Светски ДНК месец 2022

[drajver]

90. Рубежић, Никољдан, Жари/Мојковац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има блиско поклапање и дијели карактеристичну вриједност DYS385=13-15 са претходно тестираним Одовићем из Заграда, тако да су сврстани у исти генетички род.  Ове двије породице иначе дијеле и предање о заједничком поријеклу из села Рубежи код Никшића. Од немодалних вриједности Одовић и Рубежић дијеле и DYS439=12, DYS570=19. Сам Рубежић посједује рјеђу вриједност DYS391=12, али је то вјероватно његова приватна скорија мутација. Рубежићу је тестиран и маркер DYS460 гдје такође има рјеђу вриједност 11. С обзиром да овај маркер није тестиран Одовићу, не може се знати да ли је карактеристичан за сав род Рубежана. Вриједност DYS460=11 је присутна и код припадника рода I-FT175994 (Дробњак, Савовић) а дијеле и остале карактеристичније вриједности маркера са Рубежанима, па би била потребна провјера SNP тестирањем. Са друге стане Живковић из никшићких Царина, који је I2-FT14506, такође има хаплотип који не стоји далеко од Рубежића и Одовића,па би и ову везу било добро SNP провјерити због географско блиског матичног подручја.

По предању, Рубежићима је старо презиме Јакичић, а презиме Рубежић су добили након исељавања по матичном селу Рубежима у Никшићкој Жупи. Из Жупе су одселили крајем 18. вијека и били су у почетку настањени у Љевиштима (Морача), заједно са Ускоцима. Касније су се заједно са Ускоцима помјерили у Сировац, а одатле су се крајем 19. вијека расељавали у околину Мојковца и Колашина.

У Жупи су од Рубежана остале породица Ћалића и Одовића у Заграду. Један дио Рубежана се у том периоду одселио и на Гласинац. Са Рубежанима се повезују на сарајевском подручју: Рубежи, Рубежани, Васковићи (иaко су једни Васковићи са тог подручја тестирани као R-YP417), Дрљић. И Рубежановиће из Криве Реке на Златибору предање такође везује за Рубежане.

[Exiled]

90. Рубежић, Никољдан, Жари/Мојковац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има блиско поклапање и дијели карактеристичну вриједност DYS385=13-15 са претходно тестираним Одовићем из Заграда, тако да су сврстани у исти генетички род.  Ове двије породице иначе дијеле и предање о заједничком поријеклу из села Рубежи код Никшића. Од немодалних вриједности Одовић и Рубежић дијеле и DYS439=12, DYS570=19. Сам Рубежић посједује рјеђу вриједност DYS391=12, али је то вјероватно његова приватна скорија мутација. Рубежићу је тестиран и маркер DYS460 гдје такође има рјеђу вриједност 11. С обзиром да овај маркер није тестиран Одовићу, не може се знати да ли је карактеристичан за сав род Рубежана. Вриједност DYS460=11 је присутна и код припадника рода I-FT175994 (Дробњак, Савовић) а дијеле и остале карактеристичније вриједности маркера са Рубежанима, па би била потребна провјера SNP тестирањем. Са друге стане Живковић из никшићких Царина, који је I2-FT14506, такође има хаплотип који не стоји далеко од Рубежића и Одовића,па би и ову везу било добро SNP провјерити због географско блиског матичног подручја.

По предању, Рубежићима је старо презиме Јакичић, а презиме Рубежић су добили након исељавања по матичном селу Рубежима у Никшићкој Жупи. Из Жупе су одселили крајем 18. вијека и били су у почетку настањени у Љевиштима (Морача), заједно са Ускоцима. Касније су се заједно са Ускоцима помјерили у Сировац, а одатле су се крајем 19. вијека расељавали у околину Мојковца и Колашина.

У Жупи су од Рубежана остале породица Ћалића и Одовића у Заграду. Један дио Рубежана се у том периоду одселио и на Гласинац. Са Рубежанима се повезују на сарајевском подручју: Рубежи, Рубежани, Васковићи (иaко су једни Васковићи са тог подручја тестирани као R-YP417), Дрљић. И Рубежановиће из Криве Реке на Златибору предање такође везује за Рубежане.

Покушаво сам доћи до Одовића раније без успјеха па ако Рубежић хоће можемо то проверити код Yseq-a. Мада мислим да је ипак FT14506.

[MilosMilivojevic]

Чекао сам Рубежићев резултат па да коначно напишем шта сам закључио после више од шест месеци упоређивања свог резултата са осталим резултатима, али и коришћењем литературе. Најпре сам научио како изгледа модал за PH908 на ових 23 маркера, а затим сам запамтио за сваки од маркера која је брзина мутације. Потом сам у табели упоређивао резултате унутар сврстаних родова да бих видео колико највише може бити битних разлика у односу на модал за одређени род. У тренутку када сам први пут завршио упоређивање, огранку PH908 је у табели припадало 1.020 резултата, од тога је 174 имало славу Никољдан. Само сам са Одовићем из Заграда код Никшића нашао довољно поклапања да могу да кажем да припадамо истом роду. Поред дељења истих мутација и поклапања на 22 од 23 маркера Одовић је спадао у ових 174 који славе Никољдан. Затим сам купио и књигу "Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине" где сам се упоредио са неким резултатима који нису објављени у табели. Опет и ту нисам нашао довољно поклапања. И у књизи када је у питању грана PH908 оних са славом Никољдан има око 20%. Пре Рубежићевог резултата, у табели "Српског ДНК пројекта" само смо Одовић и ја делили карактеристике I2-PH908, 385a=13, 439=12, 533=12, слава Никољдан. Такође, ни у књизи нико нема те карактеристике, само Одовић. У неколико литература сам прочитао да Одовићи из Заграда код Никшића који славе Никољдан припадају роду Јакичића, а то ми је потврдио и Рубежић са ким сам ступио у контакт и који такође припада роду Јакичића. На основу свега, сматрам да Одовић, Рубежић и ја припадамо истом роду, род Јакичићи. Одовић и Рубежић имају две разлике, а Одовић и ја једну разлику. Мислим да је Одовићев резултат модалан за род Јакичића, а да ја од тог модала одступам за један маркер (365b=16), док Рубежић одступа за два маркера (391=12 и 635=24). Ове разлике и нису велике, обзиром да је родоначелник Јакичића живео у 9. веку, чему сведочи и натпис у Цркви Св. апостола Петра и Павла, о коме је писао историчар Андрија Лубурић. Писало је да је Цркву подигао Петар Јакичић 876. године. Тај натпис је уништен 1878. године када је ова Црква реновирана, али је те 1930. године Андрија Лубурић причао са људима који памте тај натпис.

[Exiled]

Чекао сам Рубежићев резултат па да коначно напишем шта сам закључио после више од шест месеци упоређивања свог резултата са осталим резултатима, али и коришћењем литературе. Најпре сам научио како изгледа модал за PH908 на ових 23 маркера, а затим сам запамтио за сваки од маркера која је брзина мутације. Потом сам у табели упоређивао резултате унутар сврстаних родова да бих видео колико највише може бити битних разлика у односу на модал за одређени род. У тренутку када сам први пут завршио упоређивање, огранку PH908 је у табели припадало 1.020 резултата, од тога је 174 имало славу Никољдан. Само сам са Одовићем из Заграда код Никшића нашао довољно поклапања да могу да кажем да припадамо истом роду. Поред дељења истих мутација и поклапања на 22 од 23 маркера Одовић је спадао у ових 174 који славе Никољдан. Затим сам купио и књигу "Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине" где сам се упоредио са неким резултатима који нису објављени у табели. Опет и ту нисам нашао довољно поклапања. И у књизи када је у питању грана PH908 оних са славом Никољдан има око 20%. Пре Рубежићевог резултата, у табели "Српског ДНК пројекта" само смо Одовић и ја делили карактеристике I2-PH908, 385a=13, 439=12, 533=12, слава Никољдан. Такође, ни у књизи нико нема те карактеристике, само Одовић. У неколико литература сам прочитао да Одовићи из Заграда код Никшића који славе Никољдан припадају роду Јакичића, а то ми је потврдио и Рубежић са ким сам ступио у контакт и који такође припада роду Јакичића. На основу свега, сматрам да Одовић, Рубежић и ја припадамо истом роду, род Јакичићи. Одовић и Рубежић имају две разлике, а Одовић и ја једну разлику. Мислим да је Одовићев резултат модалан за род Јакичића, а да ја од тог модала одступам за један маркер (365b=16), док Рубежић одступа за два маркера (391=12 и 635=24). Ове разлике и нису велике, обзиром да је родоначелник Јакичића живео у 9. веку, чему сведочи и натпис у Цркви Св. апостола Петра и Павла, о коме је писао историчар Андрија Лубурић. Писало је да је Цркву подигао Петар Јакичић 876. године. Тај натпис је уништен 1878. године када је ова Црква реновирана, али је те 1930. године Андрија Лубурић причао са људима који памте тај натпис.

Добро си ти ово проучио колега, сад знате шта вам ваља чинити😊

[MilosMilivojevic]

Хвала колега!

[UrosUros Raicevic]

Има ли помена Ђурђевдана у предањима Раичевића?

[drajver]

91. Кујовић, Василијевдан, Миоска/Колашин

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду Ц у табели СДП. Хаплотип је прилично модалан, без карактеристичних вриједности. Од немодалнијих се само могу издвојити DYS439=12 и DYS635=24. Ове двије вриједности показују стабилност код свих припадника овог рода.

Овим резултатом додатно је потврђена генетичка профилација рода којем је матица у Морачи, а који обједињује неколико разгранатих братстава у Брдима, Потарју, Полимљу и Старом Влаху. По предању, предак овог рода (помиње се име Милутин) живио је у селу Ожег на Чеву (наводно је даљим пореклом био од Ераковића из Његуша). Након немилих догађаја на крсној слави Аранђеловдану када су Милутинови синови убили неке Ћеклиће, исти бјеже у Морачу код свог сродника Мијајла Миочанина, игумана морачког. Он их смјешта на манастирском имању Вочје, сјеверно од манастира. Ту су, наводно, на игуманов наговор, промијенили и славу Аранђеловдан у Василијевдан. Имена браће су била:
Раде или Драгутин, и од њега су потекли Кујовићи и Шуковићи у Морачи, присутни у више села на подручју Колашина
Обрад, од ког су Обрадовићи у беранским селима Лубнице и Буче
Дидан, од ког су Дидановићи у Јабланици, Увцу, Стублу, Доброселици на Златибору (потврђени припадници рода)
Стеван, помиње се у предањима и да наводно његових потомака има у околини Јагодине

Овом роду свакако припадају и раније тестирани Марковићи из Дебеље код Нове Вароши који славе Василијевдан.

Остаје отвореним питање да ли су истог рода и остали василијевштаци у Крајини и Херцеговини који припадају хаплогрупи I2-PH908 и хаплотип им не стоји далеко од припадника овог морачког рода. Везу једино у питање може да доведе кредибилност предања о промјени славе из Аранђеловдан у Василијевдан тј. поузданост предања о досељавању са Чева из села Ожег. На Чеву заиста постоји старије насеље Ожеговице у које су се средином 17. вијека, као ненасељено подручје (претходно расељено), проширили Озринићи Драгојевићи. Ово добро коинцидира са преласком браће морачког рода из Ожега у Морачу, тако да ово предање не треба сасвим одбацити.

У сваком случају, било би корисно да се припадници овог морачког рода тестирају на A873 чиме би се добрим дијелом потврдила веза са крајишким василијевштацима. Или још боље да ураде неки од дубинских тестова (Dante; Nebula, BIGY700)

Интересантно да је A873 присутна и на Чеву (код Бездановића).

Тестирани Кујовић је у међувремену урадио WGS тест код Небуле. Терминално је одређен као I2-PH908>FT14506>A13912*. Ово значи да од дубински тестираних појединаца нема ближих поклапања у посљедњих 1600 година, а најближи су му у том опсегу тестирани из гране A13912 гдје има Срба, Хрвата, Бугара, Румуна. На основу резултата Кујовића може се претпоставити да и остали који су предањима повезани са њим, Шуковићи, Обрадовићи, Дидановићи, Марковићи, такође припадају грани A13912*. Кујовић посједује неких девет новела и међу тим новелима се крију и они које дијели са горе набројаним породицама. За пуну SNP профилацију рода било би корисно да неко из тих породица уради дубински тест.

Такође, резултати Кујовића су показали да није повезан са Василијевштацима I2-PH908 у Крајини који славе св. Василија. Бар то сигурно може да се тврди за Батале. Остаје још да се провјери и веза са Дерикучкама из Херцеговини.

[Христифор]

Коначни резултат на 114 тестираних је следећи:

И2а-41 ( 35.9%) /30 Дин Југ (73.1) 11 Дин Север (26.8%)
Р1а-20  (17.5%)
Е-В13-14 (12.2%)
И1-10 (8.7%)
Р1б-9 (7.8%)
Ј2б-6 (5.2%)
Ј2а-5 (4.3%)
Н2-3 (2.6%)
Г2а-3 (2.6%)
J1-2 (1.7%)
Q-1  (0.8%)

[Ojler]

То значи да Декићи који славе Аранђеловдан немају везе са породицом тестираног пошто и Урошевић помиње Шкуртове:
Шкуртови (3 к., Св. Никола) и Сталићи (1 к., Ђурђиц), досељеници непознатог порекла.

Презимена Декић, Колић и Стопић су очито презимена огранака старог рода Шкуртова.

Рекао бих да су потомци Декића аранђеловштака из Доње Гуштерице уствари Милојевићи из истог села, који се бележе у новијој литератури.

Атанасије Урошевић у раду "Косово" у опису фамилија из Доње Гуштерице 1935. године пише: Декићи (2 к., Св. Арханћео). Пресељени из Г. Брњице око 1870.

А Милета Букумирић у истом селу 2011. године у раду "Из ономастике липљанске околине" бележи следеће: Миливојевић, три куће. Предак Станко доведен им је из Горње Брњице средином XIX века у фамилију Шоткини. До 1915. године презивали су се Станковић. Слава Ранђеловдан, мала слава Ранђеловдан летњи. Информатор Дтрагутин Миливојевић, 1915.

Ово су једине две фамилије којима се у оба поменут рада подудара предање о досељавању из Горње Брњице у 19. веку и слава Аранђеловдан.