студија за Војводину које помињеш. У том случају би морао да се укључи неко ко има приступ.

Мислим да не треба да  компликујемо ствари превише и уситњавамо поделу.

[Uzi]

Ево по којој:

1. Мислим да је од односа површина два региона значајнији је од однос броја Срба у тим региона.
У табели Пројекта тестирани су разврстани према пореклу са краја 19. и почетка 20. века, па ћу узети у обзир пописе из тог периода.
Према попису Краљевине Србије из 1900. године, на простору региона  који смо назвали Подриње и Посавина живело је око 350000 Срба.
Према попису из исте године, на територији Војводине живело је око 480000 говорника српског језика.
Према попису Бачко-бодрошке жупаније (којој је припадао и део Бачке који је данас у Мађарској) из 1910. године, ту је живело око 145000 говорника српског језика.
Према томе, однос броја Срба у Војводини и броја Срба у Подрињу и Посавини је мањи од односа броја Срба у Подрињу и Посавини и броја Срба у Бачкој на пописима са прелаза из 19. у 20. век, па би Војводину у том смислу логичније било рачунати као јединствен регион.

2. Војводина није вештачки конструисан регион (као што би на пример био спој Шумадије и Браничева).
Војводина постоји као јединствена историјска и географска целина, па не сматрам да је грешка рачунати је као јединствен регион у статистици.

3. Када бисмо Војводину поделили на Срем, Банат и Бачку, ниједан од региона не би имао више од 100 тестираних Срба (Бачка и Срем по свега шездесетак). Једино у збиру ови региони би могли испратити узорак већине осталих региона.

1. Може ли да се уради таква статистика и за остале области? Па да се и ту да предност односу броја Срба, а не односу површини региона?

2. Овде је мапа Војводства Српског и Темишварског Баната из 19. века, где су и уцртане границе између те две области: https://maps.hungaricana.hu/en/HTITerkeptar/490/view/

3. Одговорих ти Небојша.

[Ojler]

...
2. Овде је мапа Војводства Српског и Темишварског Баната из 19. века, где су и уцртане границе између те две области: https://maps.hungaricana.hu/en/HTITerkeptar/490/view/
...

Зашто мислиш да је Војводина из 19. века мање вештачка творевина од ове из 1945? И једна и друга су политичке јединице.

[Uzi]

Зашто мислиш да је Војводина из 19. века мање вештачка творевина од ове из 1945? И једна и друга су политичке јединице.

У праву си. Исрављено.

[Небојша]

Не бих користио резултате без маркера, јер је идеја урадити и поделу по дубљим подгранама, као за Србе из БиХ.

Мислим да немам приступ резултатима из необјављених студија за Војводину које помињеш. У том случају би морао да се укључи неко ко има приступ.

Мислим да не треба да  компликујемо ствари превише и уситњавамо поделу.

Па не можеш негде уситњавати, негде уркупњавати (Војводина). Мораш имати сличне критеријуме. Не треба мешати резултате без маркера, али и са маркерима ће бити узорак бар 100 за сваку област. Што јесте довољно. Ни остале области често немају много већи узорак. Говорили смо да се у научним студијама за читаве дражве/народе користи као репрезентативна статистика од 100 тестираних, како неће за Срем, Банат и Бачку. Притом јесте важно што те три области и нису толико међусобно сличне генетски, па да их тек тако спојиш у једно.

Додуше, када неко прави статистику, то је његово лично, може бити и уметничке слободе и сл. Али си питао за савет, сугестију, па смо се вероватно зато укључили.

[Црна Гуја]

Да бисмо имали најпрецизнију могућу статистику, укључио сам све резултате Срба са територије Војводине, и јавне и нејавне. Плавом бојом су обележене изабране (најбројније) хаплогрупе које у датом региону бележе виши, а црвеном бојом оне које бележе нижи проценат у односу на српски просек.

Бачка:

-укупно тестираних: 145
-од тога Срба: 92
-Срба без дупликата (иста хаплогрупа, презиме и место): 82

I2-Y3120 - 37,8% (PH908 - 25,6%)
E-V13 - 12,2%
I1 - 12,2%
R1a - 11%
R1b - 11%
N2 - 4,9%
J2b1 - 3,7%
J1 - 2,4%
I2-P78 - 2,4%
J2a - 1,2%
G2a - 1,2%
..............................

Срем (источни):

-укупно тестираних: 136
-од тога Срба: 125
-Срба без дупликата (иста хаплогрупа, презиме и место): 123

I2-Y3120 - 37,4% (PH908 - 27,6%)
E-V13 - 15,5%
R1a - 13,8%
I1 - 10,6%
R1b - 6,5%
J2b1 - 4,9%
N2 - 4,1%
J2a - 2,4%
J1 - 1,6%
J2b2 - 0,8%
T - 0,8%
E-M123 - 0,8%
H1 - 0,8%
..............................

Банат (западни):

-укупно тестираних: 141
-од тога Срба: 136
-Срба без дупликата (иста хаплогрупа, презиме и место): 132

I2-Y3120 - 28,8% (PH908 - 18,9%)
E-V13 - 22,7%
R1a - 9,85%
R1b - 9,1%
I1 - 8,3%
J2a - 5,3%
J2b1 - 4,5%
J2b2 - 3%
N2 - 2,3%
G2a - 1,5%
Q - 0,76%
I2-P78 - 0,76%
I2-L38 - 0,76%
E-M81 - 0,76%
C2 - 0,76%
H1 - 0,76%
..............................

Срби из Војводине (n=337)

I2-Y3120 - 34,1% (PH908 - 23,7%)
E-V13 - 17,5%
R1a - 11,6%
I1 - 10,1%
R1b - 8.6%
J2b1 - 4,4%
N2 - 3,55%
J2a - 3,25%
J2b2 - 1,5%
J1 - 1,2%
G2a - 0,9%
I2-P78 - 0,9%
H1 - 0,6%
I2-L38 - 0,3%
Q - 0,3%
T - 0,3%
C2 - 0,3%
E-M123 - 0,3%
E-M81 - 0,3%

[Небојша]

Лепо, Гујо. И поред избачених дуплираних Јањатовића I1 око 12% у Бачкој?

Доста сличан пресек за Срем и Бачку, Банат већ одудара. А узорци су мање-више исти. Углавном су I1 и R1b изнад српског просека. На доста мањем узорку за читаву Војводину (рез. без маркера), добио сам такође повишену R1b у односу на српски просек. 

[Небојша]

Могуће да се висок проценат E-V13 у неким крајевима Војводине може повезати са миграцијама Срба из Старе Србије (17. и 18. век). Ако се добро сећам, Срби из Војводине су и аутосомално позиционирани нешто јужније.

Требало је можда означити да је и N2 на овом пресеку повишена. Посебно у Срему и Бачкој, где је на нивоу херцеговачког просека.

[НУки ⚔🦅⚔]

Не бих сада реплицирао Узију и Небојши пошто је Гуја већ средио Војводину, па не би имало смисла даље разговарати о подели.

Ето, сада имамо и статистике за Срем, Банат и Бачку, али и укупну за Војводину, тако да су сви задовољни.

Могуће да се висок проценат E-V13 у неким крајевима Војводине може повезати са миграцијама Срба из Старе Србије (17. и 18. век). Ако се добро сећам, Срби из Војводине су и аутосомално позиционирани нешто јужније.
 

Можда је било паметније прво одрадити пресеке за јужније области попут Косова и Метохије или Рашке које су извор миграција ка северним областима како бисмо могли правити прецизнија поређења, али свакако да и сада знамо како отприлике изгледају проценти основних хаплогрупа у различитим деловима Србије.
Мислим да се овако висок проценат E-V13 и овако низак проценат I2-PH908 као у Банату код Срба у Србији још среће једино на југу Косова и Метохије, па би на том простору или у суседним деловима Македоније могли можда тражити један од главних извора миграција ка Банату.

Требало је можда означити да је и N2 на овом пресеку повишена. Посебно у Срему и Бачкој, где је на нивоу херцеговачког просека.

Да није нека екипа дођоша упала у статистику?

Видим да имамо и једног тестираног припадника хаплогрупе C2 у Банату. Је ли ово једини до сада тестирани Србин са хаплогрупом C?

[Небојша]

Можда је било паметније прво одрадити пресеке за јужније области попут Косова и Метохије или Рашке које су извор миграција ка северним областима како бисмо могли правити прецизнија поређења, али свакако да и сада знамо како отприлике изгледају проценти основних хаплогрупа у различитим деловима Србије.
Мислим да се овако висок проценат E-V13 и овако низак проценат I2-PH908 као у Банату код Срба у Србији још среће једино на југу Косова и Метохије, па би на том простору или у суседним деловима Македоније могли можда тражити један од главних извора миграција ка Банату.

Да није нека екипа дођоша упала у статистику?

Видим да имамо и једног тестираног припадника хаплогрупе C2 у Банату. Је ли ово једини до сада тестирани Србин са хаплогрупом C?

Не морају обавезно да се поклапају статистике тако удаљених области, да би дошли до неких закључака о миграцијама. Више је ту важно појединачно присуство одређених подграна и слично. Један од разлога повишене E-V13 свакако јесу сеобе српског живља из јужнијих области. Такође, код Баната не треба занемарити близину Румуније и чињеницу да има неких родова међ Србима који су пореклом одатле, али и из североисточне Србије. То може бити један од разлога повишене E-V13, J2a-M410 и J2b2-L283.

Нема међу N2 скоријих досељеника сигурно. Када се раде пресеци, узима се у обзир 1900. година отприлике. Налазим ја и на 23andMe Лале N2.

[НУки ⚔🦅⚔]

Не морају обавезно да се поклапају статистике тако удаљених области, да би дошли до неких закључака о миграцијама. 

Наравно, закључак ће дати дубински тестови, ово су само неке претпоставке на основу процентуалне заступљености хаплогрупа.


Предложио бих Гуји да одради и заступљеност подграна за остатак хаплогрупа у Војводини (R1a-M458, R1a-Z280/E-Z5017, E-Z5018, E-Y37092/I1-Z63, I1-FGC22045, I1-FGC21792, I1-BY169301, I1-Z58/R1b-U152, R1b-DF27, R1b-U106, R1b-Z2705, R1b-Z2103, R1b-PF7562...).
За остале области ће тако изгледати статистике, па би било лепо да имамо такву поделу и за Војводину, како бисмо могли да поредимо резултате.

[НУки ⚔🦅⚔]

Дакле, слажу ли се сви око изгледа осталих региона?

И да... Свидела ми се подела на Словене, Старобалканско становништво, Германе и становништво непознатог порекла из књиге о Херцеговцима. Урадио бих такву поделу за сваки регион. Зато предлажем да јасно дефинишемо које гране спадају у коју групу.
Претпостављам да у тој једноставној и грубој подели у генетичку заоставштину Словена убрајамо хаплогрупе I2-Y3120, R1a-M458, R1a-Z280, у генетичку заоставштину  Германа убрајамо I1-M253, R1b-U106, I2-M223, у потомке старобалканског становништва убрајамо припаднике E, J, G, R1b (U106 -), L хаплогрупа, док за хаплогрупу N2-P189.2 можемо рећи да је непознатог порекла.
У коју од ових групација можемо сврстати (или можда формирати неку нову групу) хаплогрупе R2, T, Q-L713, Q-BZ3000, N-TAT, H, C2, I2-L38, I2-PF4088, I2-Y16419 (ако се неко сети још неке гране присутне међу Србима нека напише)?

Такође, уколико на пример имамо 3 Петровића из исте општине који су исти род, који славе исту славу и припадају истом генетичком роду, а сва тројица су из различитих села, да ли их рачунати као три или као један узорак у статистици?

Мислим да је најбоље сада дефинисати овакве ствари.

[Небојша]

И да... Свидела ми се подела на Словене, Старобалканско становништво, Германе и становништво непознатог порекла из књиге о Херцеговцима. Урадио бих такву поделу за сваки регион. Зато предлажем да јасно дефинишемо које гране спадају у коју групу.
Претпостављам да у тој једноставној и грубој подели у генетичку заоставштину Словена убрајамо хаплогрупе I2-Y3120, R1a-M458, R1a-Z280, у генетичку заоставштину  Германа убрајамо I1-M253, R1b-U106, I2-M223, у потомке старобалканског становништва убрајамо припаднике E, J, G, R1b (U106 -), L хаплогрупа, док за хаплогрупу N2-P189.2 можемо рећи да је непознатог порекла.
У коју од ових групација можемо сврстати (или можда формирати неку нову групу) хаплогрупе R2, T, Q-L713, Q-BZ3000, N-TAT, H, C2, I2-L38, I2-PF4088, I2-Y16419 (ако се неко сети још неке гране присутне међу Србима нека напише)?

То звучи занимљиво, али и таква подела је само условна. Дакле може бити неких I1 подграна које су дуже на Балкану (старобалканске) од неких J нпр. Ако се већ иде у поделу, ја бих лично ишао у још детаљнију, али бојим се да се не може баш за све подгране то тако лако дефинисати.

Нпр. Словени: I2-Y3120 и R1a
Старобалканско порекло: R1b, E-V13, J2b2-M241
Германско порекло: I1, I2-M223 и неке подгране R1b
Блискоисточно порекло: J1, J2a, J2b-M205, T, L, E-V22, E-M123
Азијско порекло: N-TAT, Q

Али тако би вероватно отишли прешироко. Углавном, T и L, као и I2-L38 уврстио бих у Старобалканце, према оној твојој подели.

Такође, уколико на пример имамо 3 Петровића из исте општине који су исти род, који славе исту славу и припадају истом генетичком роду, а сва тројица су из различитих села, да ли их рачунати као три или као један узорак у статистици?

Ја сам углавном користио тај модел. Само ако се сва три параметра понављају, избацује се из статистике. Али треба бити онда доследан том принципу. А не када се дође до Аврамијевшштака и Батковића, рачунати њих 30 из различитих места као једног тестираног. Свакако тамо где има плански тестираних треба посебна напомена о томе.

[Кековац]

Нпр. Словени: I2-Y3120 и R1a
Старобалканско порекло: R1b, E-V13, J2b2-M241
Германско порекло: I1, I2-M223 и неке подгране R1b
Блискоисточно порекло: J1, J2a, J2b-M205, T, L, E-V22, E-M123
Азијско порекло: N-TAT, Q

I2-M223 је добрим делом, ако не и већином, старобалканског а не германског порекла.

[Христифор]

 Слажем се највећим делом, само за наше N гране је барем мени и даље мистерија њихово порекло и како и када тачно улазе у српски корпус. Не бих искључио ни словенски фактор. За надати се да ће будућа истраживања решити ту малу мистерију.

[Небојша]

I2-M223 је добрим делом, ако не и већином, старобалканског а не германског порекла.

Управо сам то хтео рећи. Те неке "германске" подгране су овде могле доћи још са Келтима нпр, што их аутоматски чини старобалканским хаплогрупама. Као што су неке Е и Ј2 сасвим изгледно могле доћи са Словенима.

Али разумем ту неку жељу да се изврши основна подела према пореклу хаплогрупа. Онда треба користити неке изворне термине, алудирајући на територију постанка истих.

[Драган Обреновић]

Такође, уколико на пример имамо 3 Петровића из исте општине који су исти род, који славе исту славу и припадају истом генетичком роду, а сва тројица су из различитих села, да ли их рачунати као три или као један узорак у статистици?

Мислим да је најбоље сада дефинисати овакве ствари.

Моје мишљење је да покушаји да се "поправи" статистика елиминисањем "дупликата" имају већи потенцијал да направи штету и искриве реалну слику, него да просто користи стање у табели СДНКП онакво какво је. Наравно, могуће и да грешим, али ево због чега то кажем:

Не можеш знати колики је заиста удео одређене мушке лозе у реалној популацији неког подручја, осим ако набавиш неки бирачки списак па да гледаш по томе.

Рецимо поменута три Петровића са истом славом, који живе у три различита села на уском подручју. Ако их сведемо на једног Петровића, јер сви су исти род, можда баш онда онда нећемо имати објективну слику учешћа те лозе у укупној мушкој популацији посматраног региона. Можда Петровића заиста има на стотине на том микро-подручју, намножили се током година?

Углавном, сви знамо да има региона који су "претестирани" спрам објективне величине своје популације, у односу на друге регионе. Пре свега мислим на Херцеговину, што због планских истраживања и пројеката, што због традиције и интересовања Херцеговаца за родословље. Чак и у оквиру Херцеговине неке микро-области су знатно више тестиране него друге.

Такође, у табели имамо пуно људи који данас живе рецимо у Војводини а у табели се воде под Херцеговином, јер знају да су њихови преци око 1900. године живели у Херцеговини, али су почетком 20. века дошли у Војводину. Њихове резултати ћемо вероватно бројати у статистику Херцеговине, зар не? А они реално живе у Војводини и данас реално учествују у генетској слици тамошње популације.

[НиколаВук]

I2-M223 је добрим делом, ако не и већином, старобалканског а не германског порекла.

Управо то хтедох рећи, макар што се тиче М223 грана код Срба. М223 гране које би се могле сигурније повезати са Германима су код Срба у приличној мањини.

[НУки ⚔🦅⚔]

То звучи занимљиво, али и таква подела је само условна. Дакле може бити неких I1 подграна које су дуже на Балкану (старобалканске) од неких J нпр. Ако се већ иде у поделу, ја бих лично ишао у још детаљнију, али бојим се да се не може баш за све подгране то тако лако дефинисати.

Нпр. Словени: I2-Y3120 и R1a
Старобалканско порекло: R1b, E-V13, J2b2-M241
Германско порекло: I1, I2-M223 и неке подгране R1b
Блискоисточно порекло: J1, J2a, J2b-M205, T, L, E-V22, E-M123
Азијско порекло: N-TAT, Q

Али тако би вероватно отишли прешироко. Углавном, T и L, као и I2-L38 уврстио бих у Старобалканце, према оној твојој подели.

Ја сам углавном користио тај модел. Само ако се сва три параметра понављају, избацује се из статистике. Али треба бити онда доследан том принципу. А не када се дође до Аврамијевшштака и Батковића, рачунати њих 30 из различитих места као једног тестираног. Свакако тамо где има плански тестираних треба посебна напомена о томе.

Наравно, овде се ради о грубој подели, једноставно је занимљиво видети тај однос, у којој области има највише словенских Y-ДНК линија, у којој предсловенских, и слично.

Ја бих се задржао на подели из књиге о Херцеговцима, уз малу измену, уместо категорије "Непознато" увео бих категорију "Остали":
-Словени: I2-Y3120, R1a-M458, R1a-Z280
-Германи: I1-M253, R1b-U106
-Старобалканско и романизовано становништво: E, J, G, R1b (U106 -), L, T, I2-L38, I2-M223
-Остали (непознато порекло, азијско, угро-финско, иберијско...): N2-P189.2 и још неке претходно поменуте ретке гране.

Дакле, у коју групу сврстати хаплогрупе R2, Q-L713, Q-BZ3000, N-TAT, H, C2, I2-PF4088, I2-Y16419? Иду ли све у категорију "Остали", или се неке могу сврстати у Словене, Германе, Старобалканце?

Моје мишљење је да покушаји да се "поправи" статистика елиминисањем "дупликата" имају већи потенцијал да направи штету и искриве реалну слику, него да просто користи стање у табели СДНКП онакво какво је. Наравно, могуће и да грешим, али ево због чега то кажем:

Не можеш знати колики је заиста удео одређене мушке лозе у реалној популацији неког подручја, осим ако набавиш неки бирачки списак па да гледаш по томе.

Рецимо поменута три Петровића са истом славом, који живе у три различита села на уском подручју. Ако их сведемо на једног Петровића, јер сви су исти род, можда баш онда онда нећемо имати објективну слику учешћа те лозе у укупној мушкој популацији посматраног региона. Можда Петровића заиста има на стотине на том микро-подручју, намножили се током година?

Углавном, сви знамо да има региона који су "претестирани" спрам објективне величине своје популације, у односу на друге регионе. Пре свега мислим на Херцеговину, што због планских истраживања и пројеката, што због традиције и интересовања Херцеговаца за родословље. Чак и у оквиру Херцеговине неке микро-области су знатно више тестиране него друге.

Такође, у табели имамо пуно људи који данас живе рецимо у Војводини а у табели се воде под Херцеговином, јер знају да су њихови преци око 1900. године живели у Херцеговини, али су почетком 20. века дошли у Војводину. Њихове резултати ћемо вероватно бројати у статистику Херцеговине, зар не? А они реално живе у Војводини и данас реално учествују у генетској слици тамошње популације.

У ранијим статистикама које сам правио, управо сам урачунао "сва 3 Петровића" у статистику, уколико су били из различитих села. Хтео сам само да видим шта остали мисле о томе.
Према томе, у случајевима када постоји више тестираних припадника истог генетичког рода, који носе исто презиме и славе исту славу, биће сведени на један узорак једино ако су из истог села/места. Уколико су пак из различитих села, сви ће бити урачунати у статистику.

У случају Аврамијевштака неопходна је и додатна редукција, али о том потом...

[НиколаВук]

Дакле, у коју групу сврстати хаплогрупе R2, Q-L713, Q-BZ3000, N-TAT, H, C2, I2-PF4088, I2-Y16419? Иду ли све у категорију "Остали", или се неке могу сврстати у Словене, Германе, Старобалканце?

Моје мишљење:

R2 - непознато/остали (прилично их је мало за неко смисленије упоређивање и извлачење закључака)
Q1 - највећим делом порекло од степских туркијских/монголских народа из периода Сеобе народа и из средњег века
Q2 - највероватније староседеоци, барем из римског периода ако не и раније
N1 - уралски степски народи (првенствено Мађари) и ретки који би могли потицати од каснијих досељеника из источне Европе, са Балтика, итд.
H1 - највећим делом Роми, дакле средњовековна миграција
C - туркијско или монголско порекло у нашем случају
I2-PF4088 - најбоље их ставити под непознато/остали, могли су овде доћи од антике па до средњег века, можда чак и пре антике
I2-Y16419 - или јерменско (античко или средњовековно) или неко давније, праисторијско порекло на Балкану, зависно од подгране, зато је можда најбоље оставити их као непознато/остали

[Exiled]

Моје мишљење:

R2 - непознато/остали (прилично их је мало за неко смисленије упоређивање и извлачење закључака)
Q1 - највећим делом порекло од степских туркијских/монголских народа из периода Сеобе народа и из средњег века
Q2 - највероватније староседеоци, барем из римског периода ако не и раније
N1 - уралски степски народи (првенствено Мађари) и ретки који би могли потицати од каснијих досељеника из источне Европе, са Балтика, итд.
H1 - највећим делом Роми, дакле средњовековна миграција
C - туркијско или монголско порекло у нашем случају
I2-PF4088 - најбоље их ставити под непознато/остали, могли су овде доћи од антике па до средњег века, можда чак и пре антике
I2-Y16419 - или јерменско (античко или средњовековно) или неко давније, праисторијско порекло на Балкану, зависно од подгране, зато је можда најбоље оставити их као непознато/остали

Шта би реко Никола о мрвици хаплогрупе Т1 коју имамо на нашим просторима?

[НиколаВук]

Шта би реко Никола о мрвици хаплогрупе Т1 коју имамо на нашим просторима?

Мислим да се већином могу побројати под староседеоце, или праисторијске или античке, али и ту ће се вероватно наћи нека гранчица која је овде могла доћи у средњем веку или касније.

[Exiled]

Мислим да се већином могу побројати под староседеоце, или праисторијске или античке, али и ту ће се вероватно наћи нека гранчица која је овде могла доћи у средњем веку или касније.

Сличног сам и ја мишљења с тим што бих ја у случају који мене занима предност дао другој опцији из неких чисто физиономских разлога. Како год, надам се да ћемо ускоро и у овом случају имати какав такав помак.

[Марен]

Поздрав људи, ово је свакако одлична идеја.
Ја не бих био Рашчанин ако не би мало критиковао, али обећавам да ћу се трудити да буде конструктивно.
Наиме, слажем се да је најбоља подела по дијалекатским зонама, јер је то становништво истог порекла.
Друго, Шумадија је дискутабилна, наиме река Западна Морава не би била добра граница, јер би пола Чачка, пола Краљева, пола Крушевца чије се становништво налази са обе стране Мораве, били сврстани у посебне групе, што не би дало резултат који очекујемо.
Такође, област Надибар је подељен на пола, а то је граница данашњих општина Чачак и Краљево које у генетском смислу нису релевантне.

Мана дијалекатских зона је та што мање упућени читаоци не знају обухват тих зона.

Трећа опција је подела по историјским областима, што је људима разуму ближе, нпр. Стари Влах, Рашка у ужем смислу, Студеница, Драгачево итд, али онда избија проблем релевантности узорка ако се атомизује слика на појединачне "кнежине".

Четврто, ова статистика коју је Црни Гуја извео по регионима је такође ок.

Пето и најважније: коју год статистику да избацимо- добро је!

Само напред!

[НУки ⚔🦅⚔]

Моје мишљење:

R2 - непознато/остали (прилично их је мало за неко смисленије упоређивање и извлачење закључака)
Q1 - највећим делом порекло од степских туркијских/монголских народа из периода Сеобе народа и из средњег века
Q2 - највероватније староседеоци, барем из римског периода ако не и раније
N1 - уралски степски народи (првенствено Мађари) и ретки који би могли потицати од каснијих досељеника из источне Европе, са Балтика, итд.
H1 - највећим делом Роми, дакле средњовековна миграција
C - туркијско или монголско порекло у нашем случају
I2-PF4088 - најбоље их ставити под непознато/остали, могли су овде доћи од антике па до средњег века, можда чак и пре антике
I2-Y16419 - или јерменско (античко или средњовековно) или неко давније, праисторијско порекло на Балкану, зависно од подгране, зато је можда најбоље оставити их као непознато/остали

Сјајно, хвала на помоћи.
Не бих правио посебне групе за ромско, монголско, уралско порекло, тако да ће сви сем Q2 која иде у "староседеоце" бити сврстани под категорију "Непознато/Остали".

Поздрав људи, ово је свакако одлична идеја.
Ја не бих био Рашчанин ако не би мало критиковао, али обећавам да ћу се трудити да буде конструктивно.
Наиме, слажем се да је најбоља подела по дијалекатским зонама, јер је то становништво истог порекла.
Друго, Шумадија је дискутабилна, наиме река Западна Морава не би била добра граница, јер би пола Чачка, пола Краљева, пола Крушевца чије се становништво налази са обе стране Мораве, били сврстани у посебне групе, што не би дало резултат који очекујемо.
Такође, област Надибар је подељен на пола, а то је граница данашњих општина Чачак и Краљево које у генетском смислу нису релевантне.

Мана дијалекатских зона је та што мање упућени читаоци не знају обухват тих зона.

Трећа опција је подела по историјским областима, што је људима разуму ближе, нпр. Стари Влах, Рашка у ужем смислу, Студеница, Драгачево итд, али онда избија проблем релевантности узорка ако се атомизује слика на појединачне "кнежине".

Четврто, ова статистика коју је Црни Гуја извео по регионима је такође ок.

Пето и најважније: коју год статистику да избацимо- добро је!

Само напред!

Поздрав, Марене! Хвала на предлозима и подршци!
Имамо већ поделу по поддијалекатским зонама, ово је мало једноставнија подела, са идејом да свима буде јасна и позната.
Што се тиче Шумадије, мислим да је прилично искасапљена на теми о језичким зонама, те да овде заслужује једну јединствену статистику.
Мапа коју сам поставио на почетку је оквирна, читава општина Краљево јужно од Западне Мораве и већина општине Врњачка Бања биће у области Рашка, пошто ће та област бити спој области Стари Влах и  области Рашка из табеле Пројекта.

[НУки ⚔🦅⚔]

Има ли неко краћи, а опет примерен назив за категорију "Старобалканско и романизовано становништво"?

Мислим да смо готово све дефинисали.

[Небојша]

Има ли неко краћи, а опет примерен назив за категорију "Старобалканско и романизовано становништво"?

Власи! 

Ако већ делимо на Словене и остале, онда су ови које су Словени затекли на Балкану - Ромеји. Е сад, ту висе Германи. Они су добрим делом такође већ Ромеји у време доласка Словена.

Дакле могле би постојати 4 категорије:

1. Словени
2. Ромеји
3. Германи
4. непознато

[dko]

Власи! 

 a sta cemo sa keltskim R1b-U152 i G2a-L497... plus ovi I2 pomenuti keltski

moze samo grupno 'starobalkansko' ... nema jedne kec-ol reci za nukija

[Небојша]

a sta cemo sa keltskim R1b-U152 i G2a-L497... plus ovi I2 pomenuti keltski

moze samo grupno 'starobalkansko' ... nema jedne kec-ol reci za nukija

Како шта с њима. Па они су увелико Ромеји у време доласка Словена. Укратко, не постоји боље решење за име тог предсловенског становништва, које је представљало микс романизованих Илира, Келта, Трачана (и Германа), досељеника с Блиског истока, Грка, "правих" Римљана, итд.

[Небојша]

Историчар Иван Ђурић о томе како се идентификовало предсловенско становништво Балкана (1:30-2:00)

<a href="https://www.youtube.com/v/5oBnGKkpyd0&amp;list=PLG6HMr6sRAxnrj_vhUfJXtXvsKzBrR7XQ" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/5oBnGKkpyd0&amp;list=PLG6HMr6sRAxnrj_vhUfJXtXvsKzBrR7XQ</a>

[dko]

Како шта с њима. Па они су увелико Ромеји у време доласка Словена. Укратко, не постоји боље решење за име тог предсловенског становништва, које је представљало микс романизованих Илира, Келта, Трачана (и Германа), досељеника с Блиског истока, Грка, "правих" Римљана, итд.

da da, ko sto su irci englezi danas

[Небојша]

da da, ko sto su irci englezi danas

А ти данас на основу хаплогрупе тачно знаш ко су Келти? И ту је било R1b и G2a грана које су могле на други начин и с другим народима доћи на Балкан.

Колико сам схватио, Нухи жели да упрости поделу. Максимално 3-4 категорије.

Лично сам и ја за детаљнију поделу (Илири, Трачани, Келти, Блиски исток, Германи), али за многе хаплогрупе/подгране и немамо представу каквог су порекла. Па и даље се око самих Илира и Трачана води полемика, а да не говоримо о осталима.

Најправилнија дефиниција, посебно када су ти давно досељени романизовани народи Балкана у питању, јесте Ромеји. Ако Нухи, или неко други, има бољи предлог, нека изложи.

[dko]

1. viseslojno je... 2. prvo, radi se o genetickim grupama... 'sloveni' 'germani' 3. a onda se sa genetickih grupa prosiruje na, uslovno receno, civilizaciju... 4. sto je OK... ali donekle, jer u okviru civlizacije ima sarenila... 5. vec smo razgovarali sa zorom oko albanaca po genetickom i po negenetickom parametru 6. nema bolje definicije od 'starobalkansko'... ima i neku asocijativnu kulturolosku dimenziju a nije snazno civilizacijska a la 'romeji'

[Небојша]

Старобалканско је по мени ок као дефиниција. Нухи жели нешто више, конкретније.

На основу хаплогрупа ми можемо да предвиђамо ко је каквог порекла и сходно томе дајемо називе припадницима одређених хаплогрупа. То је детаљније, али не тако поуздано. Ово је историјски сигурно, на то сам мислио. Дакле сви ти Старобалканци су у време доласка Словена већ жестоко измешани са осталим старобалканцима различитог порекла и носе заједничко име Ромеји. Ипак говоримо о Балкану и предсловенском становништву. Келти и остали ту одавно немају свој идентитет вероватно ни у траговима.

[НУки ⚔🦅⚔]

Колико сам схватио, Нухи жели да упрости поделу. Максимално 3-4 категорије.

Оно што већину људи занима, и што је данас актуелно питање, јесте тај однос броја досељених Словена (и Германа) и броја становништва које су при досељењу затекли. То је и циљ ове поделе, да да неки једноставан одговор на то питање.

Старобалканско је по мени ок као дефиниција. Нухи жели нешто више, конкретније.

Све што замерам термину "старобалканско и романизовано становништво" је што је по броју карактера много дужи од остала 3 (Словени, Германи, Остали), па изгледа мало нескладно када се те 4 категорије напишу једна испод друге.

Власи! 

Ако већ делимо на Словене и остале, онда су ови које су Словени затекли на Балкану - Ромеји. Е сад, ту висе Германи. Они су добрим делом такође већ Ромеји у време доласка Словена.

Дакле могле би постојати 4 категорије:

1. Словени
2. Ромеји
3. Германи
4. непознато

Допада ми се, свега 6 карактера. 
Али , Ромејима су називани и хеленизовани становници Источног римског царства, које је постојало кроз читав средњи век, па не знам колико би тај термин био прецизан.

[Марен]

...ако би узели само термин Власи, са великим "В", за сва староседелачка и романизована племена, онда неби много погрешили...
Најближи домаћи извор за то би могла бити преписка Стевана Првовенчаног са Дубровчанима у којима им он обећава да "Срби неће нападати Влахе, мислећи на романизоване дубровчане...
И разне хронике из тог и нешто ранијег периода напомињу термин "Волохи" управо за романизовано становништво, контра од Словена...

Термин Ромеји, пак, сматрам да није прикладан, јер сам Стеван Првовенчани на неколико места њих назива "Грцима"...
На пример, на почетку Хиландарске повеље каже да је "Бог дао Грцима да буду цареви"....а даље наводи списак области које је Немања "обретео"  пропалој отаџбини "од грчких земаља": Лаб, Дубочицу итд...на другом месту каже "мрске Грке"...
У једном писму св Сави у коме се жали на Вукана, каже:"изведе иноплеменике и опустоши ми земље..."
Наравно, ово иноплеменици данас би значило страни окупатори, али то свакако није прикладно за нашу анализу.

То што су се неки византијски цареви називали Ромејима, не обавезује нас да и ми тако говоримо, јер ово је Српски днк пројекат, а не римски...
Таква конвенција је била прихваћена у нашој историографији, нпр византијски цар Манојло Комнин је по домаћем изговору, иначе се човек звао Мануел.
У народним песмама се зове Грчићу Манојло...
Исто тако и Јован Кинам се звао Јоанис...као и садашњи папа Фрања што се зове Франциско...
Мислим да се разумемо...

Зато слободно метните назив Власи, или баш да се "Власи не досете" може и "староседеоци". А за ове друге Ромеје, слободно метните Грци...да послушамо Стевана Првовенчаног, немогуће да он не зна, а ми 800 година касније као знамо...

[ДушанВучко]

...ако би узели само термин Власи, са великим "В", за сва староседелачка и романизована племена, онда неби много погрешили...
Најближи домаћи извор за то би могла бити преписка Стевана Првовенчаног са Дубровчанима у којима им он обећава да "Срби неће нападати Влахе, мислећи на романизоване дубровчане...
И разне хронике из тог и нешто ранијег периода напомињу термин "Волохи" управо за романизовано становништво, контра од Словена...

Термин Ромеји, пак, сматрам да није прикладан, јер сам Стеван Првовенчани на неколико места њих назива "Грцима"...
На пример, на почетку Хиландарске повеље каже да је "Бог дао Грцима да буду цареви"....а даље наводи списак области које је Немања "обретео"  пропалој отаџбини "од грчких земаља": Лаб, Дубочицу итд...на другом месту каже "мрске Грке"...
У једном писму св Сави у коме се жали на Вукана, каже:"изведе иноплеменике и опустоши ми земље..."
Наравно, ово иноплеменици данас би значило страни окупатори, али то свакако није прикладно за нашу анализу.

То што су се неки византијски цареви називали Ромејима, не обавезује нас да и ми тако говоримо, јер ово је Српски днк пројекат, а не римски...
Таква конвенција је била прихваћена у нашој историографији, нпр византијски цар Манојло Комнин је по домаћем изговору, иначе се човек звао Мануел.
У народним песмама се зове Грчићу Манојло...
Исто тако и Јован Кинам се звао Јоанис...као и садашњи папа Фрања што се зове Франциско...
Мислим да се разумемо...

Зато слободно метните назив Власи, или баш да се "Власи не досете" може и "староседеоци". А за ове друге Ромеје, слободно метните Грци...да послушамо Стевана Првовенчаног, немогуће да он не зна, а ми 800 година касније као знамо...

Тако је

[Сол]

...ако би узели само термин Власи, са великим "В", за сва староседелачка и романизована племена, онда неби много погрешили...
Најближи домаћи извор за то би могла бити преписка Стевана Првовенчаног са Дубровчанима у којима им он обећава да "Срби неће нападати Влахе, мислећи на романизоване дубровчане...
И разне хронике из тог и нешто ранијег периода напомињу термин "Волохи" управо за романизовано становништво, контра од Словена...

Термин Ромеји, пак, сматрам да није прикладан, јер сам Стеван Првовенчани на неколико места њих назива "Грцима"...
На пример, на почетку Хиландарске повеље каже да је "Бог дао Грцима да буду цареви"....а даље наводи списак области које је Немања "обретео"  пропалој отаџбини "од грчких земаља": Лаб, Дубочицу итд...на другом месту каже "мрске Грке"...
У једном писму св Сави у коме се жали на Вукана, каже:"изведе иноплеменике и опустоши ми земље..."
Наравно, ово иноплеменици данас би значило страни окупатори, али то свакако није прикладно за нашу анализу.

То што су се неки византијски цареви називали Ромејима, не обавезује нас да и ми тако говоримо, јер ово је Српски днк пројекат, а не римски...
Таква конвенција је била прихваћена у нашој историографији, нпр византијски цар Манојло Комнин је по домаћем изговору, иначе се човек звао Мануел.
У народним песмама се зове Грчићу Манојло...
Исто тако и Јован Кинам се звао Јоанис...као и садашњи папа Фрања што се зове Франциско...
Мислим да се разумемо...

Зато слободно метните назив Власи, или баш да се "Власи не досете" може и "староседеоци". А за ове друге Ромеје, слободно метните Грци...да послушамо Стевана Првовенчаног, немогуће да он не зна, а ми 800 година касније као знамо...

савршено! Еncore!

[Небојша]

И једна друга подела ми пада на памет, али то је можда за другу тему. Она према аутосомалним резултатима. Иако није најбоље повезивати то са Y-DNA хаплогрупама, те мушке лозе на крају јесу доносиле одређену генетику. Питање је колико се ти проценти данас поклапају, тј. колико осликавају реално стање.

Покушаћу да дам пример, а волео бих да ме неко допуни, или исправи, у вези одређених хаплогрупа.

K13


Baltic + North Altantic: I2, I1, R1a, R1b-U106
West Mediterranean: E-V13, J2b-M241
East Mediterranean: J2a, J2b-M205, J1

Итд.

Или је ово ипак научна фантастика.

[Небојша]

Зато слободно метните назив Власи, или баш да се "Власи не досете" може и "староседеоци". А за ове друге Ромеје, слободно метните Грци...да послушамо Стевана Првовенчаног, немогуће да он не зна, а ми 800 година касније као знамо...

Да, али ми радимо пресек данас, не у време Стефана Првовенчаног. Они нису знали за хаплогрупе, Келте, ми имамо данас много више информација, па сходно томе можемо направити прецизније поделе.

Са друге стране, није лоше ни то, одредити временски оквир те поделе. Ако је то време непосредно пред долазак Словена, онда бирати називе из тог времена. Староседеоци су сигурно имали неко заједничко име и пре доласка Словена. Не верујем да су сами себе звали Власима.

[Небојша]

Направио сам пресек за Шумадинце са 23andMe. Иако је узорак доста слабији него у пројекту (+500), резултати се умногоме поклапају. Неке подгране нисам могао тако лако да сврстам у одређене групе народа.

N2-P189.2 и N-TAT
T-M70>L208>CTS2214>CTS8512
G2a-L30>M406>L14
I2-M223>CTS6433 (Германи?)

Шумадија, узорак 100

I2-M423/Y3120 = 33%
I2-S17250 22%

E-V13 = 18%

R1a = 13%

I1 = 12
I1-Z63 6%
I1-P109 3%
I1-Z58 1%
I1-M227 1%

J2b = 7%
J2b-M205 4%
J2b-M241 3%

R1b = 4%
R1b-L51 2%
R1b-Z2103 2%

J2/J2a = 4%

G2a = 2%
G2a-L42 1%
G2a-L14 1%

J1 = 1%

I2-M223 = 1%

T-M70 = 1%

N-TAT = 1%


Словени (I2-Y3120, R1a) = 46%
Илири, Трачани, Келти (R1b-L51, R1b-Z2103, E-V13, J2b-M241, G2a-L42) = 26%
Германи (I1) = 12%
Грци (J2a, J2b-M205, J1) = 9%
Остало (N2, N-TAT, T, I2-M223, G2a-L14) = 7%

[Ивица Јовановић]

Зашто би се уопште стављало етничко порекло по хаплогрупама?  Постоје блиске гране које су дошле са потпуно различитим популацијама у размаку од неколико векова. Ово власи тешко да би се могло односити на гркофоне или албанце. Најлакше само по хаплогрупама па касније разлучити ко се у ком контексту појавио на овим просторима.

[Небојша]

Зашто би се уопште стављало етничко порекло по хаплогрупама?  Постоје блиске гране које су дошле са потпуно различитим популацијама у размаку од неколико векова. Ово власи тешко да би се могло односити на гркофоне или албанце. Најлакше само по хаплогрупама па касније разлучити ко се у ком контексту појавио на овим просторима.

Указивао сам на овај "проблем". Често то неће бити тачно, већ на нивоу претпоставке. Али то су неке оквирне поделе које се могу урадити на основу тренутних сазнања.

[CosicZ]

Да, али ми радимо пресек данас, не у време Стефана Првовенчаног. Они нису знали за хаплогрупе, Келте, ми имамо данас много више информација, па сходно томе можемо направити прецизније поделе.

Са друге стране, није лоше ни то, одредити временски оквир те поделе. Ако је то време непосредно пред долазак Словена, онда бирати називе из тог времена. Староседеоци су сигурно имали неко заједничко име и пре доласка Словена. Не верујем да су сами себе звали Власима.

Временски оквир је одређен избором хаплогрупа. На пример:
https://www.yfull.com/tree/N-P189.2/ formed 12700 ybp, TMRCA 8100 ybp
https://www.yfull.com/tree/T-Z710/ formed 7300 ybp, TMRCA 6400 ybp
https://www.yfull.com/tree/G-L14/ formed 7900 ybp, TMRCA 5000 ybp
https://www.yfull.com/tree/I-S17250/ formed 2100 ybp, TMRCA 1950 ybp итд.

Ако неку хаплогрупу треба везивати за одређену популацију, онда је најбоље проценити којој популацији је она припадала у време када је живео последњи заједнички предак припадника те хаплогрупе.

Пошто то најчешће није лако, предложио бих другачији приступ, а то је везивање хаплогрупа за ону популацију у којој сада има највише њених припадика. Само треба одабрати да ли ће се користити апсолутни или релативни бројеви. I-S17250 је по броју припадника словенска ( или источноевропска ако се користи регионална подела) хаплогрупа, али би се по релативном учешћу пре требала назвати јужнословенском или балканском хаплогрупом.

[Небојша]

Временски оквир је одређен избором хаплогрупа. На пример:
https://www.yfull.com/tree/N-P189.2/ formed 12700 ybp, TMRCA 8100 ybp
https://www.yfull.com/tree/T-Z710/ formed 7300 ybp, TMRCA 6400 ybp
https://www.yfull.com/tree/G-L14/ formed 7900 ybp, TMRCA 5000 ybp
https://www.yfull.com/tree/I-S17250/ formed 2100 ybp, TMRCA 1950 ybp итд.

Ако неку хаплогрупу треба везивати за одређену популацију, онда је најбоље проценити којој популацији је она припадала у време када је живео последњи заједнички предак припадника те хаплогрупе.

Предложих ово у некој од претходних порука. Једино што има смисла, ако се гледају искључиво хаплогрупе/подгране.

[Марен]

E to je to!
Npr. staroslovenska podgrana R1a-Y2902 ili neka nizvodno, su nastale nešto pre, odnosno posle seobe na Balkan, pa podelu valja u te okvire ranog srednjeg veka i smestiti.
I smešta se, jer za nju kažemo "staroslovenska", za onu stariju R1a- Z280 kažemo i "proto-slovenska", jel da, a niko ne kaže "ruska" ili "ukrajinska" jer je za to vreme to besmisleno, složićete se...

E tako i za ove "vlaške" starosedelačke podgrane...ako je podgrana od pre nove ere, onda je neka ilirska, helenska, pitaj Boga koja još, a ako je reč o nekoj podgrani staroj 1.000 godina, onda slobodno je možemo zvati "Vlaška" bez obzira što sami sebe nisu tako zvali, jer ponavljam, ovo je Srpski Dnk Projekat, a ne rimski...dakle mi Srbi smo te ljude tako zvali u to doba u kojoj se ta podgrana nalazi...

A da nisu znali za Kelte, ne bih rekao, setite se Danila Drugog koji za Jelenu Anžujsku veli da je "Fruškog porekla"! A današnja Fruška Gora baš iznad Sirmijuma koji su osnovali upravo ti Frugi, jel da, Kelti...

Naravno, ovo ne mora ništa ovako...samo da statistike bude, pa kako god.

[Никац]

ово је подјела коју ја користим:

палео-балканске: E-V13, J2b2-L283, R1b-Z2103, R1b-PF7562

Медитеран и Блиски исток: J2b1, J2a, J1, L, T

европски мезолит и неолит: I2(ne-dinarske), G2

Сибир и Централна Азија: N, Q, R2, G1

Словенске: I2-dinarik, R1a

Германске: R1b-U106, I1

Келтске: R1b-ostale grane

Уз напомену, наравно да је, на примјер, нека G2 грана могла доћи с Келтима, или нека Q преко блиског истока.

[Небојша]

E to je to!
Npr. staroslovenska podgrana R1a-Y2902 ili neka nizvodno, su nastale nešto pre, odnosno posle seobe na Balkan, pa podelu valja u te okvire ranog srednjeg veka i smestiti.
I smešta se, jer za nju kažemo "staroslovenska", za onu stariju R1a- Z280 kažemo i "proto-slovenska", jel da, a niko ne kaže "ruska" ili "ukrajinska" jer je za to vreme to besmisleno, složićete se...

E tako i za ove "vlaške" starosedelačke podgrane...ako je podgrana od pre nove ere, onda je neka ilirska, helenska, pitaj Boga koja još, a ako je reč o nekoj podgrani staroj 1.000 godina, onda slobodno je možemo zvati "Vlaška" bez obzira što sami sebe nisu tako zvali, jer ponavljam, ovo je Srpski Dnk Projekat, a ne rimski...dakle mi Srbi smo te ljude tako zvali u to doba u kojoj se ta podgrana nalazi...

A da nisu znali za Kelte, ne bih rekao, setite se Danila Drugog koji za Jelenu Anžujsku veli da je "Fruškog porekla"! A današnja Fruška Gora baš iznad Sirmijuma koji su osnovali upravo ti Frugi, jel da, Kelti...

Naravno, ovo ne mora ništa ovako...samo da statistike bude, pa kako god.

Полако, Марене. Нисмо ми из Рима па да нас ти подсећаш да је пројекат српски (други пут). На крају, то и није важно. Важно је како су се ти људи идентификовали, а не ко је кога како звао. Ако идемо том логиком, ово 40% Срба несловенског порекла је Словене вероватно звало варварима, или паганима, па хоћемо ли уписати тако (покушавам да укажем на баналност)?

Иако релативно широк појам, "Словени" је ипак прихватљивије. Власи су тек преширок појам. Означавали су готово све романизоване групације на Балкану, а неретко се у изоворима средњег века и сами Словени тако бележе. Ако данас на основу извора и генетике имамо могућност да ближе одредимо са којим су "народима" дошле одређене хаплогрупе, зашто не би покушали?

Уосталом, покретач теме може да искористи песничку слободу и сам одреди како ће ићи подела. Делим вероватно мишљење већине да како год да се уради, неће бити сасвим исправо.

[Небојша]

ово је подјела коју ја користим:

палео-балканске: E-V13, J2b2-L283, R1b-Z2103, R1b-PF7562

Медитеран и Блиски исток: J2b1, J2a, J1, L, T

европски мезолит и неолит: I2(ne-dinarske), G2

Сибир и Централна Азија: N, Q, R2, G1

Словенске: I2-dinarik, R1a

Германске: R1b-U106, I1

Келтске: R1b-ostale grane

Уз напомену, наравно да је, на примјер, нека G2 грана могла доћи с Келтима, или нека Q преко блиског истока.

Делује коректно. 

[Марен]

Baš tako...i napisao sam na uopšte ne mora kako sam ja rekao...
A to što ja zapnem za nešto, nemojte se osećati prozvanim, takav mi je temperament...ništa loše tu ne mislim...niti hoću da pošto-poto isteram svoje...nego malo pojačam tempo, više da bih pročitao uvažena mišljenja ostalih forumaša...nije mi cilj da trolujem, Bože sačuvaj...

[Небојша]

Добро, ми само дајемо предлоге. Мада Нуки треба да преломи, он је отворио тему. Ја да сам започео тему, не бих вероватно питао за мишљење, или бих тек након што сам направио поделу (да ли неко има сугестију). Не кажем да је то добро.

[Никац]

E to je to!
Npr. staroslovenska podgrana R1a-Y2902 ili neka nizvodno, su nastale nešto pre, odnosno posle seobe na Balkan, pa podelu valja u te okvire ranog srednjeg veka i smestiti.
I smešta se, jer za nju kažemo "staroslovenska", za onu stariju R1a- Z280 kažemo i "proto-slovenska", jel da, a niko ne kaže "ruska" ili "ukrajinska" jer je za to vreme to besmisleno, složićete se...

E tako i za ove "vlaške" starosedelačke podgrane...ako je podgrana od pre nove ere, onda je neka ilirska, helenska, pitaj Boga koja još, a ako je reč o nekoj podgrani staroj 1.000 godina, onda slobodno je možemo zvati "Vlaška" bez obzira što sami sebe nisu tako zvali, jer ponavljam, ovo je Srpski Dnk Projekat, a ne rimski...dakle mi Srbi smo te ljude tako zvali u to doba u kojoj se ta podgrana nalazi...

A da nisu znali za Kelte, ne bih rekao, setite se Danila Drugog koji za Jelenu Anžujsku veli da je "Fruškog porekla"! A današnja Fruška Gora baš iznad Sirmijuma koji su osnovali upravo ti Frugi, jel da, Kelti...

Naravno, ovo ne mora ništa ovako...samo da statistike bude, pa kako god.

У народним предањим везаним за предсловенско становништво, помињу се: грчка гробља, латинска гробља, Кричи, Шпањи, Матаруге. Влаха нигдје.
Немам неки посебан аргумент, и сам се питам зашто је ово случај.

[Марен]

У народним предањим везаним за предсловенско становништво, помињу се: грчка гробља, латинска гробља, Кричи, Шпањи, Матаруге. Влаха нигдје.
Немам неки посебан аргумент, и сам се питам зашто је ово случај.

Bojim se da smo previše zagazili sad, odgovarajući na pitanje Nuki-ja, pa da ne ispadnemo iz teme...malo smo se zaneli, no forum za to i služi, dok čekamo da autor prezentuje statistiku...
Samo napred i srećan rad!

[Никац]

Делује коректно. 

Подјела се углавном темељи на етничкој подјел из доба Антике и првих писаних извора о Европи.
Мислим да је то управо оно што већину читалаца највише занима.

Можда би онда ипак требало ове И2 и Г2 подијелити на припадајуће народе.

[НУки ⚔🦅⚔]

Коначна подела по регионима:

1.Рашка
2.Косово и Метохија
3.Шоплук и Јужно Поморавље
4.Расина и Топлица
5.Подриње и Посавина
6.Шумадија
7.Тимок и Браничево
8.Војводина






Коначно груписање хаплогрупа у категорије:

1.Словени: I2-Y3120, R1a-M458, R1a-Z280

2.Старобалканци/Романи: E, J, G, R1b (U106 -), L, T, I2-L38, I2-M223, Q2-BZ3000

3.Германи: I1-M253, R1b-U106

4.Непознато/Остали: N2-P189.2, R2, R1a (M458-, Z280-) Q-L713, N-TAT, H, C2, I2-PF4088, I2-Y16419.



У случајевима када постоји више тестираних припадника истог генетичког рода, који носе исто презиме и славе исту славу, биће сведени на један узорак једино ако су из истог села/места. Уколико су из различитих села, сви ће бити урачунати у статистику.


Посебне мапе за сваку област биће постављене уз статистике.

Постављаћу један по један пресек, према редоследу који сам на почетку поруке навео, од Рашке ка Тимоку и Браничеву (Гуја је већ урадио Војводину).

[Христифор]

Кренимо сада у акцију.

[Gorance]

   Свака част за труд. Него, што I2-M223 заврши у старобалканској групи. Нађена је од Русује (Јамна) до Британије.Зар не би требало сврстати је под остале, бар за сад?

[НУки ⚔🦅⚔]

   Свака част за труд. Него, што I2-M223 заврши у старобалканској групи. Нађена је од Русује (Јамна) до Британије.Зар не би требало сврстати је под остале, бар за сад?

Хвала, Gorance.

Стручнији од мене рекоше да је код Срба I2-M223 већином староседелачког порекла, па сам је зато уврстио у старобалканску групу.

[НиколаВук]

Хвала, Gorance.

Стручнији од мене рекоше да је код Срба I2-M223 већином староседелачког порекла, па сам је зато уврстио у старобалканску групу.

Да, гране које се налазе испод L701 код нас су готово све староседелачког порекла, а L701 у нашој табели чини ми се да садржи 95% свих M223. Грана која би се могла сматрати германском је L801, она је друга по бројности али се састоји од само неколико тестираних, а L1229 има још мање припадника. Зато, по мом мишљењу, може да остане као "староседелачка", јер имамо у виду само тестиране са нашег простора.

Што се тиче назива, по мени би било једноставније да "Старобалканско и романизовано становништво" краће наведеш на следећи начин: "Старобалканци/Романи".

[Gorance]

Хвала, Gorance.

Стручнији од мене рекоше да је код Срба I2-M223 већином староседелачког порекла, па сам је зато уврстио у старобалканску групу.

Трбало је мало више да се информишем. Само напред!

[Никац]

Коначна подела по регионима:

1.Рашка
2.Косово и Метохија
3.Шоплук и Јужно Поморавље
4.Расина и Топлица
5.Подриње и Посавина
6.Шумадија
7.Тимок и Браничево
8.Војводина






Коначно груписање хаплогрупа у категорије:

1.Словени: I2-Y3120, R1a-M458, R1a-Z280

2.Старобалканско и романизовано становништво: E, J, G, R1b (U106 -), L, T, I2-L38, I2-M223, Q2-BZ3000

3.Германи: I1-M253, R1b-U106

4.Непознато/Остали: N2-P189.2, R2, R1a (M458-, Z280-) Q-L713, N-TAT, H, C2, I2-PF4088, I2-Y16419.



У случајевима када постоји више тестираних припадника истог генетичког рода, који носе исто презиме и славе исту славу, биће сведени на један узорак једино ако су из истог села/места. Уколико су из различитих села, сви ће бити урачунати у статистику.


Посебне мапе за сваку област биће постављене уз статистике.

Територијална подјела је оптимална. Не бих превише да критикујем, али умјесто "романизовано" би требало стајати: медитеранско, блискоисточно, или романско.

Овако испада да се ради само о Палео-балканцима и романизованим Палео-балканцима, а нијe тако.

[Ojler]

Територијална подјела је оптимална. Не бих превише да критикујем, али умјесто "романизовано" би требало стајати: медитеранско, блискоисточно, или романско.

Овако испада да се ради само о Палео-балканцима и романизованим Палео-балканцима, а нијe тако.

Ставите "Предсловенско становништво" и решен проблем.

[Gorance]

Територијална подјела је оптимална. Не бих превише да критикујем, али умјесто "романизовано" би требало стајати: медитеранско, блискоисточно, или романско.

Овако испада да се ради само о Палео-балканцима и романизованим Палео-балканцима, а нијe тако.

Како објаснити разлику лаицима (и полу лаицима попут мене разлику између медитеранског,блистоисточног и , шлаг на торту, романског порекла? Ко босански лонац.

[Никац]

Како објаснити разлику лаицима (и полу лаицима попут мене разлику између медитеранског,блистоисточног и , шлаг на торту, романског порекла? Ко босански лонац.

То нису различите категорије. Мислио сам или-или.
Мислим на становништво које долази с југа за вријеме Римског царства.
Романизовано није добар израз, јер онда испада да су то само Илири, Трачани који су прешли на латински језик.

[Никац]

Ставите "Предсловенско становништво" и решен проблем.

И то је добро рјешење.

[Небојша]

И то је добро рјешење.

Само делимично. Пошто је и добар део Германа (негде романизованих) дочекао овде Словене. Ала га компликујемо, постаје све занимљивије. 

[Никац]

Само делимично. Пошто је и добар део Германа (негде романизованих) дочекао овде Словене. Ала га компликујемо, постаје све занимљивије. 

Истина, али немају неке дубље коријене овдје, долазе недуго прије Словена.

А и њихове хаплогрупе је лако издвојити, а код Палеобалканаца и Медитеранаца је много теже.

Нпр:

J2a - била је на Балкану већ у Бронзано доба, вјв. због веза Палеобалкланаца с Тројом. Могла је доћи и с грчком колонизацијом прије Римљана, а и са Римљанима.

R1b-Z2103 и R1b-PF7562 - рођаци прото-Грка који су остали на сјеверу Балкана, или каснији грчки колонисти с југа?

Па онда разне I2 и G2 гране.

[Gorance]

И то је добро рјешење.

Мислим да је одлично решење, с обзиром да нисмо начисто са добрим делом предсловенског становнишва. Нарочито што многи (бар у мом случају које терам на тестирање) очекују да им се каже конкретно да су Словени, Илири, да потичу од Јулија Цезара, Астерикса итд.

[Ojler]

Само делимично. Пошто је и добар део Германа (негде романизованих) дочекао овде Словене. Ала га компликујемо, постаје све занимљивије. 

Није толико компликовано колико није јасан критеријум по којем се жели направити подела. Ако се прави подела по старим народима, онда ни Старобалканци нису народ. И они су долазили у различитим временима на Балкан.
Ако се не жели ићи са словеноцентричном поделом на предсловенско, словенско, постсловенско и остало становништво, онда се мора фиксирати неки историјски моменат у коме се посматрају народи. Не може се правити анахронизам, па један народ узимати из доба антике, а други из средњег века, јер су и ти из средњег века били неки народ у антици.

[Никац]

Само делимично. Пошто је и добар део Германа (негде романизованих) дочекао овде Словене. Ала га компликујемо, постаје све занимљивије. 

Можда је онда најкоректније "становништво прије великих сеоба"
Велике сеобе укључују све од Германа у 2. вијеку до Мађара у 10. вијеку.

[НУки ⚔🦅⚔]

Име категорије ће гласити онако како је НиколаВук предложио, "Старобалканци/Романи".

То је последња измена, време за жалбе је истекло.

[Христифор]

Старобалканци/предсловенско становништво, разлика није толика да се прави проблем око тога.

[НУки ⚔🦅⚔]

Имам још једну дилему везано за уврштавање резултата у статистику, па бих волео да чујем мишљење других форумаша.

Шта радити када у оквиру једног села/насеља постоји више тестираних припадника истог генетичког рода, који славе исту славу, али носе различита презимена?
Као пример бих навео групу од 6 тестираних из насеља Шетоње код Петровца на Млави, који припадају истом генетичком роду, славе исту славу, али сви носе различита презимена.
Неке општине у области Тимок и Браничево немају укупно 6 тестираних, па мислим да не би имало смисла да неке општине имају мање представника у статистици од једног рода из једног насеља у једној општини.
Ја бих у свим оваквим случајевима (исто село, иста слава, исти генетички род, различита презимена) уврстио максимално 2 тестирана у статистику.

Шта мислите?

[Никац]

Имам још једну дилему везано за уврштавање резултата у статистику, па бих волео да чујем мишљење других форумаша.

Шта радити када у оквиру једног села/насеља постоји више тестираних припадника истог генетичког рода, који славе исту славу, али носе различита презимена?
Као пример бих навео групу од 6 тестираних из насеља Шетоње код Петровца на Млави, који припадају истом генетичком роду, славе исту славу, али сви носе различита презимена.
Неке општине у области Тимок и Браничево немају укупно 6 тестираних, па мислим да не би имало смисла да неке општине имају мање представника у статистици од једног рода из једног насеља у једној општини.
Ја бих у свим оваквим случајевима (исто село, иста слава, исти генетички род, различита презимена) уврстио максимално 2 тестирана у статистику.

Шта мислите?

Ја бројим највише једног припадника једног генетичког рода по насељу, без обзира на презиме и славу. Тако се симулира равномјерно географски распоређен узорак.

[Небојша]

Ја бројим највише једног припадника једног генетичког рода по насељу, без обзира на презиме и славу. Тако се симулира равномјерно географски распоређен узорак.

То баш и нема логике. Шта ако је тај род који је тестиран иначе доста раширен у том месту/крају? Како се добија реална слика на тај начин?

[Ивица Јовановић]

Имам још једну дилему везано за уврштавање резултата у статистику, па бих волео да чујем мишљење других форумаша.

Шта радити када у оквиру једног села/насеља постоји више тестираних припадника истог генетичког рода, који славе исту славу, али носе различита презимена?
Као пример бих навео групу од 6 тестираних из насеља Шетоње код Петровца на Млави, који припадају истом генетичком роду, славе исту славу, али сви носе различита презимена.
Неке општине у области Тимок и Браничево немају укупно 6 тестираних, па мислим да не би имало смисла да неке општине имају мање представника у статистици од једног рода из једног насеља у једној општини.
Ја бих у свим оваквим случајевима (исто село, иста слава, исти генетички род, различита презимена) уврстио максимално 2 тестирана у статистику.

Шта мислите?

Познавајући неколико њих лично мислим да би их требало све уврстити јер добар део нема предање да су рођаци, иако су славе исте и исти су род (бар ови што су Е). Најбоље ту Златан да се контактира, он је то водио па има бољи пресек стања.

[НУки ⚔🦅⚔]

Познавајући неколико њих лично мислим да би их требало све уврстити јер добар део нема предање да су рођаци, иако су славе исте и исти су род (бар ови што су Е). Најбоље ту Златан да се контактира, он је то водио па има бољи пресек стања.

Дао сам тај род само као пример, има пуно таквих случајева.

Ја лично мислим да је потребна редукција без обзира на различита презимена ако су из истог села.
Ако су из различитих села, то већ говори да су разгранатији род у одређеном крају, и тада се наравно сви рачунају у статистику.

[Небојша]

Дао сам тај род само као пример, има пуно таквих случајева.

Ја лично мислим да је потребна редукција без обзира на различита презимена ако су из истог села.
Ако су из различитих села, то већ говори да су разгранатији род у одређеном крају, и тада се наравно сви рачунају у статистику.

Значи ли то ако се тестира више припадника неког генетичког рода, а да притом они пре тога нису били свесни те сродности, него је просто тај хаплотип раширен у тој области, аутоматски се избацују из статистике? Ово је већ превише утицања на генетичку слику, по мени.

Иде се дакле на то да у једном месту може постојати плафон једна подграна неке хаплогрупе?

[Никац]

То баш и нема логике. Шта ако је тај род који је тестиран иначе доста раширен у том месту/крају? Како се добија реална слика на тај начин?

Једноставан је критеријум, лако га је примијенити, и тако се рјешава проблем плански тестираних родова као што су нпр. Аварамијевштаци. И резултати "имају више смисла" , нпр. у случају Аврамијевштака, проценти за Мачву и Горње Подриње су у границама српске варијације кад се примијени овај критеријум. Дакле, функционише у пракси.

Код Срба се ради углавном о руралним подручјима, насеља отприлике једнаке величине, и из једног насеља имамо углавном 1-3 тестираних.

У Горњем Подрињу имамо нпр. 10 аврамијевштака из Јасенице/Зворник.
Ако њих бројимо као једног, онда имамо, нпр. једног R1а из Јасенице, па једног J2 из сусједног села, па рецимо два разнородна I2 из сљедећег села, и тако даље.

На овај начин долазимо поприлично близу једном исрпавном и репрезентативном узорку (географски равномјерно распоређен), какав би требао бити за овакво подручје.

Надам се да има смисла.

[Никац]

Значи ли то ако се тестира више припадника неког генетичког рода, а да притом они пре тога нису били свесни те сродности, него је просто тај хаплотип раширен у тој области, аутоматски се избацују из статистике? Ово је већ превише утицања на генетичку слику, по мени.

Иде се дакле на то да у једном месту може постојати плафон једна подграна неке хаплогрупе?

Ако је раширен у области, остаје раширен и након овог филтрирања. Филтрирају се само тестирани из истог села/насеља.

[Небојша]

Ако је раширен у области, остаје раширен и након овог филтрирања. Филтрирају се само тестирани из истог села/насеља.

Превише је то филтрирања. Разумем ја да је циљ да се добије нека "реална" слика. Али слика никад неће бити реална док се не тестирају баш сви, тако да уклањање тестираних из статистике може да утиче само лоше по исту.

[ВелиборЛазић13]

Пошто се проблем на једнак начин односи и на статистике Срба у Босни и Херцеговини, укључићу се у расправу на овој теми.

Генерално, немамо јасан критеријум за статистике. Кључно је да дамо одговор (себи) на питање шта означавају ти проценти. Је ли то удио одређене хаплогрупе у укупној популацији, или нешто друго? Ако идемо на то да утврдимо удио хаплогрупе у укупној популацији (неког села, краја, покрајине, државе, Српства) онда резултате морамо везивати за број становника у неком моменту који узимамо као вријеме за које радимо статистику. Дакле, не можемо на основу оваквих статистика оцијенити број припадника неке хаплогрупе у некој области, јер нису сва села популационо иста, нису све породице исте величине итд. Огромне су разлике у броју становника планинских и равничарских села, огромне разлике у темпу распадања породичних задруга (у зависности који период посматрамо).

Да би се лакше схватило о чему говорим даћу примјер из мог краја. Засеок Марићи у периоду 1897-1914 има укупно 32 домаћинства, са 214 мушких глава. Од тих 32 домаћинства тестирањем потомака сам покрио 17, дакле 53%, што је солидан узорак. Од ових 17 покривених тестирањем 9 је Н2, то је 53 %, затим 4 су Р1а, што је 23,5 % и по 2 су И2 и Е-В13, то је по неких 11,7 %. Међутим, број мушких глава у 17 домаћинстава покривених тестирањем је 133, што је 62 % становништва, а не 53 % (колико добијемо ако гледамо број домаћинстава), па онда статистика изгледа овако - 88 Н2 (јер имају скоро двоструко већи број мушких чланова по домаћинству од свих осталих) што је 66 %, 22 је Р1а, што је 16,5 %, 14 је И2, што је 10,5 % и 9 је Е- В13 што је 6,8 %.

Дакле огромне разлике у зависности да ли проценти говоре о броју домаћинстава која припадају некој хаплогрупи, или броју лица која припадају некој хаплогрупи.

Ако примјенимо критеријум да бројимо само по једног од оних који не славе исту славу и не презивају се исто добијамо 3 резултата за Н2, и по једног Р1а, Е-В13 и И2, па онда имамо укупно 6 резултата за бројање, од чега 50% отпада на Н2, а остали имају по 16,6 %.

Међутим, да наставимо даље - код Н2 иако не постоји иста слава и нема свијести о заједничком поријеклу, турски попис је за 2 од 3 презимена показао исто поријекло, а генетика је показала да је и трећи припадник истог рода (иако са другим презименом и славом). То нам даје сљедећи резултат - 1 Н2, 1 Р1а, 1 Е-В13 и 1 И2. Дакле, сви по 25%.

Е сад, погледајмо разлике у процентима у зависности од критеријума које поставимо за израду статистике. Ако примјенимо критеријум сви чланови истог рода из истог мјеста се броје као један Н2 је заступљена са 25%, а ако примјенимо најпрецизнији критеријум (који, наравно, није могућ увијек и свугдје) - број мушких глава у посматраном периоду - Н2 је заступљена са 66 %, што и јесте реалан број припадника те хаплогрупе у том мјесту у посматраном периоду.

Још једном напомињем да ово наводим само као примјер тога до како различитих бројки нас доведе примјена различитих критеријума. Такође истичем да сам свјестан да немамо услова за исцрпна тестирања увијек и свугдје, те да не постоје ни детаљни писани извори за период краја 19. и почетка 20. вијека за сва мјеста гдје имамо тестиране, али је јасно да ни примјеном критеријума који занемарује разлику у броју становника неког мјеста и разлику у величинама породица, немамо много практичне користи.

Направићу једну симулацију статистике за моје родно мјесто базиране на бројању различитих презимена као једног резултата и упоредити је са овом варијантом бројања мушких глава, па да видимо гдје нас тај резултат води. У сваком случају, ако нам је циљ да утврдимо приближан број Срба припадника одређене хаплогрупе, не можемо бројати као један резултат онај из села са 150 становника и онај са села од 1.500 становника. Можда треба размишљати у правцу увођења неког индекса који би био везан за број становника у посматраном периоду, па покушати тиме направити неке корекције.

[Небојша]

Мишљења сам да не треба превише ићи у детаље када су статистике у питању. Извлачити апсолутне бројке, пописе и слично. Довољно је да се направи неки пресек од 100-120 тестираних и слика ће се тешко изменити озбиљније и на неком већем узорку. Ово наравно важи само за насумичан узорак, не тамо где од 100 имамо 40 плански тестираних.

[НУки ⚔🦅⚔]

Приликом рачунања статистике за Рашку уважио сам Небојшин предлог да не редукујем различита презимена.
У тој области има много тестираних, око 7 стотина, а случајеви у којима је тестирано више од 2 припадника истог генетичког рода из истог села су ретки.
Видећемо како ствари стоје за друге области.

[НУки ⚔🦅⚔]

Постављам Рашку.

Дефинитивно је област са највише резултата, преко 700.

Предвиђао сам неколико процената више Словена, изгледа да сам се преварио.

[НУки ⚔🦅⚔]

РАШКА




Узорак: 740


I2-Y3120    38.38%
I2-PH908    29.19%
Север     9.19%

E-V13    13.65%
E-Z5018    5.41%
E-Z5017    3.24%
E-Y37092    2.70%
E-Z1057     2.16%
E-Y19508    0.14%

I1-M253    12.97%
I1-P109>FGC22045   9.73%
I1-Z63>Y51867       1.89%
I1-M227>BY169301   1.08%
I1-P109>FGC21792    0.27%

R1a-Z283    11.62%
R1a-Z280    7.30%
R1a-M458    4.05%
R1a-Z283     0.27%

R1b-M269    7.84%
R1b-Z2705    4.05%
R1b-U152     2.43%
R1b-U106>FT73970  0.81%
R1b-L51      0.14%
R1b-BY250   0.14%
R1b-BY15590  0.14%
R1b-PF7563>FT44409   0.14%

J2b-Z534    5.00%
J2b-M205>Y22059    3.65%
J2b-M241>L283     1.35%

G2a-P15    2.70%
G2a-PF3345>Y128480   1.62%
G2a-PF3345    0.54%
G2a-M406     0.27%
G2a-PF3345>Y11074*   0.14%
G2a-L91     0.14%

J2a-M410    2.30%
J2a-M67>Y230579    0.68%
J2a-M67>FT156422   0.54%
J2a-Z6055>Y14439    0.54%
J2a-PF5000     0.27%
J2a-M67     0.14%
J2a-L24     0.14%

N2-FT182494    1.89%

J1-M267    1.35%
J1-Z2313    0.68%
J1-ZS9949    0.41%
J1-ZS3128    0.27%

Q-BZ3000    0.54%

I2-M223    0.54%
I2-P78>Y4884    0.41%
I2-L801>Y11229   0.14%

I2-Y125026*    0.27%

I2    0.27%

T-M70    0.27%

E-V22    0.27%

E-M84    0.14%

[НУки ⚔🦅⚔]

Античко и средњовековно порекло Срба области Рашка према Y-ДНК, изражено у процентима:

Словени:  50%

Старобалканци/Романи:   34%

Германи:  14%

Непознато/Остали:  2%


Процентуална заступљеност основних хаплогрупа код Срба области Рашка:

I    52.43%
R   19.46%
E    14.06%
J    8.65%
G    2.70%
N    1.89%
Q    0.54%
T    0.27%

[Goran Perovic 66]

Iskreno malo sam zbunjen kartom i prvi put vidim koje su sve oblasti ucrtane.Koji kriterijum je korišćen u njenoj izradi ili je u pitanju samo proizvoljna podela Srbije za  beleženje rezultata ? Inače moje selo je među bolje testiranim,na šta sam veoma ponosan ( Plešin na Goliji )

[НУки ⚔🦅⚔]

Iskreno malo sam zbunjen kartom i prvi put vidim koje su sve oblasti ucrtane.Koji kriterijum je korišćen u njenoj izradi ili je u pitanju samo proizvoljna podela Srbije za  beleženje rezultata ? Inače moje selo je među bolje testiranim,na šta sam veoma ponosan ( Plešin na Goliji )

Подела по регионима је комбинација поделе са карте постављене на почетку теме, и поделе из табеле Пројекта.

Област Рашка је спој 2 области из табеле Пројекта, области Стари Влах и области Рашка.

Идеја је да подела има историјског и географског основа, а да опет буде једноставна.

[Владимир Бојановић]

Подела по регионима је комбинација поделе са карте постављене на почетку теме, и поделе из табеле Пројекта.

Област Рашка је спој 2 области из табеле Пројекта, области Стари Влах и области Рашка.

Идеја је да подела има историјског и географског основа, а да опет буде једноставна.

Можда подела има историјског и географског основа, али она није добра јер је скоро за петину испитаника Стари Влах јачи од Рашке области. Није правилна ни из још једног разлога, јер је Стари Влах претежно насељен Херцеговцима, док у Рашкој није такав случај: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=736.msg179946#msg179946

Зато бих предложио да се ове области засебно третирају.

[Goran Perovic 66]

Pozdravljam predlog Bojanovića i razdvajanju ove dve oblasti.

[Exiled]

Рашка може бити мах до Златибора на северу и до Копаоника на истоку и то вам је то. Повучрте линију између те две тачке и имате границу. Ова сад иде до Дивчибара, мало је неозбиљно😊

[НиколаВук]

Замолио бих све учеснике дискусије да се држе теме и да не крше Правилник, јер ће им објаве које излазе из теме и крше Правилник бити брисане, а ако буду упорни у његовом кршењу мораћу и да их санкционишем. Хвала на разумевању.

[НУки ⚔🦅⚔]

Можда подела има историјског и географског основа, али она није добра јер је скоро за петину испитаника Стари Влах јачи од Рашке области. Није правилна ни из још једног разлога, јер је Стари Влах претежно насељен Херцеговцима, док у Рашкој није такав случај: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=736.msg179946#msg179946

Зато бих предложио да се ове области засебно третирају.

У Рашкој из Пројекта има око 4 пута мање тестираних него у Старом Влаху из Пројекта.
Међутим, у Рашкој из Пројекта и живи знатно мање Срба него у Старом Влаху из Пројекта.

Када бих поделио ову област на два дела, онда бих морао и практично све остале регионе поделити на најмање 2 дела, па бисмо поново добили 20 области, што је превише.

Свакако, садашња подела је коначна, и неће се мењати.
Молим да се тема даље не затрпава расправом о подели.

[НикПав]

У Рашкој из Пројекта има око 4 пута мање тестираних него у Старом Влаху из Пројекта.
Међутим, у Рашкој из Пројекта и живи знатно мање Срба него у Старом Влаху из Пројекта.

Када бих поделио ову област на два дела, онда бих морао и практично све остале регионе поделити на најмање 2 дела, па бисмо поново добили 20 области, што је превише.

Свакако, садашња подела је коначна, и неће се мењати.
Молим да се тема даље не затрпава расправом о подели.

Само настави тако Нуки и не обазири се.

[Владимир Бојановић]

У Рашкој из Пројекта има око 4 пута мање тестираних него у Старом Влаху из Пројекта.
Међутим, у Рашкој из Пројекта и живи знатно мање Срба него у Старом Влаху из Пројекта.

Када бих поделио ову област на два дела, онда бих морао и практично све остале регионе поделити на најмање 2 дела, па бисмо поново добили 20 области, што је превише.

Свакако, садашња подела је коначна, и неће се мењати.
Молим да се тема даље не затрпава расправом о подели.

Ок, нисам знао да је коначна иначе не бих ништа ни предлагао. Али кад већ јесам онда на кратко да се надовежем, критеријум бројности Срба у Старом Влаху никако не би смео да буде у предности у односу на селидбене процесе, јер херцеговачка струја је доминирајућа у Старом Влаху, док Рашкој области није. Отуд имамо и различите заступљености хаплогрупа, ако се пажљивије погледа табела за обе области. Ту пре свих мислим на E-V13 хг.

[НУки ⚔🦅⚔]

Ок, нисам знао да је коначна иначе не бих ништа ни предлагао. Али кад већ јесам онда на кратко да се надовежем, критеријум бројности Срба у Старом Влаху никако не би смео да буде у предности у односу на селидбене процесе, јер херцеговачка струја је доминирајућа у Старом Влаху, док Рашкој области није. Отуд имамо и различите заступљености хаплогрупа, ако се пажљивије погледа табела за обе области. Ту пре свих мислим на E-V13 хг.

Да, у праву си што се тога тиче.
Постоје знатне разлике не само у заступљености E-V13, већ још више у заступљености I1-M253.
Међутим, такве разлике постоје унутар готово свих осталих региона, па бисмо по том принципу имали 20 региона место ових 8.
А онда се поставља питање, да ли би и унутар тих 20 региона постојале разлике. Па, би.

Однос броја тестираних из области Стари Влах из Пројекта и области Рашка из Пројекта је отприлике онакав какав је и однос броја српског становништва у тим областима, па се добија реална укупна генетичка слика. А статистика никад не може бити 100% тачна и прецизна.
Уосталом, постоји статистика за југозападносрбијански и новопазарско-сјенички поддијалекат на теми о језичким зонама.

Ова подела наравно није идеална, али мислим да је добар компромис свих фактора који на њу утичу (број области, историја, географија, порекло становништва)...

Завршио бих расправу о подели, хајде да се фокусирамо на сам пресеке.

[НУки ⚔🦅⚔]

Ево и прегледа по подгранама за најзаступљеније хаплогрупе у области Рашка.


I2-PH908

I2-FT14506 (49):
I2-Y179535>Y52621>FT190799 (29), I2-Y179535>Y52621* (2), I2-Y179535>BY189748* (1)
I2-Y56203>Y134578 (7)
I2-Y255172* (6)
I2-A13912* (2), I2-A13912 (1)
I2-FT14506 (1)

I2-A5913>A22312 (8 ):
I2-BY55783 (7)
I2-BY152858 (1)

I2-FT16449 (7):
I2-Y151633>BY169079>Y267977 (3), I2-Y151633>BY169079>MF4021 (1), I2-Y151633* (1), I2-Y151633 (1)
I2-Y126296>Y218167 (1)

I2-Y32084>PH3310 (3):
I2-A20333>FT25902 (2)
I2-PH1012 (1)

I2-Z16983 (1)

I2-A29335* (1)

I2-FT276002>Y199272 (1)

I2-BY198275>FT365352 (1)

I2-PH908* (1)



Северни Динарик

I2-Z17855 (23):
I2-Y230196>A16413>A20030>Y135654 (8 ), I2-Y230196>A16413>A20030>BY55537 (2), I2-Y230196>A16413 (2)
I2-Y230196>FT20796>BY190177 (5)
I2-Y230196>FT173833* (3)
I2-Y230196>Y12341>Y59595 (2)
I2-Z17855 (1)

I2-S17250 (7):
I2-S17250 (6)
I2-S17250>A1328 (1)

I2-FT76511>FT256359 (2)



R1a-Z280

R1a-Y2902 (14):
R1a-Y2902 (8 )
R1a-Y2902* (5)
R1a-PH3519>Y18555 (1)

R1a-YP4278 (13)

R1a-Y2613>Y2608 (8 ):
R1a-FT255070 (3)
R1a-YP6098* (2)
R1a-YP6098>BY149000 (2)
R1a-Y2608 (1)

R1a-Z92 (8 ):
R1a-YP270 (4)
R1a-Y4459* (2), R1a-Y4459>BY169316 (2)

R1a-YP343>YP371 (2)

R1a-L1280>Y5647 (1)



R1a-M458

R1a-L1029 (18):
R1a-L1029 (8 )
R1a-YP417 (4), R1a-YP417>YP6047>FT288648  (4), R1a-YP417>YP6047 (2)

R1a-A11460 (6)

R1a-L260 (1)



E-Z5017

E-CTS9320>Z17107>Y30991 (9):
E-A24066 (6)
E-Z38456 (1)
E-Y30991 (1)

E-CTS9320>Z16988 (8 ):
E-Z13591 (6)
E-Z16988 (2)

E-Z19851>FT104106 (3)

E-CTS9320>Y20805 (2)

E-CTS9320>PH1173>Y7168 (1)



E-Z5018

E-S2972 (15):
E-Z16661>BY165837 (8 )
E-Y128213 (7)

E-FGC11457 (13):
E-FGC11450 (11)
E-FGC11457 (2)

E-L241 (10):
E-L241 (6)
E-PH2180 (2)
E-Y142744 (2)



E-Y37092

E-Y126722 (11)

E-BY14160 (6)

[НУки ⚔🦅⚔]

Ево и неког краћег прегледа стања у Рашкој, то би било то што се тиче ове области.


I2-Y3120 изнад просека.
I2-PH908 чини преко 3/4 I2-Y3120, а најзаступљенија подграна I2-PH908 је I2-FT14506. Након ње, најприсутније су I2-A5913>A22312 и I2-FT16449.
Међу осталим гранама I2-Y3120, доминира I2-Z17855>Y230196.

E-V13 испод просека.
У оквиру E-V13, најзаступљенија је подграна E-Z5018.
У области су присутни припадници генетичких родова Васојевића, Куча, Бјелопавлића, Матаруга, Копривица и Шаранаца. Сви скупа чине 1/3 E-V13 у Рашкој.

I1-M253 далеко изнад просека.
Дробњачка грана I1-P109>FGC22045 чини 3/4 I1-M253.

R1a-Z283 испод просека.
R1a-Z280 чини око 2/3 R1a-Z283. Најзаступљеније подгране R1a-Z280 су R1a-Y2902 и R1a-YP4278.
R1a-M458 чини око 1/3 R1a-Z283. Доминира подграна R1a-L1029 (YP417).
 
R1b-P297 изнад просека.
Најзаступљенија подграна је R1b-Z2705, којој припада више од 1/2 тестираних R1b из области Рашка. Присутна је преко подграна R1b-FT49714, R1b-Y32147 и R1b-BY198296.
Након ње, најприсутнија подграна R1b је R1b-U152, присутна преко подграна R1b-L2, R1b-Z36, R1b-A275 и R1b-Z193.

J2b-Z534 је око, или нешто испод просека.
Доминира подграна J2b-Y22059, а у оквиру ње најприсутнија подграна је J2b-Y155375.
Подгране J2b-L283 које се јављају у области су J2b-Z638>Z1043, J2b-Z638>Y32373, J2b-Z638>Z38299, J2b-PH1602>Y40288 и J2b-PH1602>Y86930.

G2a-P15, J1-M267, T, Q чист просек.
J2a-M410 и N2-FT182494 нешто испод српског просека.

[Небојша]

Ок, нисам знао да је коначна иначе не бих ништа ни предлагао. Али кад већ јесам онда на кратко да се надовежем, критеријум бројности Срба у Старом Влаху никако не би смео да буде у предности у односу на селидбене процесе, јер херцеговачка струја је доминирајућа у Старом Влаху, док Рашкој области није. Отуд имамо и различите заступљености хаплогрупа, ако се пажљивије погледа табела за обе области. Ту пре свих мислим на E-V13 хг.

Помињали смо да карта према којој се ради статистика (видети овде: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=6956.60) не прати превише логику миграција. Више је циљ да се одреди пар већих региона и направи пресек. Тако су Колубара и Мачва из пројекта спојене у једно, Рашка и Стари Влах, итд.

Апропо E-V13, извукао сам појединачне проценте из Рашке и Старог Влаха. Стари Влах, око 12%, Рашка област 21%. То је оно што помињеш, другачије миграције. Проценат ове хаплогрупе код Срба из рашке области одговара оном на Косову и Метохији и у црногорским Брдима.   

[Небојша]

Извукао сам резултате Срба из Рашке и Старог Влаха са 23andMe (n=107)

I2-M423/Y3120 = 32.7%
I2-S17250 22.4%
I2-M423/CTS5966 10.3%
I2-Z17855 6.5%
I2-PH908>Z16983 0.9%

I1 = 16.8%
I1-P109 14%
I1-Z63>Y13946 1.9%
I1-Z63>FGC9550 0.9%

E1b = 12.1%
E-V13 11.2%
E-M123>M84 0.9%

R1a = 11.2%
(присутне R1a-Z282, R1a-CTS3402, R1a-CTS1211, R1a-YP417, R1a-YP270)

R1b = 9.3%
R1b-Z2103>CTS1450 4.7%

G2a = 5.6%
G2a-L497>L42 2.8%
G2a-L497>Z30771 0.9%
G2a-PF3345 0.9%
G2a-L91>Z6211 0.9%

J2b = 4.7%
J2b-M205 4.7%

J2a = 1.9%
J2a-L581 0.9%

N2-P189.2 = 1.9%

I2-M223 = 1.9%
I2-P78 0.9%
I2-P78>Y4884 0.9%

J1 = 0.9%

I2-L38 = 0.9%
I2-S2606 0.9%

[Владимир Бојановић]

Апропо E-V13, извукао сам појединачне проценте из Рашке и Старог Влаха. Стари Влах, око 12%, Рашка област 21%. То је оно што помињеш, другачије миграције. Проценат ове хаплогрупе код Срба из рашке области одговара оном на Косову и Метохији и у црногорским Брдима.

Да, управо сам на то мислио. Ако се овде већ кренуло са заједничком статистиком за Стари Влах и Рашку онда ок, али свакако би било корисно на некој другој теми их раздвојити.

[НУки ⚔🦅⚔]

Извукао сам резултате Срба из Рашке и Старог Влаха са 23andMe (n=107)

Распоред хаплогрупа је готово исти као код резултата са Пројекта, слична је заступљеност.

Изгледа да су у узорку са 23andme тестирани из Старог Влаха доминантнији него у узорку са Пројекта, па и укупна слика вуче више на ту страну.

Рекао бих да на овом узорку од реалне слике највише одудара проценат I2-Y3120.

[Небојша]

Распоред хаплогрупа је готово исти као код резултата са Пројекта, слична је заступљеност.

Изгледа да су у узорку са 23andme тестирани из Старог Влаха доминантнији него у узорку са Пројекта, па и укупна слика вуче више на ту страну.

Рекао бих да на овом узорку од реалне слике највише одудара проценат I2-Y3120.

Јесте Стари Влах више тестиран од Рашке и на 23andMe. Али је однос мислим реалан, сходно величини територије.

Упоредих и ја, практично је исти распоред хаплогрупа, иако је узорак са 23andMe знатно мањи. Једино што на 23andMe I1 мало "краде" проценте I2. Мада мислим да је ствран проценат негде између, да ће I2 и I1 бити негде између ова два пресека. Ипак међу резултатима са маркерима има доста "плански" тестираних I2 родова (Никшићи, родови који славе Константина и Јелену, итд).

[НУки ⚔🦅⚔]

Јесте Стари Влах више тестиран од Рашке и на 23andMe. Али је однос мислим реалан, сходно величини територије.

Упоредих и ја, практично је исти распоред хаплогрупа, иако је узорак са 23andMe знатно мањи. Једино што на 23andMe I1 мало "краде" проценте I2. Мада мислим да је ствран проценат негде између, да ће I2 и I1 бити негде између ова два пресека. Ипак међу резултатима са маркерима има доста "плански" тестираних I2 родова (Никшићи, родови који славе Константина и Јелену, итд).

Радећи статистику, наилазио сам на веома високе проценте I2-Y3120 у појединим општинама, па сам очекивао чак и више од 38.38% за Динарик. Мислим да испод овог процента ипак неће ићи.
И остале хаплогрупе имају неке случајеве који им подижу заступљеност (најтестираније општине су Пријепоље и Нова Варош, где се I1-M253 креће око 20%), а уједно спуштају заступљеност Динарика, па мислим да на крају постоји неки баланс.

[НУки ⚔🦅⚔]

Убудуће ћу за прву област користити назив Стари Влах и Рашка уместо само Рашка, да не би било конфузије око појма Рашка.

Постављам ускоро Косово и Метохију.
Љута је борба била између Словена и Старобалканаца, али једни превагнуше за 1%. Погађајте који?

[Небојша]

Убудуће ћу за прву област користити назив Стари Влах и Рашка уместо само Рашка, да не би било конфузије око појма Рашка.

Постављам ускоро Косово и Метохију.
Љута је борба била између Словена и Старобалканаца, али једни превагнуше за 1%. Погађајте који?

Вероватно Словени.

Срби са Косова су интересантни, пошто ће у том смислу порекла хаплогрупа тамо бити борба малтене само између старобалканааца и Словена. Германа и осталих има врло мало. Што није случај у неким другим српским областима где "Германи" често прелазе 10, па и 15% (Шумадија, Стари Влах, Источна Босна, итд.).

У сваком случају, генетичка слика вероватно слична оној у Рашкој области и топличком округу.

[НУки ⚔🦅⚔]

Вероватно Словени.

Више среће други пут, Небојша. 

[НУки ⚔🦅⚔]

КОСОВО И МЕТОХИЈА




Узорак: 501


I2-Y3120    33.73%
I2-PH908   23.95%
Север     9.78%

E-V13    21.55%
E-Z5018    8.18%
E-Z5017    6.39%
E-Y37092    3.39%
E-Z1057     3.39%
E-A783     0.20%

R1a-Z282    11.38%
R1a-Z280    7.78%
R1a-M458    3.59%

R1b-M269    9.18%
R1b-Z2103  4.39%  (R1b-Z2705  2.79%)
R1b-PF7562    1.80%
R1b-U152    1.60%
R1b-U106    1.20%
R1b-L51      0.20%

J2a-L26    4.99%
J2a-M67     2.79%
J2a-L24     1.40%
J2a-Z6055    0.60%
J2a-M319    0.20%

I1-M253    4.79%
I1-P109>FGC22045   2.40%
I1-Z63    1.60%
I1-Z58>FGC69695   0.60%
I1-M227>BY169301   0.20%

J2b-Z534    3.19%
J2b-M241>L283     2.00%
J2b-M205>Y22059    1.20%

G2a-P15    2.59%
G2a-M406     1.20%
G2a-Y128480   0.80%
G2a-L91     0.60%

J1-M267    2.00%
J1-Z2313    1.20%
J1-ZS3128    0.80%

I2-M223    2.00%
I2-P78>A427    1.60%
I2-P78>Y199559*  0.20%
I2-L801>CTS6433   0.20%

I2-PF4088>Z113*   0.80%

Q-BZ3000    0.80%

T-M70    0.60%

R1a    0.60%

H-M82    0.60%

E-M34>Y4972*   0.40%

I2-Y21979    0.20%

L-M349   0.20%

R2    0.20%

N-TAT>PH1612    0.20%


Античко и средњовековно порекло Срба области Косово и Метохија према Y-ДНК, изражено у процентима:

Старобалканци/Романи:   46.1%

Словени:    45.1%

Германи:    6.2%

Непознато/Остали:    2.6%


Процентуална заступљеност основних хаплогрупа код Срба области Косово и Метохија:

I    41.52%
E    21.95%
R   21.36%
J    10.18%
G    2.59%
Q    0.80%
T    0.60%
H    0.60%
N    0.20%
L    0.20%

[vasil]

КОСОВО И МЕТОХИЈА




Узорак: 501


I2-Y3120    33.73%
I2-PH908   23.95%
Север     9.78%

E-V13    21.55%
E-Z5018    8.18%
E-Z5017    6.39%
E-Y37092    3.39%
E-Z1057     3.39%
E-A783     0.20%

R1a-Z282    11.38%
R1a-Z280    7.78%
R1a-M458    3.59%

R1b-M269    9.18%
R1b-Z2103  4.39%  (R1b-Z2705  2.79%)
R1b-PF7562    1.80%
R1b-U152    1.60%
R1b-U106    1.20%
R1b-L51      0.20%

J2a-L26    4.99%
J2a-M67     2.79%
J2a-L24     1.40%
J2a-Z6055    0.60%
J2a-M319    0.20%

I1-M253    4.79%
I1-P109>FGC22045   2.40%
I1-Z63    1.60%
I1-Z58>FGC69695   0.60%
I1-M227>BY169301   0.20%

J2b-Z534    3.19%
J2b-M241>L283     2.00%
J2b-M205>Y22059    1.20%

G2a-P15    2.59%
G2a-M406     1.20%
G2a-Y128480   0.80%
G2a-L91     0.60%

J1-M267    2.00%
J1-Z2313    1.20%
J1-ZS3128    0.80%

I2-M223    2.00%
I2-P78>A427    1.60%
I2-P78>Y199559*  0.20%
I2-L801>CTS6433   0.20%

I2-PF4088>Z113*   0.80%

Q-BZ3000    0.80%

T-M70    0.60%

R1a    0.60%

H-M82    0.60%

E-M34>Y4972*   0.40%

I2-Y21979    0.20%

L-M349   0.20%

R2    0.20%

N-TAT>PH1612    0.20%


Античко и средњовековно порекло Срба области Косово и Метохија према Y-ДНК, изражено у процентима:

Старобалканци/Романи:   46.1%

Словени:    45.1%

Германи:    6.2%

Непознато/Остали:    2.6%


Процентуална заступљеност основних хаплогрупа код Срба области Косово и Метохија:

I    41.52%
E    21.95%
R   21.36%
J    10.18%
G    2.59%
Q    0.80%
T    0.60%
H    0.60%
N    0.20%
L    0.20%

Има ли разлика между Северозапада и Югоизтока?

[Христифор]

Мислим да је у  Метохији заступљенија старобалканска генетика посебно Е-В13. Првенствено због јаке струје из Брда данашње  Црне Горе.

[vasil]

Мислим да је у  Метохији заступљенија старобалканска генетика посебно Е-В13. Првенствено због јаке струје из Брда данашње  Црне Горе.

И аз така предполагах.

[НУки ⚔🦅⚔]

Има ли разлика между Северозапада и Югоизтока?

Постоје разлике између мини области, па ћу испод направити један преглед за три најзаступљеније хаплогрупе.

I2-Y3120 је повишен на северу Косова (преко 40%) и у Косовском Поморављу. У оба региона I2-PH908 достиже преко 30%.
Са друге стране, у Метохији и на југозападу Косова I2-Y3120 пада испод 30%, а I2-PH908 испод 20%.
У Централном Косову је стање у оквиру косовско-метохијског просека.

E-V13 је отприлике у оквиру косовско-метохијског просека на северу Косова, у Метохији, и на Централном Косову.
На југозападу Косова достиже 30%, док је испод косовско-метохијског просека, а у оквиру укупног српског, у Косовском Поморављу.

R1a је у оквиру укупног српског просека(15-16%) у Метохији и Централном Косову.
Испод 10% пада у Косовском Поморављу и на југозападу Косова.
На северу Косова је R1a у оквиру косовско-метохијског просека.

[drajver]

Постоје разлике између мини области, па ћу испод направити један преглед за три најзаступљеније хаплогрупе.

I2-Y3120 је повишен на северу Косова (преко 40%) и у Косовском Поморављу. У оба региона I2-PH908 достиже преко 30%.
Са друге стране, у Метохији и на југозападу Косова I2-Y3120 пада испод 30%, а I2-PH908 испод 20%.
У Централном Косову је стање у оквиру косовско-метохијског просека.

E-V13 је отприлике у оквиру косовско-метохијског просека на северу Косова, у Метохији, и на Централном Косову.
На југозападу Косова достиже 30%, док је испод косовско-метохијског просека, а у оквиру укупног српског, у Косовском Поморављу.

R1a је у оквиру укупног српског просека(15-16%) у Метохији и Централном Косову.
Испод 10% пада у Косовском Поморављу и на југозападу Косова.
На северу Косова је R1a у оквиру косовско-метохијског просека.

Мислим да је Васил кад је написао Сјеверозапад/Југоисток мислио на дијалекатску подјелу Косова и Метохије на косовско-метохијске и призренско-јужноморавске говоре. Ова разлика у дијалектима није уопште безначајна, јер се ради о граници средњоштокавских и староштокавских дијалеката, али видим да је принцип да се те језичке зоне игноришу у овим статистикама.

[Никац]

Убудуће ћу за прву област користити назив Стари Влах и Рашка уместо само Рашка, да не би било конфузије око појма Рашка.

Постављам ускоро Косово и Метохију.
Љута је борба била између Словена и Старобалканаца, али једни превагнуше за 1%. Погађајте који?

То читаво подручје се и зове Рашка или југозападна Србија.
Ова подјела о којој неки говоре, јесте на западни дио Рашке, гдје се говори источнохерцеговачким дијалектом, и источни, гдје превладавају зетско-рашки и косовско-ресавски. Можемо им дати надимке Стари Влах и Рашка, али не зову се заправо тако. Нека ме неко исправи ако сам у криву.

[Никац]

Мислим да је Васил кад је написао Сјеверозапад/Југоисток мислио на дијалекатску подјелу Косова и Метохије на косовско-метохијске и призренско-јужноморавске говоре. Ова разлика у дијалектима није уопште безначајна, јер се ради о граници средњоштокавских и староштокавских дијалеката, али видим да је принцип да се те језичке зоне игноришу у овим статистикама.

Метохија, колико видим, читава има слабије словенске гране и јачи E-V13. На Косову је изразито словенски сјевер, и нешто мање словенски југ.

Ту је, на први поглед, генетика више одређена географијом. Можда се у млађим подгранама боље одражава ова дијалектална граница?

[Gorance]

  Свака част на труду Нуки.

[Gorance]

То читаво подручје се и зове Рашка или југозападна Србија.
Ова подјела о којој неки говоре, јесте на западни дио Рашке, гдје се говори источнохерцеговачким дијалектом, и источни, гдје превладавају зетско-рашки и косовско-ресавски. Можемо им дати надимке Стари Влах и Рашка, али не зову се заправо тако. Нека ме неко исправи ако сам у криву.

Уколико се гледа у ужем смислу, Рашка би требало да буде цео ибарски регион са Новим Пазаром и Сјеницом. Уколико се гледају историјске границе, онда би требало убацити и север Црне Горе и горње Подриње. Ако гледамо дијалекте, онда је још замршеније, имамо три дијалекта.

[Gorance]

Мислим да је Васил кад је написао Сјеверозапад/Југоисток мислио на дијалекатску подјелу Косова и Метохије на косовско-метохијске и призренско-јужноморавске говоре. Ова разлика у дијалектима није уопште безначајна, јер се ради о граници средњоштокавских и староштокавских дијалеката, али видим да је принцип да се те језичке зоне игноришу у овим статистикама.

Косовско-ресавски уместо косовско-метохијски, мала исправка

[НиколаВук]

Уколико се гледа у ужем смислу, Рашка би требало да буде цео ибарски регион са Новим Пазаром и Сјеницом. Уколико се гледају историјске границе, онда би требало убацити и север Црне Горе и горње Подриње. Ако гледамо дијалекте, онда је још замршеније, имамо три дијалекта.

Долина Рашке где се налази Нови Пазар и Пештерска висораван где се налази Сјеница су два различита света у географском смислу. Зато ту и јесте била граница између римских провинција Далмације (која је обухватала Пештер) и Горње Мезије (која је обухватала долину Рашке), па и касније током раног средњег века, када је ту била граница између Србије и Бугарске. Додуше, ако се гледа етнографски, односно по пореклу становништва, Сјеница више иде уз Нови Пазар и Тутин него уз западније крајеве.

[Gorance]

Долина Рашке где се налази Нови Пазар и Пештерска висораван где се налази Сјеница су два различита света у географском смислу. Зато ту и јесте била граница између римских провинција Далмације (која је обухватала Пештер) и Горње Мезије (која је обухватала долину Рашке), па и касније током раног средњег века, када је ту била граница између Србије и Бугарске. Додуше, ако се гледа етнографски, односно по пореклу становништва, Сјеница више иде уз Нови Пазар и Тутин него уз западније крајеве.

Зар није источна граница римске Далмације (пре поделе царства) ишла до Копаоника и Шар планине?  Municipium Dardanorum (код Сочанице на Ибру) и Teranda (данашњи Призрен) су припадали Далмацији. Можда грешим. Што се тиче Сјенице, географски припада ,,ужој" Рашкој, али дијалекатски би требало да припада источно-херцеговачком дијалекту.

[drajver]

Долина Рашке где се налази Нови Пазар и Пештерска висораван где се налази Сјеница су два различита света у географском смислу. Зато ту и јесте била граница између римских провинција Далмације (која је обухватала Пештер) и Горње Мезије (која је обухватала долину Рашке), па и касније током раног средњег века, када је ту била граница између Србије и Бугарске. Додуше, ако се гледа етнографски, односно по пореклу становништва, Сјеница више иде уз Нови Пазар и Тутин него уз западније крајеве.

Мени се чини да ни сама Пештерска висораван није јединствена у етнографском погледу, а можда ни у историјском. Рецимо, дио око Тутина у средњем вијеку припадао је жупи Клопотник и чинио је једну цјелину са Ибарским Колашином. Разлика је и језичка, бар ако се гледа српско становништво. Источнохерцеговачки говори допиру негдје до Голије и до Сјенице, не источније.

[НиколаВук]

Зар није источна граница римске Далмације (пре поделе царства) ишла до Копаоника и Шар планине?  Municipium Dardanorum (код Сочанице на Ибру) и Teranda (данашњи Призрен) су припадали Далмацији. Можда грешим. Што се тиче Сјенице, географски припада ,,ужој" Рашкој, али дијалекатски би требало да припада источно-херцеговачком дијалекту.

Не, цела долина Ибра осим изворишног дела је припадала Горњој Мезији, укључујући и Муниципијум Дарданорум код Сочанице. То се зна на основу натписа из тог периода. Копаоник је цео био унутар Горње Мезије (на њему је било издвојено посебно рударско подручје повезано са горњомезијском администрацијом), као и цела Метохија, граница на том делу је вероватно била на Црном Дриму и Дриму, једино је доњи и средњи ток Дрима био унутар Далмације, односно најсевернији и северозападни делови данашње Албаније.

Исти закључак се на основу натписа може извести и за долину Рашке, а граница између Далмације и Горње Мезије на том правцу је била природна, када из рашке долине кренете стрмоглавим успоном ка Пештеру, ту је била провинцијска граница.

У самој Сјеници и њеној непосредној околини се говори зетско-рашким дијалектом, и то једним поддијалектом прилично специфичним за ненавикнуто уво.

[Gorance]

Не, цела долина Ибра осим изворишног дела је припадала Горњој Мезији, укључујући и Муниципијум Дарданорум код Сочанице. То се зна на основу натписа из тог периода. Копаоник је цео био унутар Горње Мезије (на њему је било издвојено посебно рударско подручје повезано са горњомезијском администрацијом), као и цела Метохија, граница на том делу је вероватно била на Црном Дриму и Дриму, једино је доњи и средњи ток Дрима био унутар Далмације, односно најсевернији и северозападни делови данашње Албаније.

Исти закључак се на основу натписа може извести и за долину Рашке, а граница између Далмације и Горње Мезије на том правцу је била природна, када из рашке долине кренете стрмоглавим успоном ка Пештеру, ту је била провинцијска граница.

У самој Сјеници и њеној непосредној околини се говори зетско-рашким дијалектом, и то једним поддијалектом прилично специфичним за ненавикнуто уво.

Нисам знао за ово, хвала. Граница зетско-рашког и источно-херцеговачког ме је вечито бунила, нарочито око Сјенице и Бијелог поља. Кад смо већ код тога, где спада Бихор? Што се тиче Нукијеве карте (која је одлична), можемо је назвати југозападна Србија и готово. Мада ми је назив Рашка ок. Што се етнографије и генетике тиче, има тема о томе на форуму. Мислим да је мало запостављена.

[НиколаВук]

Нисам знао за ово, хвала. Граница зетско-рашког и источно-херцеговачког ме је вечито бунила, нарочито око Сјенице и Бијелог поља. Кад смо већ код тога, где спада Бихор? Што се тиче Нукијеве карте (која је одлична), можемо је назвати југозападна Србија и готово. Мада ми је назив Рашка ок. Што се етнографије и генетике тиче, има тема о томе на форуму. Мислим да је мало запостављена.

Ако се мисли на римске провинције, Бихор је био унутар Далмације, а за језичку поделу нисам ни ја потпуно сигуран, али мислим да је ипак у питању зетско-рашки дијалекат.

[НУки ⚔🦅⚔]

Добро, нека остане назив Рашка за прву област.

[НУки ⚔🦅⚔]

Поменућу још две занимљиве ствари, везане за генетичке специфичности мањих области у саставу Косова и Метохије.

Две трећине тестираних E-V13 на северу Косова припадају Бјелопавлићкој грани E-Z13591.

Такође, занимљива је и генетичка слика општине Клина у Метохији.
Од двадесет и једног (21) тестираног Србина, чак 9 припада хаплогрупи R1a-Z282.
Присутно је чак 7 различитих подграна: R1a-L260>Y2905, R1a-L1029>YP417, R1a-Z92>Y4459*, R1a-Z92>BY169316, R1a-Y2902>Y3226, R1a-L1280>YP6343 и R1a-Y2613>YP6098.

[Ивица Јовановић]

Njih 9 je u 7 razlicitih grana?

[НУки ⚔🦅⚔]

Njih 9 je u 7 razlicitih grana?

Да, да.

[vasil]

Постоје разлике између мини области, па ћу испод направити један преглед за три најзаступљеније хаплогрупе.

I2-Y3120 је повишен на северу Косова (преко 40%) и у Косовском Поморављу. У оба региона I2-PH908 достиже преко 30%.
Са друге стране, у Метохији и на југозападу Косова I2-Y3120 пада испод 30%, а I2-PH908 испод 20%.
У Централном Косову је стање у оквиру косовско-метохијског просека.

E-V13 је отприлике у оквиру косовско-метохијског просека на северу Косова, у Метохији, и на Централном Косову.
На југозападу Косова достиже 30%, док је испод косовско-метохијског просека, а у оквиру укупног српског, у Косовском Поморављу.

R1a је у оквиру укупног српског просека(15-16%) у Метохији и Централном Косову.
Испод 10% пада у Косовском Поморављу и на југозападу Косова.
На северу Косова је R1a у оквиру косовско-метохијског просека.

Има логика V13 в ЮИ Косово да е колкото в останалите Сръбски региони толкова е и в Шоплука и Западна Стара Планина отсам границата всъщност при нас има дупка и колкото по на север и на юг отиваш се вдига и е много под всички останали Български региони като PH908 доминира изключително много над динарик север. Заселническите вълни в района като напълно игнорираме границата изглежда са най-вече от Северна Рашка/Херцеговина.

[НУки ⚔🦅⚔]

Ево прегледа по подгранама за најзаступљеније хаплогрупе код Срба из области Косово и Метохија.


I2-PH908

I2-FT14506 (13):
I2-Y56203>Y134578 (8 ), I2-Y56203 (1)
I2-Y179535>Y52621>FT190799 (4)

I2-A5913>A22312>BY55783* (3)

I2-Y51673 (3)

I2-FT382557 (2):
I2-BY93199 (1)
I2-FT382557* (1)

I2-Y32084>PH3310>A20333 (1)

I2-Z16983>Y102777 (1)

I2-Y84307>FTA65128 (1)


Северни Динарик

I2-Z17855 (15):
I2-Y230196>A16413 (8 ), I2-Y230196>A16413>A20030>Y135653 (2), I2-Y230196>A16413>A20030 (1)
I2-Z17855 (4)

I2-S17250 (2):
I2-S17250 (1)
I2-S17250>A1328 (1)



R1a-Z280

R1a-Y2613>YP6098 (8 ):
R1a-YP6098* (6)
R1a-YP6098>Y190918* (2)

R1a-Z92>Y4459 (7):
R1a-Y4459* (5)
R1a-Y4459>BY169316 (2)

R1a-YP343>YP340 (5):
R1a-YP371 (3)
R1a-P278.2 (2)

R1a-YP4278 (3)

R1a-YP237 (3):
R1a-YP295>L366 (1), R1a-YP295>YP337 (1)
R1a-YP951 (1)

R1a-Y2902 (2):
R1a-Y2902>Y3226 (1)
R1a-Y2902 (1)

R1a-L1280>Y5647>YP6343 (1)


R1a-M458

R1a-L1029 (12):
R1a-YP417 (8 )
R1a-L1029 (4)

R1a-A11460 (5)

R1a-L260>Y2905 (1)



E-Z5017

E-CTS9320>Z16988 (24):
E-Z13591 (22)
E-Z16988 (2)

E-CTS9320>Z17107>Z38456 (8 )


E-Z5018

E-L241 (11)

E-Y3183>S2972 (9):
E-Y128213 (5)
E-Z16661>BY165837 (2)
E-S2972 (2)

E-FGC11457 (5):
E-FGC11450 (4)
E-FGC11457 (1)

E-Y3183 (2)


E-Y37092

E-Y126722 (7)

E-BY14160 (7):
E-BY14150 (5)
E-BY14160 (2)


*Већина тестираних I2-Y3120 са потврђеним или предвиђеним подгранама је са севера Косова.

[НУки ⚔🦅⚔]

Сажетак стања код Срба са Косова и Метохије:

I2-Y3120 за нијансу испод, или негде на доњој граници српског просека.
I2-PH908 на доњој граници просека, чини 71% I2-Y3120 и преко 50% свих словенских Y-ДНК линија.
Северни огранци заступљени у оквиру просека, као и у Рашкој.
О доминантним подгранама I2-Y3120 код Срба са Косова и Метохије је незахвално говорити, пошто је већина тестираних са дубљим гранама са севера Косова, где доминирају исте подгране као и у Рашкој.
Занимљиво је да се код неколицине дубински тестираних ван севера Косова јављају мало егзотичније гране I2-PH908 код нас, попут I2-Y84307>FTA65128, I2-FT382557, I2-Z16983>Y102777.
Такође, ипак се може претпоставити да у оквиру северних огранака I2-Y3120 доминира I2-Z17855.

E-V13 знатно изнад српског просека.
Као и у Рашкој, најзаступљенија је грана E-Z5018.
Бјелопавлићи веома присутни, пре свега на северу Косова, али их има и у другим деловима Косова и Метохије. Ту су и Васојевићи и Кучи.

R1a-Z282 заступљена као у Рашкој, испод српског просека.
R1a-Z280 чини 2/3 R1a-Z282. Најзаступљеније подгране R1a-Z280 су R1a-Y2613>YP6098, R1a-Z92>Y4459 и R1a-YP343>YP340. У овој области је, преко своја 3 различита огранка, присутна и подграна R1a-YP237, која је потпуно одсутна у Рашкој.
R1a-M458 чини 1/3 R1a-Z282. Стање исто као у Рашкој, доминира подграна R1a-L1029 (YP417), а значајно је присутна и подграна R1a-A11460.

R1b-M269 значајно изнад српског просека.
Доминирају "источне гране", R1b-Z2103 и R1b-PF7562.
Занимљиво, и за мене помало неочекивано, R1b-Z2705 је заступљенија у Рашкој него на Косову и Метохији (код Срба). Код Срба са КиМ доминира подграна R1b-Z2705>Y32147.

J2a-M410 далеко изнад просека. Заузима високо, пето место по заступљености. Веома је разноврсна.
Најчешће се јављају 3 подгране: J2a-M67>M92>PF7412, J2a-L24>L70 и J2a-M67>Z467.

I1-M253 испод српског просека.
Најзаступљенија је дробњачка грана I1-P109>FGC22045, иако је готово искључиво присутна на северу Косова.
Гране одсутне код Срба из Рашке, а пристуне код Срба са Косова и Метохије, јесу I1-Z58>FGC69695 , I1-Z63>Y7627 и I1-Z63>Y16437.

J2b-Z534 далеко испод српског просека.
Доминира подграна J2b-L283, што није случај у већини осталих српских крајева.

Хаплогрупе J1-M267 и I2-M223 натпросечно заступљене.
G2a-P15 у оквиру просека, доминира подграна G2a-M406.
Код Срба са Косова и Метохије се јавља више егзотичних хаплогрупа, попут I2-Z113*, N-TAT>PH1612, R2...

[НУки ⚔🦅⚔]

У следећој епизоди, Шоплук и Јужно Поморавље.

Очекујте жестоки окршај R1a-Z282 и E-V13 за друго место. 

[Христифор]

Досад Е-В13 односио махом победе, ред да и Р1а једном буде испред.

[vasil]

Шоплук

*Западен Шоплук

[Небојша]

Досад Е-В13 односио махом победе, ред да и Р1а једном буде испред.

Интересантно да је заправо Шоплук/Понишавље једина "јужна" област са више R1a од E-V13. Примећујем сличан тренд и на 23andMe. Треба направити поређење са бугарским делом Шоплука (заступљеност хаплогрупа/подграна), мада слика не би требало да одудара превише.

Ово је свакако занимљиво ако се узме у обзир да је на југу практично свуда E-V13 далеко испред R1a (Косово и Метохиjа, Топлица, Јабланички округ, Врањско Поморавље, читава Северна Македонија, итд).

[vasil]

Интересантно да је заправо Шоплук/Понишавље једина "јужна" област са више R1a од E-V13. Примећујем сличан тренд и на 23andMe. Треба направити поређење са бугарским делом Шоплука (заступљеност хаплогрупа/подграна), мада слика не би требало да одудара превише.

Ово је свакако занимљиво ако се узме у обзир да је на југу практично свуда E-V13 далеко испред R1a (Косово и Метохиjа, Топлица, Јабланички округ, Врањско Поморавље, читава Северна Македонија, итд).

Много слабо е тестван района обаче прави силно впечатление как от малкото тествани V13 почти няма естествено при по-широко тестване няма да е така и все пак това показва че присъствието на V13 е слабо при нас. Повечето резултати са от Северния Шоплук докато Трънско, Кюстендилско, Радомирско и Дупнишко са черна дупка.

[НиколаВук]

Много слабо е тестван района обаче прави силно впечатление как от малкото тествани V13 почти няма естествено при по-широко тестване няма да е така и все пак това показва че присъствието на V13 е слабо при нас.

Василе, што не пишеш на свом локалном шопском дијалекту, мислим да би нам био разумљивији него са овим књижевним бугарским, за ког увек морам да користим Google Translate. 

[Христифор]

Разбирамо се, ко зна руски слова нису проблем.

[НУки ⚔🦅⚔]

*Западен Шоплук

Назвали смо област "Шоплук и Јужно Поморавље", подразумева се да се ради о Западном Шоплуку у саставу Србије.

Интересантно да је заправо Шоплук/Понишавље једина "јужна" област са више R1a од E-V13. Примећујем сличан тренд и на 23andMe. Треба направити поређење са бугарским делом Шоплука (заступљеност хаплогрупа/подграна), мада слика не би требало да одудара превише.

Ово је свакако занимљиво ако се узме у обзир да је на југу практично свуда E-V13 далеко испред R1a (Косово и Метохиjа, Топлица, Јабланички округ, Врањско Поморавље, читава Северна Македонија, итд).

И у Врањском Поморављу су отприлике изједначени R1a и E-V13.
Свакако ће бити занимљиво видети ко је други у читавом региону.
Рекао бих да "Шоплук и Јужно Поморавље" имају потенцијал да престигну "Рашку" у проценту словенске генетике.

Виђећемо ускоро.

[Небојша]

И у Врањском Поморављу су отприлике изједначени R1a и E-V13.
Свакако ће бити занимљиво видети ко је други у читавом региону.
Рекао бих да "Шоплук и Јужно Поморавље" имају потенцијал да престигну "Рашку" у проценту словенске генетике.

Виђећемо ускоро.

Ипак је ту заступљенија E-V13 око 2 процента. Али је још значајније заступљенија на простору Јабланичког округа, који такође улази у границе ове мапе.

Делује да ће словенска генетика у овим крајевима бити око српског просека (50%). Сврљишки крај је, као једна од ретких микрообласти са већим бројем тестираних, показивао такве тенденције (I2-Y3120 око 35%, R1a око 15%).

Исто се може рећи за област Врањског Поморавља која је значајније тестирана у склопу акције "Пчиња" (део Јужног Поморавља, Горње Пчиње и Шоплука). I2-Y3120 око 37%, R1a око 17%. Узевши ове податке у обзир, може лако I2/R1a збирно прелазити проценте на простору Рашке.

На простору Рашке удео словенске Y-ДНК умањује хаплогрупа E-V13, а на простору Старог Влаха свакако I1-M253. Да ли је то довољно да се каже да ове области имају мање словенске генетике, нисам сигуран. Аутосомално ће сигурно бити више оријентисани словенски ови из Старог Влаха, него ови из околине Врања. Али добро, причамо само о Y-ДНК, ту су ствари јасније након статистике.

[НУки ⚔🦅⚔]

Не да се Рашка, а не да се ни E-V13.

Постављам Шоплук и Јужно Поморавље.

[НУки ⚔🦅⚔]

ШОПЛУК И ЈУЖНО ПОМОРАВЉЕ




Узорак: 628


I2-Y3120    35.66%
I2-PH908    23.40%
Север     12.26%

E-V13    13.37%
E-Z1057     7.47%
E-Z5018    2.71%
E-Z5017    2.55%
E-Y37092    0.48%
E-L540>A6295   0.16%

R1a-Z282    13.21%
R1a-Z280    10.98%
R1a-M458    2.23%

R1b-M269    9.24%
R1b-Z2103   3.98%  (R1b-Z2705  3.18%)
R1b-P312    2.23%  (R1b-U152  1.27%)
R1b-U106    1.59%
R1b-PF7563    0.96%
R1b-L51     0.32%
R1b-L23     0.16%

J2b-Z534    6.85%
J2b-M205>Y22059    3.82%
J2b-M241>L283     3.03%

J2a-M410    4.78%
J2a-L24     2.07%
J2a-M67     1.59%
J2a-M319    0.48%
J2a-Z6055    0.32%
Ј2а-L581    0.32%

G2a-P15    4.78%
G2a-PF3345>L497    2.87%
G2a-PF3345>CTS342    0.80%
G2a-M406     0.80%
G2a-L91     0.16%
G2a-BY63384    0.16%

J1-M267    3.18%
J1-Z2313    1.59%
J1-PH128>FT19410    0.64%
J1-ZS4393>ZS9949    0.64%
J1-ZS4393    0.16%
J1-M267    0.16%

I1-M253    2.55%
I1-P109   1.27%
I1-Z63    0.64%
I1-M253    0.48%
I1-Z58>A480*   0.16%

Q-L332    1.11%

E-M123    1.11%

E-V22    0.80%

I2-M223    0.80%
I2-P78>A427    0.64%
I2-L801>CTS6433   0.16%

I2-Y16419   0.48%

T-M70    0.48%

G2b-M3124    0.32%

E-Y182141    0.32%

R1a   0.32%

N2-FT182494    0.32%

N1-TAT>L1026   0.16%

G1-M342    0.16%


Античко и средњовековно порекло Срба области Шоплук и Јужно Поморавље према Y-ДНК, изражено у процентима:

Словени:    49%

Старобалканци/Романи:   44%

Германи:    4.5%

Непознато/Остали:    2.5%


Процентуална заступљеност основних хаплогрупа код Срба области Шоплук и Јужно Поморавље:

I    39.49%
R   22.77%
E    15.60%
J    14.81%
G    5.26%
Q    1.11%
N    0.48%
T    0.48%

[Ивица Јовановић]

I dalje u okvirima proseka ja bih rekao. Ono sto vidim u poređenju sa rezultatima sa Kosova i Metohije je pad proseka kod E za nekih 5%, nešto malo veći proj J (J2b) i G. I međa kod Knjaževca da se pomeri, ušli ste mnogo u moju parohiju XD. Svaka čast za uloženi rad! Čakamo Braničevo.

[Куч Палабарди]

ШОПЛУК И ЈУЖНО ПОМОРАВЉЕ




Узорак: 628
E-V13    13.37%
E-Z1057     7.47%
E-Z5018    2.71%
E-Z5017    2.55%
E-Y37092    0.48%
E-L540>A6295   0.16%

R1b-M269    9.24%
R1b-Z2103   3.98%  (R1b-Z2705  3.18%)
R1b-P312    2.23%  (R1b-U152  1.27%)
R1b-U106    1.59%
R1b-PF7563    0.96%
R1b-L51     0.32%
R1b-L23     0.16%

J2b-Z534    6.85%
J2b-M205>Y22059    3.82%
J2b-M241>L283     3.03%

Дакле, када Никола Вук говори о великој разноврсности експозитура Z2103(xZ2705) у Шоплуку мисли на 0,8%. Цела теорија источне миграције Албанаца заснива се на 0,8%. Без увреде, али то је прилично смешно. Чак и косовски Срби имају 2% Z2103(xZ2705). Косовски Срби такође имају више E-V13.

За порекло Албанаца, било би интересантно видети статистику статистика косовских Срба без северног дела Косовo, где Албанци никада нису били већина.

[НиколаВук]

Дакле, када Никола Вук говори о великој разноврсности експозитура Z2103(xZ2705) у Шоплуку мисли на 0,8%. Цела теорија источне миграције Албанаца заснива се на 0,8%. Без увреде, али то је прилично смешно. Чак и косовски Срби имају 2% Z2103(xZ2705). Косовски Срби такође имају више E-V13.

За порекло Албанаца, било би интересантно видети статистику статистика косовских Срба без северног дела Косовo, где Албанци никада нису били већина.

Не знам шта је ту спорно, када су у питању највероватније староседелачке гране које нису доживеле огромну експанзију, као што је случај са Z2705. Зашто би ту била битнија бројност науштрб разноврсности?  У тих 0,8% стаје вероватно барем 5-6, ако не и више различитих подграна, судећи по разноврсности хаплотипова. Код Албанаца таква разноврсност хаплогрупе Z2103 не постоји ни у траговима.

[Куч Палабарди]

Не знам шта је ту спорно, када су у питању највероватније староседелачке гране које нису доживеле огромну експанзију, као што је случај са Z2705. Зашто би ту била битнија бројност науштрб разноврсности?  У тих 0,8% стаје вероватно барем 5-6, ако не и више различитих подграна, судећи по разноврсности хаплотипова. Код Албанаца таква разноврсност хаплогрупе Z2103 не постоји ни у траговима.

Како може бити 5-6 грана када је 0,8% тачно 5 резултата?  То је 5 или мање. Варате се за З2103 код Албанаца, сигурно је >0,8%. Наравно ово није критично за порекло Албанаца, али ме је само изненадило да је ваш главни аргумент који редовно објављујете заснован на само 5 резултата од 628.

Извините што мало скрећем са теме, иако је то важно и за историју овог краја. Хвала НУки на статистици.

[НиколаВук]

Како може бити 5-6 грана када је 0,8% тачно 5 резултата?  То је 5 или мање. Варате се за З2103 код Албанаца, сигурно је >0,8%. Наравно ово није критично за порекло Албанаца, али ме је само изненадило да је ваш главни аргумент који редовно објављујете заснован на само 5 резултата од 628.

Извините што мало скрећем са теме, иако је то важно и за историју овог краја. Хвала НУки на статистици.

Нуки нема увид у резултате који нису јавни, тако да је ипак мало више од 5.  Поготово што су ти нејавни резултати баш из ове области коју је сада обрађивао. Да се исправим и ја око тих фамозних 0,8%, јер сам у први мах пренебрегнуо да статистика не укључује истраживања која још увек нису објављена (Косово и Метохија, југ централне Србије, Стара Рашка и Стари Влах, Македонија).

[vasil]

Čakamo Braničevo.

Там рязко трябва да се повишат J и E.

[vasil]

Там рязко трябва да се повишат J и E.

Също R1a много трябва да падне.

[Gorance]

  Свака част Нуки! Него шта је са Топлицом?

[Ивица Јовановић]

Също R1a много трябва да падне.

Ј2 иде горе, али не бих рекао да ће Р1а много да падне јер имамо велику повратну миграцију Срба из Војводине у Браничево. У селима око Пожаревца има много Р1а. Проблем је што се не тестирају онолико колико се други крајеви тестирају. Такође рекао бих и да је добар део влаха донео из данашње Румуније неке гране Р1а. Што се Ј2 тиче и њеног скока у Браничеву моја лаичка теорија је да је испод радара прошла нека миграција Аромуна из Грчке, или данашње Македоније, у периоду након друге сеобе Срба. Они су се након доласка влаха из Баната, Олтеније/Влашке лако могли интегрисати јер није постојала значајна језичка и сталешка баријера. Ово је само спекулација, не могу то да докажем ни на који начин (посебно са овако малим бројем тестираних). И тачно је да се очекује повећани Е, највише због косовске струје. Видећемо. Поздрави и весели празници. Благодаря ви за участието в работата на този форум (ваљда сам убо, језици ми иду од руке).

[Ивица Јовановић]

  Свака част Нуки! Него шта је са Топлицом?

Вишња иде на врху шварвалд торте 

[Gorance]

Вишња иде на врху шварвалд торте 

Овде има више торти. Јастребачка, копаоничка, раданска, соколовичка... Без шале, обично Топлицу сврставају под југ Србије.

[НУки ⚔🦅⚔]

I dalje u okvirima proseka ja bih rekao. Ono sto vidim u poređenju sa rezultatima sa Kosova i Metohije je pad proseka kod E za nekih 5%, nešto malo veći proj J (J2b) i G. I međa kod Knjaževca da se pomeri, ušli ste mnogo u moju parohiju XD. Svaka čast za uloženi rad! Čakamo Braničevo.

Да, E хаплогрупа има пад од неких 6-7% у односу на Косово и Метохију. С обзиром на географски положај области, очекивао сам више E-V13.

Међутим, удео Старобалканаца је остао готово непромењен у односу на Косово и Метохију, због појачаног присуства J1, J2a, J2b I G2a. Југоисток Србије је вероватно српска област са највећом разноврсношћу J и G хаплогрупа.

Ј2 иде горе, али не бих рекао да ће Р1а много да падне јер имамо велику повратну миграцију Срба из Војводине у Браничево. У селима око Пожаревца има много Р1а. Проблем је што се не тестирају онолико колико се други крајеви тестирају. Такође рекао бих и да је добар део влаха донео из данашње Румуније неке гране Р1а. Што се Ј2 тиче и њеног скока у Браничеву моја лаичка теорија је да је испод радара прошла нека миграција Аромуна из Грчке, или данашње Македоније, у периоду након друге сеобе Срба. Они су се након доласка влаха из Баната, Олтеније/Влашке лако могли интегрисати јер није постојала значајна језичка и сталешка баријера. Ово је само спекулација, не могу то да докажем ни на који начин (посебно са овако малим бројем тестираних). И тачно је да се очекује повећани Е, највише због косовске струје. Видећемо. Поздрави и весели празници. Благодаря ви за участието в работата на този форум (ваљда сам убо, језици ми иду од руке).

J2a је значајно изнад просека и на Косову и Метохији, и у Шоплуку и Јужном Поморављу, у обе области готово 5%.
Не верујем да ће у Браничеву бити пуно више од тога.
Видећемо када стигне статистика, Тимок и Браничево иду на крају, вишња на врх торте  .

[НУки ⚔🦅⚔]

  Свака част Нуки! Него шта је са Топлицом?

Хвала, Gorance!
Топлица иде заједно са Расином, наредна статистика ће бити за ту област.

[НУки ⚔🦅⚔]

Преглед по подгранама за најзаступљеније хаплогрупе код Срба из области Шоплук и Јужно Поморавље:


I2-PH908

I2-FT14506 (9):
I2-Y56203 (3), I2-Y56203>Y134578 (2)
I2-Y179535>Y52621>FT190799 (3), I2-Y179535>FT271768 (1)

I2-Z16983 (2):
I2-Y4789>BY169115 (1)
I2-Z16983 (1)

I2-FT382557>BY93199 (1)

I2-Y32084* (1)

I2-FT16449>MF2888>FT388108 (1)


Северни Динарик

I2-Z17855 (8 ):
I2-PH3414 (3)
I2-Y230196>A16413>A20030>Y135653 (2)
I2-BY116090 (2)
I2-Z17855 (1)

I2-S17250 (2):
I2-Y4882>A1328>FT109402 (1)
I2-S17250 (1)



R1a-Z280

R1a-YP237 (14):
R1a-YP295>YP337 (4), R1a-YP295>L366 (3), R1a-YP295 (2), R1a-YP295>L366>FTB42580 (1)
R1a-YP951 (4)

R1a-Z92 (14):
R1a-YP270 (8 )
R1a-Y4459>YP617 (3), R1a-Y4459>YP617>BY169316 (2), R1a-Y4459* (1)

R1a-L1280 (10):
R1a-FGC11555>A19673 (6)
R1a-Y5647>YP3989* (3), R1a-Y5647>YP3989>Y49085 (1)

R1a-Y2613>Y2608 (4):
R1a-Y2608 (3)
R1a-YP6098 (1)

R1a-YP4278 (4):
R1a-YP4278 (3)
R1a-BY30743 (1)

R1a-Y2902 (2):
R1a-Y2902>Y3226 (1)
R1a-Y2902 (1)

R1a-YP343>YP371 (1)


R1a-M458

R1a-L1029 (11):
R1a-L1029 (8 )
R1a-YP417 (2 ), R1a-YP417>YP1137 (1)



E-Z5017

E-CTS9320>Z17107>Y30991 (5):
E-Z38456 (4)
E-A24066 (1)

E-Z19851>Y172393 (5):
E-FT104106 (3)
E-Y172393 (2)

E-CTS9320>Z16988 (3):
E-Z16988 (2)
E-BY99620 (1)

E-PH1173>Y7168 (3)


E-Z5018

E-L241 (7):
E-L241 (5)
E-Y142744 (2)

E-Y3183>S2972 (7):
E-BY5430>Y128213 (2)
E-Z16661>BY165837 (2)
E-S2972 (2)
E-BY5430 (1)

E-FGC11450 (2)

E-Y3183>BY174450 (1)


E-Y37092

E-Y126722 (1)

[НУки ⚔🦅⚔]

Занимљиво је да се у области јавља неколико тестираних за које је претпостављено да припадају Мириловићкој I2-Z17855>PH3414.

Такође, приметно је да постоје велике разлике испод R1a-Z280 између Рашке и југоистока Србије.
У Шоплуку и Јужном Поморављу доминира подграна R1a-YP237, која је потпуно одсутна у Рашкој, док су гране R1a-YP4278 и R1a-Y2902, које доминирају у Рашкој, симболично присутне на југоистоку.
Занимљиво је да је у области јака и подграна R1a-L1280, и присутна је она подграна испод које су Аврамијевштаци.

[НУки ⚔🦅⚔]

Сажетак стања у Шоплуку и Јужном Поморављу:

I2-Y3120 просечно заступљен.
I2-PH908 на доњој граници, или за нијансу испод српског просека. Чини 2/3 Динарика и 48% свих словенских Y-ДНК линија.
Северни огранци су натпросечно заступљени, чине 1/3 Динарика. Судећи по статистици са 23andme, коју је Небојша недавно поставио, међу северним огранцима доминира I2-Z17855.

E-V13 заступљена испод српског просека, што је неочекивано, ако се узме у обзир географски положај области.
У овој области су знатно мање присутни препознатљиви брдски и херцеговачки E-V13 родови.
Поред E-V13, у Шоплуку и Јужном Поморављу се јављају и друге подгране E хаплогрупе, E-M123, E-V22 и E-Y182141.

R1a-Z282 такође присутна испод српског просека, мада је нешто заступљенија него у Рашкој и на Косову и Метохији.
У потпуности доминира подграна R1a-Z280, која представља 5/6 R1a-Z282 у овој области. Испод R1a-Z280 доминирају подгране R1a-YP237 (R1a-YP337, R1a-YP951, R1a-L366), R1a-Z92 (R1a-YP270, R1a-Y4459) и R1a-L1280 (R1a-A19673, R1a-YP3989).
Подграна R1a-M458 заступљена знатно испод српског просека, чини свега 1/6 R1a-Z282. За сада се искључиво јавља подграна R1a-L1029.

R1b-M269 заступљена изнад српског просека, у истом проценту као и на Косову и Метохији.
Најзаступљенија је подграна R1b-Z2103 (већином R1b-Z2705), а након ње R1b-P312.
Може се рећи да у Понишављу доминирају западне гране R1b-M269 (посебно R1b-P312), док у Јабланици и Врањском Поморављу доминирају источне гране.

J2b-Z534 нешто изнад српског просека.
J2b-Y22059 и J2b-L283 готово подједнако заступљене.
Испод J2b-Y22059 се искључиво јавља J2b-Y22063, док су испод J2b-L283 присутне J2b-Z638 (J2b-Z38299, J2b-FGC55778) и J2b-PH1602 (J2b-PH502).

J2a-M410 високо заступљена, као и на Косову и Метохији.
Најчешће се јавља подграна J2a-L24>L70.

G2a-P15 далеко изнад српског просека.
Велика разноврсност подграна, најчешће се јавља G2a-L497 (G2a-Y128480).
У области се јављају и хаплогрупе G2b-M3124 и G1-M342.

J1-M267 готово 3 пута заступљенија од просека.
Југоисток Србије је, вероватно, област са највећим процентом хаплогрупе J1 код Срба. Јављају се разне подгране...

I1-M253 је 3 пута мање заступљена него у укупној генетичкој слици Срба, што представља највеће одступање од српског просека у Шоплуку и Јужном Поморављу.
Иако хаплогрупа I1-P109 у овој области достиже знатно мање проценте него у западнијим крајевима, присутна је преко чак 3 огранка, I1-FGC22045, I1-Y5621 и I1-FGC21792.

Унутар ове области нема неких већих осцилација у генетичкој слици, прилично је уједначена.

Следећа област: Расина и Топлица.

[НУки ⚔🦅⚔]

Највећи проценат Словена до сада...
Јаке и E-V13 и R1a-Z282, али E-V13 и даље држи друго место...
Расина и Топлица...

[НУки ⚔🦅⚔]

РАСИНА И ТОПЛИЦА




Узорак: 334


I2-Y3120    34.43%
I2-PH908    26.65%
Север      7.78%

E-V13    19.15%
E-Z1057    6.58%
E-Z5018    4.79%
E-Z5017    4.79%
E-Y37092    2.69%
E-L540>A783   0.30%

R1a-Z282    18.26%
R1a-Z280    12.57%
R1a-M458    5.69%

J2b-Z534    5.99%
J2b-M205>Y22059    4.79%
J2b-M241>L283    1.20%

R1b-M269    5.69%
R1b-Z2705   2.10% 
R1b-U152    1.80%
R1b-L51     0.60%
R1b-PF7562    0.60%
R1b-U106>Z325*   0.30%
R1b-L23     0.30%

G2a-P15    5.39%
G2a-PF3345>Y128480  3.29%
G2a-M406    1.20%
G2a-PF3345    0.30%
G2a-PF3345>CTS4803  0.30%
G2a-P15   0.30%

I1-M253    3.89%
I1-P109>FGC22045  1.80%
I1-Z63    0.90%
I1-M227>BY169301   0.60%
I1-P109>Y5621*   0.30%
I1-Z58   0.30%

J2a-L26    1.80%
J2a-M67   1.20%
J2a-Z6055>Y14439   0.60%

I2-M223    1.20%
I2-P78>A427   0.90%
I2-L1229   0.30%

J1-M267    0.90%
J1-Z2313   0.60%
J1-ZS3128   0.30%

Q-BZ3000    0.90%

Q-L713    0.30%

N2-FGC28435    0.30%

R1a   0.30%

E-V22    0.30%

I2-Y16419   0.30%

I2-L38>Y125026*   0.30%

G1-M342    0.30%

H-M82    0.30%


Античко и средњовековно порекло Срба области Расина и Топлица према Y-ДНК, изражено у процентима:

Словени:    53%

Старобалканци/Романи:   41%

Германи:    4.5%

Непознато/Остали:    1.5%


Процентуална заступљеност основних хаплогрупа код Срба области Расина и Топлица:

I   40.12%
R   24.25%
E   19.45%
J    8.69%
G   5.69%
Q   1.20%
N   0.30%
H   0.30%

[НУки ⚔🦅⚔]

Ова област се састоји од две мање области, Расине и Топлице. Постоје значајне разлике између њих у генетичкој слици, па ћу испод навести оне кључне.
Ако се не варам, а волео бих да неко ко боље познаје историју овог краја напише нешто више о томе, у Расини има доста старог становништва, док је Топлица већином насељена након Српско-турских ратова, досељеницима из Црне Горе, југозападне Србије и Косова.

Расина:

I2-Y3120 око 38%, а I2-PH908 32%.
R1a-Z282 око 22%.
E-V13 око 12%.

Дакле, веома висок удео словенске генетике, у оквиру Динарика потпуно доминира I2-PH908, веома висока заступљеност R1a-Z282, E-V13 слаба.
Такође, у Расини готово потпуно одсуствују источне гране R1b.

Топлица:

I2-Y3120 око 30%, I2-PH908 20%.
E-V13 око 28%.
R1a-Z282 око 13%.

Низак удео словенске генетике, I2-PH908 не тако доминантан, E-V13 веома висока.
Овде у оквиру R1b доминирају источне гране.

[НиколаВук]

Ова област се састоји од две мање области, Расине и Топлице. Постоје значајне разлике између њих у генетичкој слици, па ћу испод навести оне кључне.
Ако се не варам, а волео бих да неко ко боље познаје историју овог краја напише нешто више о томе, у Расини има доста старог становништва, док је Топлица већином насељена након Српско-турских ратова, досељеницима из Црне Горе, југозападне Србије и Косова.

Расина:

I2-Y3120 око 38%, а I2-PH908 32%.
R1a-Z282 око 22%.
E-V13 око 12%.

Дакле, веома висок удео словенске генетике, у оквиру Динарика потпуно доминира I2-PH908, веома висока заступљеност R1a-Z282, E-V13 слаба.
Такође, у Расини готово потпуно одсуствују источне гране R1b.

Топлица:

I2-Y3120 око 30%, I2-PH908 20%.
E-V13 око 28%.
R1a-Z282 око 13%.

Низак удео словенске генетике, I2-PH908 не тако доминантан, E-V13 веома висока.
Овде у оквиру R1b доминирају источне гране.

Топлица је након 1878. највећим делом примила српске досељенике из других области, Црне Горе, Старе Рашке, Косова и Метохије, Копаоника, итд. 1878. године је Топлица ослобођена и припојена независној Србији. Непосредно пре ослобођења, српски староседелачки родови су постали мањина, док су Арбанаси који су ту кренули да се досељавају након великих сеоба Срба крајем 17. и почетком 18. века били већина, чак се процењује да их је процентуално било више ту него у Косовској котлини, где су Срби и Арбанаси до 1878. били отприлике "пола-пола". Након 1878, арбанашки мухаџири (избеглице) из Топлице , Пусте Реке, Јабланице, Пољанице и Масурице су од стране турских власти насељени највише на подручју Лаба, Косовске котлине, Косовског Поморавља и Новобрдске Криве Реке, односно близу нове турске границе према Србији. Ово њихово досељавање, као и последично исељавање Срба, је пореметило демографски баланс на подручју Косова у корист Арбанаса.

[drajver]

Узорак: 628


I2-Y3120    35.66%
I2-PH908    23.40%
Север     12.26%

E-V13    13.37%
E-Z1057     7.47%
E-Z5018    2.71%
E-Z5017    2.55%
E-Y37092    0.48%
E-L540>A6295   0.16%

R1a-Z282    13.21%
R1a-Z280    10.98%
R1a-M458    2.23%

R1b-M269    9.24%
R1b-Z2103   3.98%  (R1b-Z2705  3.18%)
R1b-P312    2.23%  (R1b-U152  1.27%)
R1b-U106    1.59%
R1b-PF7563    0.96%
R1b-L51     0.32%
R1b-L23     0.16%

J2b-Z534    6.85%
J2b-M205>Y22059    3.82%
J2b-M241>L283     3.03%

J2a-M410    4.78%
J2a-L24     2.07%
J2a-M67     1.59%
J2a-M319    0.48%
J2a-Z6055    0.32%
Ј2а-L581    0.32%

G2a-P15    4.78%
G2a-PF3345>L497    2.87%
G2a-PF3345>CTS342    0.80%
G2a-M406     0.80%
G2a-L91     0.16%
G2a-BY63384    0.16%

J1-M267    3.18%
J1-Z2313    1.59%
J1-PH128>FT19410    0.64%
J1-ZS4393>ZS9949    0.64%
J1-ZS4393    0.16%
J1-M267    0.16%

I1-M253    2.55%
I1-P109   1.27%
I1-Z63    0.64%
I1-M253    0.48%
I1-Z58>A480*   0.16%

Q-L332    1.11%

E-M123    1.11%

E-V22    0.80%

I2-M223    0.80%
I2-P78>A427    0.64%
I2-L801>CTS6433   0.16%

I2-Y16419   0.48%

T-M70    0.48%

G2b-M3124    0.32%

E-Y182141    0.32%

R1a   0.32%

N2-FT182494    0.32%

N1-TAT>L1026   0.16%

G1-M342    0.16%

Значајна разлика у присуству I2-PH908 постоји између ове зоне југоисточне Србије која би се збирно могла назвати торлачком и Македонаца из оног раније објављеног истраживања Македоније (Мекдонци, Турци, Албанци). Док је овдје I2-PH908 и даље сразмјерно висок, у Македонији он пада за скоро 10%. При томе, треба имати у виду да је у генетичком истраживању Макеоднаца једним дијелом кориштен и узорак из торлачке, сјеверне зоне, па је проценат I2-PH908 у неторлачком дијелу Македоније још нижи од 14,5% колико износи у том истраживању.

Вјероватно у том контексту има смисла оно што је Павле Ивић својевремено записао:
"Пажњу истраживача привлачи нарочито једна велика скупина очигледно давнашњих изоглоса које иду углавном заједно од ушћа Тимока преко источних подножја планина дуж српско-бугарске границе до Осогова, а затим у широком луку кроз североисточну Македонију до Овчег Поља и Скопља и даље јужно од Тетова ка албанској етничкој граници око Шар-планине."

Затим даље пише: "Нигде на јужнословенском тлу нема тако густог снопа тако старих  и тако значајних изоглоса као што је овај о којем овдје расправљамо. Штавише, нема тако дубоке језичке пукотине ни у севернословенском свету, ако изузмемо линију коју раздваја Западне од Источних Словена (конкретно Пољаке и Словаке од Руса и Укрјаинаца). Откуда толика пукотина, како је она настала?"

Ова језичка "пукотина" се данас налази на подручју бугарских и македонских говора. Она је могла настати у раном средњом вијеку као посљедица зоне несловенског становништва у том подручју. Међутим, рекло би се да је и по језику и по генетици (ако ништа друго, а оно по присуству I2-PH908), оно словенско становништво које је ту живјело у раном средњем вијеку ипак било ближе везано уз словенско становништво западног него источног и централног Балкана.

Пренијећу поново оно што је Окука написао о торлачким говорима:
"Prostor srednjoštokavskih govora u srpskoj dijalektologiji poznat je pod imenom prizrensko-timočka dijalekatska oblast. Ona je specifična po tome što ulazi u balkanski jezički savez. To znači da njeni govori imaju nekih zajedničkih osobina sa susjednim bugarskim i makedonskim govorima i da su doživjeli neke procese koji su ostvareni i u grčkom i albanskom jeziku.
No govori prizrensko-timočke zone od samog početka osjetno su se razlikovali o bugarskih i makedonskih. "U njima su po pravilu zastupljene sve štokavske inovacije iz vremena do XlV veka.
Izmene u glasovnom sistemu s kraja XIV i početka XV stoleća ili izostaju ili, pak, daju druge rezultate» (S. Remetić). Tek u srednjem vijeku, u vrijeme koje još nije precizno utvrđeno, dijelom su izašli iz opštih štokavskih razvojnih procesa i ušli u neke razvojne sfere balkanskog jezičkog saveza."

Из овога што је написао Окука, јасно је да повезаност торлачких говора са штокавским не може бити посљедица некаквих миграција или ширења из периода државе Немањића, већ да је та веза знатно старија, вјероватно из периода насељавања Балкана Словенима, а да је након тог насељавања била прекинута и да су се тад торлачки говори самостално развијали уз балканске и утицаје источнобалканских словенских говора.

Укратко, по досељавању били су дио исте словенске масе као и Срби у провинцији Далмацији, али су због чињенице да су били ван граница првобитне Србије Властимировића и касније Војисављевића, имали другачији језички развој.

[Никац]

Значајна разлика у присуству I2-PH908 постоји између ове зоне југоисточне Србије која би се збирно могла назвати торлачком и Македонаца из оног раније објављеног истраживања Македоније (Мекдонци, Турци, Албанци). Док је овдје I2-PH908 и даље сразмјерно висок, у Македонији он пада за скоро 10%. При томе, треба имати у виду да је у генетичком истраживању Макеоднаца једним дијелом кориштен и узорак из торлачке, сјеверне зоне, па је проценат I2-PH908 у неторлачком дијелу Македоније још нижи од 14,5% колико износи у том истраживању.

Вјероватно у том контексту има смисла оно што је Павле Ивић својевремено записао:
"Пажњу истраживача привлачи нарочито једна велика скупина очигледно давнашњих изоглоса које иду углавном заједно од ушћа Тимока преко источних подножја планина дуж српско-бугарске границе до Осогова, а затим у широком луку кроз североисточну Македонију до Овчег Поља и Скопља и даље јужно од Тетова ка албанској етничкој граници око Шар-планине."

Затим даље пише: "Нигде на јужнословенском тлу нема тако густог снопа тако старих  и тако значајних изоглоса као што је овај о којем овдје расправљамо. Штавише, нема тако дубоке језичке пукотине ни у севернословенском свету, ако изузмемо линију коју раздваја Западне од Источних Словена (конкретно Пољаке и Словаке од Руса и Укрјаинаца). Откуда толика пукотина, како је она настала?"

Ова језичка "пукотина" се данас налази на подручју бугарских и македонских говора. Она је могла настати у раном средњом вијеку као посљедица зоне несловенског становништва у том подручју. Међутим, рекло би се да је и по језику и по генетици (ако ништа друго, а оно по присуству I2-PH908), оно словенско становништво које је ту живјело у раном средњем вијеку ипак било ближе везано уз словенско становништво западног него источног и централног Балкана.

Пренијећу поново оно што је Окука написао о торлачким говорима:
"Prostor srednjoštokavskih govora u srpskoj dijalektologiji poznat je pod imenom prizrensko-timočka dijalekatska oblast. Ona je specifična po tome što ulazi u balkanski jezički savez. To znači da njeni govori imaju nekih zajedničkih osobina sa susjednim bugarskim i makedonskim govorima i da su doživjeli neke procese koji su ostvareni i u grčkom i albanskom jeziku.
No govori prizrensko-timočke zone od samog početka osjetno su se razlikovali o bugarskih i makedonskih. "U njima su po pravilu zastupljene sve štokavske inovacije iz vremena do XlV veka.
Izmene u glasovnom sistemu s kraja XIV i početka XV stoleća ili izostaju ili, pak, daju druge rezultate» (S. Remetić). Tek u srednjem vijeku, u vrijeme koje još nije precizno utvrđeno, dijelom su izašli iz opštih štokavskih razvojnih procesa i ušli u neke razvojne sfere balkanskog jezičkog saveza."

Из овога што је написао Окука, јасно је да повезаност торлачких говора са штокавским не може бити посљедица некаквих миграција или ширења из периода државе Немањића, већ да је та веза знатно старија, вјероватно из периода насељавања Балкана Словенима, а да је након тог насељавања била прекинута и да су се тад торлачки говори самостално развијали уз балканске и утицаје источнобалканских словенских говора.

Укратко, по досељавању били су дио исте словенске масе као и Срби у провинцији Далмацији, али су због чињенице да су били ван граница првобитне Србије Властимировића и касније Војисављевића, имали другачији језички развој.

Већ је било расправе о овоме, моје мишљење је да су ти изворни Словени источне Србије и Македоније имали 30-40% PH908, као и Румуни, Бугари и Грци, а повећање на данашњи ниво долази тек са ширењем немањићке државе и досељавањем Срба са запада.

Језична сличност никако не може бити из периода досељавања (када су сви Словени још говорили сличним језиком) ради се о заједничким иновацијама Срба и "Торлака" које су се акумулирале од досељења па до 14. вијека.

[vasil]

Значајна разлика у присуству I2-PH908 постоји између ове зоне југоисточне Србије која би се збирно могла назвати торлачком и Македонаца из оног раније објављеног истраживања Македоније (Мекдонци, Турци, Албанци). Док је овдје I2-PH908 и даље сразмјерно висок, у Македонији он пада за скоро 10%. При томе, треба имати у виду да је у генетичком истраживању Макеоднаца једним дијелом кориштен и узорак из торлачке, сјеверне зоне, па је проценат I2-PH908 у неторлачком дијелу Македоније још нижи од 14,5% колико износи у том истраживању.

Вјероватно у том контексту има смисла оно што је Павле Ивић својевремено записао:
"Пажњу истраживача привлачи нарочито једна велика скупина очигледно давнашњих изоглоса које иду углавном заједно од ушћа Тимока преко источних подножја планина дуж српско-бугарске границе до Осогова, а затим у широком луку кроз североисточну Македонију до Овчег Поља и Скопља и даље јужно од Тетова ка албанској етничкој граници око Шар-планине."

Затим даље пише: "Нигде на јужнословенском тлу нема тако густог снопа тако старих  и тако значајних изоглоса као што је овај о којем овдје расправљамо. Штавише, нема тако дубоке језичке пукотине ни у севернословенском свету, ако изузмемо линију коју раздваја Западне од Источних Словена (конкретно Пољаке и Словаке од Руса и Укрјаинаца). Откуда толика пукотина, како је она настала?"

Ова језичка "пукотина" се данас налази на подручју бугарских и македонских говора. Она је могла настати у раном средњом вијеку као посљедица зоне несловенског становништва у том подручју. Међутим, рекло би се да је и по језику и по генетици (ако ништа друго, а оно по присуству I2-PH908), оно словенско становништво које је ту живјело у раном средњем вијеку ипак било ближе везано уз словенско становништво западног него источног и централног Балкана.

Пренијећу поново оно што је Окука написао о торлачким говорима:
"Prostor srednjoštokavskih govora u srpskoj dijalektologiji poznat je pod imenom prizrensko-timočka dijalekatska oblast. Ona je specifična po tome što ulazi u balkanski jezički savez. To znači da njeni govori imaju nekih zajedničkih osobina sa susjednim bugarskim i makedonskim govorima i da su doživjeli neke procese koji su ostvareni i u grčkom i albanskom jeziku.
No govori prizrensko-timočke zone od samog početka osjetno su se razlikovali o bugarskih i makedonskih. "U njima su po pravilu zastupljene sve štokavske inovacije iz vremena do XlV veka.
Izmene u glasovnom sistemu s kraja XIV i početka XV stoleća ili izostaju ili, pak, daju druge rezultate» (S. Remetić). Tek u srednjem vijeku, u vrijeme koje još nije precizno utvrđeno, dijelom su izašli iz opštih štokavskih razvojnih procesa i ušli u neke razvojne sfere balkanskog jezičkog saveza."

Из овога што је написао Окука, јасно је да повезаност торлачких говора са штокавским не може бити посљедица некаквих миграција или ширења из периода државе Немањића, већ да је та веза знатно старија, вјероватно из периода насељавања Балкана Словенима, а да је након тог насељавања била прекинута и да су се тад торлачки говори самостално развијали уз балканске и утицаје источнобалканских словенских говора.

Укратко, по досељавању били су дио исте словенске масе као и Срби у провинцији Далмацији, али су због чињенице да су били ван граница првобитне Србије Властимировића и касније Војисављевића, имали другачији језички развој.

Аз съм доказателство за това че не се ограничава източното разпостранение на ПХ908 само с Торлашкия според мен нещата са започнали с падането на Първото Българско Царство и са продължили през Византийското управление, Сръбската Империя и Османската Империя. Ще ни трябва много тестване за да видим кой клон от точно коя вълна е. При мен има вероятност и да съм от първите имам теория че може рода ми който по предание е от Липница да е свързан с Новачене и Рашково, там даже има и един топоним "Сърбино бърдо", които мисля че са основани от Византийците да пазят прохода. И двете села ги има в най-ранния Османски регистър от 15 век а Новачене даже се споменава във Витошката грамота от 14 век > https://bg.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D1%82%D0%BE%D1%88%D0%BA%D0%B0_%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%BC%D0%BE%D1%82%D0%B0
По време на Първото Царство очаквам генетиката на Източна Сърбия и Западна България да е коренно различна от това което е сега.

[drajver]

Већ је било расправе о овоме, моје мишљење је да су ти изворни Словени источне Србије и Македоније имали 30-40% PH908, као и Румуни, Бугари и Грци, а повећање на данашњи ниво долази тек са ширењем немањићке државе и досељавањем Срба са запада.

Језична сличност никако не може бити из периода досељавања (када су сви Словени још говорили сличним језиком) ради се о заједничким иновацијама Срба и "Торлака" које су се акумулирале од досељења па до 14. вијека.

Написао сам "по досељавању", а од досељавања до 14. вијека дуг је период, и сам Окука наводи "Tek u srednjem vijeku, u vrijeme koje još nije precizno utvrđeno, dijelom su izašli iz opštih štokavskih razvojnih procesa" Они су из тих процеса изашли прије 14. вијека јер се каже "Izmene u glasovnom sistemu s kraja XIV i početka XV stoleća ili izostaju". Отприлике кад се Немањићка Србија шири и заузима тај простор, баш тада нема дијељених изоглоса.

Овдје не говорим о проценту I2-PH908 у односу на укупну I2-Y3120 већ о проценту I2-PH908 у укупној генетичкој слици. Ова источна изоглоса прилично добро кореспондира са повећаним процентом I2-PH908 у укупној генетици , баш као и кајаквско-чакавска зона на западу.

[drajver]

Аз съм доказателство за това че не се ограничава източното разпостранение на ПХ908 само с Торлашкия според мен нещата са започнали с падането на Първото Българско Царство и са продължили през Византийското управление, Сръбската Империя и Османската Империя. Ще ни трябва много тестване за да видим кой клон от точно коя вълна е. При мен има вероятност и да съм от първите имам теория че може рода ми който по предание е от Липница да е свързан с Новачене и Рашково, там даже има и един топоним "Сърбино бърдо", които мисля че са основани от Византийците да пазят прохода. И двете села ги има в най-ранния Османски регистър от 15 век а Новачене даже се споменава във Витошката грамота от 14 век > https://bg.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D1%82%D0%BE%D1%88%D0%BA%D0%B0_%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%BC%D0%BE%D1%82%D0%B0
По време на Първото Царство очаквам генетиката на Източна Сърбия и Западна България да е коренно различна от това което е сега.

Овдје говоримо о периоду раног средњег вијека. Та језичка "пукотина" како је наводи Ивић морала је имати неку јаку баријеру на самом мјесту. Једино друго објашњење би било да су разлику донијеле двије различите словенске струје са сјевера, за што такође нема довољно чврстих доказа.

Што се тиче I2-PH908 наравно да ће услијед 1500 година историје, промјена држава, миграција и осталог бити преливања и са једне и са друге стране изоглосе, али је чињеница да је удио I2-PH908 западно од изоглосе значајно већи од оног источно од изоглосе. Навео сам примјер Македоније, а колико се сјећам и у Бугарској је слична ситуација да I2-PH908 пада од запада ка истоку. При чему нема истраживања које би стриктно покрило само торлачку зону у Бугарској, као ни које би уобзирило неке интерне бугарске сеобе тамо овамо по самој Бугарској.

[Никац]

Написао сам "по досељавању", а од досељавања до 14. вијека дуг је период, и сам Окука наводи "Tek u srednjem vijeku, u vrijeme koje još nije precizno utvrđeno, dijelom su izašli iz opštih štokavskih razvojnih procesa" Они су из тих процеса изашли прије 14. вијека јер се каже "Izmene u glasovnom sistemu s kraja XIV i početka XV stoleća ili izostaju". Отприлике кад се Немањићка Србија шири и заузима тај простор, баш тада нема дијељених изоглоса.

Овдје не говорим о проценту I2-PH908 у односу на укупну I2-Y3120 већ о проценту I2-PH908 у укупној генетичкој слици. Ова источна изоглоса прилично добро кореспондира са повећаним процентом I2-PH908 у укупној генетици , баш као и кајаквско-чакавска зона на западу.

Па да, чини се да језични процеси овдје нису имали много везе с генетским.

Српске иновације се шире на торлачки у 10/11. вијеку, када је ово подручје дубоко у бугарској или византијској територији.
А крајем 14. вијека кад су били дефинитвно под српском влашћу, а и добар дио становништва тог подручја су били скорашњи српски досељеници са запада, престају узимати западносрпске иновације и узимају бугарске.

Чини се да то има везе с неком локалном комуникацијом, трговачким везама између нижих слојева становништва, невезано уз промјене политичких граница.

[drajver]

Па да, чини се да језични процеси овдје нису имали много везе с генетским.

Српске иновације се шире на торлачки у 10/11. вијеку, када је ово подручје дубоко у бугарској или византијској територији.
А крајем 14. вијека кад су били дефинитвно под српском влашћу, а и добар дио становништва тог подручја су били скорашњи српски досељеници са запада, престају узимати западносрпске иновације и узимају бугарске.

Чини се да то има везе с неком локалном комуникацијом, трговачким везама између нижих слојева становништва, невезано уз промјене политичких граница.

Као што је наведено, не зна се до код периода штокавски и торлачки дијеле иновације, тј. не шире се штокавске иновације на торлачки у 10/11 вијеку, већ оба та језика до неког непознатог периода  у раном средњем вијеку представљају један словенски језик. Оно што је познато јесте да торлачки не садржи штокавске иновације из 14. вијека, али то не значи да торлачки и штокавски много времена прије тога нису кренули одвојеним путањама развоја. Зато, Окука и пише да се ради неодређеном периоду.

Никаквих опипљивијих историјских доказа нема да су Срби по заузимању југоисточних предјела у 13-14. вијеку масовно мигрирали у том правцу из првобитне Србије, на начин да су могли промијенити језичку или генетичку слику становништва тих простора.

[vasil]

Овдје говоримо о периоду раног средњег вијека. Та језичка "пукотина" како је наводи Ивић морала је имати неку јаку баријеру на самом мјесту. Једино друго објашњење би било да су разлику донијеле двије различите словенске струје са сјевера, за што такође нема довољно чврстих доказа.

Што се тиче I2-PH908 наравно да ће услијед 1500 година историје, промјена држава, миграција и осталог бити преливања и са једне и са друге стране изоглосе, али је чињеница да је удио I2-PH908 западно од изоглосе значајно већи од оног источно од изоглосе. Навео сам примјер Македоније, а колико се сјећам и у Бугарској је слична ситуација да I2-PH908 пада од запада ка истоку. При чему нема истраживања које би стриктно покрило само торлачку зону у Бугарској, као ни које би уобзирило неке интерне бугарске сеобе тамо овамо по самој Бугарској.

Да на изток и на юг ПХ908 пада но аз имах предвид Източния Шоплук не Източна България и Македония. Това което исках да кажа е че може да има и миграции в периода на Византийското управление 11/12 век когато Щокавския все още не е бил напълно формиран. Иначе що се касае точно до Торлашкия там е ясно че става въпрос за смесица от средновековен Сръбски от типа на Косовско-Ресавския с Български.

[Небојша]

Никаквих опипљивијих историјских доказа нема да су Срби по заузимању југоисточних предјела у 13-14. вијеку масовно мигрирали у том правцу из првобитне Србије, на начин да су могли промијенити језичку или генетичку слику становништва тих простора.

Да, све ми се више чини да је и она динарско-шопска генетичка веза више последица миграција исток-запад, него обрнуто (осим у можда издвојеним случајевима). Или пре и потпуно независна. Као што је познато, средњовековни владари су углавном били владари области (није се обавезно превлачило и становништво). Имамо цара Душана који је цар Срба, Грка, Бугара и Арбанаса. Није морао да пресели Србе у Албанију (сем можда ужег круга властеле) да би тамо владао.

Чини се такође да озбиљнијих померања исток-запад и није било до доласка Турака (можда нешто током ширења бугарског царства).

[Христифор]

Заиста велика разлика између Расине и Топлице, али донекле и очекивано. Чудно да Расину масовније није захватио талас досељавања из Црне Горе и са Косова.

[Мића]

Чини се такође да озбиљнијих померања исток-запад и није било до доласка Турака (можда нешто током ширења бугарског царства).

Имамо помен од 32:13 да је према Константину Порфирогениту и каснијој интетпретацији историчара велики део становништва Србије одведен у Бугарску, како сам разумео негде између 917. и 927. године:
<a href="https://youtube.com/v/CUvwxIuhPc4" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://youtube.com/v/CUvwxIuhPc4</a>

Riznica - O Mihailu Viševiću izlaže dr Aleksandar Uzelac

[НУки ⚔🦅⚔]

Значајна разлика у присуству I2-PH908 постоји између ове зоне југоисточне Србије која би се збирно могла назвати торлачком и Македонаца из оног раније објављеног истраживања Македоније (Мекдонци, Турци, Албанци). Док је овдје I2-PH908 и даље сразмјерно висок, у Македонији он пада за скоро 10%.

Пренијећу поново оно што је Окука написао о торлачким говорима:
"No govori prizrensko-timočke zone od samog početka osjetno su se razlikovali o bugarskih i makedonskih. "U njima su po pravilu zastupljene sve štokavske inovacije iz vremena do XlV veka.
Izmene u glasovnom sistemu s kraja XIV i početka XV stoleća ili izostaju ili, pak, daju druge rezultate» (S. Remetić). Tek u srednjem vijeku, u vrijeme koje još nije precizno utvrđeno, dijelom su izašli iz opštih štokavskih razvojnih procesa i ušli u neke razvojne sfere balkanskog jezičkog saveza."

Из овога што је написао Окука, јасно је да повезаност торлачких говора са штокавским не може бити посљедица некаквих миграција или ширења из периода државе Немањића, већ да је та веза знатно старија, вјероватно из периода насељавања Балкана Словенима, а да је након тог насељавања била прекинута и да су се тад торлачки говори самостално развијали уз балканске и утицаје источнобалканских словенских говора.

Укратко, по досељавању били су дио исте словенске масе као и Срби у провинцији Далмацији, али су због чињенице да су били ван граница првобитне Србије Властимировића и касније Војисављевића, имали другачији језички развој.

Уопште је занимљива оваква равномерна распоређеност I2-PH908, и његова доминација у оквиру словенских Y-ДНК грана, у свим досад обрађеним областима (а ништа се прометити неће ни у три области за које је преостало да се уради статистика).

Ако погледамо удео који I2-PH908 има у укупном словенском Y-ДНК наслеђу области, имамо следеће стање:

Рашка                           0.29/0.5        58%
Косово и Метохија       0.24/0.45      53%
Шоп. и Ј. Поморавље   0.235/0.49    48%
Расина и Топлица        0.265/0.53    50%
Војводина                     0.24/0.46      52%

Дакле, удео I2-PH908 међу Словенима области се концентрише око 52%, и осцилује свега 10%, од 48% до 58%. Било да је то динарска, косовска или јужноморавска струја...
Мислим да то говори о дубокој укорењености гране у српској популацији.


Што се тиче југоистока Србије, као што се може видети, нема неке значајне разлике по питању I2-PH908, али има у оквиру R1a-Z282:

Сажетак стања у Шоплуку и Јужном Поморављу:


R1a-Z282 такође присутна испод српског просека, мада је нешто заступљенија него у Рашкој и на Косову и Метохији.
У потпуности доминира подграна R1a-Z280, која представља 5/6 R1a-Z282 у овој области. Испод R1a-Z280 доминирају подгране R1a-YP237 (R1a-YP337, R1a-YP951, R1a-L366), R1a-Z92 (R1a-YP270, R1a-Y4459) и R1a-L1280 (R1a-A19673, R1a-YP3989).
Подграна R1a-M458 заступљена знатно испод српског просека, чини свега 1/6 R1a-Z282. За сада се искључиво јавља подграна R1a-L1029.

Такође, приметно је да постоје велике разлике испод R1a-Z280 између Рашке и југоистока Србије.
У Шоплуку и Јужном Поморављу доминира подграна R1a-YP237, која је потпуно одсутна у Рашкој, док су гране R1a-YP4278 и R1a-Y2902, које доминирају у Рашкој, симболично присутне на југоистоку.
Занимљиво је да је у области јака и подграна R1a-L1280, и присутна је она подграна испод које су Аврамијевштаци.

Тако да ми се чини да су постојале две групе Словена, које су се на југоистоку Србије судариле у неком тренутку.
Чини се да је у првој доминирао I2-PH908, а у другој вероватно I2-Z17855, R1a-YP237...


Што се Окуке тиче, он је управо у уводним напоменама за средњоштокавске дијалекте написао следеће:

"Prizrensko-timočko područje je u srednjem vijeku bilo naseljeno romanskim življem koji su zapadnajužnoslovenski doseljenici (Srbi) potisnuli ili asimilirali.
Asimilaciji su podlegla i istočnoslovenska plemena koja su bila malobrojnija nego romanska,
čiji su tragovi, kao i kod romanskih (vlaških) plemena, sačuvani u
toponimiji.
Srpske narodne mase su su, sa širenjem nemanjićke države.
dugo kretale prema jugu i jugoistoku uz rijeku Moravu i njenim
vodoskocima. Zanimljivo je da je južnoslovensko-srpski etnikum
prodro daleko na istok u dolinu Timoka, srednjeg toka Nišave i na
sjeveroistočne obronke Stare planine, kоji nikad nisu bili u sastavu
stare srpske države. te da planinski masivi s njihovim istočnim padinama imaju stanovništvo sa zapadnojužnoslovenskim (srpskim)
govorima, a ravnice dalje prema istoku stanovništvo sa istočnoslovenskim (bugarskim) govorima"


Ако изузмемо једног Никшића, ја примећујем 4 дубински тестирана I2-PH908 из ове области (Шоплук и Јужно Поморавље):
I2-Z16983* https://www.yfull.com/tree/I-Z16983*/
I2-Z16983>Y4789>BY169115   https://www.yfull.com/tree/I-BY169115/
I2-FT16449>MF2888>FT388108  https://discover.familytreedna.com/y-dna/I-FT388108/story
I2-FT14506>Y179535>FT271768   https://www.yfull.com/tree/I-FT271768/

Тројица од ове четворице имају јасне конекције са западним крајевима у последњих 1000 година, чак су ту и Италијани.
Свакако, потребно нам је још дубинских тестова како бисмо могли донети неке ваљане закључке.

[НУки ⚔🦅⚔]

Преглед по подгранама за најзаступљеније хаплогрупе код Срба из области Расина и Топлица:


I2-PH908

I2-FT14506 (9):
I2-Y56203>Y134578 (5)
I2-Y179535>Y52621>FT190799 (3), I2-Y179535>Y52621>BY77359 (1)

I2-A5913>A22312>BY55783* (4)

I2-FT16449>Y151633* (2)

I2-FT382557>BY93199 (1)


Северни Динарик

I2-Z17855 (12):
I2-Y230196>A16413 (6), I2-Y230196>A16413>A20030>Y135653 (3), I2-Y230196>A16413>A20030>BY55537 (1)
I2-Y230196>Y12341>Y59595 (1)
I2-Z17855 (1)

I2-FT76511>FT256359 (1)



R1a-Z280

R1a-Z92 (18):
R1a-Y4459* (9), R1a-Y4459>YP617>BY169316 (5)
R1a-YP270 (4)

R1a-YP4278 (6)

R1a-Y2902 (5)

R1a-Y2613>YP6098* (3)

R1a-YP343>YP340 (3):
R1a-YP371 (1), R1a-YP371>Y57718 (1)
R1a-YP340 (1)

R1a-YP237>YP5997 (1)


R1a-M458

R1a-L1029 (12):
R1a-YP417 (9), R1a-YP417>YP6047 (1)
R1a-L1029 (2)

R1a-A11460 (3)

R1a-L260 (1)



E-Z5017

E-CTS9320>Z16988>Z13591 (11)

E-CTS9320>Z17107>Y30991 (2):
E-Z38456 (1)
E-Y30991 (1)

E-Z19851>Y172393 (2)

E-CTS9320>PH1173>Y7168 (1)


E-Z5018

E-S2972 (8 ):
E-Z16661>BY165837 (5)
E-S2972 (2)
E-BY5430>Y128213 (1)

E-L241 (7):
E-L241 (5)
E-PH2180 (2)


E-Y37092

E-Y126722 (4)

E-BY14160 (2)

[НУки ⚔🦅⚔]

Постављам Подриње и Посавину.

Ово је прва (а врло вероватно и последња ) од 8 разматраних области у Србији, у којој је R1a заступљенија од E хаплогрупе.

Намеравао сам да смањим број Аврамијевштака у статистици, тако што сам планирао рачунати само једног припадника истог генетичког рода по селу.
Међутим, Аврамијевштаци су прилично разбацани по области, па бих на тај начин изоставио свега трећину њих. Притом, морао бих исто правило применити и на све остале родове у области, што би довело до смањења укупног узорка, тако да се у крајњој статистици удео Аврамијевштака готово уопште не би променио.
И тако су сви Аврамијевштаци завршили у статистици...

Према томе, треба очекивати да ће у овој области са порастом узорка хаплогрупа R1a опасти за неколико процената, док ће остале хаплогрупе доживети благи пораст заступљености.

[НУки ⚔🦅⚔]

ПОДРИЊЕ И ПОСАВИНА




Узорак: 405


I2-Y3120    31.86%
I2-PH908   26.18%
Север    5.68%

R1a-Z282    23.21%
R1a-Z280    18.02%
R1a-M458    5.19%

E-V13    14.32%
E-Z5018    4.94%
E-Z5017    4.94%
E-Z1057     4.20%
E-Y126722  0.25%

I1-M253    6.91%
I1-M227>BY169301   1.98%
I1-P109>FGC22045   1.73%
I1-P109>FGC21792    0.99%
I1-Z63>Y51867     0.99%
I1-Z63>Y7627*    0.74%
I1-Y45627       0.49%

R1b-M269    6.91%
R1b-Z2103   2.22%  (R1b-Z2705  1.48%)
R1b-U152     1.98%
R1b-PF7562   1.73%
R1b-U106    0.99%

J2b-Z534    5.19%
J2b-M205>Y22059   3.46%
J2b-M241>L283   1.73%

G2a-P15    4.69%
G2a-Y128480   3.21%
G2a-Z36520    0.74%
G2a-M406     0.25%
G2a-Y11074*  0.25%
G2a-Z1816    0.25%

N2-FT182494    2.96%

J2a-L26    1.73%
J2a-M67>Z467   0.74%
J2a-M67>Y230579   0.49%
J2a-Z6055>Y14439   0.25%
J2a-L24>L70     0.25%

J1-ZS9949    0.49%

R1a    0.49%

G1-M342    0.49%

T-L131    0.25%

Q-YP1600    0.25%

H-M82    0.25%


Античко и средњовековно порекло Срба области Подриње и Посавина према Y-ДНК, изражено у процентима:

Словени:    55%

Старобалканци/Романи:   33%

Германи:    8%

Непознато/Остали:    4%


Процентуална заступљеност основних хаплогрупа код Срба области Подриње и Посавина:

I    38.77%
R   30.61%
E    14.32%
J    7.41%
G    5.18%
N    2.96%
Q    0.25%
T    0.25%
H    0.25%

[Ивица Јовановић]

Моја тазбина  Па да видимо шта ту има.

[НУки ⚔🦅⚔]

Полако брале, немој одмах да ми се разочараваш. 

Глеђић

Павле Глеђић се спомиње као неко ко је од Дубровчана скупљао могориш (данак од Дубровчана) 1419. године. Могориш се плаћао кнезовима Требиња и Захумља. PH908 је типичан за Ерцеговину (Љубиње преко 50% ако не грешим). Уради дубљи тест (WGC, Dante Labs). Tако ћеш вероватно добити одговоре на питања које сада имаш, то јест где си на I2-PH908 стаблу. Свако добро.

Богуми, Брусу ни Љубиње није равно  :

Општина Брус

Узорак : 31

I2-Y3120    51.6%
I2-PH908    48.4%
I2-Z17855    3.2%

R1a-Z282    22.6%
R1a-L1029    12.9%
R1a-Z280      9.7%

E-V13    9.7%

J2b-Z534    6.5%

R1b-U152    3.2%

I2-M223     3.2%

Q-BZ3000     3.2%


Још неке општине у Србији (са преко 20 тестираних), у којима је I2-PH908 око, или преко 40%:

Ариље   16/31     51.6%

Лепосавић    27/58    46.6%

Мионица     18/41      43.9%

Трстеник      14/33      42.4%

Трговиште      8/21      38.1%

Чајетина      9/24      37.5%

Рашка     16/43     37.2% 


На читавом том простору, долина Ибра, Копаоник, Расина, свуда је повишен I2-PH908, и висок удео словенских Y-ДНК линија.

Мало сам скренуо са теме, ако треба можете пребацити поруку на тему Генетичка слика Срба из Србије.

[Gorance]

Моја тазбина  Па да видимо шта ту има.

Моја г-ђа ташта је од Ковачана из Топлицу. Мислим да је грешка природе попут Хомера Симпсона, као да поседује Y-днк

[Ивица Јовановић]

Prilično šarena I1 ekipa u Podrinju i Posavini. Za ovo R1a se već govorilo na forumu, to jest da ih mnogo tu levo i desno od Drine. I dalje bih rekao da smo u proseku bez velikih oscilacija. U smislu da I2 i dalje dominira. A Brus me je iznenadio, tu su se ovi pošteno ušančili. Ljubinje na aparatima 

[Gorance]

Prilično šarena I1 ekipa u Podrinju i Posavini. Za ovo R1a se već govorilo na forumu, to jest da ih mnogo tu levo i desno od Drine. I dalje bih rekao da smo u proseku bez velikih oscilacija. U smislu da I2 i dalje dominira. A Brus me je iznenadio, tu su se ovi pošteno ušančili. Ljubinje na aparatima 

Ни G2 није за потцењивање.

[НУки ⚔🦅⚔]

Prilično šarena I1 ekipa u Podrinju i Posavini. Za ovo R1a se već govorilo na forumu, to jest da ih mnogo tu levo i desno od Drine. I dalje bih rekao da smo u proseku bez velikih oscilacija. U smislu da I2 i dalje dominira. A Brus me je iznenadio, tu su se ovi pošteno ušančili. Ljubinje na aparatima 

Да, I1 је доста разноврсна, а Дробњаци су у дебелој мањини у односу на остале огранке. Ако упоредимо са Рашком, у њој је I1 дупло заступљенија него у Подрињу и Посавини, али 3/4 свих I1 чине Дробњаци.

R1a је свакако висока у области, али бих рекао да је у реалности за неколико процената нижа у односу на проценат у овој статистици, јер је урачунато пуно Аврамијевштака R1a-L1280>YP3987. У овој области се често јавља и грана R1a-YP237, али искључиво преко подграна R1a-YP5997 и R1a-YP951.

Оно што се такође да приметити, јесте одсуство разних егзотичних грана које се јављају на југу и југоистоку Србије.
Хаплогрупа I2 је присутна искључиво преко гране I2-Y3120, хаплогрупа E искључиво преко гране E-V13, од J1 јавља се само J1-ZS9949, J2a је знатно мање разноврсна него на југу и југоистоку Србије...
У том смислу је генетичка слика Срба Подриња и Посавине мање шарена.

Што се I2-Y3120 тиче, прилично су слабо заступљени северни огранци, подграна I2-PH908 чини готово 5/6 свог Динарика.

[НУки ⚔🦅⚔]

Преглед по подгранама за најзаступљеније хаплогрупе у Подрињу и Посавини:


I2-PH908

I2-FT14506 (15):
I2-Y179535>Y52621>FT190799 (5), I2-Y179535>BY189748* (1)
I2-Y56203 (6)
I2-FT14506 (2)
I2-Y255172* (1)

I2-A5913>A22312 (3):
I2-BY152858* (2)
I2-BY79593 (1)

I2-FT16449>Y46636 (2)

I2-Y51673 (2)

I2-FT382557>BY93199 (1)


Северни Динарик

I2-Z17855 (5):
I2-Y230196>A16413>A20030>Y135653 (2)
I2-Y230196>FT20796>BY190177* (1)
I2-Y230196>FT173833* (1)
I2-Z17855 (1)

I2-S17250 (3):
I2-S17250>A1328>Y177643>FT109402 (2)
I2-S17250 (1)



R1a-Z280

R1a-L1280>Y5647 (37):
R1a-YP3987 (4), R1a-YP3987>YP3989 (19), R1a-YP3987>YP3989>YP3992 (12)
R1a-YP6343 (1)
R1a-Y5647* (1)

R1a-YP237 (20):
R1a-YP5997 (15)
R1a-YP951 (5)

R1a-YP4278 (4):
R1a-YP4278 (3)
R1a-BY30743 (1)

R1a-Y2613>Y2608 (3):
R1a-YP6098* (2)
R1a-FT255070 (1)

R1a-Z92>Y4459>YP617 (3):
R1a-BY169316 (2)
R1a-YP617 (1)

R1a-Y2902 (2):
R1a-Y2902* (1)
R1a-Y3226 (1)

R1a-YP343>YP371 (1)


R1a-M458

R1a-L1029 (8 ):
R1a-L1029 (4)
R1a-YP417 (3), R1a-YP417>YP6047>FT288648  (1)

R1a-A11460 (5)



E-Z5017

E-CTS9320>Z16988 (6):
E-Z16988 (5)
E-Z13591 (1)

E-CTS9320>PH1173>Y7168 (5)

E-CTS9320>Z25461>Y189173 (4)

E-Z19851>Y172393 (3):
E-FT104106 (2)
E-Y172393 (1)

E-CTS9320>Z17107>A24066>FT193934 (1)


E-Z5018

E-L241 (10):
E-L241 (8 )
E-PH2180 (2)

E-S2972 (8 ):
E-Z16661 (4)
E-S2972 (2)
E-Z16661>BY165837 (1)
E-Y128213 (1)

E-FGC11450 (2)

[Ивица Јовановић]

Да, I1 је доста разноврсна, а Дробњаци су у дебелој мањини у односу на остале огранке. Ако упоредимо са Рашком, у њој је I1 дупло заступљенија него у Подрињу и Посавини, али 3/4 свих I1 чине Дробњаци.

R1a је свакако висока у области, али бих рекао да је у реалности за неколико процената нижа у односу на проценат у овој статистици, јер је урачунато пуно Аврамијевштака R1a-L1280>YP3987. У овој области се често јавља и грана R1a-YP237, али искључиво преко подграна R1a-YP5997 и R1a-YP951.

Оно што се такође да приметити, јесте одсуство разних егзотичних грана које се јављају на југу и југоистоку Србије.
Хаплогрупа I2 је присутна искључиво преко гране I2-Y3120, хаплогрупа E искључиво преко гране E-V13, од J1 јавља се само J1-ZS9949, J2a је знатно мање разноврсна него на југу и југоистоку Србије...
У том смислу је генетичка слика Срба Подриња и Посавине мање шарена.

Што се I2-Y3120 тиче, прилично су слабо заступљени северни огранци, подграна I2-PH908 чини готово 5/6 свог Динарика.

Да ли би смели претпоставити да је толика разноврсност И1 на једном простору, који је етнички данас врло хомоген, резултат средњовековне праксе доласка рудара са севера? Појас лево и десно од Дрине је дуго, као и данас у крајњем случају, био један од најзначајнихих рударских крајева/центара. Додуше та најбројнија BY169301 се овде на форуму (као и све испод I-M227) везује за источне Готе. Данашња дистрибуција делимично иде томе у прилог. Пошто ништа није тако једноставно као што озгледа вероватно је добар део тих И1 грана могао доћи и много раније, са Словенима. И разноврсност Г, што рече Горанче, је прилино велика.

[НУки ⚔🦅⚔]

Још је битно рећи следеће за ову област:

-Од подграна J2b-Y22059 најчешће се јавља J2b-Y22063, али су присутне и J2b-Y155375 и J2b-Y22059*.
-Подгране J2b-L283 које се срећу у области јесу J2b-Z638>Z1043, J2b-CTS6190 и J2b-PH1602.

-Испод R1b-Z2103 се поред R1b-Z2705 јавља и грана R1b-Y99503, а од подграна R1b-Z2705 присутне су R1b-Y32147 и R1b-BY199059.
-Од подграна R1b-U152 у области постоје R1b-Z36, R1b-Z193 и R1b-A275, а испод R1b-U106 се јавља подграна R1b-FT73970.
-У оквиру R1b-PF7562 доминира подграна R1b-PF7563>FT44409.

[Atlantische]

И разноврсност Г, што рече Горанче, је прилино велика.

Заправо и није претерано већа него у остатку Србије, иако је натпросечно заступљена. Већински је свакако L42>Y11074>Y128480 са различитим родовима углавном источнохерцеговачког порекла (Игњатијевдан и Стевањдан), а ту су и Аврамијевштаци, уз један L42>Y11074>FT382712 резултат чија је матица на подручју фочанске Заврши.

Интересантни (и извесно ''аутохтони'') јесу G2a-Z36520 Пуљези из Рађевине и G-M342 Никољштаци из Богатића (колико видим Нуки их је превидео у статистици).

[НУки ⚔🦅⚔]

Да ли би смели претпоставити да је толика разноврсност И1 на једном простору, који је етнички данас врло хомоген, резултат средњовековне праксе доласка рудара са севера? Појас лево и десно од Дрине је дуго, као и данас у крајњем случају, био један од најзначајнихих рударских крајева/центара. Додуше та најбројнија BY169301 се овде на форуму (као и све испод I-M227) везује за источне Готе. Данашња дистрибуција делимично иде томе у прилог. Пошто ништа није тако једноставно као што озгледа вероватно је добар део тих И1 грана могао доћи и много раније, са Словенима. И разноврсност Г, што рече Горанче, је прилино велика.

Море бит. С тим да су све ове подгране I1 сем I1-Y45627 присутне и у Херцеговини и југозападној Србији.
И R1b-U106>FT73970, која је присутна у овој области, такође се јавља у Старом Влаху.
Изгледа да се Дробњаци нису пуно исељавали у ову област, овде су Бањани јачи од њих , њима се више свидела равница  .

[НУки ⚔🦅⚔]

ШУМАДИЈА




Узорак: 446


I2-Y3120    35.66%
I2-PH908    25.35%
Север      10.31%

E-V13    15.93%
E-Z1057     7.86%
E-Z5017    5.16%
E-Z5018    2.91%

R1a-Z282    10.54%
R1a-Z280    7.62%
R1a-M458    2.91%

I1-M253    10.54%
I1-P109>FGC22045   7.40%
I1-Z63>Y51867    1.57%
I1-Z58    1.12%
I1-Z63>Y7627*    0.22%
I1-M227>BY169301    0.22%

R1b-M269    8.75%
R1b-Z2103   4.49%   (R1b-Z2705  4.04%)
R1b-U152    2.47%
R1b-U106    0.67%
R1b-PF7562>FT44409    0.67%
R1b-L51     0.45%

J2b-Z534    5.61%
J2b-M205>Y22059    3.36%
J2b-M241>L283     2.02%
J2b-M205    0.22%

J2a-M410   3.81%
J2a-M67     2.02%
J2a-L70     0.90%
J2a-Z6055>Y14439    0.45%
J2a-M319    0.22%
J2a-PF5000    0.22%

G2a-L30    2.91%
G2a-Y128480   2.47%
G2a-M406     0.22%
G2a-U1>L1264    0.22%

N2-FT182494    1.35%

J1-M267    0.67%
J1-ZS9949    0.45%
J1-M267    0.22%

E-V22    0.67%

E-M34    0.45%

R1a   0.45%

Q-BZ3000    0.45%

T-M70    0.45%

I2-M223>Z78    0.22%

I2-Y16419   0.22%

I2-Y283553   0.22%

I2-L38   0.22%

G1-M342    0.22%

L-L595    0.22%

E-V12>Z5006    0.22%

E-V1039*    0.22%



Античко и средњовековно порекло Срба области Шумадија према Y-ДНК, изражено у процентима:

Словени:    46%

Старобалканци/Романи:   40%

Германи:    11.5%

Непознато/Остали:    2.5%


Процентуална заступљеност основних хаплогрупа код Срба области Шумадија:

I    47.08%
R   19.74%
E    17.49%
J    10.09%
G    3.13%
N    1.35%
Q    0.45%
T    0.45%
L    0.22%

[Ивица Јовановић]

Не много већи број тестираних него у Подрињу и Посавини (+40) а и наслањају се области једна на другу па је захвално упоређивати. Динарик север је отишао +5%, Р1а је очекивано пао, И1 ме је изненадио. Такође, очекивао сам више Е-в13. Ј2а кренуо благо горе, има и веће разноврсности Ј1. Рекао бих да се лепо види да је Шумадија транзициона област, можда најбоље по овом “шаренишу” на крају. Свашта је ту пролазило и оставило трага. Још једаред, свака част за мапу и труд.

[Gorance]

Још једна екстра Нукијева карта, свака част. Треба извлачити ове линије, а да те неко не прекине па мораш поново. Причам из искуства, Нуки ме научио

[НУки ⚔🦅⚔]

Не много већи број тестираних него у Подрињу и Посавини (+40) а и наслањају се области једна на другу па је захвално упоређивати. Динарик север је отишао +5%, Р1а је очекивано пао, И1 ме је изненадио. Такође, очекивао сам више Е-в13. Ј2а кренуо благо горе, има и веће разноврсности Ј1. Рекао бих да се лепо види да је Шумадија транзициона област, можда најбоље по овом “шаренишу” на крају. Свашта је ту пролазило и оставило трага. Још једаред, свака част за мапу и труд.

Северни Динарик је порастао захваљујући повишеном проценту на североистоку Шумадије (Смедерево, Паланка, Плана, Младеновац), где је на постојећем узорку отприлике изједначен са југом. То је занимљиво због наслањања тог краја на Банат, где такође постоји повишен удео севера у оквиру укупног Динарика.
Приметио сам нешто више севера и у околини Чачка, мада на скромном узорку. У свим осталим деловима Шумадије I2-PH908 доминира.

Морам напоменути да су неки I1 родови унутар истих села више пута тестирани, па је I1 хаплогрупа вероватно нешто нижа у реалности.

E-V13 је чист просек, али су присутне и неке друге гране E хаплогрупе, па је она укупно на 17.5%.

Још једна екстра Нукијева карта, свака част. Треба извлачити ове линије, а да те неко не прекине па мораш поново. Причам из искуства, Нуки ме научио

Два пута сам се штрецао насред Велике Мораве  .
Можда и постоји начин да се мапа одради из више потеза, само то још нисам открио.


Још остају Тимок и Браничево и имаћемо обрађену целу Србију.

[Gorance]

Северни Динарик је порастао захваљујући повишеном проценту на североистоку Шумадије (Смедерево, Паланка, Плана, Младеновац), где је на постојећем узорку отприлике изједначен са југом. То је занимљиво због наслањања тог краја на Банат, где такође постоји повишен удео севера у оквиру укупног Динарика.
Приметио сам нешто више севера и у околини Чачка, мада на скромном узорку. У свим осталим деловима Шумадије I2-PH908 доминира.

Морам напоменути да су неки I1 родови унутар истих села више пута тестирани, па је I1 хаплогрупа вероватно нешто нижа у реалности.

E-V13 је чист просек, али су присутне и неке друге гране E хаплогрупе, па је она укупно на 17.5%.


Два пута сам се штрецао насред Велике Мораве  .
Можда и постоји начин да се мапа одради из више потеза, само то још нисам открио.


Још остају Тимок и Браничево и имаћемо обрађену целу Србију.

Вијуга много Морава. Треба доста чварака и пива да се то испрати

[НУки ⚔🦅⚔]

Преглед по подгранама за најзаступљеније хаплогрупе у Шумадији:


I2-PH908

I2-FT14506 (22):
I2-Y179535>Y52621>FT190799 (9), I2-Y179535>Y52621 (2), I2-Y179535>Y52621* (1)
I2-Y56203 (5), I2-Y56203>Y134578 (3)
I2-Y330253 (1)
I2-Y255172* (1)

I2-A5913>A22312>BY55783 (3):
I2-BY79593 (2)
I2-BY55783* (1)

I2-FT16449 (2):
I2-Y126296>Y109645* (1)
I2-Y151633>MF4021 (1)


Северни Динарик

I2-Z17855 (10):
I2-Y230196>A16413>A20030>Y135654 (3), I2-Y230196>A16413 (2)
I2-Y230196>FT20796>BY190177 (3)
I2-BY116090 (1)
I2-Z17855 (1)

I2-S17250 (7):
I2-Y4882 (3), I2-Y4882>A1328>Y177643>FT109402 (2), I2-Y4882>A1328>Y177643>FT386055 (1)
I2-S17250 (1)

I2-Y4460 (1)



R1a-Z280

R1a-YP237 (7):
R1a-YP951 (4)
R1a-YP5997 (2)
R1a-YP295>L366>FTB42580 (1)

R1a-Y2613>Y2608 (5):
R1a-YP6098* (2), R1a-YP6098>FT242663 (1), R1a-YP6098 (1)
R1a-FT255070 (1)

R1a-Z92 (5):
R1a-YP270 (3)
R1a-Y4459>BY169316 (2)

R1a-YP4278 (4)

R1a-Y2902 (3):
R1a-Y2902 (2)
R1a-Y2902* (1)

R1a-L1280>Y5647 (2):
R1a-YP3987* (1)
R1a-YP6343 (1)

R1a-YP343>YP340 (1)


R1a-M458

R1a-L1029 (8  )

R1a-A11460 (1)

R1a-L260>YP1137 (1)



E-Z5017

E-CTS9320>Z16988 (9):
E-Z13591 (6)
E-A11802 (2)
E-BY105970 (1)

E-Z19851>Y172393 (6):
E-FT104106 (4)
E-Y172393 (2)

E-CTS9320>Z17107>Y30991 (5):
E-Z38456 (3)
E-A24066 (2)

E-CTS9320>Y20805 (2):
E-BY148067 (1)
E-Y20805 (1)

E-CTS9320>PH1173>Y7168 (1)


E-Z5018

E-L241 (7):
E-L241 (3)
E-A7065 (2)
E-Y142744 (2)

E-S2972 (3):
E-Z16661>BY165837 (1)
E-A7135* (1), E-A7135>Y128213 (1)

E-FGC11450 (3)

[Ивица Јовановић]

Не могу да нађем пресек за Тимок и Браничево, да ли га је било уопште?

[Христифор]

Учинило ми се да ја добро не видим, али ипак није то случај . Били су пресеци Војводине као и Тимока и Браничева, али се некуд  денуше.  Може ли појашњење?