Аутор Тема: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту  (Прочитано 2481731 пута)

Ван мреже Ивица Јовановић

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 882
  • J-L70 > J-Z40772* mdDNA:HV-b15a
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8900 послато: Мај 06, 2023, 10:22:19 поподне »
Хвала вам пуно свима који су ми одговорили и писали, а имам још једно питање да ли је урађено нпр. за српске великашке породице исто такве анализе као и код Корвина нпр. да ли су анализирани остаци цара Душана, кнеза Лазара или нпр. Доситеја Обрадовића или тако неких значајних личности из наше историје? И имам питање када би ја урадио тај детаљан тест шта би ја заправо добио тј. да ли би то све било јасно растумачено или би ја морао неког да питам да ми растумачи резултате тј. шта ја добијам када урадим те дубље анализе?

Dobije se zahvalnica, ja ću da ti odštampam pošto smo naši.  ;D
Милутин Бранковић, 4. ескадрон Коњичке дивизије. Крф 26.04.1916.
Сава Питић, 13. Пук. Острво Видo 24.01.1916.
Сима Мијуцић, 9. пешадијски пук. Браунау 1917.

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8901 послато: Мај 06, 2023, 10:31:39 поподне »
Моћи ћеш да видиш пре колико имаш заједничког претка са Сибињанин Јанком , његовим оцем Војком и деда Србом :)
https://sr.m.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D1%88_%D0%A5%D1%83%D1%9A%D0%B0%D0%B4%D0%B8
« Последња измена: Мај 06, 2023, 10:35:53 поподне ДушанВучко »

Ван мреже Александар Мијуков

  • Гост
  • *
  • Поруке: 15
  • E-V13>Z5017>CTS9320>Z17264>PH1173>Y7168
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8902 послато: Мај 07, 2023, 09:23:54 пре подне »
Дубље анализе откривају у коликом сте сродству с очеве стране са било којим до сада анализираним живим или мртвим бићем на планети које поседује Y хромозом, као и са онима који ће тек бити анализирани, на основу чега се може реконструисати улога Ваше породице у локалној, националној и светској историји. WGS тестови покривају и мајчину страну. Тумачење зависи од броја тестираних. Што их је више, то је и слика јаснија. Све зависи од тога колико сте радознали у истраживању породичног порекла.
Захваљујем се. Сада ми је много јасније.

Ван мреже aleksa995

  • Члан Друштва
  • Гост
  • *****
  • Поруке: 11
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8903 послато: Мај 13, 2023, 11:50:44 пре подне »
Da li ovaj Dragosavac (« Одговор #8845,Јовањдан, Рудопоље Брувањско, Грачац) ima veze sa mojom haplogrupom  J2b-M205>Y22059? Ja sam testiran u martu a takodje slavim Jovanjdan.
« Последња измена: Мај 13, 2023, 11:52:38 пре подне aleksa995 »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8904 послато: Мај 13, 2023, 12:04:17 поподне »
Da li ovaj Dragosavac (« Одговор #8845,Јовањдан, Рудопоље Брувањско, Грачац) ima veze sa mojom haplogrupom  J2b-M205>Y22059? Ja sam testiran u martu a takodje slavim Jovanjdan.

Које презиме је у питању, претпостављам Кељановић? Нисте сигурно ближе повезани (због географске удаљености), али јесте у принципу то тај хаплотип близак модалу. Иначе сви српски M205 улазе у распон од 1000 година до заједничког претка, што је за генетику доста блиско.

Ван мреже aleksa995

  • Члан Друштва
  • Гост
  • *****
  • Поруке: 11
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8905 послато: Мај 13, 2023, 10:42:25 поподне »
Које презиме је у питању, претпостављам Кељановић? Нисте сигурно ближе повезани (због географске удаљености), али јесте у принципу то тај хаплотип близак модалу. Иначе сви српски M205 улазе у распон од 1000 година до заједничког претка, што је за генетику доста блиско.
Ilic Keljanovic.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8906 послато: Мај 16, 2023, 08:10:55 поподне »
Петровић, Јовањдан, Горња Баточина (раније Турчин), Баточина

Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>YP343>YP340>YP371. Од специфичних вредности истиче се само повишена DYS438=12. Петровић једино блиско поклапање има са једним нејавним резултатом из околине Свилајнца (слава Јовањдан), разликују се на само 3 од 35 маркера (DYS19, DYS576, DYS570). Узевши у обзир сличност хаплотипова, географску блискост и исту славу, мислим да нема сумње да припадају истом роду. Још један потенцијално близак хаплотип је тестиран у оквиру САНУ истраживања, пореклом из Омољице и такође слави Јовањдан. Петровић се од њега разликује на 2 од 17 упоредивих маркера (DYS19 и DYS456). Препорука за даље тестирање је дубински тест (WGS или BigY-700), а ако не то онда бар тестирање појединачног SNP-a како би се потврдила припадност грани YP371. Петровићи би требали потицати од једног од ова два рода:

Досељени у периоду од 1737.до 1787. године:

-184, Петровићи, Сјеница, Јовањдан.

Досељени у периоду од 1788. до 1803. године:

-295, Дели-Стојковићи (Петровићи, Јаковљевићи и Мирковићи), Ђуровац (Млава), Јовањдан.

https://www.poreklo.rs/2015/06/03/poreklo-prezimena-varos-batocina/

« Последња измена: Мај 16, 2023, 08:12:40 поподне Црна Гуја »

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8907 послато: Мај 19, 2023, 03:41:53 поподне »
Јанкетић, Срђевдан, Морачко Требаљево/Колашин, I2-Y3120>Z17855>A16413>А20030>Y135654>Y135653, род Војинићa-Љешњанa

Као што се могло и очекивати, тестирани припада генетичком роду Војинића-Љешњана. Припадност братства Јанкетића овом роду већ је раније утврђена генетичким тестовима. Резултат тестираног поседује практично модалне вредности за хаплотип рода Војинића-Љешњана, који карактерише двојни маркер DYS385=15-16.

Јанкетићи су познато и опевано морачко братство. Више их нема у Морачком Требаљеву одакле су се почетком 20. века исељавали у Србију, а један део након Првог светског рата и у бијелопољско Томашево у Вранешу. Према једном предању Кнез Богдан Љешњанин се у првој половини 14. века доселио због крвне освете у Доњу Морачу и основао село које су његови потомци назвали по Лијешњу из Љешанске нахије, а које ће касније ући у састав суседног племена Ровца. Богдан је имао сина Радована, а овај Марка, Милутина и Милију. Од Милије потичу братства у Јасенови и Ђуђевини у Доњој Морачи, где је и матица Јанкетића. Поред Јанкетића, то су према предању братства Тошковића, Трипковића, Ковијанића, Бошковића и Ђурђића. Сви они славе Срђевдан, а прислужују Ћириловдан. Јанкетићи потичу од Јанка Вујадинова, који је имао синове Милоша и Новака.

Из братства Јанкетић су наши познати глумци Михаило Миша Јанкетић и његов син Марко Јанкетић.
« Последња измена: Мај 19, 2023, 03:47:40 поподне Ojler »
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8908 послато: Мај 23, 2023, 03:29:21 поподне »
Теодоровић (Аранђеловдан), Варјаш, Темишвар

Припада хаплогрупи R1b-Z2103, а највероватније подграни PH4902, којој припадају још двојица необјављених са Косова (Никољдан). Од једног се разликује на 5, а од другог на 6 маркера од 23. Теодоровић има изузетно високу вредност на маркеру YGATAH4=14, што нема нико. Нажалост, ова грана је врло ретка и неистражена код нас, па се може нешто конкретно рећи о њој, док се не уради дубинско тестирање у иностранству.

https://www.yfull.com/tree/R-PH4902/

Тестирани је навео да су далеким пореклом из Грчке.

Ван мреже Петар М. Демић

  • Одбор за архивистику
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 300
  • J2b1-M205>Y218595, банијски огранак Крича
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8909 послато: Мај 23, 2023, 11:02:57 поподне »
Петровић, Јовањдан, Горња Баточина (раније Турчин), Баточина

Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>YP343>YP340>YP371. Од специфичних вредности истиче се само повишена DYS438=12. Петровић једино блиско поклапање има са једним нејавним резултатом из околине Свилајнца (слава Јовањдан), разликују се на само 3 од 35 маркера (DYS19, DYS576, DYS570). Узевши у обзир сличност хаплотипова, географску блискост и исту славу, мислим да нема сумње да припадају истом роду. Још један потенцијално близак хаплотип је тестиран у оквиру САНУ истраживања, пореклом из Омољице и такође слави Јовањдан. Петровић се од њега разликује на 2 од 17 упоредивих маркера (DYS19 и DYS456). Препорука за даље тестирање је дубински тест (WGS или BigY-700), а ако не то онда бар тестирање појединачног SNP-a како би се потврдила припадност грани YP371. Петровићи би требали потицати од једног од ова два рода:

Досељени у периоду од 1737.до 1787. године:

-184, Петровићи, Сјеница, Јовањдан.

Досељени у периоду од 1788. до 1803. године:

-295, Дели-Стојковићи (Петровићи, Јаковљевићи и Мирковићи), Ђуровац (Млава), Јовањдан.

https://www.poreklo.rs/2015/06/03/poreklo-prezimena-varos-batocina/

Тестирани Петровић пореклом је од рода Прешића – Петровића из Турчина (Горња Баточина), односно директни је потомак Миладина Прешића (рођен између 1834. и 1837. године у Турчину, умро 1889. године у Турчину), сина Петра М. Прешића. Поменути Миладин уписиван је у црквеним књигама као Петровић и Прешић, али је јасно да је Прешић старија варијанта. Пасови од Петра Прешића до тестираног Петровића: Петар - Миладин - Чедомир - Момир - Миодраг - Горан - Марко.


 
Према писању Тодора Радивојевића („Насеља у Лепеници“), Прешићи су у доба Друге сеобе Срба (1737–1739) кренули од Сјенице и док се већи део њих зауставио у Лапову, мањи део прешао је у Сурчин, одакле је, по избијању Првог српског устанка (1804–1813), прешао код сродника у Лапово, а недуго затим се коначно настанио у Турчину, односно Горњој Баточини (новије име насеља).

Петровићи су почетком XX века били трећи род по бројности на подручју Лепенице (82 куће), одмах након Матејића из Рамаће (117 кућа) и Первиза из Великог и Малог Крчмара (84 куће). Од поменуте 82 куће, главнина овог рода (Прешићи) живела је у Лапову (75 кућа) и уже се делила на Прешиће (22 куће), Ивковиће (19 кућа), Голубовиће (16 кућа), Пауновиће (6 кућа), Лукиће (4 куће), Вујичиће (3 куће), Ненадовиће (3 куће) и Танасковиће (2 куће). Остатак овог рода живео је у Баточини (1 кућа), Горњој Баточини (5 кућа) и Градцу (1 кућа) под презименом Петровић. Иако Радивојевић („Лепеница“) ову родовску групу наводи као Петровиће, након увида у црквене књиге парохије Баточина, постало је јасно да је изворно презиме баточинских огранака ипак Прешић (што је и групно име за све њихове сроднике на подручју Лапова), тако да овај род треба називати Прешићима.
« Последња измена: Мај 23, 2023, 11:04:42 поподне Петар М. Демић »

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8910 послато: Мај 25, 2023, 08:06:17 поподне »
Цветковић, Никољдан, Бувце, Лебане, E-V13>Z5018>S2979>Y3183>Y173089

Хаплотип Цветковића се на два маркера разликује од хаплотипова следеће двојице тестираних:
- Максић, Петковдан, Широка Планина/Трговиште
- Цветковић, Јовањдан, Средњи Бучумет/Медвеђа
Хаплотипови поменуте двојице тестираних се и међусобно разликују на два маркера. С обзиром да је за Цветковића из Средњег Бучумета дубљим тестом утврђено да припада грани Y173089, новотестирани Цветковић је такође сврстан у ову грану, док је Максић пребачен на исту грану у бази СДНКП.

Тестирани је као места порекла навео Воганце (општина Бујановац) и Буштрање (општина Врање). Цветковићи имају надимке Буштрањци и Абазовци.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8911 послато: Мај 25, 2023, 09:12:57 поподне »
Цветковић, Никољдан, Бувце, Лебане, E-V13>Z5018>S2979>Y3183>Y173089

Хаплотип Цветковића се на два маркера разликује од хаплотипова следеће двојице тестираних:
- Максић, Петковдан, Широка Планина/Трговиште
- Цветковић, Јовањдан, Средњи Бучумет/Медвеђа
Хаплотипови поменуте двојице тестираних се и међусобно разликују на два маркера. С обзиром да је за Цветковића из Средњег Бучумета дубљим тестом утврђено да припада грани Y173089, новотестирани Цветковић је такође сврстан у ову грану, док је Максић пребачен на исту грану у бази СДНКП.

Тестирани је као места порекла навео Воганце (општина Бујановац) и Буштрање (општина Врање). Цветковићи имају надимке Буштрањци и Абазовци.

Максић је, ако се добро сећам, до скоро био сврстан у E-V22(?) Углавном са овим резултатом је потврђено предање о пореклу Цветковића из Горње Пчиње (Воганце-Буштрање).

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8912 послато: Мај 27, 2023, 01:13:52 поподне »
Максић је, ако се добро сећам, до скоро био сврстан у E-V22(?)

Јесте, тако је сврстан првобитно на основу процене Невгена. У то време нисмо имали резултате двојице Цветковића. Хаплотипови су им прелазни између V13 и V22, али пошто имамо потврду за Цветковића из Средњег Бучумета, сврстани су сви у исту грану.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8913 послато: Јун 01, 2023, 09:35:53 пре подне »
Крнојелац, Никољдан, Камен, Чајниче, J2b-M205>Y22059


Постоји потпуно поклапање на 25 маркера са претходно тестираним Крнојелцем из Биротића крај Фоче, па стога цитирам објаву тог резултата:

Крнојелац, Никољдан, Биротићи/Фоча, J2b-M205>Y22059

Презиме специфично, карактеристично само за потез Фоча-Чајниче. Према предању тестираног, пореклом су из околине Челебића. Сродни су им још једни Ковачи из околине Фоче и Пандруевићи из околине Сарајева. Према литератури, Крнојелци су пореклом од Милетића из Крне Јеле. Од њих води порекло велики број фочанских породица. Упитно је да ли су баш све породице из предања повезане и по мушкој линији.

"Крнојелац је фочанска породица која поријекло баштини из Крње Јеле. Према свједочењу Вука Милетића из Заблаћа код Чачка, неки Божо Милетић отишао је са мајком Јованом, женом Санфом, сином Јованом и снахом Даницом у Чајниче и тамо су држали ваљаоницу вуне. Промијенили су презиме Милетић у Крнојелац. Велимир Ћуровић пише да су Крнојелци из Бунова и Белена поријеклом из Крње Јеле и да су блиски са Арсенићима из Папратна. Чак су до 1928. године имали презиме Крнојелац."

"Милетићи у Крњој Јели су по некима дошли из Андријевице, а по другима из Колашина, из Црне Горе, али не знају када су стигли, нити знају како су се раније звали. Дошла су четири брата: Милета, Крсто, Станко и Јевто. Од њих су настали Крстонићи, Станковићи, Милетићи и Јевтовићи. Како је Вуку Милетићу причао његов отац Илија неки Божо је са мајком Јованом, женом Санфом, сином Радом и снахом Даницом отишао у Чајниче и тамо су држали ваљаонице вуне. Промијенили су презиме у Крнојелац." (Заврш код Фоче, Миленко Мишо Тодовић)

Крнојелци припадају генетичком роду Крича J-Y155375. Најближи су им тестирани са славом Никољдан из околине Фоче (Тодовићи, Сарићи), као и пљеваљски Ђурђевштаци и Аранђеловштаци. У групи генетички веома блиских породица јесу и Кричке из Северне Далмације, као и остали Никољштаци J-Y155375 из Крајине.

Генетичка веза са Пандуревићима и Ковачима не постоји, будући да они припадају роду Дробњака I1-P109>FGC22045. Веза је вероватно заснована на пореклу из истог краја, и/или сродству преко женске линије. Крнојелац са форума ће вероватно дати детаљније информације како су тачно повезани Крнојелци из Фоче и Чајнича.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8914 послато: Јун 01, 2023, 02:55:38 поподне »
Секулић, Митровдан, Рибарица/Лозница

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има неколико карактеристичних и немодалних вриједности маркера: DYS19=15, DYS391=10, DYS385ab=15-15 и нема посебно блиских хаплотипова. Иако има одређени број разлика на маркерима (5/23), рекао бих да је сасвим извјесно да је Секулић истог рода са Петровићем из Радаља/Мали Зворник, чиме би било потврђено предање и Петровића и Секулића да су исти род. Ка једина немодална вриједност за овај род остаје DYS19=15.

О овом роду је остало доста написаног у етнограској литератури.

За Секулиће у Рибарици стоји сљедеће:


"–Ковачевићи, Секулићи, Радичевићи, Бојићи и Петровићи су сви од једне фамилије и досељени су из Радаља, срез рађевски.
Секула и Васиљ су били браћа. Од Секуле остане Живан а од Живана Степан, од Степана Којо. Васиљ је био ковач. Он остави синове Милована и Јеросима. Од Милована остане син Радосав а од њега Велимир и Срећко. Јеросим је имао синове Пантелију и Гвоздена. Пантелија остави сина Милинка а Гвозден Теодора и Драгића. По прадеди Секули презивају се Секулићи а по прадеди Васиљу, ковачу – Ковачевићи.
Секулин и Васиљев отац био је рођак Радичу, Боји и Петру. Радич и Боја су били су били браћа а њихов рођак Петар. Од Боје остану синови Матија, Панта и Максим. Од Матије Марко а од Марка Павле. Павле је имао синове Миливоја и Драгића. Од Панте синови Марко и Милош. Марко је жив а од Милоша су синови Срећко, Младен и Тиосав. Од Максима остане Јеврем а од Јеврема Милинко и Станко.
Радич је имао сина Илију, Илија синове Милоша, Петра, Миљка и Митра. Милош остави синове Јована и Лазара; Петар Ранисава; Миљко Андрију, Велимира, Ранка и Јосипа а Митар сина Живка. Од Јована остане Драгић а од Лазара Вићентије. По прадеди Радичу презивају се Радичевићи.
Од Петра остане син Ранисав а од њега Марко, од Марка Никола и Светислав.
По прадеди Петру презивају се Патровићи.
Секулићи, Ковачевићи, Бојићи, Радичевићи и Петровићи славе Митровдан."

У Радаљу се овом роду наводи сљедеће:

"Кевићи. Кевићи су Кучи и дошли уз своје земљаке Човићe у Вољевце, па их нека Кева довела у Жарковиће под Радаковац. Кева је била у добрим односима са Зворничанима и није се с њима терала, те су се њени потомци само појединачно селили. Овде се између себе зову Кевићи, докле им се цео крај зове Жарковићи, а иначе су Теодоровићи, Јовановићи и Вуковићи (19 к.; Св. Димитрије)."

"Теодоровићи, Јовановићи, и Пекановићи/Петровићи
Жарко је имао синове Радована, који није имао деце, Марка, и Благоја. Благоје Жарков је имао сина Ивана. Иван Благојев је имао сина Теодора. Теодор Иванов је имао синове Антонија, Пера, Васа, и Средоја. Антоније Теодоров је имао синове Стојана и Акса.
Перо Теодоров је имао синова Дамјана и Вилипа. Вилип Перов је имао сина Димитрија, а Димитрије Вилипов сина Миливоја.
Средоје Теодоров је имао синове Сима и Риста. Ристо Средојев је имао сина Милана. Ристо Средојев и његов син Милан су се одселили у Ковиљачу.
Марко Жарков је имао сина Стивана. Стиван Марков је имао синове Цвијетина и Јована. Јован Стиванов је имао синове Јевта, Стивана, и Марка. Јевто Јованов је имао синове Милана, Јоцана, Алимпија, Јанка, и Митра. Јоцан Јевтов је имао синове Ристана, Милутина, и Драга.  Митар Јевтов је имао синове Љуба и Ивка.
Потомци Теодора Ивановог се називају Теодоровићи, а потомци Јована Стивановог Јовановићи.
Жарко је имао и једног синовца Пекана. Пекан је имао синове: Сава, Јеремију, Јова, и Љуба. Саво Пеканов је имао синове: Алексу, Цветка, који се одселио у Борину, Милована, и Боја, Бојо Савов је имао сина Јосифа.
Јово Пеканов је имао сина Крсту, а Љубо Пеканов сина Драга. По пекану се називају Пекановићи а још и Петровићи.
Од овог Жарка су још и: Аврамовићи из Корените у срезу јадарском, Ковачевићи у Рибарици у Јадру. “.

Свакако везу Секулића и Петровића требало би и SNP провјерити.
« Последња измена: Јун 01, 2023, 02:59:17 поподне drajver »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8915 послато: Јун 01, 2023, 02:57:48 поподне »
Бацковић, Зачеће Св. Јована, Дреноштица, Никшић, J2a-M92>SK1356


Бацковићи су пореклом Пјешивци, што овај резултат и потврђује. Више о Пјешивцима: https://www.poreklo.rs/2013/06/25/pleme-pjesivci/

„Село” Дреновштица се дели на два „краја”: „горњи (северни) крај села се зове Куће Бацковића, а доњи (јужни) крај Куће Перуновића“. „На сред села је црква Св. Никола”.
У оба дреновачка „села” живе два браства, која воде порекло од истог претка: Бацковићи (45 кућа) и Перуновићи (такође 45 кућа).

Нема одступања у односу на модални хаплотип Пјешиваца, као ни са двојицом претходно тестираних Бацковића из истог места. На на основу дубинских тестова Перуновића и Мијушковића, знамо да је реч о подграни: J2a-M92>S8230>SK1356>Y230579>BY102150.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8916 послато: Јун 01, 2023, 03:50:56 поподне »
Ковач, Никољдан, Мазоче/Фоча

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22045>FGC22061, роду Дробњака. Углавном посједује модлане вриједности маркера за овај род, осим нешто више DYS576=18 и нешто ниже DYS570=19. Једино он посједује обе ове вриејдности у роду Дробњака, па нема пуних поклапања, али има већи број на један до два маркера разлике од 23 упоређена. У том смислу су му најближе сљедећи родови који славе Никољдан: Јараковић,Биоска/Ужице; Борковић,Лактац/Хрваце; Пандуревић, Павловац/Пале; Церовић, Стубла/Медвеђа; Јанковић, Грабовица/Шавник. Због заједничких предања требало би обратити пажњу на Пандуревић. Јараковићи из Биоске такође имају предање о поријеклу из Пљеваља.

Тестирани је оставио предање о поријеклу, које се углавном поклапа са оним из етнографске литературе:
"Ковачи у Мазочу (девет), Доњем Жешчу, на Броду (осам) и Штовићу (један) славе Никољдан (19. децембар). За Коваче из Мазоча Ђуровић пише да су од Павловића, а за оне из Жешћа да су, са Крнојелцима из Бунова и Белена и Арсенићима из Папратна, сви старином од Урошевића. Слободан Ковач, новинар и фоторепортер из Фоче, преноси предање по којем се његов чукундјед Петар, са сином Симом и рођацима Пантом и Николом 1896. населио из Жешча у Мазоче на земљу Павловића. Касније су се Никола и Панта вратили у Жешче код Устиколине, а Петрови потомци још држе земљу у Мазочу. У кући са посебном пажњом чувају иконе Страшног суда и Свете Недјеље. Милош Арсенић пише да су три брата и сестра Марија Урошевић из Шљиванска код Пљеваља почетком 19. вијека доселили у Крњу Јелу. Један од њих је остао у Крњој Јели и узео презиме Крнојелац, други је отишао под Романију, био је пандур и по томе је добио презиме Пандуревић. Сада су бројни на Романији. Трећи брат са сестром Маријом отишао је у Устиколину, у село Жешће. Бавио се ковачким послом и по занимању добио презиме Ковач. Неки његов потомак је отишао у Мазоче и формирао своју породицу Ковача. Сестра Марија се удала у Устиколини. Имала је доста дјеце, а били су сиромашни. Њени потомци су названи Марићи и славе Никољдан. Од онога који је остао у Крњој Јели синови су се разишли. Један је одселио у Папратно, други у Бунове, одакле је касније преселио у Белене. У Папратно је дошао син Арсен и послије је отишао у затвор, јер је ошамарио судију. Његови потомци су добили презиме Арсенић."
Из књиге Мише Тодовића Становништво фочанског краја кроз историју

Можда ово помињање Шљиванског у предањима може указивати на дробњачку матицу Ковача и Пандуревића.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8917 послато: Јун 02, 2023, 02:48:35 поподне »
Бартон, оригинално римокатолици, новоусвојена слава Јовањдан, Ниш, даљим пореклом из Чешке (Бохемија)

Припада хаплогрупи R1b-S1194>S1200>S14328>S1196>S1199>FGC71677>FGC72195>FGC71693>BY74301>BY68066. У табели нашег пројекта нема ближих поклапања (са мање од 5 разлика на 23 маркера), док у страним базама има блиско поклапање са двојицом Немаца, од једног се разликује на само 1 од 23, а од другог на 2 од 23 маркера. Од обојице се разликује на маркеру Y-GATA-H4, на ком поседује повишену вредност 12. Барем један од двојице Немаца је радио BigY тест, и утврђена му је терминална грана BY68066, па на основу блискости хаплотипова закључујем да и тестирани Бартон највероватније припада овој грани. Свакако би било добро да се ово провери SNP тестирањем преко YSEQ-a, или још боље дубинским тестом (WGS или BigY-700). Процена FTDNA је да је ова грана настала пре око 3200 година, док је најскорији заједнички предак свих данашњих припадника гране живео пре око 1450 година. Тестирани је у упитнику оставио следеће податке о пореклу:


На мрежи Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 880
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8918 послато: Јун 02, 2023, 03:43:52 поподне »
По презимену и хаплогрупи очито Немци из Бохемије. Било би лепо када би сазнали хаплогрупу Машина, вероватно најпознатије чешке фамилије у Србији.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8919 послато: Јун 02, 2023, 10:50:24 поподне »
Ђорђевић, Ђурђевдан, Севце, Штрпце, E-V13>Z1057

Поседује карактеристичне вредности маркера DYS385b=16, DYS570=21 и DYS549=13. На три маркера (при чему је једна разлика за две вредности) се разликује од хаплотипова следеће двојице тестираних:
Радовановић, Лазарева Субота, Лесковац/Кнић
Ракитић, Никољдан, Себимиље/Рашка
Од поменуте три карактеристичне вредности маркера које има хаплотип Ђорђевића хаплотипови Радовановића и Ракитића једино имају вредност маркера DYS549=13. Не може се тврдити без дубљих тестова да је Ђорђевић истог порекла са некиме од њих.

Тестирани је навео да су Ђорђевићи староседеоци у Севцу. Међутим, не помињу се на списку породица из 1938. године:
https://www.poreklo.rs/2012/06/26/poreklo-prezimena-selo-sevce-%C5%A1trpce-kim/