Аутор Тема: Светски ДНК месец 2022  (Прочитано 14378 пута)

Ван мреже Ojler

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4342
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #220 послато: Јун 25, 2022, 12:00:33 поподне »
103. Ђурић, Рибаре/Жагубица, Ђурђевдан, I2-Y3120

Ђурићи из Рибара прислужују Тројичиндан и Петровдан, а раније су славили Ђурђиц. Друге податке о породичном пореклу тестирани није навео, нити сам успео да их пронађем у литератури.

Хаплотип тестираног је прилично близак модалу за карпатско-динарски огранак хаплогрупе I2a. На три маркера јављају се нешто ређе вредности: DYS391=10, DYS481=28 и DYS635=22. Међу тестиранима из Браничевског округа овај резултат нема ближих поклапања, а релативна блискост са појединим тестиранима из базе СДНКП који славе Ђурђиц и Ђурђевдан чини се да је етнографски нерелевантна.
Гледано само на основу маркера, резултату Ђурића су најближи хаплотипови неких од припадника рода са подручја Косова и Старог Влаха који слави Митровдан: Ћурчић (Милатовићи/Лучани) и Божовић (Придворица/Зубин Поток), оба са разликом на два маркера. Иако хаплотипови двојице наведених тестираних поседују неке од поменутих ређих маркера који се јављају код Ђурића, за њихову међусобну сличност се такође не може рећи да је филогенетички значајна или етнографски утемељена, но ипак би могла наговестити да Ђурићи припадају грани I2-Z17855, што би се могло потврдити тек додатним генетичким тестовима.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Ojler

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4342
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #221 послато: Јун 25, 2022, 02:07:37 поподне »
102. Ћесаровић, Чуруг/Жабаљ, Никољдан, I2-Y3120

Према наводима тестираног старије презиме породице било је Ћесаров. У матичним књигама Чуруга Ћесарови се јављају од 1737. године, док се презиме Ћесаровић наводи 1760. године. Очито се ради о староседелачкој породици још из времена Потиске границе.

Посматрано у односу на модални хаплотип карпатско-динарске гране хаплогрупе I2a, резултат тестираног Ћесаровића поседује више карактеристичних маркера - DYS390=23, DYS456=16 и DYS549=12 - као и нешто ређу вредност DYS635=22. Од родова који славе Никољдан најближи му је хаплотип Вараклића (Седобро, Пријепоље) са разликом на три вредности и подударањем на DYS390=23 и DYS635=22, али упоредив на само 17 маркера. Зато је можда занимљивији резултат Седларевића (Драгољевац, Исток) који слави Ђурђиц. Овај резултат од хаплотипа Ћесаровића одступа за четири вредности на три маркера од 23 упоредива, а такође поседује карактеристичне вредности DYS456=16 и DYS549=12, као и нешто ређу вредност DYS635=22.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже drajver

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3438
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #222 послато: Јун 25, 2022, 02:20:00 поподне »
100. Танкосић, Никољдан, Засеље/Пожега

Припада хаплогрупи I1-Z63>Y13946>PH220. Од немодалних вриједности издвајају се DYS385b=15, DYS570=21, DYS481=27. Међутим, нема тестираних који би посједовали све три ове немодалне вриједности,а посједовање једне од те три није довољно да би указивало на ближу везу. По укупној блискости, Танкосићу је најближи необјављени тестирани са подручја Славоније који слави Ђурђевдан (2/23), као и Шапоњић из Комарана/Нове Вароши који слави Стевањдан (2/23). Од слављеника Никољдана, најближи је Јањић из околине Мостара, али се он од Танкосића разликује управо на три немодална маркера, па је питање колико ово поклапање има значаја.

За Танкосиће из Засеља се у етнографској литератури наводи сљедеће:
"Танкосићи у Радукама су дошли из Прибоја, има их 5 кућа, славе Никољдан."

Ван мреже Ojler

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4342
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #223 послато: Јун 25, 2022, 06:42:29 поподне »
93. Бајчетић, Боровица/Пљевља, Јовањдан, I2-Y3120

Према предању, Бајчетићи из Пљеваљског краја припадају роду Бајчета. У нашој књизи о Херцеговцима Иван Вукићевић је о роду Бајчета написао следеће:
Цитат
Бајчете су разгранат род из Пљеваљског краја, чија је матица у Какмужима. Од Бајчета су се одвојили Чоловићи с Лончарима (и Лончаревићима), Џогази, Коруге, Гачевићи и Раилићи. Крсна слава рода је Јовањдан.

Према једном предању, у Какмуже се доселио неки Мартиновић, које је био рањен током битке на Вртијељци 1685. године. Том приликом погинуо је Бајо Пивљанин, а како је Мартиновић стално причао о свом саборцу Бају, добио је надимак Бајчета, а његови потомци презимена Бајчета и Бајчетић. Памте претке од Сава, који је рођен око 1760. године. Из Какмужа су се раселили широм Пљеваљског краја. Памти се да су у Брвеницу дошли 1870. године, у Црљенице, Љуће и Боровицу дошли су 1875. године, док су у Његовуђу у Шаранцима дошли 1875. године.

У Шљиванском су присутни најкасније од 1860. године. У Пљевљима има Бајчетића, који су познати под надимком Гркић, а доселили су се око 1878. године.

Занимљиво је да Бајчетићи из Мириловића у Билећким Рудинама такође славе Јовањдан, а према предању потичу од Мартиновића из Његуша, одакле су се доселили преко Бањана.

Упркос веома сличном предању, за Бајчетиће из Мириловића утврђено је да припадају генетичком роду Бањана (N2-FT182494). Постоји и предање према коме Бајчете, Лаловићи и Тошићи из Какмужа потичу од  Миљанића из истоименог села у Бањанима, одакле су се доселили око 1660. године, међутим, судећи по резултату Лончаревића (I1-A11380), Бајчете нису генетички сродни ни Миљанићима (I1-Z63). Лаловићи и Тошићи из Пљеваљског краја још нису генетички тестирани, тако да није утврђено да ли су генетички сродни Бајчетама.

На основу предања и резултата Лончаревића из Црљеница (Пљевља) погрешно смо претпоставили да род Бајчета припада грани I1-A11380 и то је прва озбиљна грешка коју смо направили у књизи о Херцеговцима. Око Бајчета/Бајчетића се ситуација заиста закомпликовала. Не само да Бајчетићи из Мириловића и пљеваљског краја нису један род како се сматрало пре спроведених генетичких тестова,  већ ни једни од њих нису ни огранак Миљанића како је сугерисало друго предање, нити су Лончаревићи огранака пљеваљских Бајчета, што смо мислили да је неупитно. Сада су упитна и предања свих других братстава која се сматрају огранцима Бајчета: Чоловића, Џогаза/Џогазовића, Коруга/Коружића, Гачевића и Раилића.

Што се тиче резултата тестираног Бајчетића, он се од модалног хаплотипа северног карпатско-динарског огранка гране I2a разликује на већем броју маркера, а поседује две карактеристичне вредности, DYS449=30 и  DYS549=12, као и нешто ређе вредности DYS19=15, DYS576=19 и DYS635=22. Од тестираних са славом Јовањдан најближи му је хаплотип Самопјана (Мишљен, Љубиње), са четири маркера разлике и поклапањем на маркерима и  DYS19=15, DYS549=12, DYS576=19 и DYS635=22. Предање Самопјана ипак наводи да су они раније славили Ђурђевдан, па је повезивање на основу славе упитно. А ако се остави слава по страни, резултату тестираног Бајчетића најближи је модални хаплотип једног рода пореклом из Старе Ц рне Горе, означеног у бази СДНКП као „I2-Y3120, род А11“. Овај род слави Никољдан и тренутно му припадају Милутиновић из Бошковића код Зворника и још један тестирани из Бистрице код Нове Вароши, чији је презиме за сада необјављено. Од хаплотипа тог другог тестираног резултат Бајчетића се разликује на два од 23 упоредива маркера, а поклапање са модалним хаплотипом рода постоји на свим упоредивим карактеристичним и ређим маркерима, као и на још неким мање значајним.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже filipi

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1093
  • I-CTS10228_Y4882_A1328*
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #224 послато: Јун 25, 2022, 09:25:36 поподне »
93. Бајчетић, Боровица/Пљевља, Јовањдан, I2-Y3120

Према предању, Бајчетићи из Пљеваљског краја припадају роду Бајчета. У нашој књизи о Херцеговцима Иван Вукићевић је о роду Бајчета написао следеће:
На основу предања и резултата Лончаревића из Црљеница (Пљевља) погрешно смо претпоставили да род Бајчета припада грани I1-A11380 и то је прва озбиљна грешка коју смо направили у књизи о Херцеговцима. Око Бајчета/Бајчетића се ситуација заиста закомпликовала. Не само да Бајчетићи из Мириловића и пљеваљског краја нису један род како се сматрало пре спроведених генетичких тестова,  већ ни једни од њих нису ни огранак Миљанића како је сугерисало друго предање, нити су Лончаревићи огранака пљеваљских Бајчета, што смо мислили да је неупитно. Сада су упитна и предања свих других братстава која се сматрају огранцима Бајчета: Чоловића, Џогаза/Џогазовића, Коруга/Коружића, Гачевића и Раилића.

Што се тиче резултата тестираног Бајчетића, он се од модалног хаплотипа северног карпатско-динарског огранка гране I2a разликује на већем броју маркера, а поседује две карактеристичне вредности, DYS449=30 и  DYS549=12, као и нешто ређе вредности DYS19=15, DYS576=19 и DYS635=22. Од тестираних са славом Јовањдан најближи му је хаплотип Самопјана (Мишљен, Љубиње), са четири маркера разлике и поклапањем на маркерима и  DYS19=15, DYS549=12, DYS576=19 и DYS635=22. Предање Самопјана ипак наводи да су они раније славили Ђурђевдан, па је повезивање на основу славе упитно. А ако се остави слава по страни, резултату тестираног Бајчетића најближи је модални хаплотип једног рода пореклом из Старе Ц рне Горе, означеног у бази СДНКП као „I2-Y3120, род А11“. Овај род слави Никољдан и тренутно му припадају Милутиновић из Бошковића код Зворника и још један тестирани из Бистрице код Нове Вароши, чији је презиме за сада необјављено. Од хаплотипа тог другог тестираног резултат Бајчетића се разликује на два од 23 упоредива маркера, а поклапање са модалним хаплотипом рода постоји на свим упоредивим карактеристичним и ређим маркерима, као и на још неким мање значајним.
Postoji li šansa da pripadaju I2-A1328. Jevtic iz Kakmuza na Ozrenu je A1328 Jovandan. Postoji predanje da su Srbi iz Kakmuza sa Ozrena i većina Ozrenaca sa severa Crne Gore iz Pljevalja itd. A i očigledno je da su ime Kakmuz prenijeli iz CG kao i Boljanic npr.

Ван мреже Ojler

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4342
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #225 послато: Јун 25, 2022, 10:39:08 поподне »
Postoji li šansa da pripadaju I2-A1328. Jevtic iz Kakmuza na Ozrenu je A1328 Jovandan. Postoji predanje da su Srbi iz Kakmuza sa Ozrena i većina Ozrenaca sa severa Crne Gore iz Pljevalja itd. A i očigledno je da su ime Kakmuz prenijeli iz CG kao i Boljanic npr.

Не видим ништа посебно у њиховом хаплотипу да бих то могао закључити. Али шанса увек постоји...
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2827
  • Васојевић
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #226 послато: Јун 26, 2022, 02:22:21 пре подне »
69. Мандић, Никољдан, Главичорак, Бијељина,  E-V13>Z5017>CTS9320>Z16988

Припада генетичком роду Вујовића - Тодорићана и Мркоњића из Херцеговине за који је карактеристична крсна слава Никољдан. На само једном маркеру се разликује од пар тестираних који потичу од Вујовића, чија је матица у Тодорићима код Билеће. Једина вредност маркера која одступа од модалног хаплотипа овог рода је DYS385a=18, коју поседује један од двојице тестираних Зуроваца, који су по хаплотипу веома блиски овом роду.

Породица тестираног има предање о пореклу из Херцеговине, које је потврђено овим резултатом.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2827
  • Васојевић
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #227 послато: Јун 26, 2022, 02:49:14 пре подне »
75. Игњатовић, Никољдан, Сливља, Гацко, E-V13>Z5017>CTS9320>Y30991>Z38456

Припада роду Г из табеле Српског ДНК пројекта. Најближа поклапања има са Мирковићем из Истока у Метохији (22/23), који према предању потиче из Подгорице, Радовићем из Крушевца (21/23) и Радуновићем из Фармака код Подгорице (21/23). За овај род је карактеристична снижена вредност маркера DYS456=15. Радовић и Радуновић такође славе Никољдан, док Мирковић слави Митровдан.

Тестирани је навео два предања о пореклу своје породице. Према устаљеном предању потичу од Игњата, сина Светозара Црногорца, који је пореклом из Комана у Црној Гори. Према другом предању потичу од Миљанића из Бањана. С обзиром да Миљанићи припадају хаплогрупи I1, а да тестирани има генетичке сроднике из најближе околине Комана, може се закључити да је прво предање тачно.

Матица овог рода је очито на подручју Љешанске нахије и суседних Комана.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2827
  • Васојевић
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #228 послато: Јун 26, 2022, 11:18:27 пре подне »
83. Радић, Петковдан, Готовуша, Штрпце, E-V13>Z5018

Припада роду Г из табеле Српског ДНК пројекта. Најближа поклапања има са Милошевићем (Блажево/Постење/Нови Пазар, Никољдан) и једним тестираним из истог места (Готовуша/Штрпце, Петковдан), чији резултат још није објављен. Од првог се разликује на једном маркеру, а од другог на два. Тестирани припадници овог рода поседују неколико карактеристичних вредности маркера: DYS385b=20, DYS448=19, DYS576=18 и DYS481=23.

На основу хаплотипа четвртог тестираног припадника рода, чији резултат такође није објављен и у одређеној мери одступа од хаплотипова осталих припадника рода, постоји могућност да овај род припада млађој грани E-V13>Z5018>FGC11450. Тестираном бих препоручио да уради СНП тест да би се проверило да ли овај род припада поменутој млађој грани:
http://www.yseq.net/product_info.php?products_id=2490

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2827
  • Васојевић
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #229 послато: Јун 26, 2022, 01:24:17 поподне »
89. Тодоровић, Јовањдан, Баталаге, Коцељева, E-V13>Z5017>CTS9320>Z25461>Y189173

Хаплотип тестираног не поседује ниједну вредност која се може назвати карактеристичном за ову грану. На два маркера се разликује од хаплотипова следеће двојице тестираних:
- Весић, Јовањдан, Љубинић/Обреновац
- Кесеровић, Јовањдан, Завлака/Крупањ

Тодоровићи по предању потичу из Озринића, одакле су у другој половини 18. века дошли у Баталаге. Роду Озринића и грани I2-BY93199 између осталих братстава припадају и Тодоровићи из Марковине у Озринићима, тако да је предање о пореклу Тодоровића из Батагага вероватно настало због истог презимена, чему у прилог иде и различита слава (Озринићи славе Аранђеловдан).

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2827
  • Васојевић
Одг: Светски ДНК месец 2022
« Одговор #230 послато: Јун 26, 2022, 02:14:15 поподне »
97. Милошевић, Аранђеловдан, Лопате, Подгорица, E-V13>Y30977>Y37092>Y126722

Припада роду Васојевића. Хаплотип тестираног поседује повишену вредност маркера DYS570=20.

Милошевићи су братство из гране Васојевића - Рајевића - Лопаћана. Од њих је и Слободан Милошевић, бивши председник Србије и Југославије.



Ово је први до сада тестирани Милошевић са подручја Лијеве Ријеке, док од раније имамо резултат тестираног Милошевића из Берана, који није навео прецизније податке о томе којој грани Васојевића припада. Иако није познато да у Васојевићима постоје још неки Милошевићи поред оних чија је матица у Лопатама, оно што је занимљиво јесте да су им хаплотипови поприлично различити, пошто хаплотип Милошевића из Берана поседује неколико карактеристичних вредности маркера које нема његов презимењак из Лопата. Његов резултат смо добили 2018. године, а хаплотип је доста специфичан:

Иако несумњиво припада овом роду, тестирани има неколико специфичних вредности:
DYS390=25
DYS385=16-19
DYS439=12
DYS458=14
DYS635=21
Од ових вредности, једино се DYS390=25 јавља код пар Васојевића и једног братства које потиче од Бобана, док се DYS439=12 јавља код двојице Бобана из Попова са којима Васојевићи чине исти род.

С обзиром на поприличну разлику у хаплотиповима двојице Милошевића, сада је већ заиста питање да ли је Милошевић из Берана уопште од Милошевића из Лопата.